prihvatanje

evo,da pitam starije i iskusnije,a ovo mi se cini jedinim pdf-om gde cu naici na ozbiljne odgovore,iz kojih cu moci mnogo da naucim.
elem,sta raditi kada se konstantno ponavlja sledeca stvar-cim vas ljudi vide da pokazujete svoju stranu koja nije bas najlepsi prikaz vas(tipa bes,nervoza,ogorcenost),ali je opet vi,i deo je vas,i vi ste ok sa time,i desi se sledece-ljudi se udalje od vas-neki polako,neki direktno?
Da li je krivica na vama,ili na tim drugima koji vas nisu prihvatili u potpunosti?
Da li se upravo u tome ogleda isrena veza sa covekom-bila ona prijateljska,ljubavna-prihvatanje takvih situacija,takvih aspekata licnosti druguga,i ne osecati nikakvu potrebu da zamerite tom nekome na tom delu njega,vec eventualno da date primedbu na neki postupak,ne na sam aspekt licnosti?
Evo,nadam se da sam svoje misli iznela dovoljno jasno,izgleda da mi to nesto ne polazi za rukom.

Da li je krivica na vama,ili na tim drugima koji vas nisu prihvatili u potpunosti?

Kliknite za proširenje...

Не бих у том контексту говорила о кривици. Једноставно: неки људи увиде да им не одговара тај аспект наше личности...и то је то. Вероватно процене шта је то са чиме могу да се носе, да толеришу и прихватају, а шта им толико смета да због тог детаља не желе више да буду са нама...

Zar zbog suvog grozdja baciti celu cokoladu?
Pogotovo ako je uglavnom rec o ponasanju koje je bilo afektivno?

<hator>:

Zar zbog suvog grozdja baciti celu cokoladu?
Pogotovo ako je uglavnom rec o ponasanju koje je bilo afektivno?

Kliknite za proširenje...

Па сад....не знам на шта конкретно мислиш, али да! Понекад је баш то суво грожђе довољан разлог да поквари укус целе чоколаде.... Неко може да ужива у чоколади иако не воли суво грожђе, а некоме баш оно јако смета и квари цео укус...

Ja ne bih poredila afektivno ponasanje sa cokoladom sa suvim grozdjem!Suvo grozdje je jestivo, ali ga neko voli neko ne!Afektivno ponasanje, ako se cesto ponavlja, a pogotovo kada se tada kazu stvari i koje mislimo i koje ne , a nekoga uglavnom uvrede, elem, takvo ponasanje mnogi nece da tolerisu i da i sami ne bi upadali u afektivne situacije, izbegavaju takve osobe!!!

onda sta ces,kontam da ja nisam u pravu kad tolerisem bilo sta receno u afektu,i ne zaboravljam na ostale pozitivne aspekte licnosti odredjene osobe.

<hator>:

evo,da pitam starije i iskusnije,a ovo mi se cini jedinim pdf-om gde cu naici na ozbiljne odgovore,iz kojih cu moci mnogo da naucim.
elem,sta raditi kada se konstantno ponavlja sledeca stvar-cim vas ljudi vide da pokazujete svoju stranu koja nije bas najlepsi prikaz vas(tipa bes,nervoza,ogorcenost),ali je opet vi,i deo je vas,i vi ste ok sa time,i desi se sledece-ljudi se udalje od vas-neki polako,neki direktno?
Da li je krivica na vama,ili na tim drugima koji vas nisu prihvatili u potpunosti?
Da li se upravo u tome ogleda isrena veza sa covekom-bila ona prijateljska,ljubavna-prihvatanje takvih situacija,takvih aspekata licnosti druguga,i ne osecati nikakvu potrebu da zamerite tom nekome na tom delu njega,vec eventualno da date primedbu na neki postupak,ne na sam aspekt licnosti?
Evo,nadam se da sam svoje misli iznela dovoljno jasno,izgleda da mi to nesto ne polazi za rukom.

Kliknite za proširenje...

Koliko često ispoljavaš to tvoje afektivno stanje? Nije isto kada poznajrmo nekog ko je, brz, iskreno reaguje na gluposti i svakodnevno foliranje ljudi oko sebe, otvoreno kaže šta ga nervira. Ili kada neko reaguje ne neke stvari, koje nas okružuju, na takav način da se oseti užasna negativna energija, da komunikacija ode dođavola i prerasta u monolog osobe koja je nervozna i ogorčena. Da li si ti nekada osetila da ti neko jednostavno ne prija, i iz kog razloga ti se to događa, pa si se samo polako sklonila?

Niko ne voli igru toplo hladno.

U sustini ljudi koji se u raspravama drze predmeta rasprave prolaze bolje od onih koji ishitreno i neuroticno reaguju na neku smetnju...tad muskarci kazu zenama da su u PMS....e sad neki nisu u stanju da razdvoje tekuci problem o kome se resava od problema u svojoj glavi...

Manje vise svi imaju neke probleme...samo sto ih neki iznose na taj nacin...a neki kukaju na sudbinu, horoskop itd...

Na primer nasi vajni politicari ne uspevaju da se drze teme i problema....pa se gadjaju cipelama, psuju se...a ni jedan jedini problem ne resavaju....

U normalnom zivotu bi bilo...pricas nekom -bliskom- kako te iznervirao kolega...sto je menaj vise normalno...a taj ti odgovara kako si nesposoban, kakos e smao svadjas..kako je on toga svestan i kako te trpi...ali nece svako...eto i njega nerviraju na poslu..pa on cuti i trpi...a ti se zalis...a jos primas vecu platu...zamisli kako je njemu jadnom...sto se mene tice...to je problematicno ponasanje...i neprihvatljivo je...isto moze da se primeni na brak, porodicu, frajere, decu, kucu, izgleda, finasijsku situaciju, obrazovanje, poreklo...i sve osdtae sitnioce i krupnice koje cine zivot...

a to da neko ispizdi na nesto, zbog ovoga-onoga...dogadja se....

<hator>:

evo,da pitam starije i iskusnije,a ovo mi se cini jedinim pdf-om gde cu naici na ozbiljne odgovore,iz kojih cu moci mnogo da naucim.
elem,sta raditi kada se konstantno ponavlja sledeca stvar-cim vas ljudi vide da pokazujete svoju stranu koja nije bas najlepsi prikaz vas(tipa bes,nervoza,ogorcenost),ali je opet vi,i deo je vas,i vi ste ok sa time,i desi se sledece-ljudi se udalje od vas-neki polako,neki direktno?
Da li je krivica na vama,ili na tim drugima koji vas nisu prihvatili u potpunosti?
Da li se upravo u tome ogleda isrena veza sa covekom-bila ona prijateljska,ljubavna-prihvatanje takvih situacija,takvih aspekata licnosti druguga,i ne osecati nikakvu potrebu da zamerite tom nekome na tom delu njega,vec eventualno da date primedbu na neki postupak,ne na sam aspekt licnosti?
Evo,nadam se da sam svoje misli iznela dovoljno jasno,izgleda da mi to nesto ne polazi za rukom.

Kliknite za proširenje...

Ovo boldovano je ok, bar sa moje tačke gledišta.
A opet, sve zavisi koliko se često i u kojoj meri to ponašanje ispoljava. I još jedna bitna stvar - prema kome/čemu se ispoljava taj deo tvoje ličnosti koji si okarakterisala kao bes, nervoza , ogorčenost. Ako je to upereno ka nekoj drugoj ličnosti, to ne valja i nemoj da se čudiš što se ljudi udalje. Ako je to iskazivanje revolta prema nekoj situaciji, nekom trenutku, ili nečemu sličnom, a nije direktno pogodilo nekoga lično, to je pak, sasvim druga stvar.
Ok je prihvatiti čoveka onakvog kakav zaista jeste, jer onda nema lagarija, nema licemerja, nema čudjenja kad se ne kliberiš onda kada ti se plače... ali samo pod uslovom da to ne ugrožava drugog čoveka, tj. njegovu kompletnu i kompleksnu ličnost, na koju ima pravo, kao i ti na svoju

Njihovo pravo

Svako ima neke osobine koje toleriše i neke koje ne toleriše i na osnovu toga odlučuje sa kim će se družiti a sa kim ne. Eto ja sam od tih ljudi koji ne tolerišu afektivno ponašanje, histerisanje i neodmereno ponašanje u mom prisustvu (osim ako ne postoji veoma bitan razlog za to) ili, ne daj bože, istresanje na mene zbog sopstvenih problema. Trudim se da prema svojim prijateljima uvek budem korektna, da ih nigde ne brukam svojim ponašanjem i da ih nikada, ma koliko mi teško bilo, ne koristim za istresanje. Kada se ne osećam dobro radije ostanem sama kod kuće i izbegnem susret nego da rizikujem da nekoga do koga mi je stalo uvredim rečima i/ili delima. Isto to očekujem i od svojih prijatelja i prvi put kada se neko bez razloga prema meni ponaša kako nisam zaslužila prekidamo druženje i boli me uvo da li je bilo u afektu ili ne Doduše imala sam samo jednu takvu u poslednjih par godina, prvi put sam iskulirala, drugi put nisam i to je to ...

Svi mi imamo vrline i mane (i prijatelje koji to prihvataju i ljude kojima smo baš zato odbojni) ali ako se zadesi da neko ima neku ružnu naviku koja baš svima ili ogromnoj većini smeta onda bi taj neko morao da se potrudi da to prevaziđe.

<hator>:

evo,da pitam starije i iskusnije,a ovo mi se cini jedinim pdf-om gde cu naici na ozbiljne odgovore,iz kojih cu moci mnogo da naucim.
elem,sta raditi kada se konstantno ponavlja sledeca stvar-cim vas ljudi vide da pokazujete svoju stranu koja nije bas najlepsi prikaz vas(tipa bes,nervoza,ogorcenost),ali je opet vi,i deo je vas,i vi ste ok sa time,i desi se sledece-ljudi se udalje od vas-neki polako,neki direktno?
Da li je krivica na vama,ili na tim drugima koji vas nisu prihvatili u potpunosti?
Da li se upravo u tome ogleda isrena veza sa covekom-bila ona prijateljska,ljubavna-prihvatanje takvih situacija,takvih aspekata licnosti druguga,i ne osecati nikakvu potrebu da zamerite tom nekome na tom delu njega,vec eventualno da date primedbu na neki postupak,ne na sam aspekt licnosti?
Evo,nadam se da sam svoje misli iznela dovoljno jasno,izgleda da mi to nesto ne polazi za rukom.

Kliknite za proširenje...

nije da ćeš se omudriti od mog odgovora ali...

1 - logično je da niko makar na prvu loptu ne voli nervozu, negativnu energiju
2 - to je paradoks jer su danas svi nadrndani i puni negativnosti i onda očekuju da su drugi kul
3 - znaš kako, kažem opet na prvu loptu da bi se s nekim našao moraš malo da se konformišeš i pokažeš neko plus lice a ako je normalan kasnije navići će se i na minus strane. kao to ne ume onda to nije zrela i sredjena ličnost
4 - naravno da je prihvatanje te celine uslov neke čvrste veze bilo koje vrste. al opet treba napraviti nekad komprimis i razumeti i iskulirati i tuđe nerazumevanje, neraspoloženje, apatiju dok to ne postane konstanta

<hator>:

onda sta ces,kontam da ja nisam u pravu kad tolerisem bilo sta receno u afektu,i ne zaboravljam na ostale pozitivne aspekte licnosti odredjene osobe.

Kliknite za proširenje...

ne radi se o tome, mogu i ja da tolerisem, u smislu da i daje volim tu osobu, ali prosto nemam uvek snage za nju... ja imam nekoliko prijatelja (i prijateljica) koje volim jer su pametni, duhoviti, dobri... ali su recimo takodje naporni, jer su neuroticni, ili arogantni, ili depresivni, ili prosto teski ljudi... i nemam uvek toliko energije da nekoga punim dobrom energijom, ili da prezivljavam njihova raspolozenja... jer biti sa teskom osobom nije pasivno stanje, bar kod mene uglavnom nije, to oduzima energiju (zahteva velike kolicine iste)... moja najbolja drugarica je sposobna sve i svasta da kaze u afektu, da lupa vratima i drami... i za pola sata kao da nista nije bilo... a mene to sto je rekla recimo boli i pogadja jos mesec dana... i nema veze sto ja racionalno znam da je to samo afekat - BAS ME BRIGA, ja mislim - posto ja ne delujem iz afekta - da ona nema pravo na takve reci i ponasanje, meni je to sebicno i nevaspitano. Mislim, afektivno ponasanje je deo njene licnosti koji treba da se tolerise - a sta je sa osetljivioscu, da ne kazem tankocutnoscu , moje licnosti? Gde je razumevanje za to?

Nekad sam tolerisala nagle ispade smatrajuci ih neizbeznim pojavama kod svakog od nas. Sada znam da svaki zdrav covek moze da se kontrolise samo je pitanje hoce li ili nece, zeli li ili ne.
Svoju decu ucim da izbegavaju svakog ko ne ume u svakom trenutku da vlada svojim ponasanjem. Mozda ih tako ucim netoleranciji ali necu da rizikujem da zavrse pored nekog kome su losi dani svako jutro i ko pod izgovorom "svoji smo" pokazuje samo ono najlosije od sebe.
Licno, uspevam da se savladam i to ocekujem od drugih.
Fraza koju najvise mrzim kod ljudi je "Trpim mnogo ali kad se naljutim onda ne znam sta radim" To je bljak. Ne volim one koji trpe bilo sta a posebno one koji dopuste da se dovedu u situaciju da ne znaju sta rade i govore.

A sta ako se ti afekti ponavljaju...? Tj. izrecene reci, postupci...? Da li je onda to samo to i u svemu tome ima i istine...?

Navuci masku, jer mali je broj ljudi pred kojima mozes da pokazes sve aspekte svoje licnosti. Na kraju krajeva sa malim brojem ljudi mozes da ostvaris iskren odnos.
Recept kako da prepoznas ljude, sa kojima mozes ostvariti blizak kontakt, nemam. Kroz vreme upoznajes osobu, sve informacije o osobi koje prikupis kroz to vreme (njene reakcije, govor tela, poglede, reci, osmeh....), skladistis u secanje. Nekada se informacija smesta u podsvest, sto prouzrokuje osecaj da je osoba ok ili da nije ok.

Mrzi me da kucam veceras.......ukratko, ako imas problem sa cestim delovanjem u afektu, cim osetis da dolazi taj trenutak pocni duboku da dises, to je prvo. Drugo, afekat je posledica postojanja emocija, odlepi se od svoje emocije i analiziraj je.
Ne umem da ti objasnim najbolje, to bi znali na temi budizam na pdf religija.

Sledeca bitna stvar je da znas svoje priorite, nemoj da se nerviras oko nebitnih stvari, jednostavno popusti u onome sto ti nije priroritet u zivotu i idi dalje, nemoj energiju da trosis bespotrebno.

ja npr mogu da razumem da neko plane nekad...desi se
ali ako se ti ispadi ponavljaju često...onda nešto nije u redu sa njim i jednostavno ne želim da ga trpim jer ne znam kad će da plane, kad ne

<hator>:

evo,da pitam starije i iskusnije,a ovo mi se cini jedinim pdf-om gde cu naici na ozbiljne odgovore,iz kojih cu moci mnogo da naucim.
elem,sta raditi kada se konstantno ponavlja sledeca stvar-cim vas ljudi vide da pokazujete svoju stranu koja nije bas najlepsi prikaz vas(tipa bes,nervoza,ogorcenost),ali je opet vi,i deo je vas,i vi ste ok sa time,i desi se sledece-ljudi se udalje od vas-neki polako,neki direktno?
Da li je krivica na vama,ili na tim drugima koji vas nisu prihvatili u potpunosti?
Da li se upravo u tome ogleda isrena veza sa covekom-bila ona prijateljska,ljubavna-prihvatanje takvih situacija,takvih aspekata licnosti druguga,i ne osecati nikakvu potrebu da zamerite tom nekome na tom delu njega,vec eventualno da date primedbu na neki postupak,ne na sam aspekt licnosti?
Evo,nadam se da sam svoje misli iznela dovoljno jasno,izgleda da mi to nesto ne polazi za rukom.

Kliknite za proširenje...

postoji ona narodna, koja mi je u pocetku bila smesna, a vremenom sam je na zalost shvatila - kao krava koja da 40lit mleka, pa se ritne i sve prospe.

imam dve takve osobe u svom okruzenju.
sa jednom sam se druzila nekoliko godina, a druga mi je rodbinski nametnuta.
previse energije oduzima njihova afektivnost..moj zivotni tempo je suvise intenzivan da bih ono pozitivno sto akumuliram trosila na njih.
sa prijateljicom vise nisam u kontaktu..njen izbor zbog uslovljenosti sa njene strane..
a sa nametnutim rodjakom sam na velikoj distanci.
ima dobru dusu, ali zajeban karakter..ovako je bolje..

al meni nije jasno kako neko može da ima dobru dušu, a zajeban karakter
misim, kad neko počne često da pada u afekte, odn i ne trudi se da se promeni ja počnem da sumnjam u njegove dobre namere

Vexy.:

ja npr mogu da razumem da neko plane nekad...desi se
ali ako se ti ispadi ponavljaju često...onda nešto nije u redu sa njim i jednostavno ne želim da ga trpim jer ne znam kad će da plane, kad ne

Kliknite za proširenje...

Isto.

Svi smo mi ponekad ćoškasti, i posvađamo se oko gluposti sa nekim ko se u suštini našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, i istresemo se nepravedno, najčešće na one koji su nam najbliži...ali postoji mera i granica.
Ja želim da imam razumevanja u takvim situacijama, ali neću da osećam da se to razumevanje zloupotrebljava,u smislu da mi ta osoba konstantno i opušteno kida živce, jer ja, eto, razumem.

Teško je tu napraviti balans.
Sa jedne strane ljudi su ili lenji za ulaganje nekog truda u druge, ili imaju dovoljno svojih briga, ili iz nekog desetog razloga neće da tolerišu ni mrvu. Sa druge strane ljudi su skloni da se opuste maksimalno, da tuđe tolerisanje prihvataju zdravo za gotovo i da se čak uvrede i naljute kad im se to u jednom trenutku uskrati.

Vexy.:

al meni nije jasno kako neko može da ima dobru dušu, a zajeban karakter
misim, kad neko počne često da pada u afekte, odn i ne trudi se da se promeni ja počnem da sumnjam u njegove dobre namere

Kliknite za proširenje...

Moze ako nije svestan koliko svojim ponasanjem iritira druge ili smatra da je to u redu jer je to "iskrenost".
(iskrenost je tema o kojoj bi se mnooogo moglo pisati )

Pa evo ja sam bas suprotno od navedenog ponasanja i svakom pomazem od kad znam za sebe pa se isto desava i jos gore sto cinis dobro a lose se vrati..a imam par pacijenata koji me smaraju za pojedine stvari i bas ih onako maltretiram i zaebavam a lepe se i uvek su prisutni..tako da teraj po svom i bole te uvo da se svakom dopadnes sto znaci da moras biti za razni profil kompatibilna sto je nemoguce

Ти мораш да се осећаш добро. Не треба да те занима да ли ће се некоме допасти твоје понашање или не. Наравно, не да газиш по мртвима, али ако не неко не може прихватити и са врлинама и манама, не може ти ни бити пријатељ.

Sve je to relativno, ja npr nikad nisam volela ljude koji viču, planu, svađaju se. Jednostavno mi nije prijatno sa njima i osećam se kao da me ne poštuju. Dok vidim da nekima od ljudi koje poznajem to čak i nije loša osobina, nego to smatraju iskrenošću, energičnošću, pokazivanjem osećanja... Ali sam zato ja imala razumevanja za razne druge ekscentričnosti kod mojih prijatelja, a nekome bi izgledali kao luzeri, ljudi koji se nisu fokusirali dobro u životu...

<hator>:

onda sta ces,kontam da ja nisam u pravu kad tolerisem bilo sta receno u afektu,i ne zaboravljam na ostale pozitivne aspekte licnosti odredjene osobe.

Kliknite za proširenje...

Niko to ne tolerise, nego zabelezi negde u dnu svoje svesti pa sklapa mozaik i tako stvori kompletno misljenje o nekom. Ako se nastavi kontakt sa osobom koja se izlece na nacin koji ne mozemo podneti, to nase nepodnosenje uvek ce uticati na odnos nezavisno od toga da li smo raskrstili sa tom osobom ili ne. Tog uticaja uglavnom nismo svesni kad su u pitanju osobe koje volimo, ali nam on ipak usmerava dalje radnje i osecanja.

preci cu jednom - dva puta preko postupka koji me je pogodio ili uvredio, ali ne vise od toga. ne volim blizinu ljudi koji ne mogu da se kontrolisu, ne prija mi i mislim da nije zdravo trpeti tudji bes, nervozu ili agresivno ponasanje.
uopste ne vidim sto bi neko trebalo da prihvati sve osobine druge licnosti - meni je to cista utopija, ta teorija po kojoj vas pravi prijatelji prihvataju potpuno kakvi god bili...