Одвајање Косова од Србије - сарадња комуниста са Албанцима

...или ко је Србији узео Космет.

Коришћена литература:
Милослав Самарџић, Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима
https://www.scribd.com/document/170...емцима-Усташама-и-Албанцима-Милослав-Самарџић

1. КОМУНИСТИ ОБЕЋАВАЈУ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ АЛБАНЦИМА
Већ смо видели да је још Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије, према инструкцијама Коминтерне, 1928. године позвао радничку класу да "свестрано помаже борбу раскомаданог и угњетаваног албанског народа за независну и уједињену Албанију". На тим основама комунисти су сарађивали са Албанцима пре, за време и после Другог светског рата, дајући им низ уступака на штету Срба.
Као делегата Врховног штаба и Централног комитета за Јужну Србију и Косово и Метохију комунисти су одредили једног од својих најбољих агитатора, Светозара Вукмановића Темпа. Проценили су да њихова једноставна политика - обећавати свима редом све српско - овде може пожњети највише успеха. Њихов главни човек за Косово и Метохију, Миладин Поповић, средином 1943. тражио је "да се Метохија и организационо-партиски уклопи у састав Комунистичке партије Албаније", како је Вукмановић писао Централном комитету КПЈ 8. августа 1943. године.1 Он сам није ово смео одобрити, па је тражио савет. Нема сумње да су комунисти много обећавали Албанцима, али они ипак нису хтели са њима - сматрајући их Србима. Када је један официр Албанац пристао да сарађује са комунистима, сународници су га одмах отровали. "Шиптарске масе у целини теже припојење Албанији", закључује Темпо, а при томе су, како произилази, одбацивали чак и сарадњу комуниста.
Нешто раније, 9. фебруара 1943. године, четнички командант Јужне Србије мајор Радослав ћурић је извештавао Дражу да је на Косову убијен политички организатор комуниста учитељ Маровић, као и читаво комунистичко вођство у Грачаничком срезу. "Пали" су јер су их издали партијски "другови" Албанци. ћурић пише и о споразуму комуниста "са Арнаутима", због кога их српски народ напушта.2
По паду Рима, формално је нестала "Велика Албанија", коју су Италијани били створили припојивши Албанији делове Косова и Метохије и Западне Македоније. Али, суштински, идеја "Велике Албаније" у ово доба јача, јер су је Албанцима обећавали и комунисти. Италијанска војска је заводила макар какав ред на Косову и Метохији, док после 9. септембра 1943. године албанске комунистичке групе из Албаније, пошто су се домогле италијанског наоружања, у повећаном броју прелазе преко Проклетија.
Истовремено, ојачала је и "Народноослободилачка војска Косова", коју су Албанци сматрали делом "Народноослободилачке војске Албаније".
Увидевши да су претерали са обећањима Албанцима, комунисти су покушали да начине корак натраг. То се јасно види из писма Светозара Вукмановића Темпа, Обласном комитету Комунистичке партије Југославије за Космет, од 2. октобра:
Из ваших материјала види се да ви већ сада потпадате под утицај великоалбанске клике у погледу будућих граница између Југославије и Шипније... То ће се решавати у братској слози и сарадњи... на основу права самоопредељења народа. Како ће се вршити та разграничења то ће зависити од развоја политичке ситуације у Југославији и Албанији...
Из ваших материјала некако излази да јединице Народноослободилачке војске Косова и Метохије представљају неку засебну војску која није саставни део Народноослободилачке војске Југославије... То опет долази отуда што се плашите да јавно иступите као део Народноослободилачке војске Југославије због расположења шиптарских маса. Са таквом линијом ви, апсолутно, морате прекинути.3
Ј. Б. Тито пише Вукмановићу 6. новембра да "сада" не треба постављати питање "прикључења" Метохије Албанији.4 И месец дана касније Вукмановић добија исту критику:
Парола о присаједињењу Косова и Метохије Албанији данас, коју предлаже Миладин (Поповић - прим. аут), као и став о команди албанског Главног штаба над Метохијом, уствари би ишла на руку свим непријатељима народноослободилачке борбе.5
Овакви ставови комуниста стално су јачали албанске позиције на терену, изазивајући нове таласе геноцида над Србима (који комунисти ни не спомињу). Много година касније, показало се да је "Народноослободилачка војска Косова и Метохије" била ништа друго до претходник "Ослободилачке војске Косова". Поред осталог, "Ослободилачка војска Косова" је преузела гробља "Народноослободилачке војске", сахрањујући на њима своје погинуле припаднике, док је српска гробља систематски рушила. И други сецесионисти - "Зелене беретке" у Босни и Херцеговини, ВМРО у Македонији, проусташке владе у Хрватској, као и нове власти у Црној Гори и Словенији - прихватали су тековине негдашње комунистичке "Народноослободилачке војске".
Положај Срба на Косову и Метохији донекле је олакшан почетком 1944. године, када Немци предузимају операцију уништења највеће партизанске албанске групе, у области ћаковице. Према заповести 21. брдског корпуса 297. пешадијској дивизији од 22. јануара, у овој групи је било 800 партизана, који су дошли из Албаније. Енглези су им избацивали оружје и ратну спрему авионима, а у самом том одреду било је чак 12 енглеских официра. Од 297. дивизије је тражено да прикрије покрете, "да се банде не би у својој досадашњој безбрижности узнемириле".6
У операцији "Пик" започетој 13. фебруара, Немци су разбили ову албанску групу, као и комунистичке главне штабове за Космет и Македонију, који су се ту затекли (шири реон ћаковице и Кичева).

2. АЛБАНИЗАЦИЈА ЗАПАДНЕ МАКЕДОНИЈЕ
И у областима Западне Македоније, које су Италијани били окупирали и припојили "Великој Албанији", одвијали су се слични процеси као и на Косову и Метохији. "Ми смо ослободили Кичево, Дебар и велики дио територије под италијанском окупацијом", јављао је Светозар Вукмановић Темпо Врховном штабу 25. септембра 1943.7
Теоретски, комунисти су обећавали "уједињење Македоније", позивајући "македонски народ... у свети бој против фашистичких окупатора и њихових слугу", као пут којим ће "извојевати своје уједињење послије побједе над фашизмом", како је то писао Вукмановић Ј. Б. Титу 16. новембра 1943. године.8
Под уједињеном Македонијом комунисти су подразумевали Јужну Србију, односно скоро целу Вардарску бановину, делове Северне Грчке и Западне Бугарске, а под македонским народом све Словене који ту живе.
У Северну Грчку су чак слати комунистички одреди, "на захтев грчког штаба", извештавао је Темпо Централни комитет КПЈ 8. августа 1943. Ови одреди су "извршили велики политички продор међу македонским масама" у границама грчке државе, у области Лерина и Костурског. Главном човеку у Македонији Темпо је дао писмено овлашћење "да се у нашој Македонији баци парола уједињења македонског народа". Онда је Централни комитет Комунистичке партије Македоније написао проглас да се "Македонија издваја из оквира Југославије и третира као посебна балканска земља". Темпо је ово сматрао грешком због "става грчке партије по македонском питању".9
Комунистичка партија Србије у ово време још није постојала, а када је основана, њени чланови понашали су се супротно од Грка. Штавише, најутицајнији српски комуниста, Александар Ранковић, предао је Куманово и околину, који су припадали Окружном комитету Лесковца и Врања, комунистичкој Македонији, због "техничких, организационо-конспиративних разлога", како је то образложио свом партијском другу Добрици Ћосићу, који са накнадном памећу пише: "Тако су помакедончене стотине хиљада Срба у садашњем западном и северном делу Републике Македоније, ако ту `флуктоантну масу` - македонске Словене и признамо као националност".10
У једном од првих извештаја, 21. фебруара 1943, Темпо пише да је ситуација у околини Врања "јако слаба у погледу стања партијске организације на терену и у одреду". Одред, заправо, и "не постоји као организован одред". Тако је Темпо пре Врањског, односно 2. јужноморавског, формирао Трнски партизански одред - састављен од Бугара. Почетком 1944. године на овим просторима формиране су и друге бугарске партизанске јединице: Батаљон "Васил Левски", 1. софијска бригада, 2. софијска бригада и на крају Батаљон "Георги Димитров", који ће прерасти у бригаду.
Из Темповог писма није јасно шта су комунисти обећавали Бугарима и где су нашли толико Бугара, кад они ту не живе. Друга дилема односи се само на 1943. годину: пролећа 1944. у партизане су прелазили војници бугарских окупационих трупа.
У општем делу овог извештаја Темпо као први задатак партизана наводи "борбу против бугарског окупатора", а као други "разбијање Дражиних упоришта око Власотинаца и Суве Планине, и око Врања, Криве Паланке (Козјак)". Међутим, наводећи конкретне задатке за партизанске одреде све до Јастрепца на северу, он уопште не помиње борбу против Бугара, већ само против четника. Већи део одреда тек је требало основати а задаци су били преамбициозни. Под тачком четири, примера ради, пише: "Расински одред да расчисти Дражино упориште на Копаонику и да продре према Крушевцу, Краљеву и Трстенику".11
Овај, као и већина других задатака, били су неоствариви без Стаљинових тенкова.
Због протеста грчких и бугарских комуниста у вези будућих граница, Вукмановић је у поменутом писму од 16. новембра 1943. тражио излаз. Од ове теоретске расправе било је, међутим, много важније оно што се дешавало на терену, где је комунистичка политика, поред расрбљивања већег дела Вардарске бановине, доводила и до албанизације Западне Македоније.
По капитулацији Италије, комунисти су и овде дошли до извесног наоружања, основавши две бригаде: албанску и македонску. "Македонска јединица носи македонску заставу, а албанска јединица албанску", наредио је Вукмановић 6. октобра Главном штабу за Македонију. Македонска бригада послата је на подручје под бугарском окупацијом, али се, како даље пише Вукмановић, "поколебала" после првих чарки са Бугарима, па се вратила на "слободну територију", односно у негдашњу италијанску окупациону зону.
У међувремену, албанска бригада је остала сама у Западној Македонији, са задатком да се бори против одреда Албанаца некомуниста (балисти, односно качаци). Од тога наравно није било ништа: албански партизани би се разбежали "чим опазе Џема", вођу локалних балиста, како је писао Вукмановић.12
Као и на Косову и Метохији, и у Западној Македонији у ово време долази до појачаног геноцида над православним живљем, како од стране балиста, тако и од стране албанских партизана. О томе поред осталог сведочи један протест Светозара Вукмановића Темпа команданту "Албанског НОП батаљона", писан 1. октобра:
...Великоалбански елементи, охрабрени том ситуацијом у Дебру, почињу дизати главе. Чињеница да у Дебру постоји партизанска власт а да ипак македонски народ не ужива никаква права, охрабрује великоалбанске елементе у Кичеву да и они поставе такву власт у Кичеву...
С друге стране, појављује се опште бежање македонског елемента у Бугарску, услед све веће несигурности од великоалбанских елемената и качачких банди. То македонско становништво одлази у Македонију под бугарском окупацијом и тамо распирује шовинистичку мржњу против целог албанског народа. Масовне демонстрације македонског народа у Скопљу и Софији под паролом "Идемо за Дебар" су доказ да је бугарским фашистима успело да заоштре шовинистичку мржњу против целог албанског народа, па чак и против партизана.13
У ово доба, четници су и даље држали област Куманова. Овде је њихова надмоћ над комунистима била толико убедљива, да се ови још нису усуђивали да их нападну. О ситуацији око Куманова писао је 11. децембра 1943. инструктор Централног комитета КПЈ за Македонију Добривоје Радосављевић, члану Покрајинског комитета КПЈ за Македонију и Главног штаба за Македонију Кузману Јосифовском:
У односу на дражићевце види се код Гоцета (Љупчо Арсов, партизански командант - прим. аут) известан колебљив став. Нужно је заузети сасвим оштар став према тим издајницима. Уколико они још имају масе под својим утицајем, што је изгледа случај у том крају (у кумановском крају - прим. аут), онда је нужно учинити све да се прво политички раскринкају а тек после тога разбију и војнички.14
Овакав речник - "оштар став према тим издајницима" - комунисти нису користили за албанске формације.

3. ДРАЖИНА РЕАКЦИЈА
И вест да су комунисти обећали Косово и Метохију Албанији Дража је тумачио у контексту хрватске политике да се што више ослаби српски народ. У распису свима од 3. децембра 1943. године, он пише:
Југословенски комунисти обећали су Косово Албанији да би привукли у своје редове и Арнауте против Срба. Ово обећање дао је Тито и онај исти жилави Хрват који удружен са Павелићем систематски истребљује српски народ у Лици, Кордуну, Банији, Далмацији, Херцеговини и Срему.
Циљ је да се обезбеде данашње границе независне државе Хрватске стварањем већине Хрвата и муслимана на штету Срба, где је никада није било. Да се ово постигне најпре су, било сами било навлачењем казнених експедиција само кроз српске крајеве, побили стотине хиљада Срба. А сада треба разорити и уништити снагу српског народа у Србији, Санyаку и Црној Гори. Титу за ово нису довољни Хрвати, муслимани и белосветски олош, већ покушава да обећањима српских земаља придобије и Арнауте и Бугаре и са свих страна нападне Србију. Овај се план не разликује од немачких и Павелићевих планова против српског народа, јер је то иста политика, коју воде исти људи и исти непријатељи нашег народа.
Тито данас обећава Арнаутима славно српско Косово, понос наше историје, а сутра ће Јужну Србију обећати Бугарима, а Бачку и Банат Мађарима, да би Србију свели на Београдски пашалук.
Ово у виду летака растурити свуда у народу.15

Самарџић користи следеће изворе:
1 Зборник докумената, том II, књига 10, 154-155.
2 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 2/1.
3 Зборник докумената, том II, књига 10, 339.
4, 5 Зборник докумената, том II, књига 11, 42, 198.
6 Зборник докумената, том XII, књига 4, 111.
7 Зборник докумената, том II, књига 10, 321.
8 Зборник докумената, том II, књига 11, 42.
9 Зборник докумената, том II, књига 10, 152.
10 Д. Ћосић, Промене, 64.
11 Зборник докумената, том II, књига 8, 129.
12, 13 Зборник докумената, том II, књига 10, 347-348, 333-334.
14 Зборник докумената, том II, књига 11, 226.
15 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18/1.
Нема линка пошто нисам копирао са нета него из Word-а, моја примедба.

Мало људи зна да је комунизам био уствари анти-југословенски и анти-српски покрет.
Још 1918. обећали су 9 независних република,остало је још само да Рашка Област и Војводина одраде своје.

Мени се чини да је у питању књига Живка Топаловића ,, КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОГРАБИЛИ ВЛАСТ У ЈУГОСЛАВИЈИ'' али немојте да ме држите за реч.

Sećam se da je Lj. Marković , jedan od osnivača Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i svojevremeno bivši partizanski komandant, na jednom predavanju pričao kako su veoma često i rado sarađivali sa balistima i šiptarskim bandama na Kosovu i Metohiji, i kako je on lično vodio pregovore o amnestiji svih onih koji se priključe partizanima, bez obzira na počinjena nedela

Svaka cast postavljacu teme. E kad bi vise ljudi ovo citalo i znalo.

Хвала биће тога још.

ljuba miljkovic:

Trebalo bi kolega koji je bupnuo ovu "vest" da odgovori!

Kliknite za proširenje...

Ха,ха па није ваљда да ниси већ о томе читао.
Шалу на страну постоје разне књиге о томе.
Узгред аутора теме бих подсетио да је и Михаиловић позивао на сарадњу са балистима или "националним албанцима"како се изразио али њихов број је био мизаран.

Дража је рекао следеће речи:
"Ако могу усташе у партизане,онда можемо и ми да присвојимо љотићевце и балисте".

Такође контакте са Албанцима имао је и Ђуришић.

Ђуришић је имао контакте са Албанцима, као и 1. косовски корпус, али 2. косовски корпус мајора Марковића, као и 1. расинска бригада која је дејствовала на северу Космета су били само на крв и нож са њима.

Ненад:

Ђуришић је имао контакте са Албанцима, као и 1. косовски корспус, .

Kliknite za proširenje...

Драго ми је да не оспораваш.Знам сигурно јер имам рођаке доле.Била је забележена сарадња и партизана и балиста и четника у све три могуће комбинације.

Па 1. косовски корпус за разлику од другог је био врло слаб, зато је више преко дипломатије покушавао.

Ђуришић је имао контакте са Албанцима

Kliknite za proširenje...

Да,али са Марком Ђонијем,командантом жандармерије Албаније,а не са шиптарима балистима са Космета.Велика је разлика и данас,а камоли у то време.

, али 2. косовски корпус мајора Марковића, као и 1. расинска бригада која је дејствовала на северу Космета су били само на крв и нож са њима.

Kliknite za proširenje...

И велики војвода Коста Пећанац је тукао балисте,и цео живот се светио шиптарима!

Гласине о потреби да се КИМ припоји Албанији, албански комунисти су покренули званично крајем 1943. године на Бујанској конференцији а партизани у лето 1944. година на Вису.

...али ипак за оне који тврде да су комунисти вратили Космет у састав Србије и да су штитили Србе на Космету од Албанаца.


Изнад Брозове шиптарска застава. Да су барем ставили српску и шиптарску заједно па да имају изговор братства и јединства...

ДРАЖА О КОМУНИСТИЧКОМ ПЛАНУ ОТИМАЊА КОСОВА / Генерал Михаиловић је пророчански проценио штa ће комунисти припремити Српском народу.



У писму четничке команде за западну Босну од 23. децембра 1943. године, упућеном команданту I и II четничког корпуса, цитиран је један радиограм Драже Михаиловића овако:


Од ЧИЧЕ број 268 од 3 децембра 1943 године.

"Југословенски комунисти обећали су Kосово Албанији, да би повукли у своје редове Арнауте против Срба. Ово обећање дао је ТИТО. Циљ је да се обезбеде данашње границе независне Државе Хрватске стварањем већине Хрвата и Муслимана на штету Срба, где их никад није било.

"Да се ово постигне најпре су навлачили казнене експедиције само кроз српске крајеве у којима је побијено стотине хиљада Срба, а сад треба разорити снагу српског народа у Србији, Санџаку и Црној Гори. Титу за ово нису довољни Хрвати, Муслимани и белосветски олош већ покушава обећањима српских земаља, да придобије Арнауте и Бугаре и са свих страна нападне Србију.

"Овај се план не разликује од немачких и Павелићевих планова за Српски народ, јер је то иста политика, коју воде исти непријатељи нашег народа.

"ТИТО данас обећава Арнаутима славно
српско KОСОВО, понос наше историје, а сутра ће Јужну Србију обећати Бугарима, а Бачку и Банат Мађарима, да би Србију свели на ''Београдски пашалук”. Све ово Титу је омогућио Черчил. Сваки даљи коментар је сувишан."


Извор: Др.Алекасандар Стаматовић - ИСТИНА О ЧЕТНИЦИМА

Usput nisu partizani shebali Kosovo ali su malo gresili, ali cetnici cim su dosli na vlast, e odmah su dali sve sto se moglo dati...
Ako cemo da crno belo gledamo na stvari...

- - - - - - - - - -

I mrzim to narodno glupo ponasanje, kad jacaju neku ideju a onda je uvale kao da je drugi to proizveo..a svo vreme huskaju, daju sugestije i dizu paniku...Prizivaju...

Umri_muski:

Ajd sad ja da napisem 190 planova i tako optuzim sve svoje protivnike i ako budu , onda sam bio baja, ako ne budu , onda nikom nista...

Kliknite za proširenje...

као да неке чињенице нису познате...

ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА НА КОСМЕТ
http://www.srpskaistorija.com/pop-v...o-zabrani-povratka-srba-crnogoraca-na-kosmet/

Иако осиромашена и у изузетно тешкој ситуацији после ратних разарања, са строго рационисаном исхраном, Југославија је у времену од 1944-1948. испоручила Албанији у виду помоћи материјал за обнову, храну, лекове итд. у вредности која достиже милијарде. Демонтирана је на пример фабрика шећера у Сивцу и неколико других индустријских објеката у Војводини; најјача радио станица, аутоматска телефонска централа, штампарија у Београду и низ других објеката пренето је у Албанију.

Уговором из 1946. повезане су војно две земље у циљу “заједничке одбране„, а Југославија је преузела једнострану обавезу да наоружа и обучи албанску војску. Путем 26 уговора закључених 1946/47, успостављена је царинска и монетарна унија, и границе двеју земаља биле су отворене за несметано насељавање албанског живља на Косово и Метохију.
У центру српске средњовековне баштине основане су албанске просветно-научне установе, какве није у то време имала ни Тирана.

На бази партизанске матрице произведена је псеудоинтелигенција, која ће ускоро постати носилац антисрпске активности. Затварајући очи пред катастрофалним последицама ове политике, влада ФНРЈ на челу са Брозом оценила је то као “велики успех„. У Саопштењу за јавност (Борба, 28. ЏИИ 1946) стоји: “Влада ФНРЈ је на овим примерима, по први пут на делу, применила принцип социјалистичке помоћи једној заосталој нацији и земљи, без експлоатације и политичких услова:” Експлоатацију српског народа сматрала је врлином, а продор Албанаца на Косово[/B] „револуционарним успехом„. Данас сносимо горке последице те политике.

Листа “доброчинстава„ чињених у име идеологије, а на штету искључиво српског народа, дуга је и обухвата чак и обећања Броза о великодушном уступању Косова Албанији


др Смиља Аврамов, јун месец, 1999. године
http://svetinjebraniceva.rs/index.p...-19-54&catid=38:2010-12-14-18-00-48&Itemid=59

Ја не верујем да је Дража имао пророчке способности. Логичније је да је имао информације шта се дешавало ван уже Србије.
Пробала сам да пронађем још какву информацију о том времену, шта је могло да се деси до 1943. на Косову и Метохији. Засад сам врло мало детаља нашла.

Овако је изгледао распоред окупатора на нашем тлу 1941.године:

НДХ је обухватила и Босну, ону коју нису успели да задрже Аустроугари после анексије 1908.г.

По Смиљи Аврамов, италијанска војна команда на Косову известила је своје Министарство (у Италији) да су се албански функционери на Косову "предано посветили лову на Србе".Масакри су вршени организовано, уз пасивно посматрање окупатора.
Године 1942,12.септембра, квинслишка Влада Албаније је прогласила "анексију Косова" и у самом анексионом акту истакла потребу да треба да буде "етнички чисто", што је објашњено још 3 месеца раније: "Србе и Црногорце поубијати без милости и одлагања, а староседеоце протерати".

По неком документу из италијанских Архива (нап.бр.4) , записано је 1943.године да "албански комунисти заузимају значајне положаје у (анексираној) Приштини и испољавају расну мржњу".

Геноцид се одвијао несметано до краја рата, а ЈБ Тито је 6.априла 1945.године примио балистичке вође (у пуној ратној опреми, потпуно супротно правилима протокола) и опростио им све злочине који су над Србима учинили у току рата.
Закључио је и уговор 1946.године о царинској и монетарној унији СФРЈ и Албаније, што је по С.Аврамов, фактичко брисање границе која је омогућило досељавање Албанаца на Косово.
http://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/01AvramovSmilja.pdf


Уназад гледано, отимање Косова је било помињано много раније, на Конгресима КПЈ у Дрездену 1928, у Загребу 1940.г
напр стр 79 https://books.google.rs/books?id=aN...epage&q=tempo albanian communist 1943&f=false

По Димитрију Богдановићу:

*Kominterna, koja na svome ..kongresu jula 1924. usvaja formulu razbijanja jugoslovenske države.... do odluke da ce Jugoslavija, jednostavno, uništi i rasturi kao država.
*Četvrti kongres KPJ u Drezdenu, oktobra 1928. Koncept rasturanja Jugoslavije razrađen je ovde do pojedinosti. ...Tako će ce KPJ boriti za nezavisnu Hrvatsku [Rezolucija o privrednom i političkom položaju, VI v, Z], Crnu Goru [4], "nezavisnu i ujedinjenu Makedoniju" [5], nezavisnu Sloveniju [8]; mađarskoj manjini će ce dati pravo na otcepljenje 111. Posebno su za nas važne odluke i stavovi povodom albanskog pitanja.

* KPJ na Petoj zemaljskoj konferenciji 1940. nije odstupila od načela temeljne revizije odnosa i uređenja Jugoslavije, .. u prvi plan "borbu...srpske buržoazije u tim oblastima i protjerivanje svih onih koloniziranih elemenata, ...".

Kliknite za proširenje...

http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_4.html

Дражи је свакако био познат антисрпски карактер КПЈ, њена антисрпска политика и планови па слажем се, није требало бити видовит...

Закључио је и уговор 1946.године о царинској и монетарној унији СФРЈ и Албаније, што је по С.Аврамов, фактичко брисање границе која је омогућило досељавање Албанаца на Косово.

Kliknite za proširenje...

Министарство спољних послова Републике Србије и Министарство иностраних послова Руске федерације издали су 2010. године на српском и на руском језику зборник докумената “Југословенско-совјетски односи 1945-1956”.http://www.mfa.rs/sr/index.php/arhiva?lang=cyr
Зборник у коме је на 1006 страна предочено 377 докумената од којих је 200 из руских архива, започиње Споразумом о југословенско-совјетској сарадњи потписаним у Београду 11. априла 1945. и завршава се Титовом посетом Москви 1956, а ту је и грађа која се односи на сукоб у време Информбироа.
http://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/zbornik-o-jugoslovensko-sovjetskim-odnosima-1945-1956._279431.html

И. Миладиновић, 13. март 2016., у "Вечерњим новостима" , преноси стенограм разговора који су у Москви, 19. априла 1947. године, водили са Стаљином и Вјачеславом Молотовом - Едвард Кардељ, Станоје Симић и Владимир Поповић.

Састанак је углавном био посвећен привредној сарадњи, али је Стаљин у једном тренутку показао интересовање за број Словенаца, Срба, Македонаца и Црногораца у Југолавији. На дневни ред су дошли и Албанци:
Стаљин: - А како иде с Албанцима? Хоџа се нешто жалио на ваше политичке саветнике у њиховој армији, као да они слабе дисциплину, што ли?
Кардељ: - То је за нас ново. Нама о томе нису ништа говорили.
Стаљин: - Каквог су порекла Албанци?
Кардељ: - Они су потомци Илира.
Стаљин: - Сећам се да ми је Тито говорио да су они сродни са Баскима.
Кардељ: - Да, то је тачно.
Симић: - По неким знацима изгледа да су Албанци најстарији народ на Балканском полуострву. По неким речима да се закључити да је њихов језик старији од грчког. Објашњавао је шта значи реч Афродита на албанском и тврдио да у грчком језику та реч ништа не значи.
Стаљин: - Тај народ изгледа да је доста заостао и примитиван.
Поповић: - Али су врло храбри и верни.
Стаљин: - Да, они могу бити верни као пси, то је одлика примитиваца. Код нас су тако верни били Чуваши. Руски цареви су их узимали за личну стражу.
Кардељ: - Код нас на територији Косова и Метохије има и дан-данас више Албанаца него Срба. Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо с Албанцима, да им уступимо те територије.
Стаљин (то му је било врло драго); - Врло добро, то је правилно. А како су се Албанци нашли на тој територији?
Кардељ: - За време Турака запосели су тај крај, а део становништва денационализовали.
Стаљин: - Како да тако примитиван народ успе у томе? Чиме се то објашњава?
Кардељ: - И околна племена су била примитивна, као на пример, црногорско.
Поповић: - Не, нису они денационализовали Црногорце. У тим крајевима су живели Срби.
Стаљин: - Вот како! (смех)
Стаљин: - Која је вера у Албанији највише заступљена?
Симић: - Највише има муслимана, па католика, а има нешто и православних.

Овај детаљ потврђује и да је Енвер Хоџа с правом, у својим "сабраним делима", објавио да му је Јосип Броз Тито обећао да ће уступити Косово Албанији, "чим прије пошто мало примири српске националисте".


10. фебруара 1948. године када је Стаљин у Кремљу примио Кардеља и Ђиласа.

Кардељ: - Није било размимоилажења.
Стаљин: - Којешта! Постоје размимоилажења, и то дубока. Шта ћете рећи за Албанију? Нисте се с нама уопште консултовали о увођењу војске у Албанију.
Кардељ: - Постојала је сагласност албанске владе.
Стаљин: - Шта ви мислите? Правдали се, не правдали - остаје чињеница да се нисте с нама консултовали о слању војске у Албанију.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:595328-Тито-обећао-Косово-Албанији

Enver Hoxha dhe Tito 1947
https://www.jutarnji.hr/vijesti/sen...ad-na-jugoslaviju-nakon-titove-smrti/1199495/

Маја месеца 1946., Стаљин и Тито разговарају "да ли је Енвер Хоџа сагласан са интеграцијом Албаније у Југославију". да Албанија узме динар за валуту ..., стр 192
http://www.acarindex.com/dosyalar/makale/acarindex-1423902522.pdf

Налетех на књигу сећања Енвера Хоџе, па постављам линк.
Нисам целу прочитала, само до 1943. (посете С.В.Темпа) па не могу да процењујем вредност и количину "дизајна".
http://ciml.250x.com/archive/hoxha/serbocroat/enver_hodza_titoisti_srb_hrv.pdf