Izvinjavam se ako pokrećem već bajatu temu, ali naprosto mislim da se nije reklo dovoljno.
Ili, naravno, nije rečeno ono što bih
ja rekla.
Zahvaljujući blagodetima kablovske, u prilici sam redovno (kad bi bilo volje) pratiti narečenu emisiju. Mada mi se od nje bljuje kao ni od čega što sam videla zadnjih, bar, deset godina; priznajem da ponekad sa onanističko-nekrofilskom potrebom zaustavim daljinski.
I sa zablesavljenim očima.
Neverovatno kako je običan tv-e u stanju da vam pljune u lice. Taman kad pomislite kako ste već sve videli i kako vas nikakve pogane i ingeniozne bravure
mainstream političke korektnosti više nisu u stanju iznenaditi; natrčite na nešto ovakvo.
Ružnoća me fascinira kao i lepota. U stanju sam zuriti sa prekrasnim oduševljenjem u najmučnije gnusobe kao i u zenite estetike vrste kojoj pripadam. Ova me tema, međutim, intrigira iz malo drukčijih razloga: mada odvratna jeste, nije reč o goloj gnusobi; već o gnusobi prirode samog čina koja me uvek iznova ostavi bez daha i koju, kako slutim, većina previđa.
Da imam jedno par miliona eura na bacanje, iz čistog bih principa išla da tužim svakoliku amerikansku javnost; tek da vidim šta bi imali reći u svoju (grlatu) obranu. Čisto da stavim do znanja.
Retko je šta prineti odvratnosti predebelih, u podvaljke i masne naslage uraslih
majki kojima svaki korak predstavlja mukotrpno geganje a koje s manijačkim sjajem odevaju svoje 4-ogodišnje kćeri u kupaće kostime okićene perjem i uče ih da vrte guzama i namiguju zabalavljenoj pedofilskoj javnosti.
Volela bih da preuveličavam. Verovali ili ne, savršeno sam - plastična.
Ali, stomak mi se ne diže od gnusobe čina; već od gnusobe
univerzalne vrednosti koju vaskoliki svet uzima kao takvu, bez provere, na reč.
Istinu govoreći, nikad mi nije trebao konkretan dokaz da je amerikom zapoveđena, a planetom poslušnički prihvaćena;
politička korektnost najvećma šuplja fraza u istoriji tog izraza. Svejedno sam zgrožena bestidnim načinom na koji se besmisao jednog takvog zakona koji je skoro pa stekao status religije; javno, na talambase, razotkriva.
I kako se svejedno svi i dalje smeškaju.
I veruju.
Ne dajem ni pet para na civilizaciju u kojoj se besramno zagovaraju homosexualni brakovi, prava rasnih manjina i sexualno uznemiravanje u smislu slučajnog spoticanja u liftu - a koja je u stanju u isto vreme iznedriti, uz prizvuk nacionalnog ponosa, jedan ovakav
reality.
Ali vrhunac gnusobe nit je u mom negodovanju, nit je u državi(ama) koja je kao takva sopstvene domoroce zatvorila u rezervate i svetom se vitla zbog naftnih izvora ko i Hitler - nemajući golu iskrenost ko on, pa da to javno kaže, no se pozivajući na borbu protiv terorizma, biološko oružje i slične budalaštine - već u 90-postotnoj planetarnoj populaciji koja duva u isti rog.
Što bi rekla jedna koju sam prestala poštovat: neki nastrani ljudi to vole.
Nastrani, šta volite?
p.s. neću se izvinjavati zbog "pretilo" i "masno". Nikad se ne izvinjavam zbog istine.
. Gledala sam jednom emisiju, više ne, ne znam ni da li se još prikazuje. Nisam se nešto zgražavala, nisam taj tip, ali mi je sve to prilično 
. U celoj toj priči mi je drago da sam saznala da i takva takmičenja postoje, čisto da budem obaveštena, jer da nisam videla a neko mi pričao rekla bih mu -Alaaa lažeš...ovako verujem svojim očima da neke male devojčice zaista žive nekim čudnim životima
