Nocas sam razmisljala o tome...prilicno...shvatila sam da sam veoma ponosna na sve nase uspesne ljude, da sa postovanjem govorim odakle sam i da mi nedostaje kuca kada sam daleko ali cim zakoracim na nasu teritoriju sokira me masa stvari...nocas pauk "krstas" precnika 5 cm se spusta sa zida aerodroma na ljude, taxista trazi 3000 dinara do centra na "crno", aerodromski bus ne radi, autobuska stanica smrdi, bus jos vise, ljudi pljuju, psuju, vicu, devojke polugole u avionu, sevaju stikle, helanke, dekoltei, sve iskvarcano, prenasnikano, puno nakita...tako se ne moze jednostavno...stvar kulture ponasanja i odevanja, nazalost ona prva upada u oci...
Objektivno mi smo prljav narod koji mora da povede pod hitno racuna o higijeni zuba, vazi narocito za starije ljude. Muskarci moraju se obrijaju, osisaju, umiju. Mi smo narod koji je glasan i svadljiv,narod koji dosta psuje. Nasi muskarci previse prigovaraju, nisu otvoreni, stidljivost koja deluje kao nedodirljivost.
Mi smo narod koji vole da ga vole, sve cemo uciniti ako osetimo da nas neko voli. Iskren mahom. Narod koji voli da ugosti i da ucini. Radan ako je dobro stimulisan. Nadman kada se radi o odnosu prema drugima. Ili se previse podcenjujemo ili se precenjujemo. Sklon korupciji. Sa druge strane verujem u kvalitet nasih lekara, mehanicara, inzinjera, gradjevinaca i bice mi zao kada stasa nova generacija losih profesionalaca...
Morali bi da smanjimo impulsivnost i aktivirano vijugice, da vise mislimo nego govorimo. Da uvedemo dress code, da postrozimo antimonopolski zakon i smanjimo korupciju, da zaboravimo na politiku "dodjem ti - dodjes mi", da se okupamo i pritegnemo, da uvedemo red i disciplinu i mogli bi da budemo sjajni jer imamo masu kvaliteta...kvaliteti nam pretezu nad nekvalitetima ali je nevolja sto se nekvalitet prvi vidi jer je najglasniji...
