bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
Бугари против обнове спомен-костурнице у Сурдулици
Споменик српским жртвама страдалим од бугарског окупатора током Првог светског рата у Сурдулици обнавља се после 70 година уз протест Георгија Димитрова, бугарског амбасадора у Србији, који је послао допис Новици Тончеву, председнику Општине Сурдулица у којем изражава "дубоку забринутост" због "постојања реалне опасности раста међуетничке тензије због изградње костурнице у дворишту школе".
Спомен костурница обновљена како је изгледала некад
Међутим, Небојша Дојчиновић, члан удружења "Стара Сурдулица", не види ништа спорно јер је, према његовим речима, Спомен костурница поново изграђена баш на месту где је некада била, у дворишту Средње техничке школе "Никола Тесла" у којој је он директор.
- Спомен костурница је 1924. изграђена на том месту, јер је у непосредној близини био сабирни логор.
Сурдулица је у Првом светском рату била последње место на путу ка Бугарској где су депортовани српски заробљеници међу којима су били свештеници, као највиђенији и најписменији представници народа, трговци, судије, адвокати и елита тадашње Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Сви су они, под изговором да их воде у интернацију у Бугарску да раде у рудницима, довођени у Сурдулицу и ту убијани - каже Дојчиновић.
Новица Тончев, председник општине Сурдулица мисли да су обе стране пораниле са реакцијама.
- Због дописа из амбасаде обратио сам се нашем министру спољних послова Вуку Јеремићу и чекам званичну реакцију, јер не могу ја као председник општине да водим међународну политику.
Моје је мишљење да би обе стране требало да присуствују отварању и литургији жртвама и да тај скуп буде једна врста помирења. Не видим разлог зашто се на том скупу не би појавили и представници бугарских власти. Па и наш председник Тадић је био у Сребреници - каже Тончев.
Дојчиновић подсећа да је од 1924. до 1941. сваке године на Видовдан, одржавано је опело у Спомен-костурници. Али, након априлског рата и окупације Србије 1941. године, упали су окупаторски војници и демолирали костурницу.
Године 1943. окупатори су наредили ђацима Грађанске школе да у периоду од 3. до 17. фебруара, циглу по циглу, сруше костурницу. Крипта је затрпана земљом, а кости су разбацане свуда унаоколо. Тада је локално становништво тајно сакупило део разбацаних костију и сахранило их на старом сурдуличком гробљу - подсећа Дојчиновић.
Он додаје да после Другог светског рата, све до 1989. године, није постојала иницијатива да се обнови ово спомен-обележје.
- Тек тада је пронађен пројекат у Патријаршији у Београду и основан је одбор за обнову
Спомен-костурнице. Посао је започет из темеља, али су рат и распад Југославије допринели да све стане. Тек 2004. године формирано је удружење "Стара Сурдулица", које је уз помоћ донатора и неких министарстава обновило у оригиналном изгледу Спомен-костурницу - каже Дојчиновић и напомиње да је трагично што многи Сурдуличани нису знали о чему се ради.
Повратак сребрног венца
Оригинални сребрни венац из старе костурнице, дар краља и краљице на којем пише: "Српским мученицима од Александра и Марије", случајно је пронађен и враћен у Спомен-костурницу. Дојчиновић каже да, иако је изгубио сјај, ипак је сачуван.
- Човек који је нашао тај венац однео га је кући и није желео да га врати, већ је планирао да га преда врањском Музеју. Тек након интервенције полиције, коју сам ја алармирао, венац је враћен и заузима место у обновљеној костурници. На венцу није ништа рађено, јер нисам желео да сам скидам патину која се временом створила - закључује Дојчиновић.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Још да почнемо и Бугаре да консултујемо шта смемо а шта не, и да лепо потпишемо да смо банана држава какве нема на свету
Постали смо слуга коме изгледа свако може да узме шта му треба или шта пожели
И после се чудимо што већина људи у Србији не може очима да види Бугаре ... ''праведнике и поштењачине'' !
Споменик српским жртвама страдалим од бугарског окупатора током Првог светског рата у Сурдулици обнавља се после 70 година уз протест Георгија Димитрова, бугарског амбасадора у Србији, који је послао допис Новици Тончеву, председнику Општине Сурдулица у којем изражава "дубоку забринутост" због "постојања реалне опасности раста међуетничке тензије због изградње костурнице у дворишту школе".
Спомен костурница обновљена како је изгледала некад
Међутим, Небојша Дојчиновић, члан удружења "Стара Сурдулица", не види ништа спорно јер је, према његовим речима, Спомен костурница поново изграђена баш на месту где је некада била, у дворишту Средње техничке школе "Никола Тесла" у којој је он директор.
- Спомен костурница је 1924. изграђена на том месту, јер је у непосредној близини био сабирни логор.
Сурдулица је у Првом светском рату била последње место на путу ка Бугарској где су депортовани српски заробљеници међу којима су били свештеници, као највиђенији и најписменији представници народа, трговци, судије, адвокати и елита тадашње Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Сви су они, под изговором да их воде у интернацију у Бугарску да раде у рудницима, довођени у Сурдулицу и ту убијани - каже Дојчиновић.
Новица Тончев, председник општине Сурдулица мисли да су обе стране пораниле са реакцијама.
- Због дописа из амбасаде обратио сам се нашем министру спољних послова Вуку Јеремићу и чекам званичну реакцију, јер не могу ја као председник општине да водим међународну политику.
Моје је мишљење да би обе стране требало да присуствују отварању и литургији жртвама и да тај скуп буде једна врста помирења. Не видим разлог зашто се на том скупу не би појавили и представници бугарских власти. Па и наш председник Тадић је био у Сребреници - каже Тончев.
Дојчиновић подсећа да је од 1924. до 1941. сваке године на Видовдан, одржавано је опело у Спомен-костурници. Али, након априлског рата и окупације Србије 1941. године, упали су окупаторски војници и демолирали костурницу.
Године 1943. окупатори су наредили ђацима Грађанске школе да у периоду од 3. до 17. фебруара, циглу по циглу, сруше костурницу. Крипта је затрпана земљом, а кости су разбацане свуда унаоколо. Тада је локално становништво тајно сакупило део разбацаних костију и сахранило их на старом сурдуличком гробљу - подсећа Дојчиновић.
Он додаје да после Другог светског рата, све до 1989. године, није постојала иницијатива да се обнови ово спомен-обележје.
- Тек тада је пронађен пројекат у Патријаршији у Београду и основан је одбор за обнову
Спомен-костурнице. Посао је започет из темеља, али су рат и распад Југославије допринели да све стане. Тек 2004. године формирано је удружење "Стара Сурдулица", које је уз помоћ донатора и неких министарстава обновило у оригиналном изгледу Спомен-костурницу - каже Дојчиновић и напомиње да је трагично што многи Сурдуличани нису знали о чему се ради.
Повратак сребрног венца
Оригинални сребрни венац из старе костурнице, дар краља и краљице на којем пише: "Српским мученицима од Александра и Марије", случајно је пронађен и враћен у Спомен-костурницу. Дојчиновић каже да, иако је изгубио сјај, ипак је сачуван.
- Човек који је нашао тај венац однео га је кући и није желео да га врати, већ је планирао да га преда врањском Музеју. Тек након интервенције полиције, коју сам ја алармирао, венац је враћен и заузима место у обновљеној костурници. На венцу није ништа рађено, јер нисам желео да сам скидам патину која се временом створила - закључује Дојчиновић.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Још да почнемо и Бугаре да консултујемо шта смемо а шта не, и да лепо потпишемо да смо банана држава какве нема на свету
Постали смо слуга коме изгледа свако може да узме шта му треба или шта пожели
И после се чудимо што већина људи у Србији не може очима да види Бугаре ... ''праведнике и поштењачине'' !
