Kada ljubav umire...

Zajedno ste, ili vise niste... Osjecate ljubav, ali ona vise nije ono sto je nekad bila... Ipak, i dalje volite, ali ne onim zarom, onim intenzitetom, kao sto je nekad bilo... Opet, mozda to i nije vise ljubav, vec samo navika, koja ne dopusta da se otrgnete i krenete dalje... Mozda je u pitanju samo ego, koji ne priznaje poraz...
Ali, bol u grudima, u srcu jos vas razdire... Ili bar nagriza... Mozda vas i nemoc obuzima...
A tuga...??? Eh, tuga je tu ili kao stalni saputnik, ili kao oluja, koja se pojavi kad se najmanje nadate... Pojavi se i izbrise onu zraku srece i radosti, koja vas je taman obasjala i dala vam nadu da je bol iza vas...
Kako se boriti protiv takvih osjecaja...? Da li je vrijeme jedini lijek...? Ili...
(Hmm, pitam se da li ce iko da pise o ovako depresivnoj temi :? )

To bas i ne moze da se tako lako objasni ,svi su bar nekad doziveli tako nesto ali ne moze da objasni (ili bar ja ne mogu ni sebi ni drugima)Verovatno se radi o tome da se ne mozes odreci necega sto je bilo tvoje tek tako pa cak i ako nekog drugog volis mnogo .

ah, evo ja cu.... rekla bi da znam o cemu pises....
mislila sam da je vreme lek za ove stvari... znas, ni vreme ti ne pomaze ako sam sa sobom ne rascistis neke stvari! Ako u glavi ne resis da zelis da bol prestane (jer nekad bol prija i taj vec dobro poznat predstavlja neku vrstu sigurnosi), da odlucis da mozes sama dalje, da vidis da su neke stvari nestale i da ih je nemoguce vratiti (ovo je najtezi deo).... a za sve ovo je vec potrebno vreme...

Evo ja cu :wink:
Pa dobro, sta je tebi opet? Da nisi gledala neki tuzan film?
Taman pomislis da ce trajati vecno a ono...prc
I sta onda?
U GRAD!!!

gazdrarice, gazdarice, kako bi se lepo ovaj prica uklopila u onu temu "navika ili..." (tako se nekako zove).
i da sam ja sada moderator, po uzoru na vas samo bih ti rekao da lepo pogledas teme koje su vec otvorene i zakljucao ovu.

Sta je s tobom posmatrac u posljednje vrijeme???
Zena ti ne da onu stvar, ebe te sef u mozak, ili sta...???
Nije u ovoj temi akcenat na navici, vec na bolu, gubitku, borbi sa sobom...
Pametan si momak, pa daj onda aktiviraj te sive celije...
---------------------
A meni sta je...? Ma, nemam pojma, spucao me opet neki crnjak pa samo razmisljam o depresivnim stvarima... Inace, ja vec godinama nisam bila zaljubljena... :?

Pa nista nije vecno na ovom svetu sem njega samog. Sto brze se pomiris s' time, to ces lakse da prepoznajes 'mrtve' stvari u buducnosti, i lakse ces ih prihvatati... A jedini problem kod ljudi je sto se oni trude da sve sto pokazuje iole malo 'zivota', reanimiraju... a neke stvari su mrtve pa mrtve, i mozes ti godinama da ih ozivljavas, to ce se tesko desiti...

Jednostavan recept: nikad ne gledaj nazad... Zasto i bi? Pa zivot zaista jeste isuvise kratak da bi trosila buducnost razmisljajuci o proslosti... Doduse to zvuci isuvise lako, i ako nije, i obicno ljudi to nauce na tezak nacin...

Poz.

da, nema nista gore kad nisi zaljubljen, pomislis da ovaj svet nije normalan, da se nesto desava sa tobom, da si izgubio smisao za ljubav... ja sam mislila da bolujem od toga, pa sam se prepustila slucaju, nista ti ne preostaje nego da cekas (groznoooo) da naidje neko ko ce te podici iz mrtvih...
eto, ja sam ti ziv primer

O Gazdarice, pa zasto sada od jutra, pa neko mora i da radi, e bas si me rastuzila jos mi je i devojka malo pre plakala zbog nekih prica koje je cula a koje neposredno imaju veze samnom pa ja sam sada gotov, jedino sto mi presotaje da odem do bazena i da plivam do besvesti kako bih izbacio trenutno nagomilanu negativnu energiju u sebi....A sada da se vratim na temu, Ljubav nikada ne umire, vec ako se pojavi taj crv sumnje da je to samo navika onda ljubv nije ni rodjena, Ljubav se vrlo tesko radja ali kada se to desi onda ne umire. Neznam sta da ti kazem trenutno sam sentimentalno raspolozen pa mozda i ne razmisljam realno ili mi se samo tako cini ma neznam koj mi je qurac....ali je ocigledno da svet srlja ka propasti pa je zato tesko i ostvariti pravu ljubav, LJUDI SU SE PREVISE ISKVARILI moja draga, zato puno tuge i ovakvih razmisljanja...

stvarno mi nije nista, sef je super, a post je poceo tek juce, tako da jos nije kriza.
ali mrzim duple standarde.
verovatno isto ovo pomisle oni ljudi kojima ti zakljucas temu uz obrazlozenje da nesto slicno postoji, iako ih povezuje samo nit. mozda oni u tim slucajevima pomisle da si ti tek ovlas pogledala njihov post i...

znam na sta mislis, u poslednjih nekoliko dana samo kritikujem moderatore. evo predlazem da pre nego sto zakljucate neku temu prvo predlozite da se tema zakljuca, pa vidite kako ljudi reaguju, dobijete obrazlozenje ili objasnjenje od pokretaca teme o tome kako se tema razlikuje od prethodnih, pa tek onda (ne)zakljucate. bilo je toliko slucaeva da neko pokree temu, ljudi pocnu da diskutuju i vi se ukljucite nakon desetak postova i zakljucate temu. zar cinjenica da ljudi odgovaraju na temu nije dovoljan pokazatelj da je tema i dalje interesantna i neiscrpljena.
molim te nemoj ovo da shvatas licno, vec samo kao drugarsko-korisnicku sugestiju (ponekad oni koji su na vlasti moraju da cuju glas naroda inace izgube osecaj).
ajd zdrav

A zasto jednostavno ne budemo srecni sto smo doziveli ljubav, pomirimo se sa cinjenicom da je ona izbledela (jer da nestane ne moze), i gajimo nadu da ce nam se desiti ponovo...eto, dajte malo optimizma! :wink: 8)

Gazdarica:

Zajedno ste, ili vise niste... Osjecate ljubav, ali ona vise nije ono sto je nekad bila... Ipak, i dalje volite, ali ne onim zarom, onim intenzitetom, kao sto je nekad bilo... Opet, mozda to i nije vise ljubav, vec samo navika, koja ne dopusta da se otrgnete i krenete dalje... Mozda je u pitanju samo ego, koji ne priznaje poraz...
Ali, bol u grudima, u srcu jos vas razdire... Ili bar nagriza... Mozda vas i nemoc obuzima...
A tuga...??? Eh, tuga je tu ili kao stalni saputnik, ili kao oluja, koja se pojavi kad se najmanje nadate... Pojavi se i izbrise onu zraku srece i radosti, koja vas je taman obasjala i dala vam nadu da je bol iza vas...
Kako se boriti protiv takvih osjecaja...? Da li je vrijeme jedini lijek...? Ili...
(Hmm, pitam se da li ce iko da pise o ovako depresivnoj temi :? )

Kliknite za proširenje...

a protiv ovakvih osecaja boris se optimizmom. kada si tuzan setis se lepih trenutaka i tuga nestane

Prvo - apsolutno mi ne pada na pamet da se ovdje raspravljam s tobom, o nacinu rada moderatora... Ima otvorenih tema o tome, pa mozes da pises koliko ti je volja... Mozes i ovo da shvatis kao samovolju... Tvoja stvar...
Drugo - ovo je prica o vezi koja je GOTOVA, bez obzira da li je dvoje ljudi formalno jos u njoj, ili ne... Dakle, ne o nacinu spasavanja veze, jer se ona ne moze vise spasiti... Drugim rijecima, kako se izboriti sa sobom i krenuti dalje...
Sad jasno ili jos treba da crtam...???

Hmm, sad vidjeh da si shvatio temu...
Drago mi je...

Optimizam je jedina stvar koja tera ljude da idu napred... nestane li optimizma, pretvaras se u 'another brick in the wall'... Ali optimizam zaista mora da se vezba... Ako dopustis da ti 'isklizne' optimizam, mozes vrlo lako da se pretvoris u sustu suprotnost (sto neki kazu, 'pesimista je optimista sa iskustvom')...

Poz.

Gazdarica:

Prvo - apsolutno mi ne pada na pamet da se ovdje raspravljam s tobom, o nacinu rada moderatora... Ima otvorenih tema o tome, pa mozes da pises koliko ti je volja... Mozes i ovo da shvatis kao samovolju... Tvoja stvar...
Drugo - ovo je prica o vezi koja je GOTOVA, bez obzira da li je dvoje ljudi formalno jos u njoj, ili ne... Dakle, ne o nacinu spasavanja veze, jer se ona ne moze vise spasiti... Drugim rijecima, kako se izboriti sa sobom i krenuti dalje...
Sad jasno ili jos treba da crtam...???

Kliknite za proširenje...

nije ni meni do rasprave! ali...

..."Ima otvorenih tema o tome, pa mozes da pises koliko ti je volja.."

.... i opet dzaba. o tome se radi

Heh i ja uvijek kazem da treba nabaciti osmijeh na lice i hrabro krenuti dalje... Ipak, u stvarnom zivotu nije to bas tako lako i jednostavno...
Iz nekog razloga sad mi se vrti po glavi pjesma "Povratak"...
Znate ono:
Jos bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je zelim,
Ili ne zelim...

A ja uopste nisam neki ljubitelj poezije...
Ko zna kako ljudski mozak funkcionise... :?

kety:

da, nema nista gore kad nisi zaljubljen, pomislis da ovaj svet nije normalan, da se nesto desava sa tobom, da si izgubio smisao za ljubav... ja sam mislila da bolujem od toga, pa sam se prepustila slucaju, nista ti ne preostaje nego da cekas (groznoooo) da naidje neko ko ce te podici iz mrtvih...
eto, ja sam ti ziv primer

Kliknite za proširenje...

Jeste, grooooznooooo je... I onda mene ovako spuca neraspolozenje, pa ne znam sta cu sa sobom... :?

jesi cula za vinjak gazdarice? :wink:

Eh vuce, tugu utapati u alkoholu isto je kao po onoj:" Htio sam da je zaboravim, a onda sam je vidio duplo"...

hadje gazdaraice napravi jedan dobar kapucino zapali cigaru i lepo razmisli sta sve gubis ako nema vise ljubavi i onda lepo uoci koliko ti te stvari znace pa se zapitaj kako je do toga doslo i probaj sledeci put da budes istrajnija, tuzno je kad se osecas kao poslednji covek na planeti ali je na srecu prolazno, jedna moja drugarica tomoko kaze da uvek posle kise dode sunce i da onda jos jace greje, dakle glavu gore i mojne slucajno da se bedacis, moglo bi da bude gore...recimo da nemas kintu ni za cigare i kapucino :wink:
poz.

Ebi ga,gazdarice,sje8o nam se ti.Pa sta onda tek mi da radimo?Pa sad cemo da padnemo svi u depresiju,covece.

Neznam za tebe, ali ja sam se poprilicno dobro istrenirao u tome... Kad je nesto gotovo, gotovo je i tacka... Vise nikad ne pomislim o tome, bar ne u skoroj buducnosti... Moze nekad da me nesto podseti na sve to, ali nikako do nivoa neke blage depresivnosti...

'Keep your head up, and walk forward!'

Poz.

Eh,lako je tebi,Inco,kad u tebe programerski mozak.
Start
.
.
.
End

Ana Marija, nije kapucino, ali jeste mokacino na mom stolu, a od jutros pusim kao blesava... Kalemim jednu na drugu... I opet se dlanovi znoje... :?
Bundevo, evo necu, necu vise...
Kontam nesto da cu se ponovo morati vratiti gimnastickom seksu... Ipak sam smirenija kad se redovno seksam... Ovako, u samonametnutoj apstinenciji, u danu 3549586959059 puta promijenim raspolozenje...