Alija Izetbegović jedan od organizatora genocida u Srebrenici?

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
87.649
srebrenica2.jpg


Ратни командир бошњачке полиције у Сребреници Хакија Мехољић изјавио је да је Алија Изетбеговић 1993. године тражио, не да буде убијено, "него да буде заклано 5 000 Бошњака у Сребреници". "Били смо у сарајевском хотелу `Холидеј ин` када сам устао и питао га /Изетбеговића/ да ли је он луд и ко ће поубијати толики народ. После тога, чекао се само повољан тренутак да се умеша међународна заједница и то је пало на Сребреницу", рекао је Мехољић у интервјуу за "Глас Српске".

Он тврди да је "Изетбеговић аминовао да се дозволи геноцид, а да су Срби насјели на нешто што је раније спремано".

Мехољић, који је био члан ратног Председништва општине Сребреница, а данас је председник СДП-а и члан Одбора за обележавање 11. јула - дана страдања Бошњака Сребренице, истиче да је "на сребреничкој крви заустављен рат у БиХ и да је Сребреница продата да би Сарајево било кантон".

"Био сам у сребреничкој делегацији 1993. године у Сарајеву када нам је Изетбеговић предложио да се Сребреница жртвује за Вогошћу. То се, нажалост, десило 1995. године када је наше жртве неко наплатио, али, и после тога је било доста наплаћивања трагедије сребреничких Бошњака", истакао је Мехољић.

На констатацију да се злочин у Сребреници, ипак, догодио, он каже да је "за све крива тадашња политика СДА и део међународне заједнице која је морала да зна да, ако су већ заштитили Сребреницу, морају да је чувају до краја".

"После Сребренице, међународна заједница не треба да постоји. Јер, ако је Сребреницу чувао цео свет, а као резултат такве политике имамо Меморијални центар у Поточарима, о чему онда говоримо.

Било је страдања на свим странама и слажем се са неким људима из РС који кажу да нам не треба међународна заједница у БиХ", рекао је Мехољић.
Он истиче да је као Бошњак љут на све који су у Меморијалном центру сахранили 75 људи који нису погинуле у јулу 1995. године.

"Да је то урађено сазнао сам тек пре неколико дана. Сматрам да Бошњаци који нису погинули при паду Сребренице треба да буду сахрањени на другој локацији у непосредној близини и да имена људи за које је утврђено да су живи треба избрисати из списка на спомен-обележју. Не сме се таквим стварима скрнавити значај Меморијалног центра који је резултат тадашње политике и међународне заједнице", сматра Мехољић.
 
Da da, sve i da je Alija to organizovao, opet su Srbi ti koji su ih klali. ;)

Koljaci. :confused:

boskic-marko-150x150.jpg

mirilo-jovan-150x150.jpg


erdemovic-drazen-150x150.jpg

Kako je moguće danas prevideti činjenicu da su tri najglasnija svedoka „genocida“ koji su bosanski Srbi navodno počinili nad bosanskim muslimanima, zapravo tri etnička Hrvata: Marko Boškić, Jovan Mirilo i Dražen Erdemović

100226108.jpg


Franc Kos


Ime Franca Kosa pojavljuje se u zapisnicima sa brojnih svedočenja pred Haškim tribunalom u kojime se on tereti za ubistva muslimana u Srebrenici. Poznat je pod nadimkom Slovenac ili Žuća.


http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/...zuca-osumnjicen-za-ratne-zlocine-u-srebrenici

:think:
 
Сведок Тужилаштва Хашког трибунала Дејвид Харланд изјавио је данас да су му Алија Изетбеговић и други представници ратног руководства БиХ рекли да "желе директну војну подршку западних земаља".

Харланд је потврдио и да је Изетбеговић говорио да "не жели да цивили из Сарајева и Сребренице буду у могућности да оду из тих градова", јавља дописник Срне из Хага.

"Када сам га 1993. питао зашто не жели да цивили оду, Изетбеговић је рекао да неће прихватити евакуацију цивила из Сребренице јер би то значило попуштање пред етничким чишћењем територија и предаје територије Србима. Он је мислио да цивили треба тамо да остану", рекао је Харланд, који је био политички саветник команданта Унпрофора у БиХ.

На питање да ли је Изетбеговић желео да цивили буду жртвовани, Харланд је одговорио: "Није корисно да нагађам шта су могли да буду дубљи разлози. Свакако је било људи који су веровали да Запад и НАТО неће интервенисати ако не буду мислили да је ситуација грозна, веома тешка".

"Било је оних који су веровали, између осталог, да ће западне снаге бити шокиране ако су цивили присутни на бојном пољу", додао је Харланд.

Он није могао да се сети да је српско руководство од команданта Унпрофор-а француског генерала Филипа Моријона тражило да помогне да се евакуишу Срби из Тузле, али је потврдио да су Срби у том периоду "прихватали да муслимани у Подрињу имају своје територије".

Харланд није могао да се сети ни своје изјаве о снајперским дејствима по сарајевском насељу Грбавица, према којој су "муслимани гађали цивиле можда више него Срби".

Када му је Караџић предочио да је такву изјаву 2003. дао на суђењу Слободану Милошевићу, Харланд је рекао да су "војни посматрачи водили статистику и да је то можда статистички тачно, кад је реч о том подручју".

Харланд је затим потврдио да је на суђењу Милошевићу рекао да су се "на састанцима на Грбавици Срби често жалили на снајперску паљбу са босанске стране".

На Караџићево питање да ли је знао за његово залагање за инвидивидуално право људи да остану на својим територијама или да пређу негде са својом имовинином, а не без игде ичега", Харланд је одговорио: "Каква год да је намера била изражена, ја сам био очевидац масовних пресељења становништва. Могле су се видети џамије и куће дигнуте у ваздух, спаљење, уништене, а једна која није била срушена, на њој је било написано: ово је српске кућа".

Харланд је потврдио да је "видео и порушене православне и католичне цркве, једну у Трнову, једну близу Горажда и једну близу Мостара".

Поводом Караџићеве сугестије да је други инцидент на сарајевској пијаци Маркале у августу 1995. испланиран како би се изазвало стратешко бомбардовање српских снага и дошло до окончања рата, Харланд је одговорио да је "гледиште у Унпрофору било да без употребе силе не може да испуни свој мандат заштите цивилног становништва".

"Унпрофор је био изузетно стрпљив, будући да је од првог инцидента на Маркалама прошло годину и по дана, док нисмо покренули у велику операцију у августу и септембру 1995. године која је помогла да се оконча рат", изјавио је Харланд.

Упитан да ли је "икада донета резолуција Савета безбедности УН о слабљењу једне стране како би се дошло до решења", Харланд је констатовао да је "мандат Унпрофора био релативно нејасан, али су циљеви били строго постављени, као и овлашћења".

На питање да ли се до решења могло доћи са мање силе против Срба, односно демилитаризацијом заштићених зона, које су, како је Караџић нагласио, штитиле не цивилно становништво, него муслиманске борце који су из њих излазили и убијали Србе, а затим се у њих враћали", Харланд је одговорио да мисли да су резолуције Савета безбедности тражиле повлачење свих снага осим снага владе БиХ.

"Наш мандат био је да се шест подручја под контролом босанске владе одреде као заштићене зоне и да се заштите од напада ваших снага. Када је генерал Мајкл Роуз разматрао могућност напада на снаге босанске владе, схватио је да то није било политички прихватљиво", рекао је Харланд.

Караџић ће у понедјељак, 10. маја, наставити унакрсно да испитује Харланда.
 
srebrenica2.jpg


Члан Организационог одбора за обележавање 11. јул а у Сребреници Ибран Мустафић тврди да је Сребреница била "апсолутно договорени геноцид" и да је за комплетан развој догађаја на том простору ратни муслимански лидер Алија Изетбеговић знао пре него што су се догодили.

Мустафић, који је указивао на комерцијализацију сребреничке трагедије и манипулисање бошњачким жртвама и њиховим породицама, истиче да то није случај само са сребреничким жртвама.

"Свака политичка партија има своје удружење. То је сплет политике, криминала и прања новца, а истинске страдалнике и жртве нико не види", рекао је Мустафић за "Глас Српске".

Он је додао да је реч о личном интересу групе људи који се, како је навео, "мотају око удружења жртава и живе од тога, и то никад боље у животу."

"Знате, све иде од центра. Имате оне који на даљински управљају неким другим људима. Између осталих, Харис Силајџић управља на даљински својим удружењима и такав је принцип на целом простору БиХ, само што је овде најизраженији, јер је у Сребреници најкрупнији залогај", истакао је Мустафић.

Он је упозорио да се скупови поводом обележавања страдања сребреничких жртава користе у предизборне сврхе.

"После свега што сам чуо и видео закључио сам да је многим људима стало да дође до инцидената и мислим да ова изборна година неће проћи без тешких инцидената. Јер, имамо на власти вампире који се хране људском крвљу и то се, нажалост, протеже до такозваних удружења", рекао је Мустафић.
 
После тачно два месеца највеће друштвене кампање у историји српског патриотског НВО сектора, апела, обиља писаног и видео материјала, непознатих чињеница и текстова домаћих и страних аутора, који су у оквиру ове акције Српског сабора Двери против доношења резолуције о Сребреници у Скупштини Србије презентовани широј јавности, велике медијске куће, упркос свему, и даље остају неприступачне. Питамо се: због чега и зашто? Коме одговара да се по овом питању у јавности још увек чује само глас оних који тренутно држе исфабриковану и наметнуту истину о Сребреници? Због чега ова акција за највеће медије у Србији не постоји? Због чега је прича о Сребреници монолитна и недодирљива? Због чега је истина забрањена?
Крај сребреничког мита: Питања која чекају одговоре


Ако сте некада имали утисак да вас не чују, ако сте имали проблема са игнорисањем и прећуткивањем, не брините. Исто се то дешава и десетинама српских патриотских невладиних организација, стотинама јавних личности и интелектуалаца, више хиљада грађана који су електронским путем подржали акцију Српског сабора Двери и Српске мреже против идеје Председника Србије Бориса Тадића да Скупштина Србије донесе тзв. Резолуцију о Сребреници – којом би српски народ прихватио пропагандну неистину о дешавањима на територији Сребренице у јулу 1995. године.

У време безграничних савремених комуникација и интернета, када је информације које се пласирају у јавност врло лако проверити и до њих доћи, највећи медији у Србији jедноставно остају глуви и неми за апел по овом питању потпуно уједињеног српског патриотског невладиног сектора на целом свету.

После тачно два месеца највеће друштвене кампање у историји српског патриотског НВО сектора, апела, обиља писаног и видео материјала, непознатих чињеница и текстова домаћих и страних аутора, који су у оквиру ове акције Српског сабора Двери против доношења резолуције о Сребреници у Скупштини Србије презентовани широј јавности, велике медијске куће, упркос свему, и даље остају неприступачне. Питамо се: због чега и зашто? Коме одговара да се по овом питању у јавности још увек чује само глас оних који се тренутно држе исфабриковане и наметнуте тзв. истине о Сребреници? Због чега ова акција за највеће медије у Србији не постоји? Због чега је прича о Сребреници монолитна и недодирљива? Због чега је истина забрањена?
 
srebrenica2.jpg


Ратни командир бошњачке полиције у Сребреници Хакија Мехољић изјавио је да је Алија Изетбеговић 1993. године тражио, не да буде убијено, "него да буде заклано 5 000 Бошњака у Сребреници". "Били смо у сарајевском хотелу `Холидеј ин` када сам устао и питао га /Изетбеговића/ да ли је он луд и ко ће поубијати толики народ. После тога, чекао се само повољан тренутак да се умеша међународна заједница и то је пало на Сребреницу", рекао је Мехољић у интервјуу за "Глас Српске".

Он тврди да је "Изетбеговић аминовао да се дозволи геноцид, а да су Срби насјели на нешто што је раније спремано".

Мехољић, који је био члан ратног Председништва општине Сребреница, а данас је председник СДП-а и члан Одбора за обележавање 11. јула - дана страдања Бошњака Сребренице, истиче да је "на сребреничкој крви заустављен рат у БиХ и да је Сребреница продата да би Сарајево било кантон".

"Био сам у сребреничкој делегацији 1993. године у Сарајеву када нам је Изетбеговић предложио да се Сребреница жртвује за Вогошћу. То се, нажалост, десило 1995. године када је наше жртве неко наплатио, али, и после тога је било доста наплаћивања трагедије сребреничких Бошњака", истакао је Мехољић.

На констатацију да се злочин у Сребреници, ипак, догодио, он каже да је "за све крива тадашња политика СДА и део међународне заједнице која је морала да зна да, ако су већ заштитили Сребреницу, морају да је чувају до краја".

"После Сребренице, међународна заједница не треба да постоји. Јер, ако је Сребреницу чувао цео свет, а као резултат такве политике имамо Меморијални центар у Поточарима, о чему онда говоримо.

Било је страдања на свим странама и слажем се са неким људима из РС који кажу да нам не треба међународна заједница у БиХ", рекао је Мехољић.
Он истиче да је као Бошњак љут на све који су у Меморијалном центру сахранили 75 људи који нису погинуле у јулу 1995. године.

"Да је то урађено сазнао сам тек пре неколико дана. Сматрам да Бошњаци који нису погинули при паду Сребренице треба да буду сахрањени на другој локацији у непосредној близини и да имена људи за које је утврђено да су живи треба избрисати из списка на спомен-обележју. Не сме се таквим стварима скрнавити значај Меморијалног центра који је резултат тадашње политике и међународне заједнице", сматра Мехољић.

Teme o ovome se otvaraju skoro svaki drugi dan.
 

Back
Top