- Poruka
- 10.741
,,Sa ćuvika pošumljenog raznim sitnogorjem,gde se u toku noci besmo zaustavili,pogledom sam razgledao okolinu i trazio vezu....Sunce se radjalo i svojim blagim prvim zracima obasjavalo kameniti vrh gorostasnog mrkosivog Maglića.Sutjeska se survavala niz stenje i zaglusenim sumom i dalje ponavljala svoju vecitu pesmu....Inace,vladala je tisina prolecnog jutra u planini i nigde se niko nije video.Svojom opojnom moci,kroz slatki san,jutro je ucinilo mrtvo zatisje na frontu....No za neki trenutak samo jos to bese.Ostri zvizduci smrtonosnih zrna probudise sve.Ozive svaki sumarak i svaka stena.
Ćića je bio naredio da se u tom prostoru prikupimo i sredimo,kako bi izdao naredjenje za prelaz Drine.To je,u vec opstem smeru ka Drini,toga jutra stavljalo sve u pokret.Kretale su se sve jedinice gotovo sa svih strana uz tesku borbu.
Jos uvek sam bio na prvobitnom mestu.Kraj njega je vodila planinska staza.Naidje prvo pukovnik Duja Smiljanić sa izvesnim brojem ljudi i zadrza se tu.Posle njega,neki delovi iz Kalabićeve grupe.U tom trenutku razleze se jak pucanj bombe u neposrednoj blizini.Nekolicina se u trcecem koraku priblizavala,a za njima jedan konj sa opremom bez jahaca.Do mene stize vest da djeneral Trifunovic ovoga trenutka pogibe.
Za ovom grupom nailazio je Cica sa Kalabicem.Sa njima,pored pratnje,devojcica od svojih cetrnaest godina i jedan decko nesto mladji.Deca tek poginulog djenerala Miroslava Trifunovica,Komandanta Srbije.Bleda i ispijena od gladi u umora.Na njihovim licima se nije video bol.Mozda,jadna deca,nisu bila ni svesna da njega vise nema.Ili ih je grozna smrt,koja je kosila svakog trenutka tu kraj njih,ucinila tupim.
Cica se zaustavi kod nas licno,pokazujuci po samome terenu,naredjivase ko sta da radi i posedne radi prikupljanja.Kapetan Mile Milutinovic sa svojim ljudstvom uputi se ka pravcu sa koga je Cica dosao.Major Aca Milenovic,Komandant Timocke jurisne brigade,vec izbijase na vrh cuke nesto dalje i udesno od kapetana Milutinovica.Kalabic se uputi na kamenitu kosu koja se nadovezivavsi na polozaj majora Ace Milenovica i kruzno zatvaravsi prostoriju sela sa severne strane.Filipa Ajdacica sa njegovom brigadom Kalabic uputi da zauzme jedan vis nesto ulevo od pravca ka Drini,sa koga smo trpeli jaku vatru iz teskih automata.Osatali delovi,koji su pristizali upucivali su se u prostor sela.Cica ostade jos malo tu kraj nas,pa i on produzi u unutrsnjost sela.
Sunce je vec bilo visoko odskocilo.Sa pravca usca Sutjeske u Drinu razleze se uraganska pucnjava.Tu behu napadnuti pukovnik Keserovic i njegov komandant Jovovic,oni su preko noci sa svojim delovima prodrli do Drine.Borba i kod nas poce da ojacava.Delovi upuceni za obezbedjenje dobise vatru sa terenskih otseka koje su imali da posednu.Njihova uporsnost da izvrse dobijeno naredjenje,i komunisticka da nam zadaju poslednji udarac,pretvori se u strahoviti sukob kome se nije znao front,sukob koji se postepeno,na jednom uzanom prostoru ,sli u borbu u mesvini...Svemir obuze zbrka pucnjava svih mogucih automatskih orudja,topova,bacaca,avionskih mitraljeza i bombi bacanih iz aviona.Ojacan eho kroz sumske predele i planinske provalije pretvarao bi se u nesto tako slozeno,cemu se ne moze dati obelezje.
U nasem pokretu do sad,probijajuci se kroz vrleti bosanskih planina,praveci prtinu kroz snezne namete,goli,bosi,gladni,bez odmora uz neprekidnu borbu,gubili smo snagu.Ona je postepeno ali sigurno nestajala i ovoga dana,nasa snaga i nas elan sreli su se sa nemogucnostima.Uskupne vojnicke jedinice,sa po metkom dva u pusci i automatu,predstavljali smo samo podesnu metu protivniku.
I mi,Duja,kapetan Mile i ja,sa nesto ljudstva,potisnuti sa cuvika gde sam osvanuo,kretali smo se pod borbom,trpeci vatru sa svih strana,pravcem kuda Cica bese otisao.Iznemogli,sa poslednjom snagom, i pomazuci jedan drugoga,cesto vukuci se potrbuske preko ostroga stenja,jedva uspesmo medju poslednjima da se dokopamo sume.Blizilo se podne a borba nije malaksavala.Ucinismo nekoliko koraka dublje u sumu i naidjosmo na Cicu.
Stajao je sam.Kraj njega,na korak dva,dejstvovao je jedan puskomitraljez na vis koji je Ajdacic trebao da zauzme.Bio je okrenut u pravcu dejstva puskomitraljeza-ka masivu Maglica.Na nogama mu behu engleske vojnicke cokule,iznad kojih se video na seljackim carapama divan vez sumadijskog sela.Caksire na levom kolenu pocepane.O levom rukavu vojnicke bluze,ispod ramena,prosivena krasno izvezena kruna i grb sa natpisom-,,Svome Cici-Jarusicanke,,....Lice mu je upola osvetljavalo sunce.Mrkobakarna boja narocito je isticala ionako vec jako odrazene bore na izmucenom i izmrsavelom licu.Izraz mu je bio miran,vise svetiteljski.Iz njega se jasno citala u ovom trenutku,najcrnjem od najcrnjih,bezgranicna vera u pobedu ravnogorske misli,pobedu pravde i istine,pobede moralnih velicina covekovih....
Tog trenutka nas besmrtni Cica izgledao mi je u svom bicu kao masiv Maglica.
Zastadosmo u njegovoj blizini...On nam pridje i naredi-,,Po trojkama,petorkama,desetinama,kako se moze,i snagom svog licnog zalaganja i umenja,produzite dalje svaki na svoju nadleznu teritoriju.Nastavite borbu za dobro nasega naroda.Ja cu biti sa vama.Nasa je pobeda!,,
Pruzi ruku Duji pa meni,pozdravismo se i izljubismo....Na licu njegovom,iscrpelom od gladi,muka i tuge,oseti se grcevitost.Oci zablistase....
I on je osecao dusom i srcem obicnog smrtnika.
Borba zamre....Sutjeska je i dalje sumorila svojim sumom,a masiv Maglica prkosio....Verni svedoci krvavog 13.maja 1945 ostace vecno na ovom mestu.Pricace pricu mrtvih,i napajace pokolenja ravnogorskom mislju....,,
Major Aleksandar Milošević
Ćića je bio naredio da se u tom prostoru prikupimo i sredimo,kako bi izdao naredjenje za prelaz Drine.To je,u vec opstem smeru ka Drini,toga jutra stavljalo sve u pokret.Kretale su se sve jedinice gotovo sa svih strana uz tesku borbu.
Jos uvek sam bio na prvobitnom mestu.Kraj njega je vodila planinska staza.Naidje prvo pukovnik Duja Smiljanić sa izvesnim brojem ljudi i zadrza se tu.Posle njega,neki delovi iz Kalabićeve grupe.U tom trenutku razleze se jak pucanj bombe u neposrednoj blizini.Nekolicina se u trcecem koraku priblizavala,a za njima jedan konj sa opremom bez jahaca.Do mene stize vest da djeneral Trifunovic ovoga trenutka pogibe.
Za ovom grupom nailazio je Cica sa Kalabicem.Sa njima,pored pratnje,devojcica od svojih cetrnaest godina i jedan decko nesto mladji.Deca tek poginulog djenerala Miroslava Trifunovica,Komandanta Srbije.Bleda i ispijena od gladi u umora.Na njihovim licima se nije video bol.Mozda,jadna deca,nisu bila ni svesna da njega vise nema.Ili ih je grozna smrt,koja je kosila svakog trenutka tu kraj njih,ucinila tupim.
Cica se zaustavi kod nas licno,pokazujuci po samome terenu,naredjivase ko sta da radi i posedne radi prikupljanja.Kapetan Mile Milutinovic sa svojim ljudstvom uputi se ka pravcu sa koga je Cica dosao.Major Aca Milenovic,Komandant Timocke jurisne brigade,vec izbijase na vrh cuke nesto dalje i udesno od kapetana Milutinovica.Kalabic se uputi na kamenitu kosu koja se nadovezivavsi na polozaj majora Ace Milenovica i kruzno zatvaravsi prostoriju sela sa severne strane.Filipa Ajdacica sa njegovom brigadom Kalabic uputi da zauzme jedan vis nesto ulevo od pravca ka Drini,sa koga smo trpeli jaku vatru iz teskih automata.Osatali delovi,koji su pristizali upucivali su se u prostor sela.Cica ostade jos malo tu kraj nas,pa i on produzi u unutrsnjost sela.
Sunce je vec bilo visoko odskocilo.Sa pravca usca Sutjeske u Drinu razleze se uraganska pucnjava.Tu behu napadnuti pukovnik Keserovic i njegov komandant Jovovic,oni su preko noci sa svojim delovima prodrli do Drine.Borba i kod nas poce da ojacava.Delovi upuceni za obezbedjenje dobise vatru sa terenskih otseka koje su imali da posednu.Njihova uporsnost da izvrse dobijeno naredjenje,i komunisticka da nam zadaju poslednji udarac,pretvori se u strahoviti sukob kome se nije znao front,sukob koji se postepeno,na jednom uzanom prostoru ,sli u borbu u mesvini...Svemir obuze zbrka pucnjava svih mogucih automatskih orudja,topova,bacaca,avionskih mitraljeza i bombi bacanih iz aviona.Ojacan eho kroz sumske predele i planinske provalije pretvarao bi se u nesto tako slozeno,cemu se ne moze dati obelezje.
U nasem pokretu do sad,probijajuci se kroz vrleti bosanskih planina,praveci prtinu kroz snezne namete,goli,bosi,gladni,bez odmora uz neprekidnu borbu,gubili smo snagu.Ona je postepeno ali sigurno nestajala i ovoga dana,nasa snaga i nas elan sreli su se sa nemogucnostima.Uskupne vojnicke jedinice,sa po metkom dva u pusci i automatu,predstavljali smo samo podesnu metu protivniku.
I mi,Duja,kapetan Mile i ja,sa nesto ljudstva,potisnuti sa cuvika gde sam osvanuo,kretali smo se pod borbom,trpeci vatru sa svih strana,pravcem kuda Cica bese otisao.Iznemogli,sa poslednjom snagom, i pomazuci jedan drugoga,cesto vukuci se potrbuske preko ostroga stenja,jedva uspesmo medju poslednjima da se dokopamo sume.Blizilo se podne a borba nije malaksavala.Ucinismo nekoliko koraka dublje u sumu i naidjosmo na Cicu.
Stajao je sam.Kraj njega,na korak dva,dejstvovao je jedan puskomitraljez na vis koji je Ajdacic trebao da zauzme.Bio je okrenut u pravcu dejstva puskomitraljeza-ka masivu Maglica.Na nogama mu behu engleske vojnicke cokule,iznad kojih se video na seljackim carapama divan vez sumadijskog sela.Caksire na levom kolenu pocepane.O levom rukavu vojnicke bluze,ispod ramena,prosivena krasno izvezena kruna i grb sa natpisom-,,Svome Cici-Jarusicanke,,....Lice mu je upola osvetljavalo sunce.Mrkobakarna boja narocito je isticala ionako vec jako odrazene bore na izmucenom i izmrsavelom licu.Izraz mu je bio miran,vise svetiteljski.Iz njega se jasno citala u ovom trenutku,najcrnjem od najcrnjih,bezgranicna vera u pobedu ravnogorske misli,pobedu pravde i istine,pobede moralnih velicina covekovih....
Tog trenutka nas besmrtni Cica izgledao mi je u svom bicu kao masiv Maglica.
Zastadosmo u njegovoj blizini...On nam pridje i naredi-,,Po trojkama,petorkama,desetinama,kako se moze,i snagom svog licnog zalaganja i umenja,produzite dalje svaki na svoju nadleznu teritoriju.Nastavite borbu za dobro nasega naroda.Ja cu biti sa vama.Nasa je pobeda!,,
Pruzi ruku Duji pa meni,pozdravismo se i izljubismo....Na licu njegovom,iscrpelom od gladi,muka i tuge,oseti se grcevitost.Oci zablistase....
I on je osecao dusom i srcem obicnog smrtnika.
Borba zamre....Sutjeska je i dalje sumorila svojim sumom,a masiv Maglica prkosio....Verni svedoci krvavog 13.maja 1945 ostace vecno na ovom mestu.Pricace pricu mrtvih,i napajace pokolenja ravnogorskom mislju....,,
Major Aleksandar Milošević
А ово друго је тачно јер су комунисти остављали четнике незакопане.
, i nigde drugde , skrece diskusiju, sa konc-logora na teritoriji srbije, koje JVUO, zajedno sa englezima, nije oslobodila
Четници нису имали довољно јаке снаге, нити оружја ни муниције да би рецимо Бањицу ослободили. Са друге стране близу Јасеновца четници су имали само Мотајичку бригаду од 500-600, дај Боже и свих 1000 људи и она је била одсечена од осталих четника изузев Средњебосанског корпуса , а комунисти Славонски и Босански корпус, плус на територији Јастребарског Загребачки корпус(који је такође могао да пошаље испомоћ ка Јасеновцу). Са друге стране босански четници су били имобилни, тј. територијална војска која се ограничавала на заштиту свог кућног прага. Са друге стране примера ради партизани са Козаре су нападали четнике са Мањаче, а обрнути случај се није могао ни замислити.
док је твој краљ продавао круну мађарскоме ми смо још увек државу имали.
