Ko je izmislio Balkan?

[Mrkalj]

Još sam kao klinac u školskom programu slušao da je němačko die Grenze od slověnskog granica, možda je i Biserka Pejović bila Deretićevka.

I stvarno, satěrani uza zid sličnošću koja onemugućava ma kakvu drugu starogermansku ili indoevropsku pošalicu, Němci sami kažu (Kebler, na strani 196):


http://www.koeblergerhard.de/der/DERG.pdf

Grenze, F., "Trennungslinie zwischen zwei Bereichen", mhd. (M. 13. Jh. bzw. 1262 Thorn) greniz, grenize, F., "Grenze", slaw.Lw. (apoln. granica, F., "Grenzzeichen, Grenzlinie, Grenze", zu akirchenslaw. grani, Sb., "Ecke"), verbreitet durch Luther,verdraengt Mark

[Lesandar]

Još sam kao klinac u školskom programu slušao da je němačko die Grenze od slověnskog granica, možda je i Biserka Pejović bila Deretićevka.

I stvarno, satěrani uza zid sličnošću koja onemugućava ma kakvu drugu starogermansku ili indoevropsku pošalicu, Němci sami kažu (Kebler, na strani 196):


http://www.koeblergerhard.de/der/DERG.pdf

Grenze, F., "Trennungslinie zwischen zwei Bereichen", mhd. (M. 13. Jh. bzw. 1262 Thorn) greniz, grenize, F., "Grenze", slaw.Lw. (apoln. granica, F., "Grenzzeichen, Grenzlinie, Grenze", zu akirchenslaw. grani, Sb., "Ecke"), verbreitet durch Luther,verdraengt Mark

Ех, пусти колега Кеблер није имао информацију о реци Граникос, иначе би је одмах повезао са Келтима и вратио лоптицу у своје двориште.
Али колега Мркаљ, чули сте да овде сме да се прича само о @теми. Похваљен је пионир због опаске.

[Mrkalj]

Sintagma 'etimoloski metod' je skoro pa oksimoron. Zato i ti ako si mudriji svasta mozes dokazati, ali mora mnogo bolje od ovoga.

Mudrost i činjenice? O kakvoj mudrosti pričamo?

U nauci, dokazati znači ustanovti istinu, a mudrost i istina su uzajamno nezavisne kategorije.

[Mrkalj]

Ех, пусти колега Кеблер није имао информацију о реци Граникос, иначе би је одмах повезао са Келтима и вратио лоптицу у своје двориште.
Али колега Мркаљ, чули сте да овде сме да се прича само о @теми. Похваљен је пионир због опаске.

Evo jedna na temu @teme

Još nisam sasvim siguran, ali pogledajmo ovaj slučaj:

Srpska rěč cělj, koja ima i jekavsko-uopšteni oblik cilj (stići do cilja) ovako je etimologizovana u Anićevom enciklopedijskom rěčniku:

✧ njem. Ziel (http://hjp.srce.hr/index.php?show=se...&id=f1xlWxI%3D)

Ali, izgleda da sam smotan da pronađem, ili Kebler je tu rěč ispustio iz rěčnika.

http://www.koeblergerhard.de/der/DERZ.pdf

Poslě ziehen dolazi Ziestag - ne postoji Ziel. Izgleda da Anić zna bolje od Keblera...

[Lesandar]

Evo jedna na temu @teme

Još nisam sasvim siguran, ali pogledajmo ovaj slučaj:

Srpska rěč cělj, koja ima i jekavsko-uopšteni oblik cilj (stići do cilja) ovako je etimologizovana u Anićevom enciklopedijskom rěčniku:

✧ njem. Ziel (http://hjp.srce.hr/index.php?show=se...&id=f1xlWxI%3D)

Ali, izgleda da sam smotan da pronađem, ili Kebler je tu rěč ispustio iz rěčnika.

http://www.koeblergerhard.de/der/DERZ.pdf

Poslě ziehen dolazi Ziestag - ne postoji Ziel. Izgleda da Anić zna bolje od Keblera...

Па где ћеш већи фалсификат, када у ИЕ етимолошком речнику да би оправдали тезу да је индоевропски корен за реч КОЊ - најближи латинском екво, комплетно бришу све словенске варијанте и једину коју остављају је руска ЛОШАД, за коју се касније испоставља да је туранска позајмљеница, а да је најстарији назив управо КОН. Све у циљу да се не повеже келтски КУНО са словенским језицима.

Или, када нас убеђују да реч ГЛАВА води етимологију води од корњаче - ЖЕЉАВА, а веома је очигледно да реч ГЛАВА у својој морфологији има партицип од ВЕДА - ВА, у сваком словенском језику.

[Mrkalj]

Da se još malo vratimo na @temu, pazi ovo:

Kad mi je već zbog "cilja" otvoreno Z u Kebleru, Kebler (http://www.koeblergerhard.de/der/DERZ.pdf):
Zettel, M., "Stueck Papier, Zettel‹, mhd. zedele, zedel, zetel, F., M., N., "Blatt, Zettel‹, Lw. mlat. cedula, F., "Blaettchen", aus spaetlat. schedula, F., "Papierblaettchen", zu lat. scheda, F., "Blatt‹, Lw. gr. *schide,
F., "Splitter"

A sad ovo, Anić ( http://hjp.srce.hr/index.php?show=se...&id=f11gURE%3D)
✧ mlet. tsetola ≃ tal. cedola

Hajd'mo dalje, DIZIONARIO ETIMOLOGICO ONLINE (http://www.etimo.it/?term=cedola+&find=Cerca):


... gdě kaže da je latinsko cedula od grčkog SKED. Kaže, u antici je to bila tablica.


Francuzi (http://www.cnrtl.fr/etymologie/cedule):
Étymol. et Hist. Fin xiie s. cedule « billet servant à notifier qqc. » (Vie de St Evroult, éd. F. Danne, 3361); 1285 sédule (Ordonnances sur le Commerce et les métiers ds le Livre des Métiers d'Étienne Boileau, éd. J.-B. Depping, p. 392); 1314 « billet sous-seing privé par lequel on reconnaît une dette, un dépôt » (C.-A. Bevans, The Old French Vocabulary of Champagne, Diss., Chicago, 1941). Empr. au lat. class. schedula « petite feuille de papier » dimin. de scheda « page, feuillet ».
Francuzi, pogledaj tek te kompleksaške Miliće od Mačve, etimologiju pišu tako što navode pojavnice u francuskoj literaturi i završavaju sa latinskim schedula.


Bila, opet u školskom programu, jedna jako lěpa emisija koja je prikazivala kako se u srědnjověkovnoj Srbiji pravila hartija... Imaš emulziju u kojoj je celuloza i onda koristiš sita kroz koje cědiš emulziju.

Međutim, mi smo zaboravili da se na srpskom hartija kaže cědulja, čarape běčve, sandale crěvlje, pantalone vlače itd. To je zbog toga što je naša lingvistika u stanju ometenosti u razvoju, hendikepiranosti.

Vidiš, coa, Srbi su na Balkanu prvi imali papir, dok su ostali klesali o kamene ploče. Papir su izjeli moljci pa su Srbi ostali bez dokaza o prisustvu.

[Mrkalj]

Pa opet na @temu

Naša rěč kolač, nastala od kolo (kao i kolati, kolačiti) na italijanskom znači doručak ili užinu.

prasl. *kolačь (rus. koláč, češ. koláč) ≃ v. kolo (kolač se kod starih Slovena pravio od u krug oblikovanog těsta)

Pogledajmo ovu etimologizaciju kod italijana:

http://www.etimo.it/?term=colazione


kaže, od participa nepravilnog latinskog glagola confero u značenju donositi zajedno, doprinosti, i objašnjava se kako je u pitanju obrok gde svako daje svoj doprinos, dok drugi povezuju sa obrednim jelom pre ili posle konferencije.

I tako se užina (kolač) pretvorio u konferenciju.

[Mrkalj]

Vidimo da svaka nacionalna etimološka škola navrće vodu na svoju vodenicu, jedino je srpska, koja i ne postoji, u cěloj priči debelo zakasnila i još uvěk ne daje svoju rěč, već nekritički mahom prěuzima tuđa objašnjenja.

[Sitz im Leben]

Mudrost i činjenice? O kakvoj mudrosti pričamo?

U nauci, dokazati znači ustanovti istinu, a mudrost i istina su uzajamno nezavisne kategorije.

U nauci kao sto je etimologija, kako i sam vidis, glagol 'dokazati' vrlo cesto nema to znacenje koje si naveo.

Cinjenica da je navedena etimologija reci 'humus' klimava, kao uostalom i mnogo toga u etimoloskoj gimnastici, ni na koji nacin ne potkrepljuje tvoj inicijalni nagovestaj o vezi grckog? haemus i slovenskog helm. Doduse, uvek je tu taj 'germanski' momenat koji efikasno moze da skrene paznju od konkretne teme koju autor sam otvori.

Nacin na koji si poceo da razvijas temu od drugog posta, sa nagovestajem da ces krenuti u tom pravcu jos u prvom, svakako da nije bio mudar.

[Kor]

Е, да је Порфирогенит у ДАИ написао да је хумус то и то, Коаченко би вам све лепо објаснио шта је истина а шта није. А овако, све што није написано у ДАИ и сличним књигама је ругање елементарним чимбеницима тисућљетње повијесне збиље.

[Lesandar]

mnogi ne razmeju to otkud nekima potreba, pa čak i neverovatna sposobnost da namirišu čak i ono što je na samom kraju repa bilo kojeg teksta koji se pojavi ovde, da bi neverovatnom brzinom uskočili sa svojim "teorijama" o pra-pra.narodu.

Шта да радимо кад нам се само намешта, Бартолд Георг Нибург, Лекције из древне историје:



Лепо и поштено ставиш у претраживач име ХАЕМУС, кад оно излете Додољани, Доленци, Кривичи, Крушани, ЕДоњани Одризјани, све Грк до Грка.

[Sitz im Leben]

Е, да је Порфирогенит у ДАИ написао да је хумус то и то, Коаченко би вам све лепо објаснио шта је истина а шта није. А овако, све што није написано у ДАИ и сличним књигама је ругање елементарним чимбеницима тисућљетње повијесне збиље.

Kor, ja ne sumnjam da si ti lepsi nego sto si pametniji.

[Kor]

Kor, ja ne sumnjam da si ti lepsi nego sto si pametniji.

da, to je zbog toga sto nikako ne mogu da svarim DAI. Nemam tako prefinjen zeljudac kao pojedinci.

Onomadne si pobegao sa diskusije o genetici kada si se dobro provalio u vezi prelaska "slovenskog" X hromozoma u "balkanski". Jedan od zescih bisera koji se mogao videti na forumu.

Blago tebi kada imas takav zeludac. Zavidim ti, veruj mi. Takvi ljudi su srecni.

[Mrkalj]

Činjenice stoje ovako. Mi nemamo někog lingvističkog autorita, pa ni lingviste od kalibra. Razlog - tata Srbin kaže sinu: "Sine, Srbine, nema tu para." i onda se oprěděle za něke druge nauke. Ovo što se prělije na filološki, kao rezervnu opciju, uglavnom nije kvalitet. I onda, kao rezultat, imamo prěpisivače koji citiraju - autoritete, a autoriteti su stranci.

[M. Rokvić]

И за то има лека: учити, учити и само учити. Прво достићи стручни ниво савремених лингвиста, затим га престићи, па тек онда критиковати. Слично и за стране - достићи их, престићи, па тек онда оповргавати.

За довођење у везу грчког хема и словенског х'лма потребно је много више од пуке звучне сличности, а да не говоримо о тези према којој се заправо не ради ни о заједничком корену, већ искључиво о словенском који је у грчки језик ушао споља. На такав начин се можемо играти и са речи Балкан и прогласити је за ништа друго него бетацизам словенског В'лкан и објаснити словенском везаношћу за вукове и њихову бројност на нашем полуострву.

Лесандре, извињавам се, али не знам шта очекујете да напишем о речи улм, само сам се укључио како бих оповргао изречене тезе да је реч хум у српски језик ушла из грчког или неког другог језика, јер се ради о речи словенског порекла.

[Mrkalj]

И за то има лека: учити, учити и само учити. Прво достићи стручни ниво савремених лингвиста, затим га престићи, па тек онда критиковати. Слично и за стране - достићи их, престићи, па тек онда оповргавати.

Потпуно сам сагласан. Једино, нисам ја тај који критикује, већ прĕносим рефлексију са списка значајних слависта на којем нема ни једног слависте из Србије или нĕког слависте српског порĕкла ван Србије.

http://en.wikipedia.org/wiki/Slavic_studies

Slavists
Famous Slavists

* Johann Christoph Jordan, the author of an early scholarly work in Slavistics
* Josef Dobrovský (1753–1829) from Bohemia
* Alexander Vostokov (1781-1864) from Russia
* Pavel Jozef Šafárik (1795–1861) from Slovakia
* Franc Miklošič (1813–1891) from Slovenia
* Fyodor Buslaev (1818–1898) from Russia
* Anton Janežič (1828–1869) from Slovenia
* Vatroslav Jagić (1838–1923) from Croatia
* Jan Niecisław Baudouin de Courtenay (1845–1929) from Poland
* Aleksander Brückner (1856–1939) from eastern Galicia.
* Mykhaylo Maksymovych (1804–1873) from Ukraine
* Matija Murko (1861-1952) from Slovenia
* Blaže Koneski (1921–1993) from Macedonia
* Josip Tominšek (1872–1954) from Slovenia
* Max Vasmer (1886–1962) from Russia
* Josef Matl (1897–1974) from Austria
* Dmitry Likhachev (1906–1999) from Russia
* Jaroslav Rudnyckyj (1910–1995) from eastern Galicia
* Dmytro Chyzhevsky (1894–1977) from Ukraine
* Yuri Lotman (1922–1993) from Soviet Union/Estonia
* Thomas Schaub Noonan (1938–2001) from the United States
* Aleksey Shakhmatov (1864-1920) from Russia
* Jernej Kopitar (1780-1840) from Slovenia
* Izmail Sreznevsky (1812-1880) from Ukraine/Russia
* August Schleicher (1821 - 1868) from Germany
* George Shevelov (1908 - 2002) from Ukraine
* Oleksandr Potebnia (1835–91) from Ukraine/Russia
* August Leskien (1840–1916) from Germany
* Filipp Fortunatov (1848-1914) from Russia
* Antoine Meillet (1866-1936) from France
* Holger Pedersen (1867-1953) from Denmark
* André Mazon (1881–1967) from France
* André Vaillant (1890–1977) from France
* Roman Jakobson (1896–1982) from Russia/United States
* Vladislav Illich-Svitych (1934-1966), from Russia
* Henrik Birnbaum (1925-2002), from Poland/United States

Contemporary Slavists

* Stefan Brezinski (1932) from Bulgaria
* Radoslav Katičić (1930) from Croatia
* Nicholas V. Riasanovsky Russian-American
* Boris Uspensky (1937) from Russia
* Andrey Zaliznyak (1935) from Russia
* Frederik Kortlandt (1946) from Netherlands
* Vladimir Dybo (1930) from Russia
* Horace G. Lunt, from United States
* Alexander M. Schenker (1924), from United States
* Irwin Weil (1928), from United States
* Gary Saul Morson, from United States

Дакле, овај списак није критика, већ парадјз у лице српској славистичкој школи и филологији уопште.

[Mrkalj]

Напомена:

http://en.wikipedia.org/w/index.php?...action=history

Наш колега Хробоатос је додао Радослава Катичића:
00:07, 26 September 2004 Mir Harven (talk | contribs) (Katicic added) (undo)

А нĕки Иван Штамбук брише Вука Караџића:
15:57, 19 September 2008 Ivan Štambuk (talk | contribs) (8,932 bytes) (→Famous Slavists: Karadžić was not a Slavist, he wasn't even a linguist sensu stricto) (undo)

Без обзира, ми немамо слависте који припадају у овај списак.

[Ernest Wilde]

Најпре, поздрав свим дискутантима.
Уколико ми допустите, ја бих да поставим пар питања господину Мркаљу:
1. Која је последња књига или научни рад који сте прочитали из области филологије или лингвистике наших аутора?
2. Занима ме да ли сте филолог по образовању?
3. Да ли заиста сматрате да је Википедија релевантан извор за доношење закључака о стању у српској филологији и лингвистици?

[Ernest Wilde]

Одмах ћу објаснити зашто ово питам - наиме, списку наведеном на Википедији одмах би се могла додати још нека значајна славистичка имена, тако да тај списак не говори ништа ни о славистици нити о чињеничном стању у српској филологији и лингвистици. Избацивати Вука из списка слависта такође није баш професионално - наиме, сваки допринос проучавању неког од словенских језика или културе може се сматрати славистичким радом.

[Ernest Wilde]

Да ли је руској славистичкој школи такође парадајз у лице то што се на том списку не налази рецимо један Топоров или Иванов или Толстој. Дакле, овај списак са Википедије далеко је од тога да обухвата све значајне слависте или оне који се баве славистичком лингвистиком. Да не набрајам кога све овде нема само нпр. из руске славистичке школе.
Ипак би требало бити свестан да је Википедија сајт који често доноси и лаичке информације и није потпуно поуздан, а не ослањати се на рефлексије њених сарадника као на чињенично стање.

[Lesandar]

Наш колега Хробоатос је додао Радослава Катичића:

Уразумитељ?

Реч је о службеном записнику од 13. маја 1681. године са исказима сведока, двојице Влаха Крмпоћана и једног становника Леденица, које је Дворска комора позвала да сведоче о ранијим обавезама становника Лича, Крмпота и Леденица према грофовима Зринским. Сведочећи под заклетвом пред Кристофором Зником, представником загребачке жупаније, и Кристофором Першићем, загребачким каноником, сведоци Крмпоћани су у својим генералијама навели да су Расциани, па је тако уписано и у службени записник: „Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus” i „Stephanus Duich de dicta Kernpothi itidem Rascianus”. У време када је сведочио, Марко Прпић је био, што није без значаја, кнез крмпотски, а за сведока је био позван као представник Влаха Крмпоћана, насељених у Личу и Светом Јакову у првој половини XVII века. Прпићи су, уједно, били и најбројнији род Влаха Крмпоћана; почетком XVIII века, према истраживањима Стјепана Павичића, живело је у Личу, Крмпотама, Подгорју и Лици и Крбави 296 припадника овог рода. О поменутом Стефану Дујићу се не зна ништа поближе.

[ljuba miljkovic]

Без обзира, ми немамо слависте који припадају у овај списак.

E, бaш...

САСВИМ ОСОБИТИ Др ВЕЛИМИР МИХАЈЛОВИЋ

Проф. др Велимир Михајловић, Веља, није живео дуго, а живео je, помало наклоњен боемији, не умећи да се уклопи у системе. Понешто му je таквом одузето, прећутано и заташкавано. Причао je, понекад и само најближима, о томе, сетан. Пријатељи су га и по томе знали и по томе упамтили. Једно писано сведочанство о томе ваља имати на уму када се говори о њему. Реч je о Напомени издавача, Института за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду, у Уводној напомени књиге Речник презимена Шајкашке, Нови Сад, 1983, 6, у којој стоји:

„У складу са чињеницом да је ова књига настала као резултат вишегодишњег рада на прoјекту Ономастичко-лексиколошка истраживања на терену Војводине, чији је носилац од оснивања др Велимир Михајловић, издавач je био планирао да се носилац пројекта нађе на челу ауторског колектива ове књиге. Из разлога на које се није могло утицати, међутим, догодило се да носилац пројекта није имао удела у уобличавању књиге.“

Веља Михајловић je студирао руски у генерацији са преводиоцем Петром Вујичићем и историчаром књижевности Миливојем Јовановићем. Та генерација слушала je многе предмете из филологије са студентима југословенских књижевности и српскохрватског језика у којој су били: сјајни новинар Драган Никитовић, песник и библиограф Радисав Мића Цајић, приповедач Велизар Бошковић, критичар Петар Џаџић, потоњи професори универзитета: Слободан Марковић, Baca Милинчевић, и Милија Николић, историчари књижевности Милован Богавац, Станко Јовићевић, Предраг Лазаревић, Милутин Пашић и Петар Пешут.

Мало je ко од њих на почетку студија, 1948, најављивао оно што ће бити од њих. Није се, тада, могло очекивати ни који су домети које ће досећи Веља Михајловић, а достигао je вредности да буде препознатљив и свој и у животу и у стваралаштву. Учио je лако језике. У позним годинама студија савладао је есперанто и преводио на тај језик Радоја Домановића, Бору Станковића и Лазу К. Лазаревића. Дружио се са есперантистима и ишао на њихове конгресе и упознавао свет.

Прво запослење било му je Архиву Војводине, тада у Сремским Карловцима. Оданде се јавио у науци. Писао je према архивској грађи и објављивао у Задружном архиву (1958), цетињским Историјским записима (1960) и Acta historica medecinae. И превођење на есперанто и историјске теме нису га дуго држали и брзо се окренуо филологији. Пријавио je и одбранио на новосадском Филозофском факултету докторску тезу Дримоними Фрушке Горе, која je те године и објављена. Од тада објављу je искључиво радове из филологије. Централно место у његовом научном раду je лексикологија. Имао je богату библиотеку речника, која му je служила да трага за речима (лексемама). Писао je о називима ветрова, топонимима Срема и Србије, о лексици рибарства и, понајчешће, о презименима. У свему je био на терену историје језика и упоредне лексикологије.

Природно je тако стигао да напише изузетну Грађу за речник страних речи од времена Велике сеобе до Вуковог Рјечника 1815. године, Нови Сад, 1972-4, а потом и до, такође, двотомног речника Посрбице од Орфелина до Бука, Нови Сад, 1984. године.

Знао je Веља Михајловић добро да je у Матици српској бележена грађа за славеносрпски речник, a осећао je потребу да, ипак, начини речник страних речи и посрбица. Више но икоме било му je јасно да je за те послове било потребно и времена и рад много људи. Бојао се, међутим, да би се такав рад могао одужити у недоглед и неће или бити завршен или да ће се на њега морати чекати веома дуго, чак много година. Одлучио je стога, свестан одговорности и могућих недостатака, да објави Грађу, а не Речник страних речи. Лепше и одговорније не може се поступити у науци.

Ваљда треба да буде забележено да je уза себе увек имао довољно картица да би у свим приликама где би се нашао, у Новом Саду, Београду и другде, бележио речи. Увече би уз речнике сређивао и обликовао грађу. Тако радећи наишао je 1969. на најстарије српско име Београда. Само истраживачу његова кова било je дато да открије такав податак. Утисак je да je пре био склон посрбицама а не туђицама.

Користио je Веља Михајловић сва своја знања и познанства да би долазио до грађе која га je интересовала. Познавање архивске грађе, на пример, помогло му je да организује рад на Речнику презимена Шајкашке, а да се определи баш на његову израду допринело je објављивање двотомног дела Шајкашка историја l-2, Нови Сад, 1975. и лично пријатељство са Рајком Николићем, директором Музеја Војводине, који je био иницијатор израде монографије Шајкашка. Сем о српској лексици и презименима, писао je Веља Михајловић и о мађарској, румунској и русинској.

Последњих година живота највише je Веља Михајловић радио на књизи о презименима. У Задужбини, листу Вукове задужбине, објављивао je прилоге о презименима под насловом Име и судбина. Под њиме je желео да објави књигу која се сад објављује под насловом Српски презименик. Рукопис књиге прегледао je песник, есејиста и преводилац Бранимир Живојиновић, Бане. У њега je имао поверења, jep je био полиглота као и сам, а знали су се из гимназијских дана у Смедеревској Паланци.

Прилоге, расправе и студије, објављивао je Веља Михајловић у свим водећим листовима код нас: Прилози проучавању језика, Рад војвођанских музеја, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Наш језик, Гласник цетињских музеја, Јужнословенски филолог, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Књижевни језик (Сарајево), Расковник, Библиотекар, Политика, Дневник, Ономатолошки прилози и други. Било би корисно објавити његове прилоге по тематици како би се на једном месту нашла лексиколошка грађа коју je објавио. Њој нико није посветио више пажње од њега.

Велимир Михајловић, Веља, рођен je 18. маја 1928. у селу Старо Ланиште код Јагодине. Умро je 4. августа 1994. у Београду. Основну школу и гимназију завршио je у Смедеревској Паланци. Школске 1946-47. имао je прекид у школовању. Руски језик и књижевност студирао je на Филозофском факултету Београдског универзитета 1948-57. године.
У Архиву Војводине радио je од 1965, а управник je био до 1969. године. Током 1957. завршио je у Загребу архивистички течај на коме je слушао и полагао латинску, глагољичку и ћириличку палеографију.
Током гимназијског и универзитетског школовања ишао je на оновремене радне акције. Зиме 1944-45. био je на Црном Врху, на сечи дрва за Београд. Са пруге Брчко-Бановићи, 1946, упућен je са југословенском бригадом у Пољску. Могућно je да je тај боравак у Пољској утицао на његово опредељење за славистику. Био je и на прузи Шамац-Сарајево и на Новом Београду.

Године 1969. именован je за управника Института за лингвистику и онде био иницијатор и извођач научних пројеката. Крајем 1974. изабран je за доцента, 1979. за ванредног професора, а 1985. и редовног. Предаваоје Упоредну граматику словенских језика.
У Карловцима je Веља Михајловић упознао и заволео Дунав и на њему проводио много времена. Упознао je и заволео све што je у Карловцима и његовој околини било за памћење, али и подрумаре и пчеларе. Знао je и све карловачке скривене крчме. Највише je волео да свраћа и да води пријатеље, а имао их je уистину много, у крчму једног Руса.
Успостављао je лако пријатељства и умео да их одржава и у земљи и у свету. Његове животне згоде су препричаване, а све више одлазе у заборав, а биле су и лепе и драге.
Биобиблиографију проф. др Велимира Михајловића начинила je и објавила Светлана
Спасић-Вукославовић у Зборнику Матице српске за филологију и лингвистику, књига 39, св. 2, 1996, 267-274.
Лаза Чурчић,
У Тителу јуна-јула 2002.

[Sitz im Leben]

Ja nisam nikad bio kul tip. Ono što jesam bio - bio sam bio kritičar...

Потпуно сам сагласан. Једино, нисам ја тај који критикује...

Nego, otkud nagli zaokret ka cirilici? Je li taj preobrazaj posledica eremitine agresivne i dosledne kampanje ili se zaglavila tastatura?

[Mrkalj]

Да ли је руској славистичкој школи такође парадајз у лице то што се на том списку не налази рецимо један Топоров или Иванов или Толстој. Дакле, овај списак са Википедије далеко је од тога да обухвата све значајне слависте или оне који се баве славистичком лингвистиком. Да не набрајам кога све овде нема само нпр. из руске славистичке школе.
Ипак би требало бити свестан да је Википедија сајт који често доноси и лаичке информације и није потпуно поуздан, а не ослањати се на рефлексије њених сарадника као на чињенично стање.

Pa, Miloš Rančić, koji je glavni srpski vikipedista (dok se još nije posvađao s makazama) slik(ov)ao se po internetu sa dr Remetićem





pa sam mislio da Institut za srpski jezik u kojem zaposleni imaju:
- slobodno radno vrěme,
- plate od poreskih obveznika ove, nedavno bankrotirale države,
- ekstra honorare za izradu Rěčnika Matice srpske

imaju něki interes da se makar malo potrude oko uređenja lingvističkog děla ove, najčitanije internetske enciklopedije. Ali, avaj, oni bi i za to tražili ekstra lovu.

Inače, ja sam po zanimanju poreski obveznik.

Svojevrěmeno, Rančić se hvalio da mu je mentor za tekstove koje piše dr Piper, pa je možda to razlog zašto je srpska lingvistika na Vikipediji otišla stranputicom internacionalizma dok su sve ostale vikipedije na srpskom jeziku (hrvatska, bosanska i odskora crnogorska) tvrdo nacionalističke.

Na priměr, ovaj tekst pun mržnje i prězira prema Srbima na srpskoj vikipediji je napisao naš kolega Hroboatos: (Mir Harven): http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A...BE%D0%B2%D0%B0


Problem je što prosěčni srpski korisnik interneta prosěčno jednom dnevno otvara Vikipediju.

E, pa, malo je i paradajz. Možda trušija, flaširana.

[Lesandar]

E, pa, malo je i paradajz. Možda trušija, flaširana.

Ово је јаче од мене