Dedinje - Čarobni breg
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Dedinje - Čarobni breg

  1. #1
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    24.02.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    444
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Dedinje - Čarobni breg

    Dedinje - zabranjeni grad srpske elite
    Čarobni breg

    U raskošnim vilama koje se prostiru od Mačkovog kamena do oboda Senjaka, na granici sa Hipodromom, danas žive svi oni koje etiketiraju kao srpsku elitu. Od kralja i predsednika, većine ambasadora i Gorana Bregovića, preko Caneta Subotića i Vladimira Jugovića, koji iako žive u inostranstvu račune za „Infostan" plaćaju i za vile na Dedinju


    'Zakleo sam se još kao skojevac, kad dođem u Beograd i upadnem u ove vile buržoaske, ovih eksploatatora, krvopija radničke klase i poštenih ljudi, da ću pronaći najluksuzniju vilu nekog buržuja, uskočiti u nju, potražiti najluksuzniji krevet i sa sve čizmama svojim partizanskim i ličkim blatom na njima - leći i prespavati. I upao sam u vilu, mislim da u njoj sada Jovanka Broz stanuje, isterali smo neke više nemačke oficire koji su tu stanovali i još su u dve rerne bili nedopečeni jedna ćurka i jedna guska.'

    Ovako ostvarenje svog dedinjskog sna opisuje partizanski major Milan Trešnjić, koji je prvi put došao u Beograd 1944. na krilima Šeste ličke brigade. Međutim, fascinacija ovim beogradskim brdom ne počinje i ne završava se blatnjavim baldahinima nakon dolaska gnevnih oficira, već je započeta decenijama ranije i traje do današnjih dana. U jeku najveće prodaje crnogorske obale od pre nekoliko godina, u kojoj su ruski turbo tajkuni pikirali omiljene kvadratne metre za svoje buduće letnjikovce, rođena je legenda o jednom lokalnom mladiću. Pošto je mladi đetić prodao svoju kamenitu dedovinu za dva miliona evra, na pitanje šta će sada sa tolikim novcem, kratko je odgovorio: „Što svi milioneri, to i ja. Kupiću kuću na Dedinju".

    I pored toga što su u ogroman broj dedinjskih vila uloženi kubici najboljih i najskupljih materijala, postoje mišljenja da je novokomponovana gradnja uništila estetiku prestižnih gradskih brda. Poznati beogradski arhitekta, profesor i dopisni član SANU, Brana Mitrović, o delovima nove dedinjske arhitekture nema visoko mišljenje.

    - Mi gubimo kapitalne prostorne resurse. Danas više ne možemo da tvrdimo da su neke lokacije na Dedinju i dalje ekskluzivne, a svakako da su i daleko od nekadašnjeg rezidencijalnog elitizma. I u urbanizmu nailazimo na problem sličan onome u muzici i u mnogim sferama života, tako da imamo i turbo-folk arhitekturu. Na sceni je jedan profil investitora koji misle da stižući na određenu društvenu lestvicu mogu arhitekturom da ulepšaju prošlost koja im se ne dopada ili ih nije dostojna. Ne može se građanska tradicija ostvariti pogrešno kompiliranom istorijskom arhitekturom. Imam utisak da jedan deo investitora time želi da svoje kratko trajanje pretvori u tradiciju koju inače nemaju, te onda onih svojih 200 nepostojećih godina žele da pokriju sa dva „lavića" na pročelju i u svom malom svetu stvaraju utisak da iza njih stoje svi ti uvaženi preci sa svim onim što misle da je trebalo da imaju. To je besmisleno i smešno, a deluje i prilično tužno - govori Mitrović.

    Dedinje se u geografskim kartama iz 18. veka pominje kao Dedinbergt (Dedinjsko brdo). To je bilo mesto glavnog turskog logora iz koga je tokom austrijsko-turskog rata 1716. godine veliki vezir Numan paša Ćuprilić pobegao pred trupama princa Eugena Savojskog, a tu se nalazio i austrijski logor 1789. godine. U prošlosti se pominjalo kao Dedija, Mala Dedija i Dedina. I oko samog naziva spore se Srbi i Turci. Po jednoj teoriji, toponim potiče od naziva koji se davao starešini muslimanske sakralne građevine, a po drugoj, poreklo je srpsko i znači - dedino brdo. Početkom 20. veka za Beograđane ovo brdo je važilo za gradsko izletište „bogu iza leđa", a sve se menja u periodu između dva rata kada imućni prestoničani na obodu grada traže prostrana imanja na kojima će podići velelepne kuće. Jedna po jedna veleposednička porodica seli se u kraj koji samim tim postaje elitni.


    Član Krunskog veća i predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović, čija je porodica već decenijama stanovnik tog kraja, Dedinje naziva „gnezdom vlasti", dodajući da mnogi, znajući za takvu reputaciju, žele upravo na taj način da se „ogreju" o vlast.



    Acovići nisu među prvim porodicama koje su došle na Dedinje, tamo smo od početka tridesetih godina prošlog veka, a naseljavanje je počelo mnogo ranije. Ne treba zaboraviti da je to bio poljoprivredni kraj, a da je veća i snažnija izgradnja počela posle Prvog svetskog rata. To je bilo naročito stimulativno nakon odluke kralja Aleksandra da tamo sagradi dvor. Potpuno je prirodno da svi koji za to imaju mogućnost pokušavaju da se približe zoni koja se gradi kao elitna i kada ta adresa postane „in". Neki misle da će samim tim što se nalaze u takvom društvu i njih primetiti, pa će, opravdano ili ne, pomisliti da su i oni neki bitni faktori. To je pravilo koje je nekada važilo na dvorovima: „Treba da budete na vidiku vlasti" - govori Acović.



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    24.02.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    444
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Kralj Aleksandar je posle ženidbe s Marijom Rumunskom 1922. godine odlučio da izgradi letnjikovac na Dedinju. Dvor je još bio u izgradnji kada je kralj namerio i da svakom od trojice sinova izgradi apartman na posebnom spratu, kao i sobe za vaspitače i dva apartmana za goste. To je današnji Beli dvor, kako ga je nazvao knez Pavle. Izgradnja je započeta 1934. godine, kada je završen Stari dvor. Ali, kralj, koji je u oktobru te godine ubijen u Marseju, nije dočekao da uživa u svojim kućama.



    Gost

    Maršal sahranjen u tuđem dvorištu

    Posle Titove smrti na radnim akcijama čula se pesma: „U Užičkoj kraj petnaestog broja, leži telo trostrukog heroja". On je za svoju večnu kuću odabrao dedinjsku uzvišicu, a Matija Bećković to ocenjuje kao nešto nezapamćeno u istoriji.

    - Da taj Guliver koji se obreo među srpskim Liliputancima nije za života postigao ništa drugo, ono što je učinio na samrtnom času bilo bi dovoljno da bude zapamćen kao jedinstven slučaj u istoriji. To je prvi čovek koji je do te mere bio lišen slabosti i predrasuda običnih smrtnika, da je želeo da se sahrani pred tuđom kućom. I drugi ljudi se ponekad sahranjuju van groblja, ali na svojim imanjima. Ali, da poželiš da vekuješ pred tuđom kućom, u tuđem dvorištu, jedinstven je primer ljudske visine, širine i nesebičnosti. S druge strane, gde bi drugo takvu želju bilo moguće ispuniti sem u Srbiji, u njenom glavnom gradu i na njegovom glavnom brdu - kaže Bećković.

    Budući da su nakon namere kralja da se izmesti na Dedinje ubrzo počele unaokolo da niču kuće onih koji su smatrali da im je mesto odmah do monarha, opštinari su bili prinuđeni da izdaju saopštenje:

    „Privatnim licima, pa ma koja ona bila, ne može se i ne sme dopustiti da se sa svojim letnjikovcima izmešaju sa kraljevskim dvorom i kasarnama garde. U neposrednoj okolini kraljevoga dvora ne sme se dopustiti podizanje privatnih zgrada u kojima se uz dobru kiriju u njima mogu useljavati i osobe sa rđavim predumišljajima", pisale su „Opštinske novine".

    Nisu retka mišljenja da upravo od preseljenja na Dedinje počinje sunovrat srpske dinastije. A svoj gorki deo dedinjske sudbine uskoro će osetiti i drugi stanovnici aristokratske naseobine glavnog grada. I sama klica buduće smene dedinjskih elita nastala je baš tu - u Botićevoj ulici. Na tom mestu se i danas nalazi porodična kuća Ribnikara, u kojoj su, u strogoj ilegali, budući revolucionari planirali „svetliju budućnost". Izvesno vreme tu je boravio i potonji SFRJ maršal, a 4. jula 1941. u njoj je održana istorijska sednica CK KPJ o podizanju ustanka. Međutim, nisu samo Ribnikari bili skloni veri u „pravednije društvo". Veliki broj naslednika tadašnjih industrijalaca bio je spreman da na oltar revolucionarne pravde prinese roditeljski imetak. Polovina Dedinja je „komunjarila", kako se tada govorilo.

    Jesen 1944. donela je munjevitu promenu vlasničkih listova. Oni koje nemačka okupacija i pretnja „crvenim terorom" nije zaplašila i naterala u emigraciju, neretko su završavali u jamama u neposrednoj okolini. Jedna u kojoj je život izgubilo najviše dedinjskih predratnih bogataša nalazi se u Lisičijem potoku, a njihovi ostaci još nisu ekshumirani.

    - Mene Dedinje odmah podseti na posleratno stradanje, na vreme kada su partizani prvo ispraznili dedinjske vile, postreljali industrijalce, a posle toga se u te kuće uselili njihovi oficiri. Ubrzo će ih upravo njihovi nekadašnji saborci prozvati „novom klasom" i „crvenom buržoazijom". Danas licitiramo koliko je tačno stradalo na samom Dedinju, ali još se ne zna tačan broj. Osim Lisičijeg potoka, streljanja su obavljanja i u blizini logora na Banjici, pored stadiona „Grafičara"... - priča istoričar Srđan Cvetković.

    On dodaje da je odmah nakon rata postojala ideja Dragoljuba Jovanovića, lidera Narodne seljačke stranke, da se Dedinje pretvori u - Detinje. Naime, Jovanović je predlagao da kao što je u SSSR-u Carsko selo pretvoreno u Detsko selo, da i u Beogradu kraj poznat po bogataškim vilama bude mesto na kome će se nalaziti jaslice, vrtići i škole. Ali, takav predlog nije ozbiljno shvaćen. Nova elita požurila je da zauzme ispražnjene vile, a ni sam Broz nije bio gadljiv da se useli u kuću svog ideološkog neprijatelja.


    Tokom šezdesetih godina, deca komunističkih funkcionera sa Dedinja bitno su obeležila ne samo život na brežuljcima opštine Savski venac, već i mnogo širi geografski prostor. Jedna od najpoznatijih svetskih umetnika današnjice, Marina Abramović, inače unuka srpskog patrijarha Varnave, odrasla je na Dedinju u partizanskoj porodici. Svetlu budućnost u koju su verovali njeni roditelji zamenila je za emigrantski život u Amsterdamu, iz koga će napraviti impresivnu karijeru koju decenijama prate vodeće svetske galerije, ali i mediji poput „Voga", koji je pre dve godine doneo ekskluzivnu reportažu iz njujorške vile bivše stanarke Dedinja.



    Rokenrol, opijum i hašiš stigli su s kojim mesecom zakašnjenja i u Beograd, a prva opština u kojoj će se konzumirati dekadentna zabava mladih sa Zapada bila je Savski venac. Glasine o čuvenim žurkama u dedinjskim baštama koje je obezbeđivala narodna milicija širile su se još 60-ih godina Beogradom, izazivajući podozrenja ostatka gradske omladine. Dedinjske heroine, sestre Maja i Mira Mijatović, inače ćerke prvog predsednika SFRJ posle Tita - Cvijetina Mijatovića, dugo godina će biti san gradskih frajera. „Sex, drugs, rock'n'roll" životni stil pokosiće sestre Mijatović krajem osamdesetih, u godinama u kojima će deo dedinjskog krema završiti na beogradskim grobljima, dok će pojedinci sa srpskog Beverli Hilsa spas potražiti kao monasi srpskih manastira.

    Sudbina

    Patrijarhova vila i dalje prazna

    Vila od 200 kvadrata u Užičkoj ulici, namenjena srpskom patrijarhu, i dalje je bez svog stanara, jer je i novi patrijarh Irinej, poput svog prethodnika patrijarha Pavla, poznat po svojoj skromnosti. Međutim, sama vila je i u neuslovnom stanju, ali ima i ne baš veselu istoriju. Kupljena je 1939. godine za patrijarha Gavrila, koga su Nemci uhapsili u prvim danima okupacije 1941. godine i odveli ga u logor Dahau. Nakon završetka Drugog svetskog rata, u nju se uselio visoki funkcioner nove vlasti Andrija Hebrang, ali su ga kao pristalicu Informbiroa 1948. uhapsili partijski drugovi. On nije dočekao kraj suđenja jer je, kako se to zvanično tvrdilo, izvršio samoubistvo. Posle Hebranga, u vilu se vratio patrijarh Gavrilo, koji je preživeo nemačko zarobljeništvo, ali je ubrzo umro u maju 1950. godine. Na tronu i u kući nasledio ga je 1952. godine patrijarh Vikentije, koji je u njoj živeo samo šest godina.

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    24.02.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    444
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Karakteristično za Dedinje iz 60-ih i 70-ih godina je mešanje dece iz tada, navodno nepostojećih, različitih socijalnih slojeva. U klupama osnovnih škola „Vojvoda Mišić" i „22. decembar" bili su ukršteni sinovi radnika i ćerki komunističkih funkcionera. I pored proklamovane klasne jednakosti, ipak mirišljave devojčice iz Užičke nisu želele da dele klupu sa sinovima đubretara iz Prokopa. Jedan od tih sinova radnika „Gradske čistoće" bio je Vladimir Vasiljević, koji je sedamdesetih bio poznat kao Beogradski Fantom. Ovaj Robin Hud samoupravnog socijalizma i kralj beogradskih trgova i nadvožnjaka, koji je ludačkom vožnjom belog „poršea" zabavljao radne ljude i građane i izbezumljivao miliciju, odrastao je u delu Dedinja u kojem se danas nalazi zgrada televizije Pink.

    Još jedan miks društvenih slojeva odvijao se u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji u ulici Teodora Drajzera, čiji je odeljenski sastav bio sačinjen od kombinacije radničke dece sa Miljakovca i „budžovanskog" dedinjskog podmlatka kojima su ubrzo „Kolingovi" buldožeri krčili životni i poslovni prostor na padini iznad i ispod ulice Neznanog junaka.


    Stanovnici pet solitera preko puta Muzeja „25. maj" bili su pretežno vojna lica i njihove porodice, uz poneku evrovizijsku zvezdu, poput Lole Novaković. Pečat ovom naselju dala su oficirska deca odrasla u obližnjem Hajd parku, a najpoznatiji od njih bili su Jovan Jovanović, režiser najkontroverznijeg filma u istoriji srpske kinematografije „Mlad i zdrav kao ruža", čuveni košarkaški trener Bogdan Tanjević i muzičar Gabor Lenđel, klavijaturista sarajevske „Teške industrije". Veliki idol dedinjske dece živeo je na obodu Autokomande, odnosno Prokopa. Bio je to kaskader Bata Kameni, čije će senzacionalne skokove u špici serije „Otpisani" pratiti dedinjska deca vojnih lica i partijskih funkcionera. Ona će i otvorenih usta gledati timarenje nabudženog „BMW-a", kojeg je Kameni redovno spuštao nizbrdicom Humske ulice, pored Partizanovog stadiona.

    Tokom devedesetih najpoznatija dedinjska adresa bila je Tolstojeva 33. U njoj je živeo neprikosnoveni predsednik Slobodan Milošević sa porodicom. Odatle se upravljalo zemljom, a kako se često tvrdi, i mnogim delovima van administrativnih granica Srbije. Ona je bila meta svih skupova tokom burnih devedesetih, ali su malobrojni uspeli da joj priđu makar na puškomet. Studenti su nekoliko puta pokušali da odu „na kaficu kod predsednika", ali je Dedinje tih godina opravdavalo naziv „zabranjeni grad". Posle prelaska na funkciju predsednika SRJ, Milošević se popeo jednu ulicu iznad, u nekadašnju Titovu rezidenciju u Užičkoj 15. Tu je zamalo dočekao i bombe u proleće 1999, koje su razrušile velelepni objekat, dok je porodica Milošević na vreme bila sklonjena na sigurno. Dedinje nikako nije bila sigurna zona tih dana, kada su gađane i bolnica „Dr Dragiša Mišović" i okolne kasarne, a živote gubili i pacijenti i vojnici. Vladajući bračni par ni posle bombardovanja nije napuštao Dedinje, već je smeštaj pronašao u vili „Mir", u kojoj ih je zatekao 5. oktobar 2000, i ispred koje se nekoliko meseci kasnije odvijala drama sa vikanjem, pevanjem i pucanjem, prilikom „ubeđivanja" bivšeg predsednika da se pojavi pred sudom. Nekoliko godina kasnije, nesrećna vila se ponovo našla u crnim hronikama, jer je baš u njoj uhapšen „podstanar", biznismen kontroverzne biografije Sreten Jocić - Joca Amsterdam.


    Robin Hud samoupravnog socijalizma

    U školama na Dedinju deca su bila jedno dok se nisu pojavili „Kolingovi" buldožeri praveći poslovni i životni prostor tatinim sinovima

    Iako su analitičarima najzanimljivije bile migracije partizana i dolazak glavnih Brozovih ljudi na elitno beogradsko brdo, jasno je da je krvna slika stanovnika Dedinja oduvek bila emigrantska. Svako ko je uspeo u životu dolazio je po svoje parče prestižnih bašta i vila na Dedinju. U raskošnim vilama, koje se prostiru od Mačkovog kamena do oboda Senjaka, na granici sa Hipodromom, danas žive svi oni koje etiketiraju kao srpsku elitu. Od Bregovića, preko Caneta Subotića, pa do fudbalera Vladimira Jugovića, koji, iako živi u Beču, račune za „Infostan" plaća i za vilu na Dedinju.


    Posle 5. oktobra krenuli su najpre bojažljivi, a potom sve komotniji prebezi novih oslobodilaca u nekad omraženo naselje. Novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica odbijao je i samu pomisao da se useli u vilu namenjenu nosiocu te funkcije, dok je pokojni premijer Zoran Đinđić najpre izbegavao da se iz stana u centru grada preseli u luksuznu vilu u Užičkoj, ali je to ipak učinio 2002. godine. Posle njegovog ubistva, Vlada je donela odluku da porodica Đinđić postane vlasnik vile, uz uslov da ustupi dva porodična stana na Studentskom trgu. I danas na Dedinju stanuje dobar deo državnog vrha: predsednik Tadić, premijer Cvetković, ministri Šutanovac, Dačić... Odlazeći guverner NBS Radovan Jelašić nikada nije uspeo da objasni kako je uspeo da vilu od 300 kvadrata sa velikim dvorištem u Augusta Cesarca kupi za 380.000 evra, iako stručnjaci za nekretnine tvrde da ona vredi više od milion. A Čedomir Jovanović, nekadašnji borac protiv dedinjske moći, čiji je pokušaj da se na čelu kolone studenata probije do „zabranjenog grada" osujetio policijski živi zid, dokopao se svog cilja, ali tek pošto je postao lider sopstvene stranke. Donedavno je živeo u dedinjskoj vili, u kojoj je zakupljivao stan za 2.500 evra mesečno. U komšiluku domaćih funkcionera od 2012. naći će se i nova američka ambasada prostrta na 40.468 kvadrata, sa sedam objekata površine 13.900 kvadratnih metara!

    Za sve to vreme državna politika se krojila u tom šumovitom i mirnom kraju. Već je aksiom postala tvrdnja da je Dedinje primer kako u miru i slozi mogu da žive generacije različitih političkih elita: komunističke, koja je prethodnoj oduzela pravo na privatno vlasništvo, ali ga nesebično ostavila sebi, Miloševićeve kaste poslušnih direktora i političkih funkcionera, i nove, demokratske vlasti, koja se tokom devedesetih gnušala dedinjskih hacijendi.

    - Dedinje se ne može tumačiti ni pozitivno, ni negativno, jer to nema veze sa etičkim kontekstom. Kao što ni ulica Kneza Miloša nema moralni kontekst, iako je većina ambasada i institucija grupisana u noj. Ona zbog toga ima određeni status, ali se ne razmišlja da li je to pozitivno ili negativno. U svakom gradu postoje takva mesta. Nekoliko elita je trenutno na Dedinju. Ali, one koje se tamo koncentrišu jesu elita vlasti i elita para. Najčešće se preklapaju i sarađuju dobro bez obzira na ideološke razmirice - smatra Dragoljub Acović.


    Sjaj i beda Dedinja

    Elitni kvadrati i najveći dispanzer za narkomane u Drajzerovoj ulici

    Miks raznih društvenih kasta biće karakteristika predtranzicione ere Dedinja. Priča o drugarstvu sina radnika „Gradske čistoće" i princeze iz Užičke ulice odavno je proterana iz života „buržujskog" beogradskog brda. Spisak stanara Dedinja odavno ne računa više na Pepeljuge, kraljeviće i prosjake, već samo na bogate, uspešne i moćne. Neizostavni simbol te poslednje dedinjske epohe je vila u Šekspirovoj ulici broj 27, u kojoj se nalazi Srpski poslovni klub „Privrednik". Članovi „srpskog Bildeberga" su Miroslav Mišković, Milan Beko, Toplica Spasojević, Danko Đunić...

    Dominantno mišljenje poslednjih godina je da su pobornici građanskih ideja u Srbiji upravo deca iz generalskih porodica „odrasla u vilama predratne mrske buržoazije". Možda najbolji opis fenomena današnjeg Dedinja dala je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević, koja je i sama tu odrasla:

    - Postoji jedan toponim u Beogradu, a to je vrh Dedinja, na kome imate Beli dvor i građanina Aleksandra Karađorđevića koji se u njega vratio, onda je levo maršalat koji i dalje stoji kao crna ruševina iz vremena bombardovanja, s desne strane je vila Filipa Ceptera, a tamo negde u dubini nazirete dva osvetljena prozora Jovanke Broz. Kada bi neko uspeo da bude Balzak, pa da opiše taj pejzaž!

  4. #4
    Legenda
    Učlanjen
    16.06.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Леландз
    Poruke
    10.094
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Zašto se zove Dedinje?

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    24.02.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    444
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Citat Original postavio Marga Rita Pogledaj poruku
    Zašto se zove Dedinje?
    Pročitaj............i to piše.

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    24.02.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    444
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Interesantno je kako se niko ne gadi Dedinja..........ni predratna bržoazija, ni nacisti, ni komunisti, ni neokomunisti ni ovi koji su došli 5. oktobra.
    Jedino je Koštunjavi odoleo dedinjskom izazovu.

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    24.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.556
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Hm,a dal je nekad nekome VRAĆENA vila koja mu je oteta 1944-e,ili njegovom nasledniku????

  8. #8
    Domaćin
    Učlanjen
    24.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.556
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Nikome se naravno ne gadi Dedinje,svi zaboravljaju prostu činjenicu-ne popstoji privatno vlasništvo ,posle sledeće revolucije može stanovništvo opet da se promeni....
    .....a sa sobom niko ništa ne ponese,zadnja košulja džepove nema!!!

  9. #9
    Starosedelac vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.391
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1650

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Свима је само Дедиње у глави.
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  10. #10
    Legenda
    Učlanjen
    16.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.453
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Greska.Nije svima.Ima gomila lepsih krajeva u Beogradu.To sto neki vole da zive u sumi, je prica za sebe.

  11. #11
    Starosedelac vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.391
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1650

    Podrazumevano Re: Dedinje - Čarobni breg

    Citat Original postavio taurunum444 Pogledaj poruku
    Greska.Nije svima.Ima gomila lepsih krajeva u Beogradu.
    Да, али се Дедиње води као врхунски трофеј.
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

Slične teme

  1. Tomas Man - Čarobni breg
    Autor Лилит u forumu Književnost
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 28.03.2011., 13:54
  2. Suncev Breg
    Autor fuego u forumu Putovanja
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 23.06.2007., 12:35
  3. carobni napitak?
    Autor jagodica u forumu Zdravlje
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 12.07.2004., 12:30

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •