vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
BEOGRAD - Nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima u Srbiji nismo interesantni! Zvali smo organizacije Biljane Kovačević-Vučo, Nataše Kandić i Vojina Dimitrijevića, ali dalje od razgovora sa sekretaricama nismo odmakli. Odgovor koji smo najčešće čuli je: Ne bavimo se time!
Ovako za Kurir govori Smilja Tišma, gospođa koja je preživela Jasenovac i koja danas gazi osmu deceniju života. Ona i dalje čeka da se ispoštuje njena sudbina, kao i sudbina svih u Srbiji koji su preživeli torture Drugog svetskog rata, logore i mučenje.
- Zvanična vlast nas je odbacila, zato smo se i obratili nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima. I prošli smo kako smo prošli - nikako! Nismo slali nikakva dokumenta jer smo prvo telefonom želeli da vidimo da li uopšte hoće da se bave nama. Ispostavilo se da ne žele - tvrdi Tišma.
Naša sagovornica je kao devetogodišnja devojčica s dve mlađe sestre i bratom stigla u Jasenovac. Prošla je i logore Bjelovara, Siska i Jastrebarskog i preživela sve strahote zahvaljujući jednoj hrvatskoj porodici. Danas, tvrdi, u Srbiji pada u zaborav strahota Jasenovca.
- Ponašanje prema nama od strane države daje nam za pravo da tako mislimo. Od 2001. godine demokratska vlast ne krije odbojnost prilikom pominjanja Jasenovca. Jedino nam je otpisala državna Komisija za spomenike i promenu naziva ulica, obavestivši nas kako su ukinute hrvatske vize, pa svako može da poseti Jasenovac i zapali sveću - priča Tišma, dodajući da su na predlog Jaše Almulija pokrenuli inicijativu za osnivanje Muzeja genocida, koji bi sprečio da se zaboravi prošlost.
Ovako za Kurir govori Smilja Tišma, gospođa koja je preživela Jasenovac i koja danas gazi osmu deceniju života. Ona i dalje čeka da se ispoštuje njena sudbina, kao i sudbina svih u Srbiji koji su preživeli torture Drugog svetskog rata, logore i mučenje.
- Zvanična vlast nas je odbacila, zato smo se i obratili nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima. I prošli smo kako smo prošli - nikako! Nismo slali nikakva dokumenta jer smo prvo telefonom želeli da vidimo da li uopšte hoće da se bave nama. Ispostavilo se da ne žele - tvrdi Tišma.
Naša sagovornica je kao devetogodišnja devojčica s dve mlađe sestre i bratom stigla u Jasenovac. Prošla je i logore Bjelovara, Siska i Jastrebarskog i preživela sve strahote zahvaljujući jednoj hrvatskoj porodici. Danas, tvrdi, u Srbiji pada u zaborav strahota Jasenovca.
- Ponašanje prema nama od strane države daje nam za pravo da tako mislimo. Od 2001. godine demokratska vlast ne krije odbojnost prilikom pominjanja Jasenovca. Jedino nam je otpisala državna Komisija za spomenike i promenu naziva ulica, obavestivši nas kako su ukinute hrvatske vize, pa svako može da poseti Jasenovac i zapali sveću - priča Tišma, dodajući da su na predlog Jaše Almulija pokrenuli inicijativu za osnivanje Muzeja genocida, koji bi sprečio da se zaboravi prošlost.
