Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Мислим да ће ова тема бити веома интересантна,лично сам прекуцао текст Станислава Кракова за потребе овог форума,стога се извињавам за могуће грешке,Михаиловићево одбијање Недићевог предлога да своју акцију пренесе у Босну је по мени један од пресудних догађаја у грађанском рату,Србин у НДХ који је бежао испред Усташке каме није много марио за политику,комунисти су то мајсторски искористили.Шта је узроковало одбијању Недићевог плана од стране Равногораца?Да ли је била у питању равногорска кратковидост?Да ли одбијање Недићевог плана доказује да су равногорски прваци били Лондонски плаћеници?Какав би исход грађанског рата био,да је Михаиловић пребацио своју акцију у Босну,да ли би партизани онда могли да ојачају?Како би уопште изгледала Недићева Србија да у њој није било четника?
Пре него што кренемо у расправу да напомен пар инструкција:
1.Прочитајте текст Кракова пре него што оставите било који коментар.
2.У овој теми избегавајте провокације,исмевање саговорника и коришћење смајлија.
3.Пошто очекујем да ће се прво јавити поштоваоци Равногорског Покрета,молим их да нас не упућују на линкове погледа и да не понављају коментаре који су већ виђени:
". СДС и СДК су били касарнска војска,Четника је у Босни било више од комуниста,Немци у Србији су имали малу борбену вредност..."
Одломак из књиге Станислава Кракова-"Генерал Милан Недић"
Дража Михаиловић не прихвата Недићев позив да пренесе своју акцију у Босну
Када сам 3.септембра 1941. дошао у кабинет Недићев,пуковник Милош Масаловић ме је дочекао са једним задовољним oсмејком:
-Сада ћеш имати велико изненађење.
Пало ми је одмах у очи да су врата његовог бироа која воде у мали салон-чекаоницу из које се улазило у лични кабинет Недићев,затворена и ако су иначе била увек отворена да би на тај начин они који чекају пријем били под оком.Масаловић је отворио врата и одједном сам угледао у чекаоници два човека у цивилном оделу који су тихо разговарали.Онај који је седео скоро окренут леђима бацио је у назад свој поглед.У истини сам се изненадио када сам видео да је то мој стари познаник и старији друг из војске,коњички мајор Александар Мишић,чије косе су биле сада још сеђе него када сам га видео последњи пут пре рата.Спазивши мене поред Масаловића устао је и пришао ми је.Његово увек румено лице било је насмејано.
-Бре,Кракове,у каквом времену се опет нађемо.
Загрлио ме је и пољубили смо се.
Знао сам већ дуже времена да је он био на Равној Гори шеф штаба код пуковника Дража Михаиловића,који је и становао највише у његовој кући-кући војводе Мишића-у Струганику.
-Уд куда ти из шуме па у Београд?
-Миша ће ти то објаснити,одговорио је показујући ми на Масаловића.Онај други мени непознати човек седео је ћутећи.Мишић видећи да се не знамо преставио ме је:
-И ово је један стари војник,бивши директор "Времена",Краков.
-Знам ја господина Кракова по његовом писању,одговорио је дотле немушни Мишићев сапутник.
Тада је он промумљао своје име од чега сам разумео само:"пуковник".Тек после када смо остали сами,Масаловић ми је рекао да је то пуковик Павловић,такође официр у штабу Михаиловићевом.Потом пуковник је остао цело време неми присутни грађанин док је Мишић говорио без престанка:
-Ево чекамо да нас Стари(мислио је на Недића) прими па да видимо шта ћемо добро начинити.У осталом добро мора да буде.Ти знаш ону нашу стару "Помоз Боже да се Срби сложе".Ето то је наш програм.Из Недићевог бироа зазвонило је звонце за Масаловића и овај је одмах позвао Мишића и Павловића да уђу код председника српске владе.Заинтересован овим доласком првих сарадника Михаиловићевих,решио сам да сачекам да видим какав ће бити даљи развој,а у осталом сам иначе морао да сачекам да видим Недића који је хтео да ми покаже један говор који је спремио.Питао сам Масаловића како је до овог састанка дошло,али ми је он рекао:
-Сачекај,објаснићу ти све после.Треба да будем на опрези да неко непозван не упадне и не види их.Мислим да ће се ствари добро развијати.Али ти никога ниси овде видео ма шта чуо!
Прошао је добар сат и по од како су Дражини изасланици ушли у претседников кабинет,када су се на њему врата отворила и угледао сам их обојицу како излазе.Само за тренутак видео сам Недића како још стоји иза свог великог стола за рад,чекајући да његови гости изађу.Мишићево лице је сада било још црвеније и сво обасјано изразом задовољства.
-Стари је човек који потпуно разуме ситуацију.Ја сам уверен да смо данас направили добру ствар за наш народ.
Потом док се пуковник Павловић био издвојио да нешто пита Масаловића,Мишић ме је увукао у угао крај прозора додајући:
-Разуме се да бих волео да си дошао код нас,али је добро да си ипак овде поред Старог,он ти је и онако ујак,и овде крај њега можеш корисно радити за општу нашу ствар.Верујем да ће ускоро бити добрих вести.Пољубио сам се опет са Мишићем,руковао са Павловићем и они су отишли праћени до излаза из "Жуте куће" од мајора Рамшека,Словенца,који је био Масаловићев секретар и тумач у кабинету за немачки.Чим су они птишли Масаловић ми је објаснио како је до тога дошло.Тек што је био 29.августа образовао владу,Недић је дао налог своме шефу кабинета да ступи у везу са Дражином подземном командом Београда како би му они дали једног свог курира за Равну Гору који би однео једну хитну поруку Недићеву Михаиловићу.Преко својих другова официра који су били у Дражиној организацији Масаловић је извршио ову своју мисију и довео је са собом у Недићев кабинет поруучника Пипана,мислим Словенца,кога су му у тајној команди Београда препоручили као поузданог човека који је иначе њихов курир за везу са Михаиловићем.Недић је предао овом официру своје лично писмо за Дражу Михаиловића с налогом да га најхитније достави.Од самог Недића сам касније сазнао да је писмо било кратко и опрезно,јер је постојала опасност да падне у руке било комунистичким партизанима било Немцима.Недић је обавестио Михаиловића о својој одлуци да образује српску владу народног спаса,ради отклањања опасности по опстанак српског народа и да баш та опасност,која није потпуно отклоњна његовим образовањем владе,захтева да њих двоје заједно размотре могућности да се срспком народу помогне.Недић је изјавио да он лично својом речју гарантује потпуну безбедност Михаиловићу за његов долазак у Београд,где је у том тренутку једино било могуће састанак одржати.По ономе што је Мишић рекао Недићу Дража није могао да напусти Равну Гору у том тренутку,већ је зато посало њих двојицу као своје изасланике.Недић је пре свега упознао Мишића и Павловића о смртој опасности која се била наднела над српским народном и Србијом,за коју су Немци имали намеру да је поделе између усташа,Мађара,Бугара,Арнаута,што је било пресудно да се он прими образовања владе у пркос своје дубоке одвратности према сваком мешању војске и официра у ма какву политику.Али та опасност је остала и после његовог доласка на чело владе,јер је агресивна акција комунистичких партизана могла да компромитује све његове напоре и да учини да се Немци врате на своју првобитну намеру.Зато је он преко њих упутио Дражи овај предлог:
1.У разговорима које је водио са генералом Данкелманом и шефом управног штаба Турнером пре а и после образовања владе,он је учинио све да их увери да су четници Драже Михаиловића само војници,који су одбили да положе оружје и који се боре у оквиру прописа међународног ратног права,док су комунистички партизани терористи,који никакве ратне законе не признају и да су баш комунисти починили све свирепости почињене над немачким војницима и напади из заседа које погађају искључиво мирно и лојално становништво,како би оно бежало у шуму да се спасе и тиме појачало баш комунистичке редове.Недић је од дана образовања владе почео да ствара своје оружане одреде састављене углавном од војника од заната,активних подофицира,жандарма и граничара и он ће бити у стању да са њима очисти Србију од партизанских трупа,које и тако нису многобројне,али присуство четничких јединица у близини партизанских,а по некад и њихово заједничко иступање стварају колизију на терену,те Немци сматрају цео народ кривим и врше слепе одмазде,а та мешавина спречиће и Недићеве одреде да спроведу своју мисију.Зато Недић сматра да је неопходно потребно за ствар српског народа да се Дража Михаиловић одмах и са свим својим одредима пребаци на територију Босне и херцеговине,да ту организује борбу против усташа,да заштити тамо српски народ од истребљивања, које врше над њиме Павелићеви кољачи и да организује све тамошње здраве националне народне масе у свој покрет,јер ће то бити једна моћна резерва за општу акцију када за њу дође моменат.За то време Недић ће са својим трупама очистити Србију од комунизма који је највећа опасност за српски народ и у садашњности и још више у будућности,и то баш онда када Немци буду изгубили рат,јер се комунисти не боре за слободу Југославије,већ за њено потпадање под Совјете.
2.Да би омогућио издржавање официра и војника у Дражиним одредима,Недић је затражио да му Дража учини предлог колике су му суме новца за то потребне и он ће му их сваког месеца стављати на располагање,да четници не би падали на терет становништва које страда од свих шумских људи с једне,а од Немаца с друге стране.То финансирање биће вршено и када он буде у Босни и Херцеговини.
3.Да би Михаиловић могао да са својим одредима са успехом очисти Босну и Херцеговину од усташа,Недић ће му достављати највећу могућу помоћ у оружју и муницији узимајући је од оног наоружања које извуче од Немаца за своје одреде.Исто тако достављаће му и сву другу потребну спрему.
Пре него што кренемо у расправу да напомен пар инструкција:
1.Прочитајте текст Кракова пре него што оставите било који коментар.
2.У овој теми избегавајте провокације,исмевање саговорника и коришћење смајлија.
3.Пошто очекујем да ће се прво јавити поштоваоци Равногорског Покрета,молим их да нас не упућују на линкове погледа и да не понављају коментаре који су већ виђени:
". СДС и СДК су били касарнска војска,Четника је у Босни било више од комуниста,Немци у Србији су имали малу борбену вредност..."
Одломак из књиге Станислава Кракова-"Генерал Милан Недић"
Дража Михаиловић не прихвата Недићев позив да пренесе своју акцију у Босну
Када сам 3.септембра 1941. дошао у кабинет Недићев,пуковник Милош Масаловић ме је дочекао са једним задовољним oсмејком:
-Сада ћеш имати велико изненађење.
Пало ми је одмах у очи да су врата његовог бироа која воде у мали салон-чекаоницу из које се улазило у лични кабинет Недићев,затворена и ако су иначе била увек отворена да би на тај начин они који чекају пријем били под оком.Масаловић је отворио врата и одједном сам угледао у чекаоници два човека у цивилном оделу који су тихо разговарали.Онај који је седео скоро окренут леђима бацио је у назад свој поглед.У истини сам се изненадио када сам видео да је то мој стари познаник и старији друг из војске,коњички мајор Александар Мишић,чије косе су биле сада још сеђе него када сам га видео последњи пут пре рата.Спазивши мене поред Масаловића устао је и пришао ми је.Његово увек румено лице било је насмејано.
-Бре,Кракове,у каквом времену се опет нађемо.
Загрлио ме је и пољубили смо се.
Знао сам већ дуже времена да је он био на Равној Гори шеф штаба код пуковника Дража Михаиловића,који је и становао највише у његовој кући-кући војводе Мишића-у Струганику.
-Уд куда ти из шуме па у Београд?
-Миша ће ти то објаснити,одговорио је показујући ми на Масаловића.Онај други мени непознати човек седео је ћутећи.Мишић видећи да се не знамо преставио ме је:
-И ово је један стари војник,бивши директор "Времена",Краков.
-Знам ја господина Кракова по његовом писању,одговорио је дотле немушни Мишићев сапутник.
Тада је он промумљао своје име од чега сам разумео само:"пуковник".Тек после када смо остали сами,Масаловић ми је рекао да је то пуковик Павловић,такође официр у штабу Михаиловићевом.Потом пуковник је остао цело време неми присутни грађанин док је Мишић говорио без престанка:
-Ево чекамо да нас Стари(мислио је на Недића) прими па да видимо шта ћемо добро начинити.У осталом добро мора да буде.Ти знаш ону нашу стару "Помоз Боже да се Срби сложе".Ето то је наш програм.Из Недићевог бироа зазвонило је звонце за Масаловића и овај је одмах позвао Мишића и Павловића да уђу код председника српске владе.Заинтересован овим доласком првих сарадника Михаиловићевих,решио сам да сачекам да видим какав ће бити даљи развој,а у осталом сам иначе морао да сачекам да видим Недића који је хтео да ми покаже један говор који је спремио.Питао сам Масаловића како је до овог састанка дошло,али ми је он рекао:
-Сачекај,објаснићу ти све после.Треба да будем на опрези да неко непозван не упадне и не види их.Мислим да ће се ствари добро развијати.Али ти никога ниси овде видео ма шта чуо!
Прошао је добар сат и по од како су Дражини изасланици ушли у претседников кабинет,када су се на њему врата отворила и угледао сам их обојицу како излазе.Само за тренутак видео сам Недића како још стоји иза свог великог стола за рад,чекајући да његови гости изађу.Мишићево лице је сада било још црвеније и сво обасјано изразом задовољства.
-Стари је човек који потпуно разуме ситуацију.Ја сам уверен да смо данас направили добру ствар за наш народ.
Потом док се пуковник Павловић био издвојио да нешто пита Масаловића,Мишић ме је увукао у угао крај прозора додајући:
-Разуме се да бих волео да си дошао код нас,али је добро да си ипак овде поред Старог,он ти је и онако ујак,и овде крај њега можеш корисно радити за општу нашу ствар.Верујем да ће ускоро бити добрих вести.Пољубио сам се опет са Мишићем,руковао са Павловићем и они су отишли праћени до излаза из "Жуте куће" од мајора Рамшека,Словенца,који је био Масаловићев секретар и тумач у кабинету за немачки.Чим су они птишли Масаловић ми је објаснио како је до тога дошло.Тек што је био 29.августа образовао владу,Недић је дао налог своме шефу кабинета да ступи у везу са Дражином подземном командом Београда како би му они дали једног свог курира за Равну Гору који би однео једну хитну поруку Недићеву Михаиловићу.Преко својих другова официра који су били у Дражиној организацији Масаловић је извршио ову своју мисију и довео је са собом у Недићев кабинет поруучника Пипана,мислим Словенца,кога су му у тајној команди Београда препоручили као поузданог човека који је иначе њихов курир за везу са Михаиловићем.Недић је предао овом официру своје лично писмо за Дражу Михаиловића с налогом да га најхитније достави.Од самог Недића сам касније сазнао да је писмо било кратко и опрезно,јер је постојала опасност да падне у руке било комунистичким партизанима било Немцима.Недић је обавестио Михаиловића о својој одлуци да образује српску владу народног спаса,ради отклањања опасности по опстанак српског народа и да баш та опасност,која није потпуно отклоњна његовим образовањем владе,захтева да њих двоје заједно размотре могућности да се срспком народу помогне.Недић је изјавио да он лично својом речју гарантује потпуну безбедност Михаиловићу за његов долазак у Београд,где је у том тренутку једино било могуће састанак одржати.По ономе што је Мишић рекао Недићу Дража није могао да напусти Равну Гору у том тренутку,већ је зато посало њих двојицу као своје изасланике.Недић је пре свега упознао Мишића и Павловића о смртој опасности која се била наднела над српским народном и Србијом,за коју су Немци имали намеру да је поделе између усташа,Мађара,Бугара,Арнаута,што је било пресудно да се он прими образовања владе у пркос своје дубоке одвратности према сваком мешању војске и официра у ма какву политику.Али та опасност је остала и после његовог доласка на чело владе,јер је агресивна акција комунистичких партизана могла да компромитује све његове напоре и да учини да се Немци врате на своју првобитну намеру.Зато је он преко њих упутио Дражи овај предлог:
1.У разговорима које је водио са генералом Данкелманом и шефом управног штаба Турнером пре а и после образовања владе,он је учинио све да их увери да су четници Драже Михаиловића само војници,који су одбили да положе оружје и који се боре у оквиру прописа међународног ратног права,док су комунистички партизани терористи,који никакве ратне законе не признају и да су баш комунисти починили све свирепости почињене над немачким војницима и напади из заседа које погађају искључиво мирно и лојално становништво,како би оно бежало у шуму да се спасе и тиме појачало баш комунистичке редове.Недић је од дана образовања владе почео да ствара своје оружане одреде састављене углавном од војника од заната,активних подофицира,жандарма и граничара и он ће бити у стању да са њима очисти Србију од партизанских трупа,које и тако нису многобројне,али присуство четничких јединица у близини партизанских,а по некад и њихово заједничко иступање стварају колизију на терену,те Немци сматрају цео народ кривим и врше слепе одмазде,а та мешавина спречиће и Недићеве одреде да спроведу своју мисију.Зато Недић сматра да је неопходно потребно за ствар српског народа да се Дража Михаиловић одмах и са свим својим одредима пребаци на територију Босне и херцеговине,да ту организује борбу против усташа,да заштити тамо српски народ од истребљивања, које врше над њиме Павелићеви кољачи и да организује све тамошње здраве националне народне масе у свој покрет,јер ће то бити једна моћна резерва за општу акцију када за њу дође моменат.За то време Недић ће са својим трупама очистити Србију од комунизма који је највећа опасност за српски народ и у садашњности и још више у будућности,и то баш онда када Немци буду изгубили рат,јер се комунисти не боре за слободу Југославије,већ за њено потпадање под Совјете.
2.Да би омогућио издржавање официра и војника у Дражиним одредима,Недић је затражио да му Дража учини предлог колике су му суме новца за то потребне и он ће му их сваког месеца стављати на располагање,да четници не би падали на терет становништва које страда од свих шумских људи с једне,а од Немаца с друге стране.То финансирање биће вршено и када он буде у Босни и Херцеговини.
3.Да би Михаиловић могао да са својим одредима са успехом очисти Босну и Херцеговину од усташа,Недић ће му достављати највећу могућу помоћ у оружју и муницији узимајући је од оног наоружања које извуче од Немаца за своје одреде.Исто тако достављаће му и сву другу потребну спрему.
Poslednja izmena:
