Lektire za srednje skole

[doc.smash]

Na neki nacin,nzm da li ovo trebam da stavim u skole ili na drustvene nauke,ali dotice se debelo oba polja.Sad,ja sam prvi razred srednje strucne skole,ali vec primecujem kako se drustvene nauke potiskuju.Pogotovo sto se tice lektira.Do sada,imao sam samo DVE lektire.U obliznjoj gimnaziji je samo jedna vise,a samo jos jednu treba da uradimo.Cak i na tom casu,ne vidi se da je nesto bajna situacija,posto polovina jednostavno skine fabulu i size sa neta.Sto je najgore,ti dobiju pet(kao i ja,ali ja se lepo potrudim za to).Sad,kako bi se to donekle zaustavilo,i povecala neka kultura u ovoj polu-propaloj zemlji,imam par ideja za lektire,koje mozete i vi postavljati.Sad,evo spisak:
1.Razred.Mi smo jedino imali od lektira Antigonu(Sofokle),Rane Jade(Danilo Kis) i jos Romea i Juliju(Sekspir).Gimnazijalci su imali jos Ep o Gilgamesu.Lepo bi bilo da dodaju npr Zivotinjsku Farmu(Dzordz Orvel)i Don Kihota(M.Servantes).Od domaceg,posto i to moramo negovati,neka se radi neka epska narodna pesma ili nesto od dubrovackih pisaca.
2.Razred.Ana Karenjina ili Rat i Mir,iako spadaju hronoloski,ucenici to jako tesko savladaju.Neka se oni pomere u III razred srednje skole.Mogle bi se obradjivati neke pesme lorda Bajrona.Ostale lektire(Most na zepi,Gorski vijenac,Smrt Smail-age Cengica su dobre).
3.Razred.Seobe,Starac i more,na Drini cuprija i Ujka vanja su dobre.Anu Karenjinu bi trebalo ovde pomeriti.Sad,i Desanka maksimovic je dobra(radi se tada medjuratna knjizevnost).Trebalo mi se dodati nesto od SF(H.G.Velsov Vremeplov ili Rat svetova)
4.Razred.Koreni,Hamlet,Prokleta Avlija,Proces,Zlocin i Kazna su dobri.Uz ovo,trebalo bi obradjivati nesto od SFa(Artur Klarka,npr Odiseju u svemiru,Rama...Karl Segana(Kontakt)),
i od Vuka Draskovica ,,Noz,,,
Sad,i ovo bi dodao,ali nzm u koji razred:
Tolkin:Gospodari Prstenova
Isidora Sekulicisma iz Norveske
Homer:Ilijada i Odiseja
Sekspir:Mletacki trgovac ili Makbet
Sad,sta mislite o ovakvoj reformi,ili biste li sta jos dodali medju ovaj spisak lektira.

[Akay]

Od kada je intereneta skoro pa da niko nema svoje misljenje,a da ne govorim o "ne daj Boze" odlasku u biblioteku...

Predlozi sami po sebi nisu losi,sa malim izmenama.

Kako se drzite u Subotici ?

[Mistery_girl]

Sto se mene tice volela bih da se uvede vise lektira u skolstvo. Ionako se malo cita. Vecina procita poneku knjigu koja je vezana za skolu, a ostalo im je strani pojam. Tako da glasam za vise knjiga.

[doc.smash]

Od kada je intereneta skoro pa da niko nema svoje misljenje,a da ne govorim o "ne daj Boze" odlasku u biblioteku...

Predlozi sami po sebi nisu losi,sa malim izmenama.

Kako se drzite u Subotici ?

Bolje ne pitati...Pola kulturnih institucija propalo(narodno pozoriste srusili,a to novo navodno ce ove godine zavrsiti...),a u biblioteci se knjige gotovo ne azuriraju.Ima samo tri knjizare u gradu od 100000 dusa,a dve su na ivici bankrota.Gotovo da nema nekih kulturnih manifestacija,skola jezika...

[Mistery_girl]

Bolje ne pitati...Pola kulturnih institucija propalo(narodno pozoriste srusili,a to novo navodno ce ove godine zavrsiti...),a u biblioteci se knjige gotovo ne azuriraju.Ima samo tri knjizare u gradu od 100000 dusa,a dve su na ivici bankrota.Gotovo da nema nekih kulturnih manifestacija,skola jezika...

Bas me cudi da je takvo stanje u Subotici. Iznenadjena sam. Pre svega tri biblioteke je vrlo malo na toliko broj stanovnika. Jeste da vecina ne cita, ali opet je malo. Steta je sto nema kulturnih manifestacija, ali one se polako gotovo svuda ukidaju, sto je veliki minus za drustvo.

[doc.smash]

Tek deceniju je sluzbeno ,,grad,,.Pre toga,bila najvece selo u srbiji,i evropi.Steta,posto ima toliko lepih zgrada(barok,klasicizam,art noveu i secesija),koje jednostavno blistaju(sa izuzetkom poruseng pozorista).Zaboravio sam dodati,imamo samo jedan bioskop(koji nema normalno ozvucenje,grejanje,kao i stolice).
Al,ovaj post je vezan za lektire,tako da imam jos par predloga:
Albert Kami:Stranac
Danilo Kis:Basta pepeo i Pescanik
Gete:Jadi mladog Vertera
Orfelin:Trenodia
Kristiana Felserinova:Mi deca sa stanice zoo

[Mistery_girl]

Svidja mi se izbor knjiga.
Mi deca sa stanice Zoo - izvanredna knjiga. Trebalo bi da bude uvedena kao lektira. Tako su lepo opisani dogadjaji iz zivota devojke koja se upustila u te vode. Svakako vredna citanja, kao i ostale.

[Støffän Lingua]

Hmm,najbolje ti je da posetis sajt Ministarstva prosvete.Tamo ces videti u nastavnom planu srpskog jezika i knjizevnosti za gimnazije da ovo sto si ti ovde izlozio nije tacno.Neke knjige za koje si napisao da treba da se uvedu kao lektire,vec to i jesu.Evo prekopiracu ti sa dokumenta Ministarstva prosvete sve sto je predvidjeno(za opsti smer):

PRVI RAZRED
А. КЊИЖЕВНОСТ (88 часова)
Дела за обраду
Сунце се девојком жени - лирска народна песма
Бановић Страхиња - епска народна песма
Хасанагиница - народна балада
Девојка бржа од коња - народна приповетка
Златна јабука и девет пауница - народна приповетка
Лаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење - умет. припов.
Антон П. Чехов: Туга - новела
Данило Киш: Рани јади - роман
Софокле: Антигона - трагедија
Иво Андрић: Беседа приликом примања Нобелове награде
О причи и причању
II КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (10 часова)
Основне информације о развоју, врстама, тематици и особеностима књижевности старог века.
Еп о Гилгамешу
Хомер - Илијада (одломак - VI певање)
Библија - из Старог завета - Легенда о потопу; из Новог завета - Беседа на Гори; Страдање и васкрсење Христово (Јеванђеље по Матеју)
III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)
Почеци словенске писмености; значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика. Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе (Башћанска плоча, Самуилов натпис, Брижински споменици, Мирослављево јеванђеље). Главне врсте средњовековне књижевности (црквена поезија, апокрифи, житија и похвале). Међусобне везе и утицаји писане и усмене књижевности.
Св. Сава: Житије св. Симеона (одломак) - Болест и смрт св. Симеона
Теодосије: Житије св. Саве (одломак)
Јефимија: Похвала кнезу Лазару
Деспот Стефан Лазаревић: (Слово љубве)
Константин Филозоф: из Житија деспота Стефана Лазаревића (о смрти Краљевића Марка, о косовској бици); усмено предање о св. Сави (народне песме, приче, легенде).
IV НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)
Поетика народне (усмене) књижевности. Синкретизам, анимизам, аниматизам, магијски начин мишљења, магична моћ речи; стварање као подржавање природи; интензивност колективних осећања, нивелираност мишљења. Процес обликовања усмених творевина. Усмени стваралац као представник своје средине. Однос: стваралац - дело - слушаоци; идентификовање слушаоца за казивачем; рецензија усмене средине; општење и васпитање усменим путем; опстајање дела која представљају јавно мнење; индивидуалност усменог ствараоца и наслеђивање образаца; певач као чувар друштвеног, моралног и националног кодекса. Историјско предање.
Типологија једноставнијих усмених облика. Трајност врста усмене књижевности. Њихова основна обележја и разлике у функцији. Тематски кругови епске поезије. Јунаци као васпитни узори своје средине. Народна поезија као усмена историја вишег реда у формирању и трајању историјске свести - са ширим избором усмене поезије и прозе.
Српска дјевојка - народна песма
Кнежева вечера - народна песма
Марко пије уз рамазан вино - народна песма
Диоба Јакшића - народна песма
Ропство Јанковић Стојана - народна песма
Бој на Мишару - народна песма
V ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (12 часова)
Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас - (појмови, особености, значај).
Ф. Петрарка: Канцонијер (избор сонета)
В. Шекспир: Ромео и Јулија
Сервантес: Дон Кихот (одломак)
Ш. Менчетић: Први поглед
Џ. Држић: Горчије жалости јесу ли гди кому
М. Држић: Новела од Станца, Дундо Мароје (одломци)
VI БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ (7 часова)
Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас.
И. Гундулић: Осман (одломци из I и VIII певања); Сузе сина разметнога (II плач, Спознаје)
Молијер: Тврдица
VII ЛЕКТИРА (5 часова)
Данте Алигијери: Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V - Паоло и Франческа)
Ђовани Бокачо: Декамерон (Федериго и дона Ђована, дан пети, прича девета)
Избор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника (Д. Радовић, М. Антић, Љ. Симовић и др.)

DRUGI RAZRED
А. КЊИЖЕВНОСТ (91)
I. ПРОСВЕТИТЕЉСТВО (9)
Просветитељство-реформаторски покрет у Европи: култ разума, прогреса, природног права, осећајности; верска толеранција. Геополитички и духовни оквири српског народа (Велика сеоба Срба). Између средњовековних и модерних појава у књижевности (барокне тенденције, Г. Ст. Венцловић, З. Орфелин). Књижевност епохе просветитељства (сентиментализам, класицизам).
Доситеј Обрадовић: Писмо Харалампију: Живот и прикљученија (I део)
Јован Стерија Поповић: Тврдица
II. РОМАНТИЗАМ (45)
Романтизам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика романтизма, однос према традицији и просветитељству, одлике стила, жанрова и мотивско-тематских тенденција, развој лирике, драме - трагедије и мешовитих облика.
Поетика романтизма (В. Иго - "Предговор Кромвелу" - одломак)
Џорџ Гордон Бајрон: Чајлд Харолд (одломак)
Александар Сергејевич Пушкин: Цигани, Евгеније Оњегин (одломци)
Шандор Петефи: Слобода света
Хенрих Хајне: Лорелај
Вук Стефановић Караџић: реформатор језика и правописа (из Предговора Српском рјечнику; Лексикограф (Српски рјечник), сакупљач народних умотворина (О подјели и постању народних пјесама); књижевни критичар и полемичар (Критика на роман "Љубомир у Јелисиуму"), писац - историчар, биограф (Житије Хајдук-Вељка Петровића).
Људевит Гај: Проглас (Даница Илирска - одломак)
Петар Петровић Његош: Горски вијенац
Бранко Радичевић: Кад млидија’ умрети, Ђачки растанак
Ђура Јакшић: Орао, Вече, Поноћ, Јелисавета кнегиња црногорска (одломак)
Јован Јовановић Змај: Ђулићи, Ђулићи увеоци, Јутутунска народна химна
Лаза Костић: Међу јавом и мед сном. Santa Maria della Salute
Константин Миладинов: Туга за југом
Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића
Франце Прешерн: Сонетни венац
Аугуст Шеноа: Сељачка буна (одломак)
III. РЕАЛИЗАМ (27)
Реализам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика реализма: однос према стварности, ослонац на позитивистичку слику света, доминација прозе, обележје књижевног лика (мотивисаност, типичност, индивидуалност) и реалистичког стила. Реализам у Европи - поетика реализма (Балзак: Предговор Људској комедији - одломак). Поетика реализма у српској књижевности (Светозар Марковић: Певање и мишљење - одломак)
Опоре де Балзак: Чича Горио
Николај Васиљевич Гогољ: Ревизор
Ги де Мопасан: Два пријатеља (новела)
Јаков Игњатовић: Вечити младожења
Милован Глишић: Глава шећера
Лаза Лазаревић: Ветар
Радоје Домановић: Данга, Вођа
Стеван Сремац: Зона Замфирова, Вукадин
Бранислав Нушић: Народни посланик
Симо Матавуљ: Поварета, Бакоња фра-Брне (одломак, Избор)
Војислав Илић: Сиво, суморно небо, Јутро на Хисару, Запуштени источник
Анте Ковачић: У регистратури (Детињство Ивице Кичмановића)
Силвије Страхимир Крањчевић: Мојсије
Јанко Керсник: Сељакова смрт
IV. ЛЕКТИРА (10)
Лав Николајевич Толстој: Ана Карењина или Рат и мир
Иво Андрић: Мост на Жепи и друге приповетке
Драгослав Михаиловић: Кад су цветале тикве

(Stavicu ti kasnije i za treci i cetvrti razred)

[doc.smash]

Hmm,najbolje ti je da posetis sajt Ministarstva prosvete.Tamo ces videti u nastavnom planu srpskog jezika i knjizevnosti za gimnazije da ovo sto si ti ovde izlozio nije tacno.Neke knjige za koje si napisao da treba da se uvedu kao lektire,vec to i jesu.Evo prekopiracu ti sa dokumenta Ministarstva prosvete sve sto je predvidjeno(za opsti smer):

PRVI RAZRED
А. КЊИЖЕВНОСТ (88 часова)
Дела за обраду
Сунце се девојком жени - лирска народна песма
Бановић Страхиња - епска народна песма
Хасанагиница - народна балада
Девојка бржа од коња - народна приповетка
Златна јабука и девет пауница - народна приповетка
Лаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење - умет. припов.
Антон П. Чехов: Туга - новела
Данило Киш: Рани јади - роман
Софокле: Антигона - трагедија
Иво Андрић: Беседа приликом примања Нобелове награде
О причи и причању
II КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (10 часова)
Основне информације о развоју, врстама, тематици и особеностима књижевности старог века.
Еп о Гилгамешу
Хомер - Илијада (одломак - VI певање)
Библија - из Старог завета - Легенда о потопу; из Новог завета - Беседа на Гори; Страдање и васкрсење Христово (Јеванђеље по Матеју)
III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)
Почеци словенске писмености; значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика. Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе (Башћанска плоча, Самуилов натпис, Брижински споменици, Мирослављево јеванђеље). Главне врсте средњовековне књижевности (црквена поезија, апокрифи, житија и похвале). Међусобне везе и утицаји писане и усмене књижевности.
Св. Сава: Житије св. Симеона (одломак) - Болест и смрт св. Симеона
Теодосије: Житије св. Саве (одломак)
Јефимија: Похвала кнезу Лазару
Деспот Стефан Лазаревић: (Слово љубве)
Константин Филозоф: из Житија деспота Стефана Лазаревића (о смрти Краљевића Марка, о косовској бици); усмено предање о св. Сави (народне песме, приче, легенде).
IV НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)
Поетика народне (усмене) књижевности. Синкретизам, анимизам, аниматизам, магијски начин мишљења, магична моћ речи; стварање као подржавање природи; интензивност колективних осећања, нивелираност мишљења. Процес обликовања усмених творевина. Усмени стваралац као представник своје средине. Однос: стваралац - дело - слушаоци; идентификовање слушаоца за казивачем; рецензија усмене средине; општење и васпитање усменим путем; опстајање дела која представљају јавно мнење; индивидуалност усменог ствараоца и наслеђивање образаца; певач као чувар друштвеног, моралног и националног кодекса. Историјско предање.
Типологија једноставнијих усмених облика. Трајност врста усмене књижевности. Њихова основна обележја и разлике у функцији. Тематски кругови епске поезије. Јунаци као васпитни узори своје средине. Народна поезија као усмена историја вишег реда у формирању и трајању историјске свести - са ширим избором усмене поезије и прозе.
Српска дјевојка - народна песма
Кнежева вечера - народна песма
Марко пије уз рамазан вино - народна песма
Диоба Јакшића - народна песма
Ропство Јанковић Стојана - народна песма
Бој на Мишару - народна песма
V ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (12 часова)
Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас - (појмови, особености, значај).
Ф. Петрарка: Канцонијер (избор сонета)
В. Шекспир: Ромео и Јулија
Сервантес: Дон Кихот (одломак)
Ш. Менчетић: Први поглед
Џ. Држић: Горчије жалости јесу ли гди кому
М. Држић: Новела од Станца, Дундо Мароје (одломци)
VI БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ (7 часова)
Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас.
И. Гундулић: Осман (одломци из I и VIII певања); Сузе сина разметнога (II плач, Спознаје)
Молијер: Тврдица
VII ЛЕКТИРА (5 часова)
Данте Алигијери: Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V - Паоло и Франческа)
Ђовани Бокачо: Декамерон (Федериго и дона Ђована, дан пети, прича девета)
Избор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника (Д. Радовић, М. Антић, Љ. Симовић и др.)

DRUGI RAZRED
А. КЊИЖЕВНОСТ (91)
I. ПРОСВЕТИТЕЉСТВО (9)
Просветитељство-реформаторски покрет у Европи: култ разума, прогреса, природног права, осећајности; верска толеранција. Геополитички и духовни оквири српског народа (Велика сеоба Срба). Између средњовековних и модерних појава у књижевности (барокне тенденције, Г. Ст. Венцловић, З. Орфелин). Књижевност епохе просветитељства (сентиментализам, класицизам).
Доситеј Обрадовић: Писмо Харалампију: Живот и прикљученија (I део)
Јован Стерија Поповић: Тврдица
II. РОМАНТИЗАМ (45)
Романтизам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика романтизма, однос према традицији и просветитељству, одлике стила, жанрова и мотивско-тематских тенденција, развој лирике, драме - трагедије и мешовитих облика.
Поетика романтизма (В. Иго - "Предговор Кромвелу" - одломак)
Џорџ Гордон Бајрон: Чајлд Харолд (одломак)
Александар Сергејевич Пушкин: Цигани, Евгеније Оњегин (одломци)
Шандор Петефи: Слобода света
Хенрих Хајне: Лорелај
Вук Стефановић Караџић: реформатор језика и правописа (из Предговора Српском рјечнику; Лексикограф (Српски рјечник), сакупљач народних умотворина (О подјели и постању народних пјесама); књижевни критичар и полемичар (Критика на роман "Љубомир у Јелисиуму"), писац - историчар, биограф (Житије Хајдук-Вељка Петровића).
Људевит Гај: Проглас (Даница Илирска - одломак)
Петар Петровић Његош: Горски вијенац
Бранко Радичевић: Кад млидија’ умрети, Ђачки растанак
Ђура Јакшић: Орао, Вече, Поноћ, Јелисавета кнегиња црногорска (одломак)
Јован Јовановић Змај: Ђулићи, Ђулићи увеоци, Јутутунска народна химна
Лаза Костић: Међу јавом и мед сном. Santa Maria della Salute
Константин Миладинов: Туга за југом
Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића
Франце Прешерн: Сонетни венац
Аугуст Шеноа: Сељачка буна (одломак)
III. РЕАЛИЗАМ (27)
Реализам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика реализма: однос према стварности, ослонац на позитивистичку слику света, доминација прозе, обележје књижевног лика (мотивисаност, типичност, индивидуалност) и реалистичког стила. Реализам у Европи - поетика реализма (Балзак: Предговор Људској комедији - одломак). Поетика реализма у српској књижевности (Светозар Марковић: Певање и мишљење - одломак)
Опоре де Балзак: Чича Горио
Николај Васиљевич Гогољ: Ревизор
Ги де Мопасан: Два пријатеља (новела)
Јаков Игњатовић: Вечити младожења
Милован Глишић: Глава шећера
Лаза Лазаревић: Ветар
Радоје Домановић: Данга, Вођа
Стеван Сремац: Зона Замфирова, Вукадин
Бранислав Нушић: Народни посланик
Симо Матавуљ: Поварета, Бакоња фра-Брне (одломак, Избор)
Војислав Илић: Сиво, суморно небо, Јутро на Хисару, Запуштени источник
Анте Ковачић: У регистратури (Детињство Ивице Кичмановића)
Силвије Страхимир Крањчевић: Мојсије
Јанко Керсник: Сељакова смрт
IV. ЛЕКТИРА (10)
Лав Николајевич Толстој: Ана Карењина или Рат и мир
Иво Андрић: Мост на Жепи и друге приповетке
Драгослав Михаиловић: Кад су цветале тикве

(Stavicu ti kasnije i za treci i cetvrti razred)

Dobro,izgleda da je slicno,ali ocito je da se ne pridrzavaju toga.Cak ni u gimnaziji drustveno jezickog smera.Ocito je da bi trebali ubacit malo veci fond lektira,+nesto od savremene proze(mi deca sa stanice zoo,odiseju u svemiru...)

[Akay]

(Stavicu ti kasnije i za treci i cetvrti razred)

Deder okaci i ostalo.

[Støffän Lingua]

TRECI RAZRED
А. КЊИЖЕВНОСТ (90)
I. МОДЕРНА (39)
Модерна у европској и југословенским књижевностима и њени главни представници. Поетика модерне (импресионизам и симболизам).
Шарл Бодлер: Везе, Албатрос
Артур Рембо: Офелија
Стефан Маларме: Лабуд
Пол Верлен: Месечина
Антон Павлович Чехов: Ујка Вања
Богдан Поповић: Антологија новије српске лирике (Предговор)
Алекса Шантић: Моја отаџбина, Претпразничко вече, Вече на шкољу
Јован Дучић: Залазак сунца, Сунцокрети, Јабланови
Милан Ракић: Јасика, Искрена песма, Долап, Наслеђе
Сима Пандуровић: Светковина, Родна груда
Антун Густав Матош: Јесење вече, Notturno
Владимир Назор: Шума спава
Отон Жупанчич: Ти цвете мој тајанствени
Бора Станковић: Коштана, Нечиста крв
Јован Скерлић: О Коштани
Петар Кочић: Мрачајски прото, Јазавац пред судом
Иван Цанкар: Краљ Бетајнове
II. МЕЂУРАТНА И РАТНА КЊИЖЕВНОСТ (38)
Европска књижевност у првим деценијама XX века (појам и особености и значај); манифести футуризма, експресионизма н надреализма; књижевни покрети и струје у југословенским књижевностима између два рата (експресионизам, надреализам, социјална књижевност). Ратна књижевност.
Владимир Мајаковски: Облак у панталонама
Федерико Гарсија Лорка: Романса месечарка
Рабиндрант Тагора: Градинар
Милутин Бојић: Плава гробница
Душан Васиљев: Човек пева после рата
Милош Црњански: Суматра, Сеобе I део
Момчило Настасијевић: Туга у камену
Иво Андрић: Ех роntо
Тин Ујевић: Свакидашња јадиковка, Колајне (избор)
Коста Рацин: Берачи дувана
Исак Самоковлија: Рафина авлија
Вељко Петровић: Салашар
Растко Петровић: Људи говоре
Исидора Секулић: Госпа Нола
Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
Добрица Цесарић: Облак, Повратак
Оскар Давичо: Хана (избор)
Иван Горан Ковачић: Јама
Ацо Шопов: Очи
Јуре Каштелан: Свијетлиш у тмини
III. ЛЕКТИРА (13)
Избор из лирике европске модерне: (Рилке, А. Блок, Аполинер).
Избор из међуратне поезије (Д. Максимовић, Р. Петровић, М. Дединац, Р. Драинац, С. Винавер).
Франц Кафка: Процес
Ернест Хемингвеј: Старац и море
Иво Андрић: На Дрини ћуприја
Михаил А. Шолохов: Тихи Дон (избор)

CETVRTI RAZRED
Дела за обраду
Десанка Максимовић: Тражим помиловање (избор)
Васко Попа: Каленић (избор), Кора
Бранко Миљковић: Ватра и ништа (избор)
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје
Владан Десница: Прољећа Ивана Галеба
Самјуел Бекет: Чекајући Годоа
II. САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ (34)
Битна обележја и најзначајнији представници европске и југословенске књижевности
Албер Ками: Странац
Луис Борхес: Чекање (кратка прича)
Стеван Раичковић: Септембар, Камена успаванка (избор)
Миодраг Павловић: Реквијем
Весна Парун: Ти која имаш невиније руке
Блажо Конески: Везиља
Едвард Коцбек: Речи умиру
Иво Андрић: Проклета авлија
Меша Селимовић: Дервиш и смрт
Михајло Лалић: Лелејска гора
Добрица Ћосић: Корени, Време смрти
Антоније Исаковић: Кроз грање небо
Александар Тишма: Употреба човека
Ранко Маринковић: Руке (новела)
Данило Киш: Енциклопедија мртвих
Душан Ковачевић: Балкански шпијун
III. ЛЕКТИРА (20)
Виљем Шекспир: Хамлет
Волфганг Гете: Фауст
Фјодор М. Достојевски: Злочин и казна или Браћа Карамазови
Михаил Булгаков: Мајстор и Маргарита
Милорад Павић: Хазарски речник
Избор из светске лирике XX века (Одн, Сезар, Превер, Пастернак, Ахматова, Цветајева, Бродски, Сенгор, Сајферс).
Избор из савремене југословенске књижевности (Б. Шћепановић, М. Бећковић и др.).
Избор књижевних критика и есеја (И. Секулић, Б. Михајловић, П. Џаџић, М. Павловић, Н. Милошевић, С. Лукић).

Naravno da se pola dela ne radi.Kad bi video nastavni plan i program za ostale predmete,tek bi shvatio koliko profesori kuliraju i fushere...Npr,moja prof. srpskog i knjizevnosti(gimnazija,opsti smer) ne radi NI 50% ovoga sto pise ovde. -.-
Uostalom,evo vam linka pa gledajte sta hocete.Zabezeknucete se kad vidite koliko toga pise samo na papiru,a ne postoji u praksi.
http://www.mp.gov.rs/propisi/

[doc.smash]

a jos se i pitamo sto nam drustvo propada u drzavi...trebalo bi povecati casove srpskog u skolama(za bar po jedan),al mislim na knjizevnost.Ovako,sve deluje nekako zbrzano,tako da polovina ne zapamti sta su radili.Nasa profesorica je probala da zajedno sa nama analizira knjizevno delo,ali posto nas je 2,3 ucestvovalo,odustalo se od toga,nego nam lepo izdiktira sta da naucimo

[Støffän Lingua]

Ovo sto stoji u planu i programu Ministarstva prosvete zaista nije malo.Ima veliki broj dela koja treba obraditi,zbilja.Mislim da su nastavni planovi prenatrpani,i da ucenik nije u mogucnosti da stvarno dobro savlada svih 15 predmeta za 5.
Mada,u nasim skolama se malo gradiva realizuje.
Sto se tice srpskog jezika i knjizevnosti,mislim da je to jako obiman i bitan predmet.Ima znacaja za drustvene kao matematika za prirodne nauke.Prosto mi je nemoguce da neko moze ova dva preobimna i velika predmeta da zaista oba savlada za 5.Uvek nekako jedan od ta dva mora da trpi...
Ja isticem veliku znacaj knjizevnosti,ali pre svega jezika.Mora postojati dosta casova posvecenih kulturi usmenog i pismenog izrazavanja.Takodje se ozbiljnije mora raditi gramatika u srednjim skolama(mnogo vise stoji samo na papiru nego sto se zapravo ostvaruje).

[doc.smash]

Ovo sto stoji u planu i programu Ministarstva prosvete zaista nije malo.Ima veliki broj dela koja treba obraditi,zbilja.Mislim da su nastavni planovi prenatrpani,i da ucenik nije u mogucnosti da stvarno dobro savlada svih 15 predmeta za 5.
Mada,u nasim skolama se malo gradiva realizuje.
Sto se tice srpskog jezika i knjizevnosti,mislim da je to jako obiman i bitan predmet.Ima znacaja za drustvene kao matematika za prirodne nauke.Prosto mi je nemoguce da neko moze ova dva preobimna i velika predmeta da zaista oba savlada za 5.Uvek nekako jedan od ta dva mora da trpi...
Ja isticem veliku znacaj knjizevnosti,ali pre svega jezika.Mora postojati dosta casova posvecenih kulturi usmenog i pismenog izrazavanja.Takodje se ozbiljnije mora raditi gramatika u srednjim skolama(mnogo vise stoji samo na papiru nego sto se zapravo ostvaruje).

U tom slucaju,moglo bi biti u strucnim skolama(ako bi povecali tamo fond casova na 4),moglo biti 2+2(knjizevnost i gramatika).Plus,izbacivanje nekih dela(sad,ja nzm koje bi izbacio,posto vecinu nisam citao),i dodatak novih(prvenstveno ,,Mi deca sa stanice Zoo,Zivotinjska farma,Odiseja u svemiru,Kontakt,Hobit...ta bi prema meni trebala da se dodaju,ne mislim to zbog toga sto su zapada,nego zbog svog kvaliteta i moralne pouke...).
Al ovo je prvenstveno vezano za lektire,ne za gramatiku i knjizevnost iz citanke.

[Mistery_girl]

Ovo sto stoji u planu i programu Ministarstva prosvete zaista nije malo.Ima veliki broj dela koja treba obraditi,zbilja.Mislim da su nastavni planovi prenatrpani,i da ucenik nije u mogucnosti da stvarno dobro savlada svih 15 predmeta za 5.
Mada,u nasim skolama se malo gradiva realizuje.
Sto se tice srpskog jezika i knjizevnosti,mislim da je to jako obiman i bitan predmet.Ima znacaja za drustvene kao matematika za prirodne nauke.Prosto mi je nemoguce da neko moze ova dva preobimna i velika predmeta da zaista oba savlada za 5.Uvek nekako jedan od ta dva mora da trpi...
Ja isticem veliku znacaj knjizevnosti,ali pre svega jezika.Mora postojati dosta casova posvecenih kulturi usmenog i pismenog izrazavanja.Takodje se ozbiljnije mora raditi gramatika u srednjim skolama(mnogo vise stoji samo na papiru nego sto se zapravo ostvaruje).

Zbog cega je nemoguce? Ja imam 5 iz oba predmeta i to sa lakocom. Ne trpi nijedan predmet, a sve postizem na vreme. Ukoliko je neko azuran, ne vidim razlog da bilo koji predmet trpi.

[Støffän Lingua]

@Suboticki
Slazem se za ubacivanje tih dela.
@Mystery Girl
Zato sto tvoji profesori mozda ne ostvaruju sve ono sto je zadato planom i programom.Prosto je neverovatno da neko sve postize,a pritom ga oboje jako zanima.Uostalom,ne zna ni koju srednju pohadjas..?
Ima kod mene u odeljenju ucenika koji imaju 5 iz oba,ali necu te petice iz srpskog da komenatarisem...a ni svoju profesorku....