da li je roditeljstvo preuveličano

gledam, slušam, 99 posto majki je u fazonu dece broj 1, pola života zapostave i odreknu se zbog njih, nespavanje, razmišljanje, prebriga, te saveti, literatura, ovo, ono... nekako mu to doje glavni i kod većine jedini projekat u životu... mislim dete će i tako i tako uz minimalnu i tekuću brigu rasti, i da spavate dok ono surliče u krevecu, ujutu ćete obooje ustati (neko naspavan neko ne) i da spavate kad ga nema noću iz grada do 5, ujutru ćete se opet videti... nikakvo požrtvovanje i trud ne garantuju uspeh i dobru decu a ponajmanje decu kakvu zamišljano... opet uz opušten i daleko manje stresan i naporan život ljudi gaje decu... jeste od onih što se kandiduju za majku veka i što 90 posto životnih aktivnosti posvećuju podmlatku uz muža i kuću...

zattegnite strelu... nanišanite... i pucajte

bezibre!:

gledam, slušam, 99 posto majki je u fazonu dece broj 1, pola života zapostave i odreknu se zbog njih, nespavanje, razmišljanje, prebriga, te saveti, literatura, ovo, ono... nekako mu to doje glavni i kod većine jedini projekat u životu... mislim dete će i tako i tako uz minimalnu i tekuću brigu rasti, i da spavate dok ono surliče u krevecu, ujutu ćete obooje ustati (neko naspavan neko ne) i da spavate kad ga nema noću iz grada do 5, ujutru ćete se opet videti... nikakvo požrtvovanje i trud ne garantuju uspeh i dobru decu a ponajmanje decu kakvu zamišljano... opet uz opušten i daleko manje stresan i naporan život ljudi gaje decu... jeste od onih što se kandiduju za majku veka i što 90 posto životnih aktivnosti posvećuju podmlatku uz muža i kuću...

zattegnite strelu... nanišanite... i pucajte

Kliknite za proširenje...

Problem je kada to požrtvovanje majka posle prebacuje detetu. A to često viđam.

Normalno je da je majka posvećena detetu, a na samoj ženi je da odluči da li će biti koncentrisana isključivo na dete, ili će se baviti i drugim stvarima, ili kako već odluči da reguliše svoj život...ali njena odluka je ipak samo njena odluka.

Inače, što se same teme tiče, ima i opuštenijih parova, evo moji prijatelji imaju klinca od 2 godine i sve stižu, i da se druže sa njim, i da ga usmere, da mu se posvete, i da sami izađu, i da imaju svoje aktivnosti i posao... ali tu je obdanište kao ispomoć i "baka- servis" . Samo to kako si opisao, retko ko će biti tako opušten da mirno spava dok mu deteta nema do 5h ujutru .

Fazon je što sebe kao roditelja obično preuveličava loš roditelj.
Dobar roditelj će verovatno u životu nečega i da se odrekne zarad doborobiti dece, ali nikada im tako nešto neće prebaciti.

No, pitanje je i čega se treba odricati, a čega ne.

Odlicna tema...
majcinstvo ( roditeljstvo ) je sve manje prirodno-instiktivno,
... ponekad mi se prevrne zeludac od raznoranih ( izvinitenaizrazu proseravanja) na tu temu ...

Za dete se uopste ne treba zrtvovati da bi se bilo dobra mama, nego mu se posvetiti prirodno, onoliko koliko je potrebno da bude vaspitano, da se oseca voljenim i zasticenim, al da postane samostalno.

Tako shvaceno roditeljstvo se zhivi bez ikakvog napora.

Sve ostalo, sto neki sebi pripisuju kao roditeljski kvalitet, zapravo su defekti samih roditelja kojima se ne pokazuje nikakva ljubav prema detetu i dovode do loseg odgoja, npr: nesigurnost kod roditeljstva po shablonima ("knjiga kaze tako znaci tako je"...e pa nije), strahovi, preterana briga (keva koja prati u stopu dete od tri godine u parku, blago receno, ima problem u glavi), razna druga preterivanja, mazohizam prema sebi (ofucana keva jednostavno ne mora da postoji...to je samo lose organizovana keva), sadizam prema okolini (jer takvi obicno smaraju uzaaaasno), pogresne procene (ono 'jadno' place iako zna da prica, a budala mu kupi sladoled), olaksavanje sebi (npr. oni koji deci daju da zvacu dudu do trece godine jer je njima, roditeljima, tako lakse )...

u svemu treba imati mere, pa i u brizi

nekad je preterana briga štetna za dete, (neke primere je navela jeka)
npr, brine da dete od 3-4-5 god ne padne dok trči...a šta će da mu fali ako padne??? nek padne naučiće da pazi na sebe
praćenje deteta 2.-3. razred u školu iz straha od gustog saobraćaja...koliko gust saobraćaj mora da bude da dete do 3.razreda nije modlo da nauči da se pazi na putu do škole, a ide 2 ipo god istim putem svaki dan???

u ovim navedenim situacijama se troši mnogo energije, vremena i živaca a čini se medveđa usluga detetu

neko gore pametno reče, roditelj mora da se žrtvuje za dete, nečeg mora da se odrekne, ali da se detetu to posle ne zamera
ipak moramo biti svesni da nije sve kao pre, kad se dete dobije

Ja sam od prvog razreda išla sama u školu ....tada nismo imali telefone, a roditelji su mi radili u centru grada znaci 11km od kuce .... prevoz nije bio ovako čest kao danas ..... i sve je bilo ok .... sama sam se spremala za skolu, sama doruckovala .... sama radila domaće zadatke.

Danas .. gledam svoje drugarice, upisuju decu u školu pored svoje firme .... ostavljaju ih u nekim dnevnim boravcima do 4 .... idu sa njima u školu, vraćaju ih iz škole - drže ih za ruke .... totalna kontrola.... tad deca ne znaju ni ulicu da predju sama - pa šta će biti sa njima u životu - neće znati ni da se snadju, ni da pitaju. Meni se takva vrsta vaspitanja i ne dopada baš. Što je više ''kontrole'' nad decom, deca su sve više raspuštenija, bezobraznija i bezobzirnija - ne vidim onda svrhu svega toga.

Odlicna tema...

Ajd da ja kažem nešto na ovu temu...

Imao sam tu sreću da odrastam u ono "srećno i berićetno" vreme '91 - ''98. Ajd što vučem traume kada su prekidali Branka Kockicu izveštajima sa fronta... Današnji klinci imaju previše svega. Gledam klinca od mojih prijatelja - izađu Pokemoni - kupuj Pokemon čokoladu, sok, sličice, crtane filmove. Izađe nešto novo - ajmo Jovo nanovo.

Pitanje da li su današnja dece razmažena - roditelji moraju da posvete vreme detetu. Problem je u tome što se vreme posvećuje na pogrešan način i kada ne treba (praćenje u školu do 7. osnovne (dap, ima takvih)) i što je glavno sredstvo vaspitanja TV i uzori koji to nisu. Posle kada se roditelji čude odakle sve to - "Pa sve smo mu pružili, sve je imao lalallalala..." - pa nije poenta da gaće sa sebe skineš da bi dete sve imalo.

Razumem da se treba odreći nekih stvari da kada imaš dete nema više "odpadanja" po kafićima ili odlazaka na žurke do 5h ujutro, ali ne treba ni da "pobiješ" prijatelje i krug ljudi sa kojima se družiš, a niti da se ponašaš kao da je sve to "normalno".

interesantno kako misljenje o roditeljstvu, tacnije preuvelicavanju istog, varira od teme do teme jednog istog pdf-a

odlicna tema

razvela sam se kada mi je sin imao 4g.sve sam mu dopustala,nikada me nije lagao jer nisam ni ja njega,tako smo se dogovorili.samostalan je bio,znao je sebi dorucak da spremi,zakljuca kucu i uredno ode u skolu.putovao je od II razreda osnovne,bavio se sahom.
po sopstvenom izboru-odrekla sam se svega,drustvenog zivota,novog braka a sve zarad toga da detetu budem `uvek pri ruci`,jer je otac,iako su ostali u kontaktu,postao anemican usled alkoholizma.
smatrala sam da dete nije krivo,jer dete ne bira roditelje,i zato sam toliko da kazem izgarala.
posle 20g zadovoljna sam jer je postao zaista dobar i kulturan covek.velika mi je greska sto sam mu po nekad pisala domaci,crtala crteze,a samo da bi on imao vise vremena za igru.sada vuce jedan ispit i diplomski do kraja...a to je trebao zavrsiti prosle godine.
e,zakljucak:
smatram da je roditeljstvo preuvelicano...naravno,razgovor je najvazniji,ali dete treba da ima svoje obaveze,da ih uvek postuje.ne mislim da sam ja bolja majka od recimo jedne poznanice koja iako ne radi,ima dadilju koja brine o njenom detetu.
sestra mi zivi daleko odavde,i kod njih se deca posmatraju kao `investicija`...e sad to je druga tema

Glupo je pozivati se "tada su bila druga vremena".

Uvek su druga vremena. Na pamet mi pada onaj skeč Montipajtonovaca kada prepričavaju kome je bilo gore u mladosti...
Razumljivo je da moraju postojati određena prilagođavanja, ali "scenografija" ne može i ne sme imati uticaja na to. Evolucija ponašanja mora postojati kao normalan sled događaja.

da,da u pravu si
danas ako imas neki drugi zivot sem tg roditeljskog onda si nemajka,bebisiterke ce da otvaraju teme o tebi na forumima,svi se nesto gade ovo ono
preterivanje

ne mislim da se roditeljstvo preuveličava, ali mislim da se često pogrešno shvata i tumači
Mislim, neka neko kaže da mu to nije najveća i najvažnija uloga u životu
što ne znači da je jedina!
Jekin post bih potpisala, samo ne znam što ne mogu da joj dam reputaciju

jeka:

Za dete se uopste ne treba zrtvovati da bi se bilo dobra mama, nego mu se posvetiti prirodno, onoliko koliko je potrebno da bude vaspitano, da se oseca voljenim i zasticenim, al da postane samostalno.

Tako shvaceno roditeljstvo se zhivi bez ikakvog napora.

Sve ostalo, sto neki sebi pripisuju kao roditeljski kvalitet, zapravo su defekti samih roditelja kojima se ne pokazuje nikakva ljubav prema detetu i dovode do loseg odgoja, npr: nesigurnost kod roditeljstva po shablonima ("knjiga kaze tako znaci tako je"...e pa nije), strahovi, preterana briga (keva koja prati u stopu dete od tri godine u parku, blago receno, ima problem u glavi), razna druga preterivanja, mazohizam prema sebi (ofucana keva jednostavno ne mora da postoji...to je samo lose organizovana keva), sadizam prema okolini (jer takvi obicno smaraju uzaaaasno), pogresne procene (ono 'jadno' place iako zna da prica, a budala mu kupi sladoled), olaksavanje sebi (npr. oni koji deci daju da zvacu dudu do trece godine jer je njima, roditeljima, tako lakse )...

Kliknite za proširenje...

Evo potpisujem i ja, a mogu i da dam rep.

jeka:

Za dete se uopste ne treba zrtvovati da bi se bilo dobra mama, nego mu se posvetiti prirodno, onoliko koliko je potrebno da bude vaspitano, da se oseca voljenim i zasticenim, al da postane samostalno.

Tako shvaceno roditeljstvo se zhivi bez ikakvog napora.

Sve ostalo, sto neki sebi pripisuju kao roditeljski kvalitet, zapravo su defekti samih roditelja kojima se ne pokazuje nikakva ljubav prema detetu i dovode do loseg odgoja, npr: nesigurnost kod roditeljstva po shablonima ("knjiga kaze tako znaci tako je"...e pa nije), strahovi, preterana briga (keva koja prati u stopu dete od tri godine u parku, blago receno, ima problem u glavi), razna druga preterivanja, mazohizam prema sebi (ofucana keva jednostavno ne mora da postoji...to je samo lose organizovana keva), sadizam prema okolini (jer takvi obicno smaraju uzaaaasno), pogresne procene (ono 'jadno' place iako zna da prica, a budala mu kupi sladoled), olaksavanje sebi (npr. oni koji deci daju da zvacu dudu do trece godine jer je njima, roditeljima, tako lakse )...

Kliknite za proširenje...

slazem se

imamo dva mlada para
jedni imaju dete od dve godine,drugi od godinu dana

ovi sto imaju dete od dve,samo kukaju non stop
kao da na ledjima nose krst(tacnije majka se tako ponasa)

a ovi drugi su opusteni i uopste ne pricaju samo o detetu,ne kukaju ....vec uzivaju u roditeljstvu
rezultat je taj da je i dete opustenije i smirenije,a oni nisu izgubili sebe u celoj prici
i dobri su roditelji

samo da napomenem da i jedni i drugi imaju isti problem sa finansijama...znaci nije vezano za ima se moze se ili nema se ne moze se
.................
a sto se tice majke koja ne spava dok joj dete ne dodje iz grada,to nije preterana briga....to je samo normalan strah za svoje dete...pogotovo u danasnje vreme kada se svasta nesto desava


a biti opusten roditelj ne znaci pustiti bebu u krevecu da place(verovatno gladna ili mokra) da bi mi odspavali

mada ajde necu ja da trubim.......kad jos ne znam kakva cu da budem

odlicna tema

ja sam pre polaska u prvi razred, tamo negde kad smo bili predskolci presvisnula od brige... te bezbednost, te ovo, te ono... mislila sam da cu najmiti detektiva da je prati
ali u jednom momentu sam povukla rucnu i rekla : lujko, pusti dete da dise
elem, sto se ostalog tice, nikad nisam bila nesto preterano sizofrenik, tipa pasce udarice se i bla bla... ne znam sta znaci neprospavana noc jer smo i mi i deca jako lepo spavali od njihovog rodjenja skoro. imali smo neki svoj ritam, naravno, ali nista posebno. ostavljala sam ih i kod mame i kod svekrve i to i dan danas radim i ne grize me savest ni jednog momenta. kao sto oni imaju svoje drugare i interesovanja tako ih i ja imam. vucam ih po dodatnim aktivnostima ali to je zato sto to zelimo i oni i ja, zanimljivo nam je svima i eto. nikad im ne bih prebacila sta sam ja sve to za njih zrtvovala... pa niko mi ni ne trazi da se zrtvujem... bezze...
a znam dosta njih. koji vise nigde ne idu. ni u bioskop ni na kafu. jer eto - cuvaju decu... bezze... a ima ko dam im cuva. idu mi na k...c takvi roditelji, pa ebote disi i pusti decu da disu...

Roditeljstvo jeste jedna velika briga i odgovornost,
samo sto su danas cesto te dve stvari okrenute u pogresnom pravcu.
Svako moze da bude roditelj,sto ne znaci da ta uloga svakome lezi,i da
uopste zna u sta se upusta.Dosta primera sam oko sebe videla,gde sam se
zaista pitala "sta ovi ljudi rade sa sobom i detetom".Primeri gajenja deteta po knjizi,
su samo dokaz da je mnogima to verovatno prva procitana knjiga u zivotu.
Velika vecina roditelja nabija tempo svom detetu po sebi,a ne po njegovim potrebama.
Puno njih znam sto su im deca od 1\2 godine budna do 1h posle ponoci,sve iz razloga
da bi ujutru mama duze spavala,sto je stvarno bolest.Zrtvovati se za dete,ne znaci kupiti
mu sve sto pozeli,vec zrtvovati svoje d@pe za zdravo i prirodno odrastanje deteta.
Moj zakljucak da roditeljstvo uglavnom preuvelicavaju oni roditelji sto jedva da znaju
i o sebi da brinu a kamoli o detetu.

e jos nesto zaboravih, te knjige za decu il bebe nije formulisano ne moraju biti sve lose.
ja sam dobila jednu knjizicu o bebama do prve godine zivota. i tu je pisalo otprilike sta mi treba u porodilistu, sta mi treba za bebu kad je dovedem kuci, neki onako dobri saveti, jer bas nisam bila u fazonu da pokupujem pola radnje sa opremom za bebe. elem, posle toga idu neki recepti, tipa za sokice, kasice, corbice i bla bla. nije losa knjizica

Roditeljstvo se ne uči iz knjiga, ne postoje predavanja, teorija koju čujemo od drugih najčešće to i ostaje - samo priča... Ne postoji zanimanje roditelj, niti zvanja i titule magistar i doktor roditeljstva. Saveti su dobrodošli, ali uglavnom sve što znamo i svo naše ponašanje prema deci, rezultat je iskustva.

ja sam pre polaska u prvi razred, tamo negde kad smo bili predskolci presvisnula od brige... te bezbednost, te ovo, te ono... mislila sam da cu najmiti detektiva da je prati
ali u jednom momentu sam povukla rucnu i rekla : lujko, pusti dete da dise

Kliknite za proširenje...

Milice, mislim da si, ovim primerom, ubola suštinu. Kako dete raste i sazreva, raste i sazreva i roditelj, zajedno sa detetom. Menjaju nam se stavovi, menjaju nam se pogledi... menjamo se i sami.
Verujem da, uglavnom svi, manje-više znamo šta treba našoj deci, ali suštinsko pitanje je - kako?
Moja je curica mala, 13 meseci, ali primećujem promene kod sebe već sada. Kakvi da je ostavim kod babe, kakvi da dozvolim da je baba i deda sami vode u posetu kod tetke i seke, kakvi ovo, kakvi ono... I džabe su bile priče - aman, ženo, pa nemaš samo ti dete! - dok sama nisam skontala neke stvari. Sada, ne samo da je puštam, već je puštam sa osmehom i ne brinem. Pa sa babom i dedom je, pobogu. I čim krenu misli da deda loše vozi ( penzionerski, jel ), samo pomislim - pa on i svoju decu vozi, pa i sam sebe, na kraju krajeva. I prodje me taj strah. Ali, to je proces, ma kako kratak ili dug bio, to je proces. Ništa, pa ni to, ne ide preko noći, niti za 5 minuta.
Sa ove tačke gledišta, mislim da su rigidnost, navike i "ne ažuriranje" stavova i mišljenja roditelja najpogubniji. Verujem da većina roditelja neke stvari radi po inerciji, ne uvidevši da dete raste, da ono što je važilo za bebu ne važi sa dete od 15-tak meseci, ili 2-3 godine. O starijem uzrastu i da ne pričam.
I još nešto, po meni jako bitno. Potrebno je neki put spustiti se na nivo deteta i bar na kratko posmatrati svet detetovim očima. Uvideti koliko je dete zaista sposobno, zrelo, i koliko ono zaista može u svom uzrastu. I šta oseća i šta misli da može, pa stisnuti petlju, skupiti hrabrost i dozvoliti mu da predje tu strašnu ulicu samo, ili ode samo do prodavnice... šta god.
Dete neće biti sputano, roditelj neće napraviti vezanu vreću od njega i neće pojesti par kila svojih živaca svakodnevno jer nije sposoban i spreman da preseče tu pupčanu vrpcu i shvati da dete MOŽE SAMO.

Htedoh još jednu stvar, pa zaboravih.
Malo mi je bljak ta priča o žrtvovanju zbog dece. Odrekla sam se nekih stvari kada sam rodila dete, ali to ne smatram žrtvom. Naprotiv, smatram to samo ... hmmm... odlaganjem? Ako sada redje izlazim nego pre rodjenja deteta, ne znači da će tako biti celog života, zar ne? Ako sada cepkam san, neću to zauvek raditi.
Verovatno ima nekih stvari, mada ni jedne ne mogu trenutno da se setim, kojih se odričemo za duže vreme, možda i trajno. Ali, da li je to žrtva? Ili je to normalan sled stvari u životu?
Ako roditelj smatra da se zbog deteta žrtvovao, izaći će to detetu na nos, pre ili kasnije. Lično, nikakvu žrtvu nisam podnela, niti ću. Sve čega sam se, trenutno odrekla, smatram, kako rekoh, odlaganjem, odricanjem, ali nikako žrtvom. I ne smatram da bilo šta trpim ili slično. Još pre nego što sam i zatrudnela, znala sam da će tako biti. Kada sam zatrudnela, sa radošću sam čekala da tako bude. Kakva onda, crna, žrtva???

Svako od nas bira koliko ce biti pozrtvovan roditelj.
Da li ce to biti? Mislim da samo roditeljstvo zahteva odredjenu zrtvu i odredjena odricanja, kao i samu promenu dotadasnjeg zivotnog ritma...Naravno, za nekoga je ta zrtva sitnica, za nekoga je prevelika.
Prebaciti jednog dana deci zbog podnete zrtve za njih je, po meni gnusno.
Biti ljut zbog svog zrtvovanja, ako dete ne bude onakvo ''kako bi trebalo biti'' ili ne ispuni neko ocekivanje je jos gore.
Ali opet...Danas su takva vremena....danas mogu oteti dete na ulici, u autobusu, u parku....Naravno sve se to moglo desiti i pre...Ali kada sam ja bila dete, ne bas tako cesto (jeste bilo davno).
Manje je prisnosti medju ljudima...ja sam odrasla u centru Beograda, moji roditelji su radili, naravno.
Ponekad do uvece nisu bili kod kuce.
Mi smo same isle u skolu, spremale se za istu,vracale iz iste, itd....Ali, nas dve smo mogle pokucati prvoj susetki na vrata ako bi nam nesto zatrebalo.
I niko nam to ne bi uzeo za zlo.
Ne uopstavam. Ne mislim da sada to niko nigde ne moze. Moze. Ali mnogo manje nego pre.
Jer ljudi su se otudjili. Takvo je vreme, tako je sve....vise brige, vise opasnosti,itd.
I nasi su stari ovako razmisljali kao mi sada (samo ne na forumu,ali dobro ) i njih su plasile neke druge stvari....Opet, ja razumem svakog roditelja koji budan ceka do pet izjutra da mu dete dodje kuci.
Isto tako razumem i one koji to rade krisom ,praveci se da spavaju dubokim snom, da dea ne bi znala da su oni zapravo tu, prisutni cekaju da cuju da li i kako su stigli.
Sve to kao roditelj, itekako kapiram

Jedina stvar koja moze da smeta kad se odgajaju deca je kad nemas nikog od najblizih ko ti moze pricuvati dete kad moras nesto obaviti sto ne moze da se radi sa detetom, npr. radna subota. To je uglavnom problem koji imamo samo mi samohrani roditelji zato sto se ne mogu svaki cas cimati prijatelji za cuvanje deteta jer i ti ljudi imaju neke svoje porodicne obaveze.