Šta znamo? Da vidimo.
U Romanu o Aleksandru Makedonskom, tačnije srpskoj verziji, poznatoj i kao Srpska Aleksandrida, opisan je događaj u kome se kao čin najveće hrabrosti opisuje ubistvo protivničkog vojskovođe, na prevaru, kao svesno samožrtvovanje. Dakle, imamo literarni predložak koji datira pre Kosovse bitke. Takođe, imamo sistem vrednosti u kome se taj događaj visoko vrednuje, dakle, nema gnušanja nad ubistvom na prevaru, nego naprotiv.
Zatim, imamo turski dvorski običaj da svi oni koji kao molioci prilaze sultanu moraju biti držani za ruke, što neki dovode u vezu sa ubistvom Murata. Lično, ovo mi deluje kao najblaže rečeno neizvesno.
Zatim, imamo turske izvore koji ističu da je sultan ubijen posle bitke. Postoji više razloga zašto im se ne može verovati: najpre, moguće je da su hteli da istaknu Muratove zasluge za dobijenu bitku, a da pri tome minimalizuju značaj protivnika koji je uspeo da se probije do sultana i pogubi ga.
Zatim, imamo srpske izvore, 30-ak godina posle bitke (Konstantin Filozof), koji ističu od početka da je sultana ubio "neko veoma blagorodan", ali je neobično da se ne kaže ko je to bio. Tako, dakle, da se ni u Konstantina Filozofa ne možemo pouzdati.
Miloš Obilič, Kobilić, nije poznat istoriji, niti postoji istorijska ličnost za koju se on vezuje. Ne postoje ni neke naročite epske osobine po kojima je prepoznatljiv. Priča o svađi sa Vukom Brankovićem i dokazivanje vernosti gospodaru, caru Lazaru, bez sumnje je potpuna fikcija, u vezi sa nekim literarnim predloškom. Ne znamo mnogo ni o poreklu imena, po jednima je u vezi sa kobilom, koja ga je othranila (dakle, postoji naznaka predanja koje nije sačuvano to jest sačuvano je samo u osnovnim crtama), po drugima u vezi sa rečju obil, dakle krupan, snažan.
Po svemu sudeći, postojalo je predanje vezano za Miloša Obilića, ali su do nas stigli samo delovi te slagalice. Podsetimo se da su odlomci pesama kosovskog ciklusa ( npr. "Kosančić Ivan uhodi Turke", "Sluga Milutin" sačuvani samo po sećanju Vuka Karadžića koji ih je slušao u detinjstvu. Kasnije, kada je sakupljao pesme, nastojao je da nađe njihovu celovitu verziju, ali već više nije mogao, što znači da su kosovske pesme nestale u potpunosti u tih nekoliko decenija. Sasvim je izvesno da se taj korpus narodne poezije odnosio i na druge junake, Milana Toplicu na primer, na Jugoviće, koji se u tim odlomcima samo usput pominju a jasno je da su imali daleko značajniju ulogu u tim pesmama a možda je - ko zna - to bio i jedinstven spev.
šta može biti najverovatnije? Da je događaj o ubistvu Murata na prevaru, bilo da je literarna konstrukcija ili istinit događaj, dospeo u narodno predanje, da je narodno predanje to povezalo sa nekim od junaka svoje ranije, pretkosovse mitologije. Kao što se desilo sa Markom Kraljevićem za kojeg se manje-više misli da je prežitak sećanja na junaka koji je u narodnoj mitologiji imao otprilike ono mesto kakvo je Heraklo imao u starogrčkoj. S tim da je predanje o Marku kompletno sačuvano i kao takvo mnogo zanimljivije za zaključivanje od onog o Obiliću.
U prilog ovome govori i pretpostavka samoga Vuka Karadžića, koji je verovao u postojanje zaokružene narodne tradicije koja je postojala pre Kosovskog boja, a zatim je pala u zaborav. Citiiraću po sećanju: kosovska "premjena" je tako silno udarila u narod da je on gotovo sve što je dotad pevao i pripovedao zaboravio i posle Kosova stao iznova pevati i pripovedati.
Razume se, po obrascu dobro poznarom u antropologiji, neki modeli su sačuvani i popunjeni novim sadržajem i do nas su stigli kao supstitucije, onako kako je, recimo, Ilija Gromovnik supstitucija za praslovenskog Peruna. Koji je, opet, supstitucija Zevsa, koji gromom udara.
Danas ne možemo rekonstruisati otkud se pojavio Miloš Obilić, u suštini tajanstvena ličnost, niti koje je mesto eventualno zauzimao u ranijim predanjima. I tako, na kraju, nismo ništa pametniji nego na početku.
