U nasem mudrom narodu postoji par izreka na ovu temu…
Izmedju ostalog…
“Zna se ko vozi traktor a ko otvara kapiju”
“Yebes kucu gde kokoska kukurice”
“Zna se ko pisha stojeci”
Itd itd itd
Medjutim, zivimo u vremenu emancipacije, duplih plata, raznih udruzenja koje se bore za neka prava zene, profeministicki mediji tako da je i stav muskaraca, silom prilika, dosta omeksao.
No, zanima me kako izlazite na kraj sa zenama po tom pitanju.
Ubedjen sam da im davanjem malog prsta rastu apetiti i da zele odmah celu ruku.
Ubedjen sam da u ogromnom % one vuku na stranu svojih roditelja(da im cusnu koji dinar a da ti to znas/ne znas(zavisi od odnosa u braku))...
Kako se boriti sa tim?
Kako se izboriti sa zenskom pricom o “hormonima”?
Posto nekadasnje “dozivanje pameti” lupanjem par samara u vaspitno-disciplinske mere vise i nije pametno( a i ne volim da ih bijem iskren da budem) koja je metoda sada najbolja?
“Dizanje ruku” od braka? Iz te opcije izlaze 2 podopcije. Prva je dizanje ruku u smislu “ma yebe mi se, radi sta hoces, odoh u kladionicu” a druga je u smislu razvoda.
U oba slucaja ispastaju deca. (ako nemas decu onda nemas mnogo ni da razmisljas, ostavis je i gotovo, ali se one vesto prikrivaju dok ne dobijes decu)
A ispasta i kucni budzet, naravno.
Opcija “Podela racuna”
Ovo je opcija za koju sam se ja odlucio posto mi je neuspeo razvod braka
Dakle svako ima svoja primanja, znaju se fiksni troskovi, oni se dele na 2 dela, potrebe za decu na 2 dela i ono sto ti ostane-ostalo ti je.
Kako imam veca primanja od nje, meni daleko vise i ostaje.
Mana ove opcije je da opet nema napretka u kuci(bolja opcija je zajednicki stedni racun) ali velika prednost je sto je pustis da od njenog ostatka novca radi sta zeli.
Sada, primecujem, nema vise price kako je torbica od 10.000 dinara bas jevtina. Sada zagleda torbicu, lepa, da, al malo i poskupa…hmmm, odjednom nije vise “bas jevtina” vec postade”poskupa”
Ako nece da uzme veci teret na sebe oko rada u kuci/kucnih poslova, nije frka, ali ce svoj auto morati onda sama da tera kod automehanicara. Naravno, morace i da se odrekne moje plate, tj da dotiram ja vise u kucne potrebstine. Ako hoce ravnorpavnost i stavljanje na kantar svake stvari, onda ce morati i kada dolazimo iz merkatora i nosimo 40kg namerinica sa sobom da ponese 20kg ona a 20kg ja.
Ako se unormali(a kaze da hoce) i bude uzela zenske stvari na sebe u kuci, mozda se i odlucim da ja vise novca u kucu dajem nego ona. I uzmem fizicki deo posla na sebe.
Za sada mi se ova opcija cini kao najbolje resenje.
Kako ste vi resili svoj problem?
Please, bez zenskih komentara
PS: Na svako spominjanje hormona od njene strane spominjati sujetu sa nase strane. Ako je zbog hormona kupila nove cipele, kupi novi mobilni i opravdaj to muskom sujetom.
PPS: Treba ih tuci njihovim oruzjem. Ne samarima
Izmedju ostalog…
“Zna se ko vozi traktor a ko otvara kapiju”
“Yebes kucu gde kokoska kukurice”
“Zna se ko pisha stojeci”
Itd itd itd
Medjutim, zivimo u vremenu emancipacije, duplih plata, raznih udruzenja koje se bore za neka prava zene, profeministicki mediji tako da je i stav muskaraca, silom prilika, dosta omeksao.
No, zanima me kako izlazite na kraj sa zenama po tom pitanju.
Ubedjen sam da im davanjem malog prsta rastu apetiti i da zele odmah celu ruku.
Ubedjen sam da u ogromnom % one vuku na stranu svojih roditelja(da im cusnu koji dinar a da ti to znas/ne znas(zavisi od odnosa u braku))...
Kako se boriti sa tim?
Kako se izboriti sa zenskom pricom o “hormonima”?
Posto nekadasnje “dozivanje pameti” lupanjem par samara u vaspitno-disciplinske mere vise i nije pametno( a i ne volim da ih bijem iskren da budem) koja je metoda sada najbolja?
“Dizanje ruku” od braka? Iz te opcije izlaze 2 podopcije. Prva je dizanje ruku u smislu “ma yebe mi se, radi sta hoces, odoh u kladionicu” a druga je u smislu razvoda.
U oba slucaja ispastaju deca. (ako nemas decu onda nemas mnogo ni da razmisljas, ostavis je i gotovo, ali se one vesto prikrivaju dok ne dobijes decu)
A ispasta i kucni budzet, naravno.
Opcija “Podela racuna”
Ovo je opcija za koju sam se ja odlucio posto mi je neuspeo razvod braka
Dakle svako ima svoja primanja, znaju se fiksni troskovi, oni se dele na 2 dela, potrebe za decu na 2 dela i ono sto ti ostane-ostalo ti je.
Kako imam veca primanja od nje, meni daleko vise i ostaje.
Mana ove opcije je da opet nema napretka u kuci(bolja opcija je zajednicki stedni racun) ali velika prednost je sto je pustis da od njenog ostatka novca radi sta zeli.
Sada, primecujem, nema vise price kako je torbica od 10.000 dinara bas jevtina. Sada zagleda torbicu, lepa, da, al malo i poskupa…hmmm, odjednom nije vise “bas jevtina” vec postade”poskupa”
Ako nece da uzme veci teret na sebe oko rada u kuci/kucnih poslova, nije frka, ali ce svoj auto morati onda sama da tera kod automehanicara. Naravno, morace i da se odrekne moje plate, tj da dotiram ja vise u kucne potrebstine. Ako hoce ravnorpavnost i stavljanje na kantar svake stvari, onda ce morati i kada dolazimo iz merkatora i nosimo 40kg namerinica sa sobom da ponese 20kg ona a 20kg ja.
Ako se unormali(a kaze da hoce) i bude uzela zenske stvari na sebe u kuci, mozda se i odlucim da ja vise novca u kucu dajem nego ona. I uzmem fizicki deo posla na sebe.
Za sada mi se ova opcija cini kao najbolje resenje.
Kako ste vi resili svoj problem?
Please, bez zenskih komentara
PS: Na svako spominjanje hormona od njene strane spominjati sujetu sa nase strane. Ako je zbog hormona kupila nove cipele, kupi novi mobilni i opravdaj to muskom sujetom.
PPS: Treba ih tuci njihovim oruzjem. Ne samarima
...brata sigurno ne treba tolerisati a za majqu vech ne znam u qaqvom je finansijsqom stanju.Mislim da u celoj prichi ima previshe bitnih momenata qoje treba sagledati,zzene obichno laqo padaju na rodzachqo quqanje i josh laqshe istresaju budzelar bez razmishljanja.
. Ono bez uvrede 
