Da li je normalno plasiti se roditelja?

Sad kad mi se ova tema nametnula vecina se izgleda i plasi..prosto ne verujem da je devojci bitnije sta ce joj roditelji reci i kako presuditi a ona ostala bez poslane mogu cak ni shvatiti one sa 20 i kusur koji studiraju i boje se reci da su pali ispit ili da imaju neki problem..pa na koga ce se osloniti ako ne na porodicu?ima ih koji finansijski zavise ali recite dokle..do kog doba je normalno da se slusaju roditelji za svaku nebulozu i da li se oni mogu preko noci osamostaliti kad postanu nezavisni?da li je normalno da im ne daju raditi i ne dozvoliti do kasnih 20ih da sticu radne navike da bi od njih zavisili..uz konstantnu manipulaciju i ucenu?koje je to vreme kad deca moraju poceti vaspitati roditelje i staviti im do znanja da nisu retardirane osobe pod nadzorom?

logicno je osjetiti strah u situaciji kada ti neko drugi drzi tlo pod nogama i u bilo kom trenutku moze odluciti da ga izmakne
ono sto nije logicno je dozvoliti da taj srah zasjeni razum

Nije normalno. To što neko finansijski zavisi od roditelja ne znači da mora da dozvoli da oni žive njegov život i donose odluke umesto njega. Zna se kada je osoba psihički sasvim sazrela i od tada pa na dalje treba da radi kako misli da je ispravno, bez preteranog pravdanja za stvari koje se roditelja ne tiču.
Dogovor je ključ svega

Enchanted:

Nije normalno. To što neko finansijski zavisi od roditelja ne znači da mora da dozvoli da oni žive njegov život i donose odluke umesto njega. Zna se kada je osoba psihički sasvim sazrela i od tada pa na dalje treba da radi kako misli da je ispravno, bez preteranog pravdanja za stvari koje se roditelja ne tiču.
Dogovor je ključ svega

Kliknite za proširenje...

Mhm...ajd sad ti objasni to srpskoj majci koja se plasi da ne nazebes, i koja brine do kad sedis u gradu i koja kaze: Kako da ne brinem, pa ja sam te rodila! "
I koja brine d ali ces da postanes ugledan gradjanin ili ces da je brukas sa losim ocenama i studiranjem od sto godina...ili sa nevaspitanim momkom...

Oni ne shvataju da vaspitanje prestaje u nekom trenutku..i da tu gde su pogresili, ne mogu sad da isprave problem..."Sta ce svet da kaze, kakva sma ja to majka, pa sma te tako vaspitala?"

Drustevna srpska patologojia.

Mislim da nije u pitanju isključivo finansijska ovisnost.Mentalni sklop i odgoj svih ovih prostora,hijerahija porodice kao stuba društva je ono što određuje određene strahove.
Iako sam već dugi niz godina potpuno finansijski neovisna o roditeljima i danas mi se dogodi da pomislim kako će moja majka komentarisati nešto što sam uradila sa tom razlikom što sad ne osjećam strah( od kazne neizlazaka,uskraćivanja džeparca,odlaska na ekskurziju i sl.)već poštovanje prema njenom mišljenju ma kako se razlikovalo od moga.
Strah od roditelja,tačnije od roditeljske kazne ili nemilosti,kritike ili čak fizičkog bola,je veoma opasno za dijete koje odrastajući ne može da ne nosi takvu hipoteku.To ga ograničava i negativno određuje kad to isto dijete krene na put na kom odrasta i zasnuje svoju porodicu..

Ne znam da li je normalno... ali znam da postoje roditelji koji su autoritativni, da postoje porodice u kojima vlada kult licnosti (majke ili oca), da postoje roditelji koji kaznjavaju decu (fizicki, finansijski, ili ih blamiraju pred vrsnjacima i partnerima, ili ih emocionalno ucenjuju, ili ih prosto kinje), roditelji tirani, i da postoje poslusna deca koja slusaju svaku rec svojih roditelja, deca koja postuju autoritet, i buntovnici koji se sa roditeljima svadjaju... i ljudi (ideca i rodtelji) koji su podlozni mazohizmu, osecanju nize vrednosti, strahovima... Tesko je proceniti zasto se neko boji roditelja - mozda to nema nikakve veze sa roditeljima, na kraju balade...

georgejune:

Sad kad mi se ova tema nametnula vecina se izgleda i plasi..prosto ne verujem da je devojci bitnije sta ce joj roditelji reci i kako presuditi a ona ostala bez poslane mogu cak ni shvatiti one sa 20 i kusur koji studiraju i boje se reci da su pali ispit ili da imaju neki problem..pa na koga ce se osloniti ako ne na porodicu?ima ih koji finansijski zavise ali recite dokle..do kog doba je normalno da se slusaju roditelji za svaku nebulozu i da li se oni mogu preko noci osamostaliti kad postanu nezavisni?da li je normalno da im ne daju raditi i ne dozvoliti do kasnih 20ih da sticu radne navike da bi od njih zavisili..uz konstantnu manipulaciju i ucenu?koje je to vreme kad deca moraju poceti vaspitati roditelje i staviti im do znanja da nisu retardirane osobe pod nadzorom?

Kliknite za proširenje...

Svakom bar imalo "normalnom" roditelju dete ce staviti do znanja da nije retardirano i da zna da brine o sebi svojim postupcima i zreloscu sto ces se sloziti mnogi nemaju ni sa 25 godina a kamoli sa 17,18 ..

Ovo sve ostalo gore sto si napisao se odnosi na ljude koji su blago receno pukli dok su uspeli da izvedu dete na pravi put ili pak losiji pa se boje da ne ostanu sami ko kerovi neki pod stare dane...A zaista nisam cuo za slucajeve da roditelji ne daju svojoj deci da traze posao samo da bi mogli posle da im prebacuju kako zavise od njih..E to mi je vec malo bolesno.(ako tako nesto uopste i postoji)...Ja znam za slucajeve gde momci i devojke zavrsavaju fax,do 30 godine zive sa roditeljima i trose njihove pare a posao im ne pada na pamet da traze..

znam za slucaj gde devojka od 25+ zavisi od svojih roditelja finansijski, ljudi - uzas. to nisu roditelji to su diktatori. ona radi u njihovoj radnji, dakleM za platu, kupili su joj auto i daju joj i neki extra dzeparac tipa za letovanje itd... ali zato sa druge strane, kad god spomene da bi napustila taj posao prodavacice njena majka zavrsava na urgentnom, cale se cupa za kosu, ma haos... i eto, cuti i sedi u toj radnji. sa druge strane njen brat se bavi totalno 55-im poslom, pa opet njemu se ne petljaju u zivot nikako. ona mukica za sve mora da ih pita, njihovo misljenje joj je prioritet broj jedan i cini mi se da je svesna svih njihovih ucena, ali ne kontam zasto cuti...?

milica cobanica:

znam za slucaj gde devojka od 25+ zavisi od svojih roditelja finansijski, ljudi - uzas. to nisu roditelji to su diktatori. ona radi u njihovoj radnji, dakleM za platu, kupili su joj auto i daju joj i neki extra dzeparac tipa za letovanje itd... ali zato sa druge strane, kad god spomene da bi napustila taj posao prodavacice njena majka zavrsava na urgentnom, cale se cupa za kosu, ma haos... i eto, cuti i sedi u toj radnji. sa druge strane njen brat se bavi totalno 55-im poslom, pa opet njemu se ne petljaju u zivot nikako. ona mukica za sve mora da ih pita, njihovo misljenje joj je prioritet broj jedan i cini mi se da je svesna svih njihovih ucena, ali ne kontam zasto cuti...?

Kliknite za proširenje...

pa sta da radi?

od cega sama da zivi?

ZvezdanKa:

pa sta da radi?

od cega sama da zivi?

Kliknite za proširenje...

zasto sama? cekaj, ako zivi sa njima, sme li naci drugi garant bolje placeni posao (u toj radnji dobija 150 evrica mesecno) jer je zavrsila visu... oni jednostavno imaju zelju da ona tu radi iako ona taj posao bas i ne mirise... i sta sad, kaze "necu vise", keva je vec 15 puta pala u nesvest, cale urla "sve smo ti dali, skolovali te bla bla" i tako...

nije normalno

milica cobanica:

zasto sama? cekaj, ako zivi sa njima, sme li naci drugi garant bolje placeni posao (u toj radnji dobija 150 evrica mesecno) jer je zavrsila visu... oni jednostavno imaju zelju da ona tu radi iako ona taj posao bas i ne mirise... i sta sad, kaze "necu vise", keva je vec 15 puta pala u nesvest, cale urla "sve smo ti dali, skolovali te bla bla" i tako...

Kliknite za proširenje...

i?
ona kaze..umri u UC...ja ne radim tamo vise....?

To je resenje?

Za taj posao koji radi, ona ne mora nista ni da radi..prodavacica se nadje ocas posal...nego su ljudi tirani..i ona ako hoce nesto, mora d apobegne od njih...znaci da samostalno funkcionise i izdrzava se....

ZvezdanKa:

i?
ona kaze..umri u UC...ja ne radim tamo vise....?

To je resenje?

Za taj posao koji radi, ona ne mora nista ni da radi..prodavacica se nadje ocas posal...nego su ljudi tirani..i ona ako hoce nesto, mora d apobegne od njih...znaci da samostalno funkcionise i izdrzava se....

Kliknite za proširenje...

Što je teško izvesti.

Ali dok ih ne odhebe, pa šta bude, nema njoj života
Strašno kakvi ljudi sve imaju decu.

naravno da nije normalno bojati se roditelja
što bi bilo

il nije normalan roditelj ako ga se dete plaši
il nije normalno da odrasla ososba se plaši roditelja

p normalno je ih
ako ti je roditelj babaroga

nije normalno

zamisli neki ćale tamo, nečiji
alkoholičar hronični, psuje, bije, viče...
i aj ti ne plaši se takvog

naravno da nije normalno plašiti se roditelja
ako pričamo ono teoretski, svetovno...duhovno

ali ovakvih roditelja, u ova luda vremena ima ko kusjih pasa
jednostavno mnogoj deci strah je nametnut
ne opravdavam, samo zaključujem...i onda
ako su okolnosti takve da strah postoji, onda je i opravdan

...ja sam moje tako dobro izdresirala da se oni plase mene

u mom svemiru, nije
ja se mojih ne plasim
niti sam ikad

ocekujem da i moje dete bude (a i jeste) kul
nista strah

mada realno
ne smatram da je to o cemu ti pricas 'strah od roditelja'
to je strah od njihovog misljenja
od izneverenih ocekivanja
od nedozvoljenog postupka i reakcija na isti
mozda u smislu 'mnogo ih postujem, ne zelim da ih razocaram'
s'a znam.. mnogi ostanu u tome i posle dvadesetih
zanesu se i ostanu
oni odrastu, a odnos sa roditeljima nikad ne sazri

Ja sledeće godine treba da završim fakultet i upišem master. Neću više imati pravo na dom, znači moram da plaćam stan, a jako bih volela da to bude od moje neke plate. Užasno se plašim nenalaženja posla, neuspeha, roditeljske reakcije na neuspeh (nisu bili baš oduševljeni upisivanjem neperspektivnog fakulteta), skroz su mi nekako pomešana osećanja u vezi s tim, plašim se reakcije na eventualno nalaženje posla koji nije u struci, navikla sam ih na to da budem super i stoga se plašim da je sve manje od super razočaranje. Iako to možda nema veze s njima koliko sa mnom.

Tusenfryd:

Ja sledeće godine treba da završim fakultet i upišem master. Neću više imati pravo na dom, znači moram da plaćam stan, a jako bih volela da to bude od moje neke plate. Užasno se plašim nenalaženja posla, neuspeha, roditeljske reakcije na neuspeh (nisu bili baš oduševljeni upisivanjem neperspektivnog fakulteta), skroz su mi nekako pomešana osećanja u vezi s tim, plašim se reakcije na eventualno nalaženje posla koji nije u struci, navikla sam ih na to da budem super i stoga se plašim da je sve manje od super razočaranje. Iako to možda nema veze s njima koliko sa mnom.

Kliknite za proširenje...

Naravno da ima. Nego si ti kriva sto si ih navikla na uspehe i d abudu zadovoljni i ne smes nikad da padnes...pa jel se zato voli dete?

Mislim ja ovo ricam iz licnog iskustva...i ja sam imala slican problem..hm..tako sam se osecala krivom za svaki nesupeh..jer "mogu ja to i bolje"...

Sto se mene tice...Sama si birala svoj put i to je uspeh veliki...i snalazi se kako znas i umes..ako ne mogu d ati pomognu...jedino storoditelj treba d aradi je da pomogne detetu i da ga podrzi ako moze nakon dvadestak godina..a ne da mu nabija osecaj krivice...a pre toga treba jos puno toga d auradi...zato kazem nakon dvadeste..

Nisam sigurna da je ovde komentarisao neki roditelj,pa evo posto ja imam jedno odraslo dete i jedno manje da i ja kazem svoje misljenje.
Nije normalno bojati se roditelja i moj odrasli sin se ne boji nas nego postuje nase misljenje.Briga roditelja je normalna jer za nas je nase dete uvek dete i imamo potrebu da se brinemo o njemu u granicama normale i zavisno od uzrasta tog deteta.
Sad sto neki roditelji preteruju i psihicki maltretiraju svoju decu pogotovu ako su finansiski zavisna od njih je bolesno.Samo ta deca odrasla naravno, uvek imaju izbor ako im takvo stanje ne odgovara a to je osamostaliti se sto pre i ne zavisiti od roditelja,sto je veoma tesko ali nije nemoguce,znam to iz licnog primera.
Svoj si gazda samo ako si nezavistan u svakom pogledu i samo tada mozes raditi ono sto ti se svidja i nikom ne polagati racune,a pri tom zadobiti i postovanje svojih roditelja.

Tusenfryd:

Ja sledeće godine treba da završim fakultet i upišem master. Neću više imati pravo na dom, znači moram da plaćam stan, a jako bih volela da to bude od moje neke plate. Užasno se plašim nenalaženja posla, neuspeha, roditeljske reakcije na neuspeh (nisu bili baš oduševljeni upisivanjem neperspektivnog fakulteta), skroz su mi nekako pomešana osećanja u vezi s tim, plašim se reakcije na eventualno nalaženje posla koji nije u struci, navikla sam ih na to da budem super i stoga se plašim da je sve manje od super razočaranje. Iako to možda nema veze s njima koliko sa mnom.

Kliknite za proširenje...

Budi sigurna da su tvoji roditelji ako su iole normalni ponosni na tebe i mislim da ih to o cemu ti pricas nikako nece razocarati.Mislim da bi razgovorsa tvojim roditeljima o eventualnim strahovima koje imas od 'neuspeha' pomogao tebi da ih se oslobodis.

agapi_8:

Nisam sigurna da je ovde komentarisao neki roditelj,pa evo posto ja imam jedno odraslo dete i jedno manje da i ja kazem svoje misljenje.
Nije normalno bojati se roditelja i moj odrasli sin se ne boji nas nego postuje nase misljenje.Briga roditelja je normalna jer za nas je nase dete uvek dete i imamo potrebu da se brinemo o njemu u granicama normale i zavisno od uzrasta tog deteta.
Sad sto neki roditelji preteruju i psihicki maltretiraju svoju decu pogotovu ako su finansiski zavisna od njih je bolesno.Samo ta deca odrasla naravno, uvek imaju izbor ako im takvo stanje ne odgovara a to je osamostaliti se sto pre i ne zavisiti od roditelja,sto je veoma tesko ali nije nemoguce,znam to iz licnog primera.
Svoj si gazda samo ako si nezavistan u svakom pogledu i samo tada mozes raditi ono sto ti se svidja i nikom ne polagati racune,a pri tom zadobiti i postovanje svojih roditelja.

Kliknite za proširenje...

ovo mi malko zvuci kao da roditelji nemaju postovanje prema svojoj deci sve dok oni ne postanu nezavisni u svakom pogledu

Vi svi pišete kao da je svaka porodica Diznilend