Okružena nuklearnom energijom, Srbija je jedna od poslednjih zemalja u regionu koja je još uvek nema. S obzirom da su nestašice struje na pomolu i da se napredovalo sa zaštitnim merama, neki eksperti kažu da je sada vreme da se razmotre nuklearne opcije zemlje.
"Nemamo milijarde dolara za izgradnju, ali [takođe] nemamo vremena za gubljenje; treba da razmišljamo deceniju unapred", rekao je profesor Ilija Plećaš sa Instituta za nuklearnu energiju Vinča u intervjuu za SETimes. "Ako izgradimo elektranu sa nečijim novcem i otplaćujemo dug električnom energijom narednih 15 godina, opet bismo mogli da imamo 15 odsto 'besplatne' struje."
Ministar energetike Petar Škundrić nedavno je istakao da u prečniku od 100 km oko zemlje postoji deset nuklearnih elektrana, kao i više od 20 elektrana u prečniku od 400 km.
Stoga se postavlja pitanje: da li je vreme da Srbija ostavi iza sebe horor Černobila i prihvati nuklearnu energiju -- bez obzira koliko nerado -- kao odgovor?
Balkanske nuklearne elektrane
Bugarska -- Četiri reaktora VVER iz doba Sovjetskog Saveza su isključena, dok su dve novije jedinice još uvek u pogonu, sa kombinovanom proizvodnjom od 14.742 GWh. Dva reaktora od 1.000 MW grade se u novoj elektrani u Belenama, a još jedan objekat treba da počne sa radom 2013. godine.
Hrvatska -- Oko 15 odsto električne energije zemlje dolazi iz nuklearne elektrane Krško u Sloveniji, koja je u zajedničkom vlasništvu. Zemlja planira da izgradi sopstvenu nuklearnu elektranu u istočnoj Slavoniji, u blizini granice sa Srbijom, koja će imati kapacitet do 1.600 MWe.
Rumunija -- Dva nuklearna reaktora, Cerna voda 1 i Cerna voda 2, proizvode skoro 20 odsto električne energije zemlje. Druge dve jedinice su u izgradnji.
Slovenija -- Nuklearna elektrana Krško, sa jednim reaktorom, proizvodi oko 40 odsto električne energije za snabdevanje te zemlje. Slovenija deli nuklearnu energiju sa Hrvatskom od 1981. godine. Potrošnja električne energije u zemlji iznosi oko 6.000 kWh godišnje.
Izvor: Svetska nuklearna asocijacija (SNA)
U MADJARSKOJ POSTOJI 2 NUKLEARNE ELEKTRANE ALI SE ONA NE RACUNA JER NIJE NA BALKANU
Nakon katastrofe u Černobilu, u Ukrajini, 1986. godine, Skupština Jugoslavije usvojila je moratorijum na nuklearne elektrane. Mada su mnoge zemlje ukinule zabranu posle raspada republike 1991. godine, Srbija je ostala nepokolebljiva.
U decembru, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin, rekao je da "Srbija ozbiljno razmišlja o izgradnji nuklearne elektrane -- i Rusija je voljna da pomogne u toj nameri, na partnerski način i sa zajedničkim investicijama".
Posmatrači ističu da je, mada Srbija sada nema novca da finansira nuklearnu elektranu, obično potrebno 14 do 16 godina da se izgradi elektrana, a pripreme bi trebalo uskoro da počnu.
