Ne znam da li ste primetili, ali srpsko novinarstvo je sad već definitivno mrtvo. Počinilo je samoubistvo. Sa predumišljajem. Srpsko novinarstvo je jedina sfera našeg društva u kome je tranzicija uspešno privedena kraju.
Transformisalo se u trgovinu na veliko i malo. Mediji u ovoj zemlji nisu više sredstva informisanja, mediji mu sada više dođu nešto kao džuboks. Sviraju kako ko i koliko u njih ubaci.
U srpskim novinama i na srpskim televizijama danas možete saznati sve o zemljotresu na Madagaskaru, sve o sukobima u Kirgistanu, baš sve o zdravstvenom stanju pudlice Zorice Brunclik i ama baš sve o broju cipela Seke Aleksić... Ali, skoro ništa ne možete saznati o realnom životu u zemlji Srbiji. Mediji danas i ovde ne otkrivaju, oni skrivaju. Skrivaju strašnu sliku zemlje koja nikada, još od NATO agresije, nije bila ovako beznadežna, besperspektivna i besmislena...
Greška! Nije za to kriva vlast, nisu za to krivi političari ili „tajkuni". Krivi su sami novinari. Samo i jedino novinari! Krivi su novinari koji ćute i trpe, novinari koji se prodaju za male pare, novinari koji pristaju da za „ropsku porciju čvaraka" služe korumpiranim skotovima. Krivi su novinari koji se poput mangulice useru od straha čim se na njih izviče neka krvožedna šefica ministarskog ili direktorskog kabineta. Krivi su oni nekad hrabri i ponosni novinari koji su sada odlučili da budu mudri (čitaj: da okače muda o klin). Krivi su novinari koji su u ime političke korektnosti sami sebi uradili lobotomiju. Krivi su novinari koji veruju da nam se zarad nekakvog evropejstva valja utopiti u najcrnje podaništvo i slugeranjstvo. Bljak!
Vladimir Cvijan, dojučerašnji generalni sekretar predsednika Srbije, najnoviji je i najkonkretniji dokaz samoubistva srpskog novinarstva. Čovek, koji je doskora uživao izuzetno Tadićevo poverenje podneo je ostavku, prešao u SNS i javno rekao da je reforma sudstva obavljena „opasno loše", jer je prilikom izbora novih sudija bilo mnogo pretnji i korupcije! I još tvrdi da o svemu tome ima konkretne dokaze! I, šta se desilo? Pa, ništa! Koji je to srpski medij, osim Pressa, od toga napravio temu? Nijedan! A što? Pa, sigurno ne zato što tu nema priče, već zato što su novinari i urednici, posle konsultacija u vrhu, procenili da nije pametno čačkati mečku!
A „slučaj Cvijan", takav kakav jeste, u svakoj normalnoj, evropskoj zemlji bio bi vest broj jedan u svim medijima. Alo, bre! Pa, dojučerašnji sekretar predsednika tvrdi da su najviše sudije u ovoj zemlji izabrane ne po stručnosti, ne po moralnom i profesionalnom kvalitetu, već po željama politikantskih korumpiranih skotova! Ej, bre, Srbijo! Pa, čemu svi mi još imamo da se nadamo?! O kakvoj pravdi, o kakvom zakonu mi ovde uopšte možemo da razgovaramo?!
U stvari, ljudi moji, ja uopšte i ne znam zašto vam se ovo pišem. Ali, što bi rekao Lane Gutović - ne šteti, a kad ne šteti, onda mora biti da koristi...
