U vode Meksičkog zaliva, na mestu gde je prošle nedelje ekslpodirala i potonula naftna platforma „Britiš petroleuma” dnevno ističe više od 5.000 barela nafte.

To je 5 puta više nego što je procenjeno neposredno posle eksplozije. Naftna mrlja od 74 kvadratna kilometra stigla je na tridesetak kilometara od delte Misisipija. Američka vojska pridužila se akciji suzbijanja mrlje.

Meksičkom zalivu kod obala Sjedinjenih Američkih Država preti ekološka katastrofa.

Situacija oko naftne mrlje veličine Jamajke se pogoršava. Nafta, koja i dalje ističe na dubini od kilometar i po nije još sva isplivala na površinu.

Meri Lendri iz obalske straže SAD kaže da „oko 1.100 ljudi u Luizijani, oblasti Misisipija, Alabami i Floridi priprema zaštitu, kako bi se umanjila šteta od dolaska naftne mrlje”.

„Preuranjeno je reći da je ovo katastrofa, ali situacija je veoma ozbilja”, kaže Lendri.

Sanacija bi mogla potrajati mesecima, a američka obalska straža moraće da spaljuje mrlju, što ekolozi podržavaju.

Lokalne vlasti ugroženih saveznih država traže hitnu pomoć Vašingtona u zaštiti građana i okoline.

Ekolog Žaklina Savić kaže da je paljenje delova mrlje veliki rizik, ali je manje zlo jer uklanja deo nafte, dok će drugi deo nažalost stići do obala.

Tri meseca za saniranje posledica
Sjedinjenim Američkim Državama bi moglo da bude potrebno 90 dana da spreče masovno izlivanje nafte u more, izjavio je u međuvremenu visoki zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova Dejvid Hejz.

Povodom širenja naftne mrlje oglasio se i Pentagon, koji razmatra koje resurse može upotrebiti u pokušaju suzbijanja ekološke katastrofe većih razmera, ali za sada nikakva odluka nije doneta.

Platforma „Britiš petroleuma” potonula je kod obala Luizijane, sa 2,6 miliona litara nafte.

Jedanaest radnika koji su u trenutku eksplozije radili na njoj, vode se kao nestali.

Strahuje se da ta nesreća može da stvori veću štetu od one nastele izlivanjem nafte iz tankera Ekson Valdeza kod Aljaske, 1989. godine.

Isticanje 42 miliona litara sirove nafte, stvorilo je tada najveću ekološku katastrofu, koju je preživela samo četvrtina morske flore i faune.

Otklanjanje posledica te katastrofe koštalo je tada više od 2 milijarde dolara.

Najsmrtonosnija eksplozija naftnih bušotina u svetu dogodila se 1988. godine na oko 200 kilometara od škotskog grada Aberdina kada je poginulo 167 ljudi.

Američki list „Vašington Post” piše da bi naftna mrlja mogla po veličini da prevaziđe onu koja je na kalifornijskoj obali kod Santa Barbare nastala 1969. godine, što je dovelo do uvođenja moratorijuma na vađenje nafte i gasa na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD. (RTS)




Posle se pitamo sta je sa klimom. Sad ce garant da poskupi i nafta