gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- U jeku svetske finansijske krize u Srbiji je svakog radnog dana u proseku pljuštalo po 550 otkaza, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku.
Prema podacima ankete koja meri i zaposlenost u sivoj zoni o radnoj snazi, samo od aprila 2008. pa do oktobra prošle godine bez radne knjižice ostalo je čak 200.000 ljudi.
I podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se situacija na tržištu rada ne popravlja. Jer, samo u februaru, bez posla je ostalo 15.828 osoba, što je 2,1 odsto više nego u januaru.
Stručnjaci „Kvartalnog monitora”, biltena koji uređuju profesori Ekonomskog fakulteta, ističu da je zaposlenost, nakon što je kriza protresla tržište rada, dostigla istorijski minimum u poslednjih nekoliko decenija. Istina je da su se sa problemom nezaposlenosti u poslednjih godinu i po dana suočile sve zemlje sveta, ali je muka u Srbiji veća:
Da situacija bude još teža, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje čak trećina prijavljenih nezaposlenih nema završenu srednju školu. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti imaju oni od 25 do 29 godina (13,19 odsto), zatim osobe od 30 do 34 godine (12,25 procenata). Od 767.418 nezaposlenih u februaru su 52,29 odsto činile žene. Istog meseca, uz pomoć NSZ uhlebljenje je našlo 15.298 osoba.
"Tek svaka druga radno sposobna osoba, uspela je da sačuva radnu knjižicu. Da bi se dostigla sadašnja prosečna stopa zaposlenosti u Evropskoj uniji potrebno je da se broj onih koji rade u Srbiji poveća za 800.000, što će biti gotovo nemoguće ostvariti tokom naredne decenije", ocenjuju u „Kvartalnom monitoru”.
Najviše otkaza pljuštalo je u privatnom sektoru, koji bi, inače, trebalo da bude okosnica privrednog rasta. U poslednjih godinu dana u prerađivačkoj industriji posao je izgubilo 33.000 ljudi, u trgovini na veliko i malo 7.000, zatim u građevinarstvu 5.000, dok je u hotelima i restoranima otkaze dobilo 2.000 radnika.
Sa duge strane, zaposlenost u javnom sektoru ostala je stabilna, Ipak, kad se na proces otpuštanja u državnoj administraciji stavi tačka, broj zaposlenih u javnom sektoru biće manji za 1,7 odsto, pokazuje računica „Kvartalnog monitora”.
Otpuštaju i trudnice i invalide
Saud Šećeragić, pravni savetnik u Savezu samostalnih sindikata Srbije, otkako je kriza krenula naslušao se raznih dramatičnih priča o tome kako su ljudi ostajali bez posla.
"Šta ćete gore nego kad čujete trudnicu kako vam kaže da je jedva čekala da dobije dete i sad kad joj se želja ispunila da je dobila otkaz. Ili invalida rada, koji je na poslu, nažalost postao invalid i sada dobio otkaz koji se žali kako nigde više ne može da se zaposli. Nažalost, oni su prvi na listi za odstrel i poslodavci su se tokom krize uglavnom oslobađali takve radne snage", kaže Šećeragić.
Prema njegovim rečima, najdramatičniji slučajevi nastanu posle promene sistematizacije u kompaniji kada na jednom radnom mestu može da radi osoba i sa najnižom i sa najvišom stručnom spremom.
"Poslodavac time, postavljajući nekoga na radno mesto koje mu ne odgovara, vrši pritisak na zaposlenog da sam da otkaz. I u tom slučaju nije ni dužan da mu isplati otpremninu. Više niko ne vodi računa o socijalnom statusu, pa vrlo često u muž i žena koji rade u istom preduzeću ostaju bez posla", dodaje on.
Arandarenko: Najslabiji prvi otpušteni
Kriza je na tržištu rada najpre udarila one koji su najslabiji, kaže Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta. Tako su prvo stradali oni koji su bili neformalno zaposleni, odnosno radnici koji su uhlebljenje našli na crno, objašnjava. Zatim su otkaze dobili zaposleni koji su u firmama radili na određeno vreme, jer je njihovim poslodavcima bilo najlakše da im ne produže ugovore, dodaje naš sagovornik.
"Prema podacima Ankete o radnoj snazi, iz oktobra prošle godine, tokom krize je bez posla ostalo oko 200.000 ljudi. Od toga je 100.000 otkaza podeljeno u sivoj zoni i još 100.000 radnika je formalno ostalo bez posla. To znači da su oni koji rade na crno više stradali, jer ih ima manje nego formalno zaposlenih", kaže on.
Arandarenko objašnjava i da je za Srbiju "karakterističan takozvani besposleni ekonomski rast. I kad smo od 2000. godine beležili velike stope ekonomskog rasta od po pet odsto, broj zaposlenih je sve vreme bio u padu".
"Ako smo u vreme ekonomskog rasta imali odliv zaposlenosti, to ne uvila optimizam sada u periodu oporavka kad se bruto domaći proizvod u prvom tromesečju oporavio za 1,2 odsto u odnosu na poslednje tromesečje prošle godine", dodaje on.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=05&dd=16&nav_id=431496
Не узбуђујте се ако сте незапослени,ова власт ће решити ваш проблем.Очекујем да се ускоро врати Тито и омладинске радне акције.
Prema podacima ankete koja meri i zaposlenost u sivoj zoni o radnoj snazi, samo od aprila 2008. pa do oktobra prošle godine bez radne knjižice ostalo je čak 200.000 ljudi.
I podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se situacija na tržištu rada ne popravlja. Jer, samo u februaru, bez posla je ostalo 15.828 osoba, što je 2,1 odsto više nego u januaru.
Stručnjaci „Kvartalnog monitora”, biltena koji uređuju profesori Ekonomskog fakulteta, ističu da je zaposlenost, nakon što je kriza protresla tržište rada, dostigla istorijski minimum u poslednjih nekoliko decenija. Istina je da su se sa problemom nezaposlenosti u poslednjih godinu i po dana suočile sve zemlje sveta, ali je muka u Srbiji veća:
Da situacija bude još teža, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje čak trećina prijavljenih nezaposlenih nema završenu srednju školu. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti imaju oni od 25 do 29 godina (13,19 odsto), zatim osobe od 30 do 34 godine (12,25 procenata). Od 767.418 nezaposlenih u februaru su 52,29 odsto činile žene. Istog meseca, uz pomoć NSZ uhlebljenje je našlo 15.298 osoba.
"Tek svaka druga radno sposobna osoba, uspela je da sačuva radnu knjižicu. Da bi se dostigla sadašnja prosečna stopa zaposlenosti u Evropskoj uniji potrebno je da se broj onih koji rade u Srbiji poveća za 800.000, što će biti gotovo nemoguće ostvariti tokom naredne decenije", ocenjuju u „Kvartalnom monitoru”.
Najviše otkaza pljuštalo je u privatnom sektoru, koji bi, inače, trebalo da bude okosnica privrednog rasta. U poslednjih godinu dana u prerađivačkoj industriji posao je izgubilo 33.000 ljudi, u trgovini na veliko i malo 7.000, zatim u građevinarstvu 5.000, dok je u hotelima i restoranima otkaze dobilo 2.000 radnika.
Sa duge strane, zaposlenost u javnom sektoru ostala je stabilna, Ipak, kad se na proces otpuštanja u državnoj administraciji stavi tačka, broj zaposlenih u javnom sektoru biće manji za 1,7 odsto, pokazuje računica „Kvartalnog monitora”.
Otpuštaju i trudnice i invalide
Saud Šećeragić, pravni savetnik u Savezu samostalnih sindikata Srbije, otkako je kriza krenula naslušao se raznih dramatičnih priča o tome kako su ljudi ostajali bez posla.
"Šta ćete gore nego kad čujete trudnicu kako vam kaže da je jedva čekala da dobije dete i sad kad joj se želja ispunila da je dobila otkaz. Ili invalida rada, koji je na poslu, nažalost postao invalid i sada dobio otkaz koji se žali kako nigde više ne može da se zaposli. Nažalost, oni su prvi na listi za odstrel i poslodavci su se tokom krize uglavnom oslobađali takve radne snage", kaže Šećeragić.
Prema njegovim rečima, najdramatičniji slučajevi nastanu posle promene sistematizacije u kompaniji kada na jednom radnom mestu može da radi osoba i sa najnižom i sa najvišom stručnom spremom.
"Poslodavac time, postavljajući nekoga na radno mesto koje mu ne odgovara, vrši pritisak na zaposlenog da sam da otkaz. I u tom slučaju nije ni dužan da mu isplati otpremninu. Više niko ne vodi računa o socijalnom statusu, pa vrlo često u muž i žena koji rade u istom preduzeću ostaju bez posla", dodaje on.
Arandarenko: Najslabiji prvi otpušteni
Kriza je na tržištu rada najpre udarila one koji su najslabiji, kaže Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta. Tako su prvo stradali oni koji su bili neformalno zaposleni, odnosno radnici koji su uhlebljenje našli na crno, objašnjava. Zatim su otkaze dobili zaposleni koji su u firmama radili na određeno vreme, jer je njihovim poslodavcima bilo najlakše da im ne produže ugovore, dodaje naš sagovornik.
"Prema podacima Ankete o radnoj snazi, iz oktobra prošle godine, tokom krize je bez posla ostalo oko 200.000 ljudi. Od toga je 100.000 otkaza podeljeno u sivoj zoni i još 100.000 radnika je formalno ostalo bez posla. To znači da su oni koji rade na crno više stradali, jer ih ima manje nego formalno zaposlenih", kaže on.
Arandarenko objašnjava i da je za Srbiju "karakterističan takozvani besposleni ekonomski rast. I kad smo od 2000. godine beležili velike stope ekonomskog rasta od po pet odsto, broj zaposlenih je sve vreme bio u padu".
"Ako smo u vreme ekonomskog rasta imali odliv zaposlenosti, to ne uvila optimizam sada u periodu oporavka kad se bruto domaći proizvod u prvom tromesečju oporavio za 1,2 odsto u odnosu na poslednje tromesečje prošle godine", dodaje on.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=05&dd=16&nav_id=431496
Не узбуђујте се ако сте незапослени,ова власт ће решити ваш проблем.Очекујем да се ускоро врати Тито и омладинске радне акције.
nama dala 
