gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Priprema se konkurs za razmeštaj klubova na vodi, čiji će vlasnici ubuduće morati da plaćaju više takse nego što, kako tvrde, mogu da izdvoje ako se kriza produži
Promet gostiju je čak prepolovljen zbog čega takse ugostiteljima padaju teže nego ikad (Foto D. Jevremović)
Vlasnik prosečnog ugostiteljskog splava od oko 200 kvadrata gradu i državi godišnje duguje, kad se saberu sve takse koje bi trebalo da plaća, više od 15.000 evra. Od 176 restorana na vodi, međutim, registrovano je svega 16, što znači da samo toliko gazda plaća sve dažbine. Ostali možda ne mogu da izbegnu komunalne takse, jer ih grad prilježno prikuplja, ali ih niko ne tera na tehničke preglede u lučkoj kapetaniji i Jugoslovenskom registru brodova, koji bi utvrdili da li je njihov objekat bezbedan za posetioce i radnike, kao što ih ne pritiskaju previše ni da plate porez na upotrebu plovila. Ti troškovi predstavljaju veći deo onih petnaestak hiljada evra. Ako se ovog puta obistine već poslovične najave kako će uskoro biti usvojen novi plan za razmeštaj splavova, posle kojeg sledi raščišćavanje priobalja od nelegalnih i nebezbednih klubova na vodi, splavadžije će uskoro morati da počnu da ispunjavaju obaveze prema budžetu ali i da poštujubezbednost gostiju.
Gradska uprava ovog puta zvuči ozbiljnije nego prethodnih godina, kada je takođe najavljivala konačno uvođenje reda u priobalju, i mnogo splavadžija bi se moglo naći u „dubokoj vodi do guše”. Navodno grad nema nameru da smanji broj mesta za splavove. Načelno, dakle, svi koji su sada na vodi mogli bi tu da ostanu ako ispune uslove. Ali, zbog krize, promet gostiju je drastično opao, čak je prepolovljen – zbog čega će im takse pasti teže nego ikad – a i gazde priznaju da između 20 do 40 odsto njihovih kolega ne može da prođe tehničke preglede i kad bi hteli ili mogli da ih plate. Do sada, samo se tridesetak splavova podvrglo pregledu i dobilo potvrdu da su bezbedni, kažu u Jugoslovenskom registru brodova.
Nekoliko udruženja ugostitelja na vodi pokušava da se uključi u raspravu o novom planu za postavljanje plovnih objekata i nagovori nadležne da im se barem takse smanje ali za sada nisu dobili odgovor koji bi im ulio optimizam. Nije im ostalo mnogo vremena da eventualno utiču na propozicije budućeg konkursa za razmeštaj splavova s obzirom na to da će radna grupa grada već ove nedelje utvrditi tekst odluke koja će prethoditi trci za lokacije.
– Najkasnije šest meseci posle donošenja odluke, mada verujem da ćemo biti i brži, trebalo bi da donesemo plan u kojem ćemo navesti osnovne smernice kao što su postupak dobijanja mesta, način na koji će komisija grada formirati rang-liste, kako će oni koji ne prođu na konkursu biti uklonjeni, kriterijume za izgled splava, način na koji se on mora pozicionirati... – kaže Željko Ožegović, predsednik radne grupe.
Tada će biti utvrđeno i da li će se lokacije za splavove dobijati višom ponudom ili će prednost imati oni koji već imaju objekat na toj poziciji, pod uslovom za obe vrste pretendenata da ispune tehničke uslove i plate dažbine. Za sada se pretpostavlja da će oni koji su odavno zauzeli mesto, mada većina nikada nije platila pravu cenu za njega, imati „pravo preče kupovine”.
– Čini se da će uzimati u obzir dugogodišnje zauzeće lokacije, koliko radnika je na splavu zaposleno, koliki je promet. Sve to, međutim, neće biti od velike pomoći ako takse ostanu na ovom nivou. S ovakvim prometom, još gorim od prošlogodišnjeg, mnogi ne mogu da plate. Neće čak ni da nam odobre da ne plaćamo kao da sve kvadrate koristimo u toku cele godine iako na terasu, koja na većini objekata zauzima polovinu prostora, ne možemo da smeštamo goste više od nekoliko meseci tokom sezone. Ostatak godine, kada je hladno, to je „mrtav” prostor – tvrdi Todor Todorović, iz Udruženja „Reka”, koje okuplja oko 130 vlasnika splavova i marina.
Ako se ispostavi da splavadžije nisu u toku berićetnijih sezona ušparale dovoljno za ove „crne dane”, videće se koliko je grad ovog puta odlučan da istera stvari na čistac. Sudeći po najavama, vlast se više neće zadovoljavati da naplati danak u vidu komunalnih taksi i dopusti vlasnicima klubova na vodi da se time „otkupe” od grada iako plovila nisu pregledali i legalizovali kod stručnih ustanova zaduženih za red i bezbednost na rekama, koje tako ostanu da „vise na suvom”.
http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?&nav_id=431071
Често се питам да ли ће ова градска власт уклонити ове пливајуће отпаде,бувљаке и гнезда прљавштине и нехигијене.Ако ово буде само пуко утеривање тих 15000е по пловећем смрдљаку онда ће Београд после таквих ''мера'' бити још ружнији и прљавији.
Promet gostiju je čak prepolovljen zbog čega takse ugostiteljima padaju teže nego ikad (Foto D. Jevremović)
Vlasnik prosečnog ugostiteljskog splava od oko 200 kvadrata gradu i državi godišnje duguje, kad se saberu sve takse koje bi trebalo da plaća, više od 15.000 evra. Od 176 restorana na vodi, međutim, registrovano je svega 16, što znači da samo toliko gazda plaća sve dažbine. Ostali možda ne mogu da izbegnu komunalne takse, jer ih grad prilježno prikuplja, ali ih niko ne tera na tehničke preglede u lučkoj kapetaniji i Jugoslovenskom registru brodova, koji bi utvrdili da li je njihov objekat bezbedan za posetioce i radnike, kao što ih ne pritiskaju previše ni da plate porez na upotrebu plovila. Ti troškovi predstavljaju veći deo onih petnaestak hiljada evra. Ako se ovog puta obistine već poslovične najave kako će uskoro biti usvojen novi plan za razmeštaj splavova, posle kojeg sledi raščišćavanje priobalja od nelegalnih i nebezbednih klubova na vodi, splavadžije će uskoro morati da počnu da ispunjavaju obaveze prema budžetu ali i da poštujubezbednost gostiju.
Gradska uprava ovog puta zvuči ozbiljnije nego prethodnih godina, kada je takođe najavljivala konačno uvođenje reda u priobalju, i mnogo splavadžija bi se moglo naći u „dubokoj vodi do guše”. Navodno grad nema nameru da smanji broj mesta za splavove. Načelno, dakle, svi koji su sada na vodi mogli bi tu da ostanu ako ispune uslove. Ali, zbog krize, promet gostiju je drastično opao, čak je prepolovljen – zbog čega će im takse pasti teže nego ikad – a i gazde priznaju da između 20 do 40 odsto njihovih kolega ne može da prođe tehničke preglede i kad bi hteli ili mogli da ih plate. Do sada, samo se tridesetak splavova podvrglo pregledu i dobilo potvrdu da su bezbedni, kažu u Jugoslovenskom registru brodova.
Nekoliko udruženja ugostitelja na vodi pokušava da se uključi u raspravu o novom planu za postavljanje plovnih objekata i nagovori nadležne da im se barem takse smanje ali za sada nisu dobili odgovor koji bi im ulio optimizam. Nije im ostalo mnogo vremena da eventualno utiču na propozicije budućeg konkursa za razmeštaj splavova s obzirom na to da će radna grupa grada već ove nedelje utvrditi tekst odluke koja će prethoditi trci za lokacije.
– Najkasnije šest meseci posle donošenja odluke, mada verujem da ćemo biti i brži, trebalo bi da donesemo plan u kojem ćemo navesti osnovne smernice kao što su postupak dobijanja mesta, način na koji će komisija grada formirati rang-liste, kako će oni koji ne prođu na konkursu biti uklonjeni, kriterijume za izgled splava, način na koji se on mora pozicionirati... – kaže Željko Ožegović, predsednik radne grupe.
Tada će biti utvrđeno i da li će se lokacije za splavove dobijati višom ponudom ili će prednost imati oni koji već imaju objekat na toj poziciji, pod uslovom za obe vrste pretendenata da ispune tehničke uslove i plate dažbine. Za sada se pretpostavlja da će oni koji su odavno zauzeli mesto, mada većina nikada nije platila pravu cenu za njega, imati „pravo preče kupovine”.
– Čini se da će uzimati u obzir dugogodišnje zauzeće lokacije, koliko radnika je na splavu zaposleno, koliki je promet. Sve to, međutim, neće biti od velike pomoći ako takse ostanu na ovom nivou. S ovakvim prometom, još gorim od prošlogodišnjeg, mnogi ne mogu da plate. Neće čak ni da nam odobre da ne plaćamo kao da sve kvadrate koristimo u toku cele godine iako na terasu, koja na većini objekata zauzima polovinu prostora, ne možemo da smeštamo goste više od nekoliko meseci tokom sezone. Ostatak godine, kada je hladno, to je „mrtav” prostor – tvrdi Todor Todorović, iz Udruženja „Reka”, koje okuplja oko 130 vlasnika splavova i marina.
Ako se ispostavi da splavadžije nisu u toku berićetnijih sezona ušparale dovoljno za ove „crne dane”, videće se koliko je grad ovog puta odlučan da istera stvari na čistac. Sudeći po najavama, vlast se više neće zadovoljavati da naplati danak u vidu komunalnih taksi i dopusti vlasnicima klubova na vodi da se time „otkupe” od grada iako plovila nisu pregledali i legalizovali kod stručnih ustanova zaduženih za red i bezbednost na rekama, koje tako ostanu da „vise na suvom”.
http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?&nav_id=431071
Често се питам да ли ће ова градска власт уклонити ове пливајуће отпаде,бувљаке и гнезда прљавштине и нехигијене.Ако ово буде само пуко утеривање тих 15000е по пловећем смрдљаку онда ће Београд после таквих ''мера'' бити још ружнији и прљавији.
daaa!
