Будући локални јавни сервиси да се финансирају путем претплате

Европски стручњаци које је Министарство културе ангажовало уз помоћ Брисела како би помогли при израде свеобухватне медијске стратегије Србије Бент Норби Бонде, Андреј Змечек и Александер Бенчек објавиће ових дана анализу наше медијске сцене заједно са својим препорукама како је уредити у складу са европским стандардима. Како сазнаје „Политика”, стручњаци ће, кад је о електронским медијима реч, предложити битне промене које се тичу намене и висине РТВ претплате, као и оснивање пет до 15 регионалних јавних сервиса који ће се такође финансирати из претплате. Влада није обавезна да прихвати те предлоге, али ће се о њима вероватно већ у мају повести дебата. Регионалне и локалне телевизије, односно оне које још нису приватизоване или уништене лошом приватизацијом, по свој ће се прилици обрадовати идеји о формирању регионалних јавних сервиса. Нешто слично код нас је већ предлагала група ТВ станица окупљених у такозваној Нишкој иницијативи.
О предлозима страних експерата, сматрајући да је за то рано, није желела да се изјашњава Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћник министра културе за сектор медија.
– Она ће бити представљен новинарима, а потом ће уследити округли столови посвећени оним темама које су примећене као релевантне за трансформацију медијске сцене у Србији – рекла је Наташа Вучковић-Лесендрић.
Подсећања ради, све тежој ситуацији у локалним медијским кућама допринела је и постојећа законска регулатива. Наиме, започета приватизација обустављена је крајем 2007. године, јер су закони о главном граду и локалној самоуправи омогућили да држава ипак буде власник електронских медија, што је претходно било искључено законима о јавном информисању и радио-дифузији. Промену власништва медијског капитала додатно је успорила и чињеница да локалне и регионалне телевизије које емитују програм на језицима националних мањина остају у рукама локалне самоуправе. То се понегде и злоупотребило, па се иза тога, како показују подаци достављени из Агенције за приватизацију, „сакрило” 37 медија.
Ипак, до сада је у Србији продато њих 56, од којих је 31 електронски, а 25 су штампани. Са 18 предузећа раскинути су уговори због непоштовања уговорних обавеза.
Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије, подсећа да се од доношења измена и допуна Закона о јавном информисању ништа није изменило.
– Поред незавршеног процес приватизације, помаци нису учињени ни у стварању стратегије која би требало да реши кључна питања у медијима – истакао је Брајовић и подсетио на још један проблем.
Наиме, оснивачи медија могу бити и савети националних мањина, којима је тако отворен пут да преко странака тих мањина врше притисак на „своје” медије.
Због све тежих невоља са којима се сусрећу локални медији забринут је и Ђорђе Влајић, новоизабрани председник Независног удружења новинара Србије. Он је најавио, као приоритет у будућем раду, помоћ локалним информативним кућама. Влајић за „Политику” каже да нејасна законска решења поводом питања чији медији могу бити стварају могућност разних злоупотреба и недопустивог притиска на слободу јавне речи.
– Подсетићу да Устав дозвољава да свако буде власник медија и да се НУНС својевремено бунио против тога, јер је сматрао да се тако ствара предуслов за спречавање приватизације локалних јавних сервиса. Онда је, као што знамо, Закон о информисању забранио власништво државе у медијима, а Закон о главном граду и још неки закони омогућили су постојање власништва локалне заједнице над локалним медијима. И негде то функционише, па имамо добре медије као што је случај у Крагујевцу или у Београду са Студиом Б. Ту се не види претерано утицај власника који усмерава медије ка нечему. Односно, они ту не служе као пропагандни сервис локалне власти. Међутим, у неким другим срединама, локални медији су у јако тешкој ситуацији баш због тих контрадикторности и зависе од поделе власти – рекао је Влајић.

Kliknite za proširenje...

Тихи:

udri narod Tadicu

uskoro ce da nam uvedu i pretplatu za veliku i malu nuzdu

Kliknite za proširenje...

Jacob:

Европски стручњаци које је ангажовало Министарство културе поднеће предлог за побољшање медијске сцене у Србији

Будући локални јавни сервиси морали би да се финансирају путем претплате



http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Lokalne-televizije-postaju-javni-servisi.sr.html

Sta je jos jedna pretplata za nas ovako bogate

Kliknite za proširenje...