Nedelja pre podne, kod njega u stanu. Ja sam se tek probudila, i do mene dopire me prijatan miris klope. On proviruje u sobu sa osmehom, zatim prilazi i dok me ljubi, promrmlja nesto u fazonu: "Dobro jutro ljubavi... sad ce klopica".
I dok se klopica priprema, ja oblacim farmerke i njegovu majcu da odem do kupatila. Kad se vratim, on sedi na krevetu sa osmehom i privlaci me sebi u krilo. Ljubimo se, a njegov bade-mantil je odgurnut u stranu. Prekida nas prodorni zvuk zvona na ulaznim vratima. Odjednom se trgne. "Ljubavi, ti otvori molim te ... dok se ja..." kaze dok pogledom trazi svoj bade-mantil. Vec sam na vratima i otvaram. Ispred stoji kompletno nasminkana, potpuno sredjena zenska osoba sa osmehom koji se trenutno zamrzava na njenom licu. Odmeri me, pa mi proviruje iza ledja i ugleda njega kako navlaci bade-mantil i zurno ga vezuje. Ustaje, prilazi, kaze: "Otkud ti danas? Zar nije trebalo da dodjes sutra?"
"Ne... danas", kaze ona polako sa istim onim osmehom koji nikako da "popusti". Gleda u nju dok prilazi i ljubi je. Tek tad se valjda priseca da i ja postojim. "E... ovo je moja sestra", kaze pokazujuci na mene.
Njen osmeh tad ozivi, a ja ostajem zblanuta.
Pokupim stvari na brzinu (na podu bacen brus, moja kosulja malo dalje ...) i odem u kupatilo da se malo sredim i pobegnem glavom bez obzira. Tek tad shvatim da na sebi imam njegovu majcu i bi mi zao sto je nisam skinula tamo ispred njih dvoje...
