Samostalan zivot

Nikad nisam bila samostalna a sve su prilike da nikad necu ni biti.
Ja sam kao zene kineskih provincija na poljima rize. Bez obzira sto rade kao svi ostali clanovi porodice zajedno, zivot im je odredjen pravilom da u detinjstvu slusaju oca, u zrelosti muza u starosti sina. Jedino me zaobislo to sto kad sam napunila trideset pet moj muz nije doveo drugu zenu a mene odvojio u deo sa zenskim dvoristem i zenskim odajama. :)
 
Ja sam se osamostalila na trecoj godini fakulteta, sticajem okolnosti. Moji roditelji su od mog rodjenja na jedan racun uplacivali neki novac, sve sto sam dobijala od baba, deda, tetke i ujaka smo prosledjivali na taj racun, i tu se do mog 18. rodjendana nakupila lepa suma. Posto nisam imala ideju da se skolujem u inostranstvu za sta je taj novac prvenstveno namenjen, imala sam ga na raspolaganju. Trosila sam ga na putovanja uglavnom, i kupila sam i auto i to od rodjene majke. Ljubav za ljubav sir za pare.
Pocela sam da zivim u stanu mamine prijateljice koja se odselila u Ameriku, i trebala joj je osoba koja ce paziti na stan, racune nisam placala osim telefona. Roditelji mi jesu pomagali, ne mogu da kazem. Kada sam pocela da se zabavljam sa bivsim muzem, a ubrzo smo se i vencali, napustila sam tu predivnu gajbu i otisli smo u podstanare. Privremeno. To privremeno je trajalo koliko je trajao i sam brak, a onda je on uspeo da proda svoje nasledstvo i kupio sebi stan, i jos jedan koji je namenio nasem detetu. Krenulo mu je posle razvoda, rekli bi...
Ja sam i dalje zivela kao podstanar sa detetom, i nakon godinu i po dana su se stekli uslovi da podignem kredit i kupim nam krov nad glavom. U tome su mi pomogle i one pomenute parice sa racuna. Kasnije sam upoznala coveka sa kojim zivim i koji je nadam se moj konacni zivotni izbor. On je imao stan ali ne dovoljno konforan za porodicu. Imao je stan iskreno receno koji nije imao dusu. Sve je bilo do bola skockano ali zivota-jok.
Posto sam ja odugovlacila sa preseljenjem kod njega, i nalazila razloge sto opravdane sto ne opravdane,on se jedne veceri doselio sa jastukom i nekoliko majici u moj stancic. Ubrzo smo njegov stan prodali, kupili veci i lepsi, uz kredit naravno, a ja sam svoj izdala i sada mi renta otplacuje kredit.
I svom detetu od rodjenja skupljam novac. Mislim da je to jedan dobar vid stednje koji i te kako moze da bude vetar u ledja sutra.
 
Nisam jos uvek samostalna. Od jula ove god ima svoju platu tako da sam se skinula sa grbace za to.
U buducem periodu ocekujem da mi roditelji kupe stan tako da cu se osmostaliti potpuno. Logicno, oni mi to pruzaju tako da nije neko osamostaljenje ;)
 
Ne znam sto je ljudima nezamislivo ziveti kao podstanar? Kao cekaju da odmah udju u svoj savrseni stan, a dotle matorcima na grbachi? :eek:
Ja se mnogo se bolje osecam od kad sam podstanar, i ne zivim roditeljima na grbaci, hvala bogu sama sebe izdrzavam, a njima sam zahvalna sto su mu pruzili toliko, sad bi bio red malo da trose na sebe...
Dok neki kukaju kako nemaju za ovo, nemaju za ono, cekaju da im posao padne u krilo, a u stvari im se dopada da ih roditelji izdrzavaju i sa 30 godina..glume dete.

Mislim da se uvek moze kad se hoce..a tu slobodu koju dobijes odvajanjem od roditelja, i taj osecaj da si sposoban sam da se izdrzavas, vredi vise od onog sto eventualno gubis...
 
macka vracarka:
Ja sam se osamostalila na trecoj godini fakulteta, sticajem okolnosti. Moji roditelji su od mog rodjenja na jedan racun uplacivali neki novac, sve sto sam dobijala od baba, deda, tetke i ujaka smo prosledjivali na taj racun, i tu se do mog 18. rodjendana nakupila lepa suma. Posto nisam imala ideju da se skolujem u inostranstvu za sta je taj novac prvenstveno namenjen, imala sam ga na raspolaganju. Trosila sam ga na putovanja uglavnom, i kupila sam i auto i to od rodjene majke. Ljubav za ljubav sir za pare.
Pocela sam da zivim u stanu mamine prijateljice koja se odselila u Ameriku, i trebala joj je osoba koja ce paziti na stan, racune nisam placala osim telefona. Roditelji mi jesu pomagali, ne mogu da kazem. Kada sam pocela da se zabavljam sa bivsim muzem, a ubrzo smo se i vencali, napustila sam tu predivnu gajbu i otisli smo u podstanare. Privremeno. To privremeno je trajalo koliko je trajao i sam brak, a onda je on uspeo da proda svoje nasledstvo i kupio sebi stan, i jos jedan koji je namenio nasem detetu. Krenulo mu je posle razvoda, rekli bi...
Ja sam i dalje zivela kao podstanar sa detetom, i nakon godinu i po dana su se stekli uslovi da podignem kredit i kupim nam krov nad glavom. U tome su mi pomogle i one pomenute parice sa racuna. Kasnije sam upoznala coveka sa kojim zivim i koji je nadam se moj konacni zivotni izbor. On je imao stan ali ne dovoljno konforan za porodicu. Imao je stan iskreno receno koji nije imao dusu. Sve je bilo do bola skockano ali zivota-jok.
Posto sam ja odugovlacila sa preseljenjem kod njega, i nalazila razloge sto opravdane sto ne opravdane,on se jedne veceri doselio sa jastukom i nekoliko majici u moj stancic. Ubrzo smo njegov stan prodali, kupili veci i lepsi, uz kredit naravno, a ja sam svoj izdala i sada mi renta otplacuje kredit.
I svom detetu od rodjenja skupljam novac. Mislim da je to jedan dobar vid stednje koji i te kako moze da bude vetar u ledja sutra.
Kliknite za proširenje...

...to je to...sve si lepo ispricala...meni su odvajali roditelji ali najvise nana koja je imala viziju o unukama koje imaju "svoj dinar" buduci da je ostala rano bez majke a kasnije je imala sinove tako da je prema sestri i meni imala apsolutnu suranjivost...nisam potrosila taj novac, dodali su i moji, dodala je sestra i dalje ga cuvam jer mi je zao sada da ga potrosim na nesto neopipljivo i potrosno, da li ce biti skolarina ili ucesce za stan ne znam...gde me zivot bude odveo bice na to utrosen, vrlo sam proracunata i nasuprot detinjastoj prirodi kada se radi o novcu kao tetka sam od 65 godina. Nisam samostalna iako sam svoj prvi novac zaradila sam 15 godina, najpre kao kosarkaski sudija sto mi je jedino donosilo vrlo solidan dzeparac, radila u parfimeriji, na televiziji, u svim mogucim studentskim organizacijama, volontirala u sudu, pa radila u firmi, primala studentski kredit ali od svega toga nije bilo ama nikakve koristi, nikakav to novac nije a cesto sam radila bez ijednog dinara tako da podrsku roditelja apsolutno cenim, nadam se da cu ja kasnije tako isto postupiti sa svojom decom. Nije da ne zelim da se muce vec ne zelim da lome glavu ako nema potrebe, mada je cinjenica da necu verovatno svojim rukama nista steci ali se nadam da cu makar uvecati i proslediti deci koja dolaze...
 
Sally_Solomon:
Mislim da se uvek moze kad se hoce..a tu slobodu koju dobijes odvajanjem od roditelja, i taj osecaj da si sposoban sam da se izdrzavas, vredi vise od onog sto eventualno gubis...
Kliknite za proširenje...

Taj osecaj nevredi nista ...mislim ...pa sta ako se sam izdrzavas bez ikakve pomoci......naravno ima prednosti ....Nisi debil ..i sve sto ide uz pojam debila ali taj tvoj osecaj u realnom svetu nista nevredi . jedino ti lakse sto imas svoju slobodu sto je itekako bitno ali nista u odnosu na stresove koje imas .
 
Dr.Art:
Taj osecaj nevredi nista ...mislim ...pa sta ako se sam izdrzavas bez ikakve pomoci......naravno ima prednosti ....Nisi debil ..i sve sto ide uz pojam debila ali taj tvoj osecaj u realnom svetu nista nevredi . jedino ti lakse sto imas svoju slobodu sto je itekako bitno ali nista u odnosu na stresove koje imas .
Kliknite za proširenje...

Mozda tebi ne vredi nista. Ili si projektovao ovde neke svoje nebuloze...
Elem, moj post stoji, nevezano za ovo nepismeno naklapanje :p
 
Sally_Solomon:
Mozda tebi ne vredi nista. Ili si projektovao ovde neke svoje nebuloze...
Elem, moj post stoji, nevezano za ovo nepismeno naklapanje :p
Kliknite za proširenje...

ja nepismen ....sram da te bude ccc. Htedoh reci da je samostalnost jako vazna ,to stoji ! ali moj cilj price je npr. Ti nisi samostalna ,ja jesam ,sve moram potpuno sam ,tebi tvoji kupe stan ,opreme ,udaju ...Ko je tu grbav ? Koliko vrednost ima moja samostalnost u tom slucaju ? Sto sam ja bolji od tebe ?


i dobro de ,priznajem da sam onaj post slozio ko teletabis zaostao u razvoju ....desava se u zurbi .
 
Poslednja izmena:
Nisam nikada zivela sama, a tako mi je to potrebno ponekad. Imam svoj auto pa dosta ulazem u njega - gorivo, registracija, delovi... tako da bi stan bio veliko preopterećenje na moju platu. Ali želje uvek ostaju...
 
osamostalio si se kada mozes sam sebe da izdrzavas i vodis racuna o sebi
ili o celoj porodici
to ne mora nuzno da znaci i da zivis odvojeno od roditelja, ali je pozeljno

najvaznije je naci posao, stabilan i sa solidnom platom, a posle se mogu razmatrati uslovi za kredit i kupovinu stana
da bi se nasao iole valjan posao, potrebno je imas diplomu, znanje i iskustvo

moj savet - radite na tome - steci diplomu, nauciti na fakultetu to sto ucis, volontirati u pocetku ako treba da se stekne pocetno iskustvo, usavrsavati jezike i racunare, ici na seminare, pratiti strucnu litearutu, prihvatiti i slabije placen posao na pocetku kao odskocnu dasku..........
 
Po meni je normalno da mlad covek ima zelju da se osamostali,da zivi bez roditelja,da ima neki svoj zivot..ja sam se osamostalila,tako sto sam dosla u Bgd sa 50DM i resila nesto da upisem da studiram,ali vanredno..za tih 50 maraka moglo je da se zivi 10dana...,davne '89 g....roditelji mi se nisu slagali,jer mi je otac nasao dobro placeni posao u rodnom gradu,ali mi je tamo bilo tesno...i tako,mesec-dva sam bila ilegalac u Studenjaku,kod rodjaka,dok nisam upoznala grad,i stekla neke drugarice,pa smo iznajmile stan,delile troskove....upisala faks,nasla neki posao,bilo je to vreme Ante Markovica,pocela super da zaradjujem,otisla odmah na strucnu ekskurziju u Grcku,posle sam menjala poslove,radila sam razne poslove i najvise sam volela taj osecaj nezavisnosti,slobode,da nikome ne polazem racune...naputovala sam se,zavrsila skolu,stekla prijatelje za ceo zivot...bilo je i tesko,i dana kad smo samo jeli hleb,ali mislim da je sve to deo odrastanja..nikada nisam isla logikom da mi neko nesto kupi,pa da se onda osamostaljujem..ustvari,nikada nisam ni volela da mi bilo ko sta placa...i smatram da je samo u pitanju zelja za samostalnoscu,a ne neki posebni uslovi..u Evropi se mladi osamostaljuju sa 18g.i to je sasvim normalno.i niko im ne kupuje stanove,nego se udruze par njih i tako dele prostori troskove..posao sluzi da se placaju racuni,a ponekada ne mozemo ni raditi ono sto volimo..tako da bih uvek dala podrsku mladim ljudima da se osamostale,da odu od roditelja,da sami peru sebi ves,da ekonomisu sa novcem...a ne da budu paraziti i ceo zivot cekaju da neko umre pa da naslede stan...nadam se da seneko nije uvredio...:D
 
Dr.Art:
Nisam bio lenj i procitao sve postove ,ima veoma kvalitetnih. No ,da predjem na stvar .
Pa cu navesti moj primer ; Ja sam sa 26 god otisao od kuce ,preselio se svojim autom (koji sam SAM kupio),iznajmio stan koji mesecno placam ,u njega uneo samo krevet iz proslog a ostalo sam SAM kupio(citaj nikakvu finansijsku pomoc nisam imao i ni sad nemam),zivim ,hranim se ISKLJUCIVO od onoga sto sam zaradim .Nemam pomoc roditelja cak ni u tom famoznom rucku ....odnosno neidem na ruckove. Recite mi jel to samostalan zivot? ustvari ja cu vam reci ....JESTE ! I to do srzi da pocinje da boli.

Naime ,to sto sam vam sad ispricao ustvari uopste nije ni bitno !!!! Zasto ?

ovako :Ako me pitate koje su prednosti toga ,onoga sto sam JA ? ja cu vam reci NIKAKVE! To su samo muke ,nesanice ,stres!

Ajmo sad malo da pricamo o tome koliko se ceni SAMOSTALNOST? ocemo ? ajmo

Neki ce reci "pa dobar si ,nisi ko oni debili kojima mama donosi dorucak u krevet,namesta isti i kuva mu Cajic od nane kad mu nos procuri a unapred su mu onako radi reda obezbedili nekretninu nadajuci se da ce nekad poceti "samostalan zivot"...........pa dobro ...ajde, to definitivno nisam .

ajmo sad da vidimo Sta sam ja sad toliko bolji od tog NN lica ? reci cu vam ! Uopste nisam bolji ,ja sam gori . Jer se u zivotu iz mog iskustva ceni samo"KRAJNJI REZULTAT" rezultat za koji nije potrebna formula da bi bio Rezultat u ovom slucaju.
primer iz licnog iskustva ;
1.Devojke? Koliko devojke cene samostalnost kod muskarca ? CENE VEOMA....ali ja doziveh da cujem ;DR.ART je dobar decko ali nema svoj krov nad glavom ,mogucnosti su mu skracene .(ok mozda naidje "ona prava" kako bi neki rekli pa ne bude tako ali do toga jos treba leba se jede .)

Drugari ? Imam ih mnogo to stoji, zbog posla kojim se bavim ali nekad uhvatim sebe da nisam iz njihove price......primer : Drugar mi pokazuje mobilni telefon i njegove funkcije .Gps i ostale zajebancije ,sav odusevljen u euforiji ,pomislio sam da mu je taj trenutak bio dan ISTINSKE SRECE u njegovom zivotu pritom primio platu 200 evra njegovi mu dodali jos 200 i tako on pazari tel . I sad sta sam ja njemu trebao da kazem ,isto smo godiste ali nikako da ga ubedim da to nisu stvari koji te cine srecnim . Ne kazem da ja nisam kupovao i primao se na telefone ali to je bilo pre . Eto jedan glup primer ali shvaticete poentu . ali i dalje nisam bOlji od njega .

Mogao bi da zavrsim pricu ,priznajem da sam se umorio ,imao bi jos sta da iznesem ali necu davim .

Znaci za mene je smisao zivota uzivanje u blagodetima ,bagodetima posla volis da radis ,uzivanje u zeni,uzivanje u prirodi A NE U KONSTANTNOM TRCKARANJU ZA EGZISTENCIJOM I KROVOM NAD GLAVOM JER TO DONOSI MNOGO STRESA I NEMIRA KOJE ONEMOGUCUJE TOK STVARI ZA ISTINSKIM UZIVANJEM U ZIVOTU KOJI BI SVAKI COVEK TREBAO DA IMA.
E zato ja nedajem tri pare na pricu o Samostalnosti.....toboze ko da u realnom svetu to neko i ceni . Dobicete samo tapsanje po ramenu . ipak je najbolje da vam neko unapred skroji zivot sto se tice nekih momenata jer ponavljam ,GUBI SE DRAGOCENO VREME .
Kliknite za proširenje...

Свакоме се чини да је у туђем дворишту трава зеленија, али све има своју цену, питање је само шта су коме приоритети.

Неко коме су маторци на грбачи 24 сата дневно, ко не сме ни да кине без њих, ко мора да сваки дан танцује око њиховог новчаника - све би дали за твоју слободу, али не знају да и она носи високу цену и огромне напоре и одговорности.
Теби се опет чини да је њима све лепше и лакше јер не видиш колико гована они треба да поједу да би добили тих 200 евра за телефон...

Поента је у томе да све има своје добре и лоше стране, а да је суштина само у томе шта МИ хоћемо од живота и шта смо спремни да поднесемо да то добијемо.
Ето, рецимо, ожени се неком ружном миражџиком, усели се код таста и таште и пристани да ти звоцају по цео дан, да ћутиш и гуташ - па ћеш имати добар телефон... Само је питање вреди ли он толико?
 
Poslednja izmena:
Glasam za samostalnost:ok:. Uvek su problem finansije :roll:. Svako ko ima uslova za osamostavljivanje trebalo bi to i da uradi. To nosi jednu vrstu odgovornosti i zrelosti koju nikakva pomoć sa strane, makar i u vidu maminog ručka, ne može da zameni. Mamin ručak :bye: , da, ali povremeno i uzajamno.
 
Neodoljiva:
IJu...:eek: onda je bolje da propadnem u zemlju...ja sa svojih 25 jos sam kod roditelja...:rumenko: :lol:




@tema
Boldujem da ne bi tema posla u pogresnom smeru sa prepucavanjima kako neki ipak nisu samostalni jer su im roditelji pomogli da kupe stan i sl...
Interesuju me vasa iskustva...sve nabrojano u uvodnom postu i da li vam je bio pocetak tezak, kako ste se snalazili, da li ste imali dane kada niste imali dovoljno za osnovne stvari i tako...

P.s. I molim vas bez trazenja definicije samostalnosti...iskustva molim...:hvala:
Kliknite za proširenje...

To je tacno, jer napolsetku ako tebi roditelji pomognu, pomagaces i ti njima, pomoci ces i svojoj deci ako to bude potrebno. Zasto bi neko ziveo kao vuk samotnjak ako nema potrebe? Ako nema uslova da ti neko pomogne to je druga stvar.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top