Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.387
Beograd -- U Republici Srpskoj će danas biti obeležena 18. godišnjica stradanja vojnika i starešina JNA prilikom dogovorenog mirnog povlačenja iz Tuzle u Srbiju.
Prvi put, počast žrtvama biće odata na mestu zločina u Brčanskoj Malti. Tačan broj žrtava još nije utvrđen, ali prema podacima srpske Vojske u "Tuzlanskoj koloni" poginula su najmanje 92 i ranjena 33 vojnika, a oko 140 je zarobljeno, od kojih su mnogi mučeni.
Napad na 92. motorizovanu brigadu, koja se povlačila iz kasarne "Husinska buna" sa oko 200 motornih vozila i oko 600 starešina i vojnika, izveli su 15. maja 1992. godine pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i policije uz pomoć paravojne formacije "Zelene beretke".
Prema sporazumu o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, a na osnovu dogovora komandanta kasarne pukovnika Mileta Dubajića i lokalnih vlasti, evakuacija je trebalo da počne u 15:00 časova, ali su lokalne vlasti iscenirale spor oko predaje dela naoružanja TO Tuzla.
Kasnije će se ispostaviti da je to bio deo plana za razmeštanje snajperista na pravcu povlačenja JNA i mestu zasede.
Da je napad na kolonu JNA unapred dobro planiran i pripreman pokazale su i zapreke na putevima, kopanje rovova, izrada zaklona, isturanje ježeva i krstila na put i izvlačenje nagaznih mina na kanapu .
Posle pregovora u kojima je postignut kompromis, evakuacija kasarne počela je u 19:00 časova. U trenutku, kada je poslednja trećina kolone, dolazeći iz Skojevske ulice, prolazila raskrsnicu Brčanska Malta, po njoj je iz okolnih zgrada i zaklona osuta paljba vatrenim oružjem, "zoljama" i drugim zapaljivim sredstvima.
U eksplozijama i plamenu na licu mesta život su izgubila 32 vojnika, a povrede su bile tako teške da je sutradan u bolnici samo sedam žrtava moglo biti identifikovano.
Raspoređeni snajperisti, prvo su pucali i ubijali vozače vojnih vozila da bi ih zaustavili i blokirali dalji prolaz, a onda su pucali u vojnike i sanitetsko osoblje, koji su tako opkoljeni bili laka meta.
Pripadnici TO Tuzla zatim su išli duž zaustavljene kolone i ranjene vojnike brutalno likvidirali u vozilima. Na putu za bolnicu u sanitetskom vozilu pobijeno je 17 ranjenika udarcima čekića u čelo, tela ostalih su noću odvezena na gradsku deponiju i zatrpana buldožerom.
Masakr nedužnih vojnika u Tuzli prenosila je direktno lokalna televizija FS-3, a snimci na kojima se vidi njihovo stradanje, emitovani su u više navrata u Republici Srpskoj i Srbiji.
Na audio zapisima zabeleženo je kako dežurni u Operativnom štabu javne bezbednosti Tuzla Ilija Jurišić naređuje napad na kolonu navodeći pritom i komande kao što su "pucaj" i "ne dovodi" iz čega se može zaključiti da nije želeo zarobljenike.
Ovaj nekada visoki funkcioner MUP-a BiH, uhapšen je u Beogradu po optužnici Tužilaštva za ratne zločine i osuđen 28. septembra 2009. na 12 godina robije zbog upotrebe nedozvoljenih metoda borbe.
Optužnica ga tererti da je posle naredbe za napad, koju je dobio od pretpostavljenog, izdao naredbu svim muslimansko-hrvatskim jedinicama za napad na kolonu JNA, koja se mirno povlačila iz Tuzle, a pred Apelacionim većem u Beogradu u toku je žalbeni postupak.
Jurišić je, na žalost, jedini u komandnom lancu muslimansko-hrvatskih snaga koji je zasad procesuiran za ovaj strašan ratni zločin.
Tužilaštvo BiH obustavilo je istragu protiv tadašnjeg gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića, komandanta štaba TO Envera Delibegovića i penzionisanog policajca Budimira Nikolića.
Šef Posebnog odelenja Tužilaštva BiH za ratne zločine Dejvid Švendiman se, neposredno pred istek mandata, saglasio "da prikupljeni dokazi ne potkrepljuju optužbe protiv ovih osumnjičenih."
Pred Sudom BiH vodi se samo postupak protiv Izeta Smajića za pokušaj ubistva ranjenog zarobljenika Radovana Krstića kome je stavio pištolj u usta i pucao, ali je ovaj uspeo da preživi.
Haški istražitelji, koji su 2003. godine predmet "Tuzlanska kolona" ustupili sudu BiH, zaključili su upravo suprotno - da ima dovoljno dokaza za pokretanje istrage protiv devet osoba.
Među njima su na prvom mestu tadašnji komandanta lokalne TO Enver Delibegović, bivši načelnik stanice javne bezbednosti Mehmed Bajrić i njegov zamenik Muhamed Brkić, kao i komandant inžinjersko -diverzantske jedinice TO Faruk Prcić.
U timu MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina uvereni su da na osnovu više od 2.000 stranica sakupljenih dokumenata, video i audio zapisa i izjava preživelih i očevidaca ima dovoljno dokaza za procesuiranje svih odgovornih za masakr pripadnika JNA u Tuzli.
Centar javne bezbednosti Bijeljina je podneo nadležnom tužilaštvu izveštaj za dopunu krivičnog predmeta "Tuzlanska kolona" i krivične prijave protiv 27 osoba.
Sud BiH ne pokazuje zasad nikakvu nameru da ključne krivce izvede pred lice pravde, a dobar deo osumnjičenih za pokolj vojnika JNA u Tuzli i danas je na vrlo visokim funkcijama u gradu i državnim organima.
Datum napada na kolonu JNA u Tuzli se slavi kao dan "oslobođenja grada", dok je to u RS dan sećanja kada se služi pomen i odaje počast nevinim žrtvama.
Posmrtni ostaci 30 ubijenih vojnika, čiji identitet, uz sve napore nije bilo moguće utvrditi, ekshumirani su iz jedne masovne grobnice u Tuzli i sahranjeni u Bijeljini uz najviše vojne počasti 15. maja 2002. godine u
spomen kosturnicu sa velikim mermernim krstom, a na spomen ploči su uklesane reči: "Ova humka mučenika, sveta je kao zemlja srpska".
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=15&nav_category=64&nav_id=431349
-----------------------------
I pre smo znali da je mrznja prema Srbima kod nekih Bosnjaka bolesna, ali kolike su razmere te bolesne mrznje najbolje govori ovaj deo da su nakon zasede Bosnjaci pobili 17 srpskih ranjenika udarcem malja u celo, i da su tela pobijenih Srba odvezli na gradsku deponiju i tamo zakopali.
Ovaj strasan zlocin kao i onaj zlocin u Dobrovoljackoj je bio uzrok svega onoga sto se kasnije desavalo.
Zato ne smemo zaboraviti ove strasne zlocine, a ni oprostiti sve dok se bosnjacki narod ne denacifikuje i ne oslobodi svoje ogromne mrznje prema svemu sto je srpsko i pravoslavno.
Prvi put, počast žrtvama biće odata na mestu zločina u Brčanskoj Malti. Tačan broj žrtava još nije utvrđen, ali prema podacima srpske Vojske u "Tuzlanskoj koloni" poginula su najmanje 92 i ranjena 33 vojnika, a oko 140 je zarobljeno, od kojih su mnogi mučeni.
Napad na 92. motorizovanu brigadu, koja se povlačila iz kasarne "Husinska buna" sa oko 200 motornih vozila i oko 600 starešina i vojnika, izveli su 15. maja 1992. godine pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i policije uz pomoć paravojne formacije "Zelene beretke".
Prema sporazumu o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, a na osnovu dogovora komandanta kasarne pukovnika Mileta Dubajića i lokalnih vlasti, evakuacija je trebalo da počne u 15:00 časova, ali su lokalne vlasti iscenirale spor oko predaje dela naoružanja TO Tuzla.
Kasnije će se ispostaviti da je to bio deo plana za razmeštanje snajperista na pravcu povlačenja JNA i mestu zasede.
Da je napad na kolonu JNA unapred dobro planiran i pripreman pokazale su i zapreke na putevima, kopanje rovova, izrada zaklona, isturanje ježeva i krstila na put i izvlačenje nagaznih mina na kanapu .
Posle pregovora u kojima je postignut kompromis, evakuacija kasarne počela je u 19:00 časova. U trenutku, kada je poslednja trećina kolone, dolazeći iz Skojevske ulice, prolazila raskrsnicu Brčanska Malta, po njoj je iz okolnih zgrada i zaklona osuta paljba vatrenim oružjem, "zoljama" i drugim zapaljivim sredstvima.
U eksplozijama i plamenu na licu mesta život su izgubila 32 vojnika, a povrede su bile tako teške da je sutradan u bolnici samo sedam žrtava moglo biti identifikovano.
Raspoređeni snajperisti, prvo su pucali i ubijali vozače vojnih vozila da bi ih zaustavili i blokirali dalji prolaz, a onda su pucali u vojnike i sanitetsko osoblje, koji su tako opkoljeni bili laka meta.
Pripadnici TO Tuzla zatim su išli duž zaustavljene kolone i ranjene vojnike brutalno likvidirali u vozilima. Na putu za bolnicu u sanitetskom vozilu pobijeno je 17 ranjenika udarcima čekića u čelo, tela ostalih su noću odvezena na gradsku deponiju i zatrpana buldožerom.
Masakr nedužnih vojnika u Tuzli prenosila je direktno lokalna televizija FS-3, a snimci na kojima se vidi njihovo stradanje, emitovani su u više navrata u Republici Srpskoj i Srbiji.
Na audio zapisima zabeleženo je kako dežurni u Operativnom štabu javne bezbednosti Tuzla Ilija Jurišić naređuje napad na kolonu navodeći pritom i komande kao što su "pucaj" i "ne dovodi" iz čega se može zaključiti da nije želeo zarobljenike.
Ovaj nekada visoki funkcioner MUP-a BiH, uhapšen je u Beogradu po optužnici Tužilaštva za ratne zločine i osuđen 28. septembra 2009. na 12 godina robije zbog upotrebe nedozvoljenih metoda borbe.
Optužnica ga tererti da je posle naredbe za napad, koju je dobio od pretpostavljenog, izdao naredbu svim muslimansko-hrvatskim jedinicama za napad na kolonu JNA, koja se mirno povlačila iz Tuzle, a pred Apelacionim većem u Beogradu u toku je žalbeni postupak.
Jurišić je, na žalost, jedini u komandnom lancu muslimansko-hrvatskih snaga koji je zasad procesuiran za ovaj strašan ratni zločin.
Tužilaštvo BiH obustavilo je istragu protiv tadašnjeg gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića, komandanta štaba TO Envera Delibegovića i penzionisanog policajca Budimira Nikolića.
Šef Posebnog odelenja Tužilaštva BiH za ratne zločine Dejvid Švendiman se, neposredno pred istek mandata, saglasio "da prikupljeni dokazi ne potkrepljuju optužbe protiv ovih osumnjičenih."
Pred Sudom BiH vodi se samo postupak protiv Izeta Smajića za pokušaj ubistva ranjenog zarobljenika Radovana Krstića kome je stavio pištolj u usta i pucao, ali je ovaj uspeo da preživi.
Haški istražitelji, koji su 2003. godine predmet "Tuzlanska kolona" ustupili sudu BiH, zaključili su upravo suprotno - da ima dovoljno dokaza za pokretanje istrage protiv devet osoba.
Među njima su na prvom mestu tadašnji komandanta lokalne TO Enver Delibegović, bivši načelnik stanice javne bezbednosti Mehmed Bajrić i njegov zamenik Muhamed Brkić, kao i komandant inžinjersko -diverzantske jedinice TO Faruk Prcić.
U timu MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina uvereni su da na osnovu više od 2.000 stranica sakupljenih dokumenata, video i audio zapisa i izjava preživelih i očevidaca ima dovoljno dokaza za procesuiranje svih odgovornih za masakr pripadnika JNA u Tuzli.
Centar javne bezbednosti Bijeljina je podneo nadležnom tužilaštvu izveštaj za dopunu krivičnog predmeta "Tuzlanska kolona" i krivične prijave protiv 27 osoba.
Sud BiH ne pokazuje zasad nikakvu nameru da ključne krivce izvede pred lice pravde, a dobar deo osumnjičenih za pokolj vojnika JNA u Tuzli i danas je na vrlo visokim funkcijama u gradu i državnim organima.
Datum napada na kolonu JNA u Tuzli se slavi kao dan "oslobođenja grada", dok je to u RS dan sećanja kada se služi pomen i odaje počast nevinim žrtvama.
Posmrtni ostaci 30 ubijenih vojnika, čiji identitet, uz sve napore nije bilo moguće utvrditi, ekshumirani su iz jedne masovne grobnice u Tuzli i sahranjeni u Bijeljini uz najviše vojne počasti 15. maja 2002. godine u
spomen kosturnicu sa velikim mermernim krstom, a na spomen ploči su uklesane reči: "Ova humka mučenika, sveta je kao zemlja srpska".
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=15&nav_category=64&nav_id=431349
-----------------------------
I pre smo znali da je mrznja prema Srbima kod nekih Bosnjaka bolesna, ali kolike su razmere te bolesne mrznje najbolje govori ovaj deo da su nakon zasede Bosnjaci pobili 17 srpskih ranjenika udarcem malja u celo, i da su tela pobijenih Srba odvezli na gradsku deponiju i tamo zakopali.
Ovaj strasan zlocin kao i onaj zlocin u Dobrovoljackoj je bio uzrok svega onoga sto se kasnije desavalo.
Zato ne smemo zaboraviti ove strasne zlocine, a ni oprostiti sve dok se bosnjacki narod ne denacifikuje i ne oslobodi svoje ogromne mrznje prema svemu sto je srpsko i pravoslavno.
