Mislite li da svakom pojedincu svaka osoba kad tad mora da dosadi i da ljubav prema bilo kojoj osobi ne može da traje do kraja života nego samo dok ne dosadi? 
Pod ljubavlju ovde ne mislim na trenutnu zaljubljenost, fizičku opsesiju, psihičku opsesiju... nego na pravi osećaj ljubavi prema nekoj osobi, ljubav koja nije ona ljubav koja se oseća prema roditeljima, braći i sestrama. prijateljima, simpatijama nego prema osobi koju psihofizički voliš, sa kojom imaš potpuni nivo međusobnog razumevanja i po pitanju navika i osećanja i želja i usklađivanja razlike u pojedinačnim stavovima prema određenoj pojavi. Malo je ljudi sposobno za to pre svega zato što u to ne veruje ili se toga u podsvesti plaši ali da li takva ljubav može da dosadi ili takav odnos može da traje do kraja života?
...nerviraju me sebični ljudi koji misle samo kako će sebi da udovolje, tako celoga života tragaju za nečim, ne znaju ni sami za čim...i umru neispunjeni...meni ih nije žao jer sami su krivi što ne znaju da uživaju u deliću sekunde koji mi nazivamo život.
pa od sebe se ne moze pobeci....a najgore je sto ljudi lako odustaju od veze...ja sam stava da se prvo poradi na onome sto imas, ako ocenis da je za popravku i da vredi pa da se onda predje u potragu.....meni znaci puno kad sa nekim imam proslost a zov novog mesa mi nije mnogo privlacan.....
...samo što većina ljudi iz svoje bahatosti, zapusti to jer misle da je to nešto što se podrazumeva, na šta ne treba obratiti pažnju.