Saradnja "JVUO".Pećančevaca,Nedićevaca i Ljotićevaca protiv NOP

"Komesar za obnovu Smedereva" Ljotić i Premijer tj.Predsednik "Vlade Nacionalnog spasa" Nedić su radili sve vreme da
objedine sve "nacionalne"(u stvarnosti kvislinške) snage u borbi protiv Jugoslovenskih partizana, i pored
ne retkih žestokih sukoba između dobrovoljaca,stražara i četnika na terenima Srbije.Saradnja će kulminirati septembra 1944.godine,
u jeku najžešćih borbi u Srbiji.Odnosi između Dimitrija Ljotića
i Dragoljuba Mihailovića uspostavljeni su u leto 1941. godine.
Osoba preko koje su Ljotić i Mihailović uspostavljali međusobnu vezu bio je
Ilija Mihajlović, bivši predsednik Narodne skupštine i
potpredsednik JNS.Mihailović je uspostavu odnosa
sa Komesarskom upravom smatrao nužnom radi nabavke hrane,odeće i oružja.
Iako su pregovori između Beograda i pokreta na Ravnoj Gori bili
načelno prekinuti, česta su pojava bile zajedničke akcije ovih
formacija na terenu, a protiv Jugoslovenskih partizana.Kada je počela ofanziva protiv Užičke republike SDK je i tu dao svoj borbeni doprinos.
U borbama protiv partizana učestvovale su zajedno sa Nedićevim oružanim odredima i dražinovačke grupe majora Manojla Koraća, majora Glišića, kapetana Vučka Ignjatovića i poručnika Predraga Rakovića.
Za vreme ove borbene akcije Mušicki se i lično sastao sa Dražom Mihailovićem.
Ova zajednička borbena saradnja između Nedićevih odreda i dražinovaca imala je za posledicu i to, da je četnicima i od strane srpskih dobrovoljaca ukazivana različita pomoć.
General Kosta Mušicki koji je komandovao Srpskim dobrovoljcima,jednim četnicima je davao oružje, drugim municiju, trećim odeću i obuću.
Jedna od najupečatljivijih akcija bila je izvedena u okolini sela
Koštunići, kada su protiv partizana na tome terenu
sadejstvovali pripadnici Petog dobrovoljačkog odreda pod
komandom Marisava Petrovića i vojnici Drugog ravnogorskog
korpusa pod komandom Predraga Rakovića.
Odmah po okončanju operacija protiv partizanskih jedinica na
teritoriji Zapadne Srbije nemačka vojna sila napala je jedinice
pod kontrolom Dragoljuba Mihailovića. Samoga Mihailovića je o
tome obavestio komandant SDK Kosta Mušicki, pa je
"Vožd Trećeg Srpskog Ustanka" za momenat izbegao zarobljavanje.
Na teritoriji Zapadne Srbije kvislinške ljoticevske(SDK) jedinice su, u
sadejstvu sa pećančevcima,nedićevcima i četnicima Dragoljuba
Mihailovića napali na Valjevski, Posavski, Suvoborski i
Kosmajski partizanski odred, koji su se iz Bosne po naređenju
Glavnog partizanskog Štaba za Srbiju vratili na svoje terene. U
ovoj akciji uništeni su svi partizanski odredi osim Valjevskog.
Dolaskom proleća 1944. godine,velikom zaslugom Nedića i Ljotića, došlo je do saradnje SDK,SDS i dražinovaca. Svi su imali zajednički štab,u njemu su ljoticevski komandanti
imali vrhovnu komandu.Za "odbranu" "Nedićeve Srbije" od napada Jugoslovenskih partizana obrazovaće se zajedničke borbene grupe od SDK, SDS i četnika.Potpukovnik Radoslav Tatalović iz SDK biće glavni načelnik zajedničkog operativnog štaba.
SDK je ujedno i žestoko potukao 2. i 5. komunističku diviziju na Ibru, krajem marta.1944. Ljotić je tek 17. maja 1944. godine uspeo da se sastane u selu
Brđane kod Gornjeg Milanovca sa generalom Miroslavom
Trifunovićem Dronjom, Mihailovićevim komandantom za Srbiju.
Posle trodnevnih pregovora došlo je do sporazuma u kome je
dogovorena zajednička borba protiv komunizma i dogovor o
međusobnoj saradnji.Takođe sredinom 1944. Dragi Jovanović,Milan,Nedić i Draža Mihailović tajno su se sastali u selu Ražani..
Saradnja će kulminirati septembra 1944.
godine, u jeku najžešćih borbi u Srbiji.Nakon pritiska partizanskih snaga iz Bosne, general Mušicki odlazi na sastanak sa generalom Mihailovićem u Koceljevu 17. septembra 1944. godine..
Pavle Đurišić, sa stotinama svojih boraca, 14.maja 1943. godine pao je u nemačko zarobljeništvo.Zarobljeništva ga oslobađa Premijer Nedić.
Po izlasku iz zatvora, Pavle Đurišić se sa Nedićem dogovorio da svoje snage u Crnoj Gori preformira u tri puka,koji će ući u sastav "Srpskog Dobrovoljačkog Korpusa" (SDK).
Po dolasku u Crnu Goru,Đurišić je odmah formirao tri puka sa sedištemu Mileševi, Pljevljima i Podgorici.Posle ovoga, Nedić je počeo da šalje pomoć odredima Pavla Đurišića Uskoro je u Crnu Goru stigao i
Drugi bataljon Petog puka Srpskog Dobrovoljačkog Korpusa sa oko 900 boraca..
Srpska državna straža(nedićevci) koncentrisala se tokom oktobra 1944. godine u
Jagodini, gde je promenila naziv u Srpski udarni korpus (SUK) i
priznala vrhovnu komandu Dragoljuba Mihailovića. Sa njegovim
formacijama SUK je učestvovao u neuspešnom napadu na Tuzlu.Zajedno sa grupacijom četnika iz Srbije tokom novembra 1944.
SDS učestvuje kao leva pomoćna kolona prilikom prodora Armijske grupe "E" u Sandžak i istočnu Bosnu.
Presudna bitka za Srbiju između "VČ JVO" i NOP odigrala se
9. septembra na Jelovoj Gori kod Čačka. U ovom dvoboju
partizanske jedinice nanele su potpun poraz kvislinškim
snagama, čime je sudbina Srbije bila rešena. Šta više, u gonjenju
dražinovaca, partizani su 13.septembra opkolili njihovu Vrhovnu
Komandu. Nju je od zarobljavanja spasao Treći bataljon Prvog puka
SDK.Dobrovoljci(SDK) su pre Bitke na Jelovoj Gori nudili četnicima topove, ali ih je "lakomisleni i gordi" Major Račić odbio s obrazloženjem,
da može pobediti i bez artiljerije.Neumešnim vođenjem operacija,
iako su bili u velikoj nadmoćnosti nad partizanima, koje su sasvim bili opkolili na Jelovoj Gori, četnici su pretrpeli strahoviti poraz.
Partizani su ih najpre, zbunili strašnom vatrom iz pratećih oružđa, naročito iz bacača, a zatim su izvršili divljački juriš.
I partizani ne samo da su razbili četnički obruč i nagnali ih u bekstvo, već su im zadali toliki strah, da se 9. septembra 1944. godine odigravala ovakva slika u Valjevu
četnici su u buljucima, potpuno dezorganizovano, bez ikakve discipline i kontrole starešina, panično bežali valjevsko-šabačkim drumom u pravcu Koceljeve, gde i je, za slučaj neuspeha, bilo određeno zbirno mesto,
Dimitrije Ljotić se početkom decembra obratio Hermanu Nojbaheru
u nameri da izdejstvuje prolaz jedinica Dinarske četničke divizije u
Sloveniju. Ova divizija pod komandom Popa Đujića,
nalazila se u užasnoj situaciji, opkoljena od partizana.Izvlačenje Dinarske divizije
izvršeno je 03. decembra, da bi se do kraja godine u Sloveniju
koncentrisalo oko 6.000 boraca ove divizije.Od samog svog dolaska u Sloveniju, Ljotić je pokušavao da Mihailovića nagovori na prelazak na teritoriju Slovenije
U Sloveniji pored SDK nalazio se i Lički četnički korpus
pod komandom vojvode Dobrosava Jevđevića, i nekoliko četničkih
slovenačkih odreda Plave garde. Sve ove kvislinške formacije u Sloveniji
brojale su oko 40.000 vojnika.U jednu Operativnu grupu SDK u Sloveniji sredinom aprila 1945. ušli su Drugi, Treći i Četvrti puk SDK i oko
500 četnika Dobrosava Jevđevića.27. marta 1945. godine, general Damjanović je zamenio generala Mušickog na mestu komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa.
Na Zapadu uzduž linije Idrija-Reka-Grahovo-Podbrdo, borbena grupa “BLANK” se između ostalog sastojala od glavnih elemenata 1.SDK puka,4.SDK puka,
Ovim snagama su se 4. aprila pridružili 2. i 3. SDK pukovi kao i 500 ljudi iz četničkog 502. ličkog korpusa.


Korišćeni izvori:

Zbornik dokumenata NOP
Aleksandar Stamatović-Istina o četnicima
Nikola Živković-Srbi u ratnom dnevniku Vermahta
Herman Nojbaher-Memoari
Ratko Parežanin-Građanski rat i revolucija 1941-1945
Boško Kostić-Za istoriju naših dana
Đoko Slijepčević-Ko su bili dobrovoljci
Dimitrije Najdanović-Ravna Gora-Zabluda
IaN fond VARIA—prepis nemačkih dokumenata iz AVII, MF.Minhen
Miloljub Racić- Knjiga sećanja
Stanislav Krakov-General Nedić
Borivoj Karapandžić-Građanski rat u Srbiji 1945-1945
MiloslavSamardžić-Istina o Kalabiću,
Slaviša Perić-Aktivnosti SDK 1941-1945
Momčilo Dobrić-Beograd u Drugom svetskom ratu
N.D.Zeng-Istorijat kolaboracije u Jugoslaviji 1941-1945



P.S. Pozdrav nov sam na forumu,ovu temu sam otvorio videvši da postoje mnoge druge teme o saradnji ostalih vojnih formacija u Jugoslovenskom Građanskom ratu 1941-1945.
Očekujem konstruktivu i argumentovanu diskusiju.

Ovo ti nije trebalo (ne bih ti bio u koži da mi daju trolejbus)- naebo si k'o žuti .., neka ti je Bog na pomoći.

Zaklinjanje u vernost svom narodu, naciji,crkvi,Bogu bilo je i zaklon iza kojeg se vodila ogorčena borba oko toga ko je pravi pravcati (i jedini), a ko "krivi" Srbin. Pored spora oko toga ko će od njih dočekati Kralja posle rata, trajala je ogorčena borba da se zahvati što više ratnog plena (pljačka) i zauzme što viši položaj u vojnoj i administrativnoj hijerarhiji.Pored najtešnje saradnje, čak i izvesnog pokroviteljstva nad vladom Milana Nedića, Ljotić je tesno sarađivao i sa prorežimskim četnicima Koste Pećanca, sve dok oni nisu rasformirani (februara 1942) i pripojeni Nedićevoj "Srpskoj državnoj straži".Jedinice SDS počinile su tokom rata brojne ratne zločine, u pravilu streljajući zarobljene borce i simpatizere Narodnooslobodilačkog pokreta.Partizanske jedinice u Sandžaku vodile su, početkom 1942. godine, teške borbe protiv italijanskih snaga,nedićevaca, ljotićevaca i četnika.

Живеле српске националне снаге! Смрт комуни!

ЉотићевацСССС:

Живеле српске националне снаге! Смрт комуни!

Kliknite za proširenje...

Усклик ти је више као ропац.
Istoricar1389 у старту ти је спрцао знање. Боље ћути, читај и учи.

e,ali NOP ? AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Istoricar1389:

Zaklinjanje u vernost svom narodu, naciji,crkvi,Bogu bilo je i zaklon iza kojeg se vodila ogorčena borba oko toga ko je pravi pravcati (i jedini), a ko "krivi" Srbin. Pored spora oko toga ko će od njih dočekati Kralja posle rata, trajala je ogorčena borba da se zahvati što više ratnog plena (pljačka) i zauzme što viši položaj u vojnoj i administrativnoj hijerarhiji.Pored najtešnje saradnje, čak i izvesnog pokroviteljstva nad vladom Milana Nedića, Ljotić je tesno sarađivao i sa prorežimskim četnicima Koste Pećanca, sve dok oni nisu rasformirani (februara 1942) i pripojeni Nedićevoj "Srpskoj državnoj straži".Jedinice SDS počinile su tokom rata brojne ratne zločine, u pravilu streljajući zarobljene borce i simpatizere Narodnooslobodilačkog pokreta.Partizanske jedinice u Sandžaku vodile su, početkom 1942. godine, teške borbe protiv italijanskih snaga,nedićevaca, ljotićevaca i četnika.

Kliknite za proširenje...

Заборавио си да кажеш да си љотићевци одавали многе Равногорце Немцима.

Partizanske jedinice u Sandžaku vodile su, početkom 1942. godine, teške borbe protiv italijanskih snaga,nedićevaca, ljotićevaca i četnika

Kliknite za proširenje...

Ово није тачно, четници да ратују раме уз раме са љотићевцима, недићевцима, и још да ту буду Италијани?!

Istoricar1389:

Zaklinjanje u vernost svom narodu, naciji,crkvi,Bogu bilo je i zaklon iza kojeg se vodila ogorčena borba oko toga ko je pravi pravcati (i jedini), a ko "krivi" Srbin. Pored spora oko toga ko će od njih dočekati Kralja posle rata, trajala je ogorčena borba da se zahvati što više ratnog plena (pljačka) i zauzme što viši položaj u vojnoj i administrativnoj hijerarhiji.Pored najtešnje saradnje, čak i izvesnog pokroviteljstva nad vladom Milana Nedića, Ljotić je tesno sarađivao i sa prorežimskim četnicima Koste Pećanca, sve dok oni nisu rasformirani (februara 1942) i pripojeni Nedićevoj "Srpskoj državnoj straži".Jedinice SDS počinile su tokom rata brojne ratne zločine, u pravilu streljajući zarobljene borce i simpatizere Narodnooslobodilačkog pokreta.Partizanske jedinice u Sandžaku vodile su, početkom 1942. godine, teške borbe protiv italijanskih snaga,nedićevaca, ljotićevaca i četnika.

Kliknite za proširenje...

ti ne shvataš da ovde niko takvu sardnju ne smatra pogrešnom jer je jednino merilo "srpskosti" biti veći "antikomunista". isti se neće obazreti na činjenicu da je srpski, sadakanonizovani, patrijarh gadvrilo dožić pozvao na odbijanje neutralnosti, pozvao se i ne kosovski zavet što bi opet nekome ko je kao srbina vaspitan trebalo da bude "zakletva". srbi koji bi slušali svog partijarha ne bi smeli da usred okupacije i stradanja srpskog naroda najvećom vrlinom smatraju ubijanje "nepodobnih srba" tako da nema ovde mnogo traga srpstvu, sve je to nekakvo izopačenje u službi režima koji prema srbima nije pokazivao ni osnovno poštovanje.

Историчар, твој текст врви од неистине, као на пример овога:

Pavle Đurišić, sa stotinama svojih boraca, 14.maja 1943. godine pao je u nemačko zarobljeništvo.Zarobljeništva ga oslobađa Premijer Nedić.

Kliknite za proširenje...

Ђуришић није ослобођен, већ је побегао из заробљеништва.

Odnosi između Dimitrija Ljotića
i Dragoljuba Mihailovića uspostavljeni su u leto 1941. godine.
Osoba preko koje su Ljotić i Mihailović uspostavljali međusobnu vezu bio je
Ilija Mihajlović, bivši predsednik Narodne skupštine i
potpredsednik JNS.Mihailović je uspostavu odnosa
sa Komesarskom upravom smatrao nužnom radi nabavke hrane,odeće i oružja.
Iako su pregovori između Beograda i pokreta na Ravnoj Gori bili
načelno prekinuti, česta su pojava bile zajedničke akcije ovih
formacija na terenu, a protiv Jugoslovenskih partizana.

Kliknite za proširenje...

Не знам одакле ти то да су Љотић и Дража успоставили односе 1941. То није тачно.
Честа појава заједничке акције против партизана?
Прво, љотићевци и четници нису никада имали заједничке акције, већ само међусобне борбе.
Друго, честе борбе против партизана су биле немогуће, јер њих до 1944. скоро да и није било у Србији.

До краја новембра 1941 већина Дражиних одреда у Србији, била је легализована код Немаца.

Major_Pavle_Djurisic:

Заборавио си да кажеш да си љотићевци одавали многе Равногорце Немцима.

Ово није тачно, четници да ратују раме уз раме са љотићевцима, недићевцима, и још да ту буду Италијани?!

Kliknite za proširenje...

pri povlačenju partizanskih jedinica u bosnu, u jesen 1941. partizane istovremeno napadaju nemci, četnici i ljotićevci. to nije upitnno i u savremenoj literaturi. koliko su ratovali rame uz rame a koliko svaki na svoju ruku, stvar je procene. u starijoj literaturi se uzimalo kako su četnici i ljotičevci u dogovoru sadejstvovali protiv partizana. svakako je i jednima i drugima i trećima bilo u interesu da se reše partizana pa nije naročito čudo da ih istavremeno napadajau.

Aurora.Borealis:

pri povlačenju partizanskih jedinica u bosnu, u jesen 1941. partizane istovremeno napadaju nemci, četnici i ljotićevci. to nije upitnno i u savremenoj literaturi. koliko su ratovali rame uz rame a koliko svaki na svoju ruku, stvar je procene. u starijoj literaturi se uzimalo kako su četnici i ljotičevci u dogovoru sadejstvovali protiv partizana. svakako je i jednima i drugima i trećima bilo u interesu da se reše partizana pa nije naročito čudo da ih istavremeno napadajau.

Kliknite za proširenje...

1. Партизани су били протерани из Србије крајем 1941. и скоро да их није ни било до 1944. када упадају у Србију из Босне и Црне Горе.
2. Четници нису никада сарађивали са љотићевцима, већ се увек борили против њих.
3. Четници су се ујесен 1941. борили против Немаца, тако да је само месец дана после тих борба ипак немогуће да се одједном боре заједно против партизана.

Major_Pavle_Djurisic:

1. Партизани су били протерани из Србије крајем 1941. и скоро да их није ни било до 1944. када упадају у Србију из Босне и Црне Горе.
2. Четници нису никада сарађивали са љотићевцима, већ се увек борили против њих.

Kliknite za proširenje...

proterani su zahvaljujući četnicima, nemcima i ljotićevcima.

samo su povremeno imali zajdnički interes pa istovremeno napadali partizane.

Major_Pavle_Djurisic:

2. Четници нису никада сарађивали са љотићевцима, већ се увек борили против њих.

Kliknite za proširenje...

Јеси ли ти јео бунике?

drinjaca:

Јеси ли ти јео бунике?

Kliknite za proširenje...

Баш одличан аргумент за историјску расправу.
Наравно да нису никада сарађивали током рата. Те ваше љотићевске измишљотине се не рачунају, и не могу се користити у нормалној расправи о историји.

Major_Pavle_Djurisic:

3. Четници су се ујесен 1941. борили против Немаца, тако да је само месец дана после тих борба ипак немогуће да се одједном боре заједно против партизана.

Kliknite za proširenje...

delu partizana koji se preko rudnika povlačio prema bosni odstupnicu su presekli četnici dok su ih sa druge srane potiskali nemci. prema izvorima bilo je tamo i nekih ljotićevaca, doduše moji ih se ne sećaju ali i nisu bili sa njima u direktnoj borbi. tada je uostalom moj deda prezimio na rudniku, preživeo tifus ali se povratio i vratio borbi protiv okupatora, upravo zato što su na delu kuda se on povlačio na partizane napali četnici.

Major_Pavle_Djurisic:

Баш одличан аргумент за историјску расправу.

Kliknite za proširenje...

Одговор је примеран твојим небулозама. Смешан си када говориш о историји.

drinjaca:

Одговор је примеран твојим небулозама. Смешан си када говориш о историји.

Kliknite za proširenje...

Љотићевске глупости и неистине су нешто најсмешније.

Колико само нетачних информација Бог ти твој. Опет Карапанџићи, Слијепћевићи и Парежанини. Ни један једини документ се не наводи, а све информације се гутају као тачне и не трепнувши.
Прво Љотић и Дража су успоставили односе тек 1945.
Друго Илија Михајловић није био Љотићев већ Недићев човек и тек се 1944. састао са генералом Трифуновићем али ништа није договорено.
Треће љотићевци су убили Игњатовића, па је Раковић убио попа Булића и касније отерао љотићевце из Чачка. Заједничке борбе Раковића и Марисава Петровића против комуниста не постоје
Четврто, Дража и Мушицки се никада нису састали нити га је Мушицки спасао.
Шесто, Ваљевски партизански одред је уништен а четници који су учествовали су Пећанчеве војводе Шкава, Папић и Тешмановић.
Седмо, заједнички штаб четника, недићеваца и љотићеваца никада није основан.
Осмо, љотићевци су изгубили од комуниста на Ибру и спасли су их Бугари. Ни четници ни недићевци ту нису учествовали.
Девето, како што рекох 17.5.1944. са Трифуновићем се састао Илија Михајловић.
Десето, нити је Битка на Јеловој гори била пресудна, нити су четници претрпели катастрофу, нити су партизани и четници развили све снаге у тој бици, нити су љотићевци нудили четницима топове.
Једанаесто, генерал Дамјановић никада није био командант СДК.
Дванаесто љотианчне како вас није срамота да тако безочно лажете?

Aurora.Borealis:

delu partizana koji se preko rudnika povlačio prema bosni odstupnicu su presekli četnici dok su ih sa druge srane potiskivali nemci. prema izvorima bilo je tamo i nekih ljotićevaca, doduše moji ih se ne sećaju ali i nisu bili sa njima u direktnoj borbi. tada je uostalom moj deda prezimio na rudniku, preživeo tifus ali se povratio i vratio borbi protiv okupatora, upravo zato što su na delu kuda se on povlačio na partizane napali četnici.

Kliknite za proširenje...

Пећанчеви, не Дражини.

Major_Pavle_Djurisic:

Баш одличан аргумент за историјску расправу.
Наравно да нису никада сарађивали током рата. Те ваше љотићевске измишљотине се не рачунају, и не могу се користити у нормалној расправи о историји.

Kliknite za proširenje...

u redu mi smo sve izmislili evo priznajem,ali reci nam samo jeli taj gospodin sa tvog avatara sarađivao nekada sa Srpskim Dobrovoljačkim Korpusom ?

Ненад:

Пећанчеви, не Дражини.

Kliknite za proširenje...

dakle istovremeno protiv partizana dejstvuju nemci, ljotićevci, pećančevi sa jedne strane i dražini četnici iz svojih razoga. onda nije čudo što smatrate proterivanje partizana iz srbije tolikim uspehom, ipak su očigledno bili znatan protivnik.

Lautner:

u redu mi smo sve izmislili evo priznajem,ali reci nam samo jeli taj gospodin sa tvog avatara sarađivao nekada sa Srpskim Dobrovoljačkim Korpusom ?

Kliknite za proširenje...

Јесте. Само мораћу ти нешто показати.

НЕМАЧКА ДОКУМЕНТА О ЂУРИШИЋУ
(...)
За сво ово време, Ђуришић и остали Црногорци на положајима, у Народној управи на Цетињу и сл, тражили су од Немаца да испуне обећање о уједињењу Црне Горе са Србијом, али узалуд. До последњег дана Немци су се држали Хитлерове политике разједињења, а не уједињења Срба.
Тако, без обзира што је Ђуришић веровао да ће искористити Трећи рајх за уједињење Србије и Црне Горе, а можда и осталих српских области, оно што је у пракси радио имало је супротан ефекат.
Ово се види и из Вајксовог писма Врховној команди Вермахта од 5. јула 1944. године. Вајкс пише да оснивање «Црногорског добровољачког корпуса» има циљ «да се раскину и последње везе Ђуришићевих људи са Д.М, са којим су у извесном смислу, владали затегнути односи». Вајкс је сматрао да би се жељени циљ постигао коришћењем имена «Српски добровољачки корпус», док је инсистирање Немаца на црногорском имену у називу јединице «тешко оптеретило намеравано деловање». Врховна команда Вермахта је раније пристајала на следећу комбинацију: обавезна употреба термина «Црногорски добровољачки корпус», али да се овоме дозволи потчињавање «Српском добровољачком корпусу». Међутим, 14. јуна Хитлер забрањује и ово потчињавање. Та забрана «ставиће коначно у питање намеравано дејство», жалио се Вајкс.99 Зборник докумената, том 12, књига 4, 393.
Према процени команданта немачких снага на Балкану, после забране изречене 14. јуна у Црној Гори је ојачала Дражина позиција, јер је он као и увек наступао са позиције останка Црне Горе у «српском подручју». Вајкс закључује:
Пошто се црногорски четници са своје стране у првом реду боре за овај циљ (уједињење са осталим Србима - прим. аут), а не за било какве интересе окупационих власти или идеје европског поретка, само се по себи намеће поново јачање управо ослабелих односа између црногорских четника и Драже Михаиловића.99 Зборник докумената, том 12, књига 4,394. (...)
)Из Драже 4 великог, одн. 9 малог)

Aurora.Borealis:

dakle istovremeno protiv partizana dejstvuju nemci, ljotićevci, pećančevi sa jedne strane i dražini četnici iz svojih razoga. onda nije čudo što smatrate proterivanje partizana iz srbije tolikim uspehom, ipak su očigledno bili znatan protivnik.

Kliknite za proširenje...

Ама нису учествовали Дражини у операцији Ужице. Они су пре почетка исте одбацили комунисте са Равне Горе. Једино је мајор Игњатовић стао под команду старог Калабића да би се прикрио од Немаца да га не би уништили и под његовом командом заузео Рудник.