Otudjenost

lili011:
.I mislim da se sa virtuelnoscu samo zavaramo da nismo sami i OTUDJENI!!!
Kliknite za proširenje...

Osecaj otudjenosti je subjektivan osecaj i ako neko oseca da nije sam i nije otudjen u drustvu kompjutera ili cak i uz dobru muziku onda to nije samozavaravanje vec prava istina, jer je njegova-njena istina.
Ljudi koji su asocijalni i nemaju kontakte sa drugim ljudima su zaista u nasim ocima otudjeni od ostatka sveta ali u svojim mozda ne, ili na tu svoju otudjenost gledaju samo kao na neophodnu distancu koja im je potrebna da bi bili srecni.
Otudjenim se sa pravom moze osecati samo covek koji zeli drustvo drugih ljudi ali ne uspeva ostvariti kontakt da li zbog nekih unutrasnjih kocnica ili zbog toga sto ga sredina jednostavno ne prihvata.
 
toz972:
Da li mislite da se sve vise otudjujemo jedni od drugih?I zbog cega je to tako?
Kliknite za proširenje...

Pa ne mogu da kazem da je generalno tako ali ima toga dosta .
Zasto :think:X faktora moze da bude uzrok. Mislim da to uzrokuje brz tempo zivota, zelja za uklapanjem i biti u toku u sve sto je savremeno , .....mislim da su dosta ovi nazovi rialiti soovi tipa VB, farma i sl. dosta uticali da oni koji ih prate budu otudjeni i zive za te trenutke kada mogu da vidi sta ce se dalje desiti njihovim junacima pa stoga moraju non-stop da pomno prate -ukratko zive tudje zivote prikovani za kauc a svoj ne
 
**-katarina-**:
Osecaj otudjenosti je subjektivan osecaj i ako neko oseca da nije sam i nije otudjen u drustvu kompjutera ili cak i uz dobru muziku onda to nije samozavaravanje vec prava istina, jer je njegova-njena istina.
Ljudi koji su asocijalni i nemaju kontakte sa drugim ljudima su zaista u nasim ocima otudjeni od ostatka sveta ali u svojim mozda ne, ili na tu svoju otudjenost gledaju samo kao na neophodnu distancu koja im je potrebna da bi bili srecni.
Otudjenim se sa pravom moze osecati samo covek koji zeli drustvo drugih ljudi ali ne uspeva ostvariti kontakt da li zbog nekih unutrasnjih kocnica ili zbog toga sto ga sredina jednostavno ne prihvata.
Kliknite za proširenje...

Ipak sam gledala sa svog aspekta.Naravno da neki ljudi zele da zive kako njima odgovara, a drugima sa strane to deluje kao otudjenost.U tom smislu sam napisala da je viruelnost zamena, a ne njihov izbor!Sa boldovanim se slazem!
 
**-katarina-**:
Osecaj otudjenosti je subjektivan osecaj i ako neko oseca da nije sam i nije otudjen u drustvu kompjutera ili cak i uz dobru muziku onda to nije samozavaravanje vec prava istina, jer je njegova-njena istina.
Ljudi koji su asocijalni i nemaju kontakte sa drugim ljudima su zaista u nasim ocima otudjeni od ostatka sveta ali u svojim mozda ne, ili na tu svoju otudjenost gledaju samo kao na neophodnu distancu koja im je potrebna da bi bili srecni.
Otudjenim se sa pravom moze osecati samo covek koji zeli drustvo drugih ljudi ali ne uspeva ostvariti kontakt da li zbog nekih unutrasnjih kocnica ili zbog toga sto ga sredina jednostavno ne prihvata.
Kliknite za proširenje...

Potpisujem svaku reč, crticu i zarez :)
 
jeka:
Osnovni razlog je samozivost! Ljudi ne zele da iskrenim interesovanjem za druge stvore osecaj bitnosti ljudima oko sebe ili se plase da je to interesovanje lazno pa se zatvaraju.
Kliknite za proširenje...

Ma sve ovo je prilično diskutabilno, sem da smo postali prilično samoživi.
Nedavno me snajka upitala koliko imam pravih prijatelja, a pade mi napamet M.Kapor, kako je rekao da mislimo da imamo 20 pravih prijatelja, a kad počnemo da se (ih) preispitujemo na kraju stignemo do dva ipo. Nekako i ja izbrojah dva ipo. Dve prijateljice su mi prave prijateljice već više od 30.g. ova treća mi je još uvek nejasna mada se družimo jako dugo. Upoznale smo se početkom devedesetih, bila sam učiteljica njenom sinu, istih smo godina, ona je došljak u mome gradu i tako nekako smo se zbližile, prvo deteta radi, a kasnije se ispostavilo da imamo mnogo zajedničkih interesovanja. Poslednjih desetak godina se družimo onako, kad natrčimo jedna na drugu, pa kao, aj' kod mene na kafu, ali to više nekako nije ono što je nekad bilo. Ja krenem da pitam kako su joj deca, ona počne priču na koje sve jezike idu, koje aktivnosti upražnjavaju, ja opet pitam kako su, ona opet krene kakve su im ocene, gde su i kad nastupali, sin kao gitarista, ćerka divno peva, opet pitam kako su, a ona nabraja koje su nagrade do sada podobijali. I tako nam razgovor teče, ja pitam jedno, ona priča o drugom, usput mi pokazuje cipele koje je kupila, tašnu koju je dobila od muža na poklon, ja bih da pričamo ali nekako ne ide. Imam i ja šta za pokazati, a mogu i da se hvalim sa decom, ali mi je nekako važnije da kažem da su oboje u srećnom braku, zadovoljni i i dalje zaljubljeni, ali to kanda mojom "ipo" prijateljici nije toliko ni važno, pa priču nastavimo o cipelama, tašnama, šminki, dečjim koncertima i na kraju kad se raziđemo ja jedva čekam da sledeći put kad je slučajno sretnem pobegnem glavom bez obzira, ma kako to kome izgledalo otuđeno.
 
**-katarina-**:
Osecaj otudjenosti je subjektivan osecaj i ako neko oseca da nije sam i nije otudjen u drustvu kompjutera ili cak i uz dobru muziku onda to nije samozavaravanje vec prava istina, jer je njegova-njena istina.
Ljudi koji su asocijalni i nemaju kontakte sa drugim ljudima su zaista u nasim ocima otudjeni od ostatka sveta ali u svojim mozda ne, ili na tu svoju otudjenost gledaju samo kao na neophodnu distancu koja im je potrebna da bi bili srecni.
Otudjenim se sa pravom moze osecati samo covek koji zeli drustvo drugih ljudi ali ne uspeva ostvariti kontakt da li zbog nekih unutrasnjih kocnica ili zbog toga sto ga sredina jednostavno ne prihvata.
Kliknite za proširenje...

Sve je to lijepo, da nekom ne treba druzenje, ali da li je to normalno? Ti ljudi mozda misle da im niko ne treba, ali kada se opet pocnu druziti moraju shvatiti koliko im je to nedostajalo. Druzenje je osnovna cojvekova potreba i bez toga se ne moze normalno zivjeti.
 
tt tt:
Sve je to lijepo, da nekom ne treba druzenje, ali da li je to normalno? Ti ljudi mozda misle da im niko ne treba, ali kada se opet pocnu druziti moraju shvatiti koliko im je to nedostajalo. Druzenje je osnovna cojvekova potreba i bez toga se ne moze normalno zivjeti.
Kliknite za proširenje...

Zaboravio-la si na pocetku staviti jednu recenicu pa bi s njom post mozda imao smisla. Ta recenica glasi otprilike:"Po mom misljenju". :mrgreen:
Ovako napisano deluje pomalo plitko.
 
Ja sam pretpostavio da ces shvatiti da je to moje misljenje. Ako ti se moje misljenje ne svidja to je onda druga stvar. Tebi je mozda normalno da neko ne zeli da se druzi meni nije.

Ovo je naravno samo moje misljenje.:)
 
toz972:
Tu si u pravu da treba puno novca da bi docekao nekog ili da odes kod nekog.Ali sve manje ima i druzenja uz kafu recimo ili tako nekih neobaveznih druzenja za koje ne treba toliko puno para.
Kliknite za proširenje...

Torrente Bgd:
Upravo tako. Nema se para pa se ljudi manje posecuju posto bedak je otici kod nekoga praznih ruku ....ili nema se para za neki izlazak.....takodje radi se sve duze i duze i svaki dan a plata sve manja i manja....
Kliknite za proširenje...

Pa tu je svako sam kriv, a ne neki spoljašnji faktori. Da li je važnije videti se sa prijateljem, ili mu odneti bobonjeru, kilo kafe ili cveće? Pa ja kad bih tako razmišljala nikada se više ne bih videla sa većinom prijatelja: gde god da krenem, svi imaju bar jedno (a češće dvoje ili čak i troje) dece - to je jedno 20 dece na koju bi trebalo stalno misliti... ja za to nemam novac... Sećam se i one teme o nenajavljenim posetama - 90% vas se zgražava kad vam neko bane nenajavljen... a kad hoće da se najavi, e ***. baš mi se ušinuo muž, dete ima temperaturu, vodim mamu kod lekara... ljudi kao da ne shvataju da NIKADA nije dobar trenutak za posetu :lol: i nikada neće ni biti, jer je život sve teži što smo stariji... ja sam to shvatila (kako sam samo pametna :mrgreen: ) i prestala sam da se foliram - ne mogu više da se mučim, da zajmim pare da bih otišla kod drugarice i slično... i kod onih koje stalno nemaju vremena banem bez poziva (ne u 6 ujutru ili u 11 uveče) i kažem da nemam para i da sam došla na kafu, izvinite deco danas nema čokolada, a ako joj je haos u stanu nek' siđe ispred zgrade da popušimo pljugu na klupici... i gotovo... zato što je baš prijateljstvo ono što nam pomaže u trenucima bede :) al' da bi nam pomoglo, treba da budemo iskreni - pustim drugove da uđu u kuću, da vide prazan frižider i - eventualno - lom, pa ako su normalni, boli ih dupe, pustimo muziku i zezamo se i zaboravimo na sve probleme... *ebeš cveće i hrvatske bombonjere :)
 
Često razmišljam na temu šta nam zapravo donosi tehnološki napredak.
Da li tehnološki napredak služi da živimo lepše i lagodnije, ili nas baš to dovodi u situaciju da uz neprestani stres jedva da imamo vremena za sebe, a kamoli za prijatelje??

No, ove je možda više filozofsko pitanje...
 
tt tt:
Tehnoloski napredak nam omogucava da komuniciramo sa prijateljima na druge nacine tako da se nekad iz ciste lijenosti ljudi manje druze.
Kliknite za proširenje...

Ali i olakšava.
Npr zbog zauzetosti svakako ne bih imala kad da viđam prijatelje često, jer ih je većina ostala u drugom gradu, pa mi Internet dobro dođe da uopšte imam neki kontakt s njima. Ko hoće da se druži, taj se druži i ovako u rl i preko Neta i kako god...
Normalno je da svako više voli u četiri oka da se druži, al kad nema trenutn omogućnosti, onda je u cyber svet super za blik kontakt.
 
Zavisi sta se podrazumeva pod otudjenoscu. Moderan covek je kompleksniji i zahtevniji, nauceniji da se ne zadovoljava povrsnim odnosima, i odnosima koje su posledica cisto tehnickih stvari- tipa, neko ti je u porodici, komsiluku, nema veze sto ti sa tom osobom nemas ni Z od zajdnickog shvatanja sveta, moras da se druzis sa njim, ranije su ljudi to mnogo vise morali da rade, sada ne moraju toliko. Ranije si svoju intimu gusio, delio je na 150000 hiljada povrsnih odnosa, pa je to uticalo na kvalitet odnosa sa onim osobama koje zaista treba da ti znace u zivotu. Necu da svoja nadanja i zelje delim sa 120 komsija i 340 poznanika. Zelim da ih delim samo sa posebnim osobama. Time ce ti odnosi biti kvalitetniji, sustinskiji. Raniji covek je bio okruzen sa 1500000 hiljada ljudi, a bio je sam. Sada moze da bude sam, ali postoje mnogo vece mogucnosti u izgradjivanju posebnog odnosa, upravo zbog modernog vremena koje vise dozvoljava da se covek sam posveti sebi, da shvati kakav je i kakvi mu ljudi prijaju. To raniji covek nije mogao da radi. Kako ja da znam da li mi neko prija, kada sam prinudjen da se druzim sa njim samo zbog toga sto mi je komsija? Moderno vreme lakse odvaja povrsna prijateljstva i veze, od pravih prijateljstva i veza. Zasto bih primiu u kucu nekog samo da bih navukao vestacki osmeh na lice? To je glupo. a i ne ocekujem da drugi to uradi zbog mene. Hedonizam mozda, ali onda je taj hedonizam prava vrednost, glupo je da se ja sada foliram sa nekakvim vestackim osmesima, i druzim se sa osobom sa kojom nemam apsolutno nista zajednickog. Glupo je i zbog mene, i zbog te osobe. Time se crpi energija, koju treba da podelis samo sa onim osobama koje su ti zaista bliske. Niti jedan covek nema neogranicenu kolicinu emotivne energije, to fizicki nije moguce. I zasto da trosis tu energiju na druge osobe? Pa tako ce odnos sa onim zaista bliskim ljudima trpeti? Mogucnost za kvalitetnije veze ide ruku pod ruku sa vecim rizikom od samoce. Bolje da budem sam, nego da nemam niti jedan kvalitetan odnos sa ljudima, a imam 300000 povrsnih ispijanja kafa. Tako cu ponovo biti sam, sa tom razlikom sto necu bespotrebno trositi energiju.

Otudjenosti je mnogo vise bilo ranije, samo sto se to nije moglo videti spolja. Otudjenost nije kada se sam setas ulicom, ili kada celog meseca ne ispijes niti jednu trac-kafu. Otudjenost je kad dodjes uvece kuci (koja moze da bude i puna ljudi/porodice, nebitno), udjes u svoju sobu i legnes da spavas sa osecanjem praznine u sebi. Otudjenost je subjektivni dozivljaj.

A meni je bas super sto ne ispijam kafe sa jednim majmunom od komsije koji voli da se dere i bahato se ponasa. Ne bih ga primio u kucu ni da mi neko plati. Veca sloboda izbora, kvalitetniji zivot. I tako i treba da bude. Ako nije tako, onda je to lose, i nikako nije 'prava tradicionalna vrednost'.
 
Vreme, dani, godine, kao i vreme u kome zivimo nas otudjuju.Sada dok sama sa vama kuckam, dok sam u trenerci , sa viklerima, dok su mi nenamesteni kreveti i neoprani sudovi, secam se vremana kada mi je drugarica banula na kafu, kada smo srecne tracarale, i nije bilo vazno da li sem kafe i naseg raspolozenja ima sminke, obrisane prasine i sredjene kuce...Sta se promenilo?!Kad smo poceli da se najavljujemo, docekujemo GOSTE zbog cega je manje vise opsadna atmosfera...da li smo od tada poceli da se otudjujemo?Kada smo poceli da idemo u posete sa kafom i cokoladama, a mi pravili meze da ih docekamo?Iako se druzim, izlazim, jako mi je vazna komunikacija za prijateljima, cesto mi zafale ti neformalni kontakti koji ce nas ispuniti smehom, razumevanjem, razgovorom...
 
lili011:
Vreme, dani, godine, kao i vreme u kome zivimo nas otudjuju.Sada dok sama sa vama kuckam, dok sam u trenerci , sa viklerima, dok su mi nenamesteni kreveti i neoprani sudovi, secam se vremana kada mi je drugarica banula na kafu, kada smo srecne tracarale, i nije bilo vazno da li sem kafe i naseg raspolozenja ima sminke, obrisane prasine i sredjene kuce...Sta se promenilo?!Kad smo poceli da se najavljujemo, docekujemo GOSTE zbog cega je manje vise opsadna atmosfera...da li smo od tada poceli da se otudjujemo?Kada smo poceli da idemo u posete sa kafom i cokoladama, a mi pravili meze da ih docekamo?Iako se druzim, izlazim, jako mi je vazna komunikacija za prijateljima, cesto mi zafale ti neformalni kontakti koji ce nas ispuniti smehom, razumevanjem, razgovorom...
Kliknite za proširenje...

pa ni sad nije ništa drugo važno... bani ti kod drugarice :)
 
E, muvalo kako si u pravu za mnoge stvari(iz tvog predhodnog posta)!Ali sada se najavljujemo telefonom, pa kako da banem kod drugarice, kad ima ono cuveno- cucemo se, pa cemo se dogovoriti da se vidimo! Vec godinama niko vise ne bane i TO mi fali!
 
Valeria:
Pa ša bi sa onolikom tolerancijom Čičak?
E znala sam da će te ugušiti na kraju ... :( ...
NIšta, sad glasno i jasno postavi granice...druge nema...

(izvin'te na offtopicu )
Kliknite za proširenje...

E Valeri... već godinama se trudim da budem što tolerantnija... i zaista sam se promenila... ranije sam se štrecala za svaku sitnicu koja mi zasmeta... baš sam bila živa vatra...
Sad sve polako, saslušam, pa prećutim, pa smirujem situacije, ne okrećem se, ne odlazim demostrativno, imam živaca i za mamu i tatu i babe i dede, i ujaka i komšiju... jednog trećeg petog... i koleginice i direktora...

ali ***** ga... nekad mi dođe da puknem... ne mogu se čitav život tako ponašati...
svi misle, meni milina... imamo para... i kao da ti je čitav život odmah savršen...

Onda se loše osećam ako se požalim nekome, pa ćutim... jer znam svi će odmah reći, šta se ti žališ... i tako u krug...


Ma u suštini, sve je ok... već sam sebe istrenirala da budem pozitiva... zbog sebe i drugih... samo moram sebi naći neki izduvni ventil... jer ako nastavim da budem i psiholog i psihijatar i rame za plakanje, i vreća za istresanje, i direktor, i knjigovođa i sekretarica... i domaćica... pa poludeću...;)
 
Mali čičak:
E Valeri... već godinama se trudim da budem što tolerantnija... i zaista sam se promenila... ranije sam se štrecala za svaku sitnicu koja mi zasmeta... baš sam bila živa vatra...
Sad sve polako, saslušam, pa prećutim, pa smirujem situacije, ne okrećem se, ne odlazim demostrativno, imam živaca i za mamu i tatu i babe i dede, i ujaka i komšiju... jednog trećeg petog... i koleginice i direktora...

ali ***** ga... nekad mi dođe da puknem... ne mogu se čitav život tako ponašati...
svi misle, meni milina... imamo para... i kao da ti je čitav život odmah savršen...

Onda se loše osećam ako se požalim nekome, pa ćutim... jer znam svi će odmah reći, šta se ti žališ... i tako u krug...


Ma u suštini, sve je ok... već sam sebe istrenirala da budem pozitiva... zbog sebe i drugih... samo moram sebi naći neki izduvni ventil... jer ako nastavim da budem i psiholog i psihijatar i rame za plakanje, i vreća za istresanje, i direktor, i knjigovođa i sekretarica... i domaćica... pa poludeću...;)
Kliknite za proširenje...

Pa eto, sama imaš odgovor na svoja pitanja :).
Od potiskivanja nema ništa :) ..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top