- Poruka
- 8.396
O ludace, divna pijanico!
Kada razvalis svoja vrata i stanes igrati
budalu pred gomilom;
Kad za jednu noc istreses kesu i rugas se
trezvenosti;
Kad ides cudnim putevima i igras se
beskorisnim stvarima;
Ne haj za sklad i pravo!
Kad razvijes svoja jedrila na buri i krmilo se
krha nadvoje,
Onda cu te i ja pratiti, druze, i pijan u ponor poci.
Stracio sam svoje dane i noci u drustvu
trezvenih, mudrih suseda.
Mnogo znanja osedilo mi kosu, mnoga bdenja
pomutilo mi pogled.
Godinama sam pobircio medju stvarima i gomilao
parcad i tralje:
Smrvi ih i igraj po njima i zavitlaj sve u vetar.
Jer znam da je najvisa mudrost: pijan u ponor
otici.
Ostavi neka se izgube sve krivudave sumnje,
ostavi me da izgubim putanju svoju bez nade.
Pusti besnu buru neka me otkine sa mojih lengera.
Svet je naseljen dostojnicima i radnicima,
korisnim i pametnim.
To su ljudi koji su lako prvi, i ljudi koji skromno
idu za njima.
Ostavi ih neka budu srecni a i neka rade na srecu
drugih, a mene ostavi da budem lud i nekoristan.
Jer znam da je kraj svakog rada: pijan u ponor
otici.
Ovoga se casa odricem svih prava da me ubrajaju u
redove cestitih ljudi.
Necu se vise ponositi znanjem i sudom svojim o
dobru i zlu.
Razbicu sud secanja, prosucu poslednje kapi suza.
Okupacu se u peni rujnoga bisernoga vina i
razderiti svoj smeh.
I namerno cu razderati obrazinu stalozenoga gradjanina.
I zavetovacu se sveto da cu biti bez
dostojanstva i pijan u ponor otici.
Kada razvalis svoja vrata i stanes igrati
budalu pred gomilom;
Kad za jednu noc istreses kesu i rugas se
trezvenosti;
Kad ides cudnim putevima i igras se
beskorisnim stvarima;
Ne haj za sklad i pravo!
Kad razvijes svoja jedrila na buri i krmilo se
krha nadvoje,
Onda cu te i ja pratiti, druze, i pijan u ponor poci.
Stracio sam svoje dane i noci u drustvu
trezvenih, mudrih suseda.
Mnogo znanja osedilo mi kosu, mnoga bdenja
pomutilo mi pogled.
Godinama sam pobircio medju stvarima i gomilao
parcad i tralje:
Smrvi ih i igraj po njima i zavitlaj sve u vetar.
Jer znam da je najvisa mudrost: pijan u ponor
otici.
Ostavi neka se izgube sve krivudave sumnje,
ostavi me da izgubim putanju svoju bez nade.
Pusti besnu buru neka me otkine sa mojih lengera.
Svet je naseljen dostojnicima i radnicima,
korisnim i pametnim.
To su ljudi koji su lako prvi, i ljudi koji skromno
idu za njima.
Ostavi ih neka budu srecni a i neka rade na srecu
drugih, a mene ostavi da budem lud i nekoristan.
Jer znam da je kraj svakog rada: pijan u ponor
otici.
Ovoga se casa odricem svih prava da me ubrajaju u
redove cestitih ljudi.
Necu se vise ponositi znanjem i sudom svojim o
dobru i zlu.
Razbicu sud secanja, prosucu poslednje kapi suza.
Okupacu se u peni rujnoga bisernoga vina i
razderiti svoj smeh.
I namerno cu razderati obrazinu stalozenoga gradjanina.
I zavetovacu se sveto da cu biti bez
dostojanstva i pijan u ponor otici.
