Опрости ако грешим, али сматрам да ти већ имаш свој веома изграђен став по овом питању, али се правиш мало фина. Тако звучиш. Можда си ти хрватица па мало "опипаваш пулс" овог форума. Али нема везе, ево ти мишљење.
О нама и хрватима!
Наши спортисти, музичари и остале јавне личности изјављују да се често чују
са хрватским колегама, који се наводно не слажу и нису се слагали са Туђмановом политиком коју
је он водио и коју данас воде његови идеолошки наследници, јер је они наводно често и критикују.
Својевремено су и неки наши медији пренели јавне захвалнице које је некадашњи
председник хрватске Туђман упутио свима који су дали допринос у борби против "српског
агресора", поменувши при томе многе јавне личности, међу њима "спорташе, пјеваче,
глумце". Неки од ових су и непосредно учествовали у рату, палењем кућа и убијањем
Срба. Наравно, све су то радили без икакве присиле, искључиво добровољно. У гомили
оних који су се ставили у службу Фрање Туђмана и слепе антисрбске хајке и мржње
били су и "добри пријатељи", како их данас и зову наше жалосне јавне личности.
Чудно је то наше понашање. Невероватна је та наша потреба да будемо вечити браниоци
и најбољи адвокати свих оних који су према нама увек имали само једно осећање -
осећање безграничне мржње. Бранимо поступке целог народа, који су били крајње
злочиначки, а исто тако заступамо јавне личности и појединце који су се од првог дана
сукоба на простору бивше СФРЈ укључили у екипу најцрњих ратних хушкача и хајкача
на Србе. Тако сам својевремено читао у београдском "тиску", како је Оливер Млакар,
ето, у немилости тадашње Хадезеовске хрватске власти. А заборавили смо да је овај
загребачки водитељ популарног квиза био и остао распамћени мрзитељ свега што имало
подсећа на србско. Колико је само пута изјавио на тамошњој телевизији и у новинама да
"апелира" на Хрвате да све друго оставе, да узму пушку и пођу у "свети рат". Чак је и
београдска ТВ ревија, која је прохрватска, писала о његовом примитивизму који је при том
исказивао. Постављао је питања учесницима у квизу типа: ко су убице хрватске деце, ко
су агресори на нашу домовину, а одговор је наравно - Срби. Питања је постављао у
посебном расположењу са злурадим осмехом на лицу, гестикулирајући као особа која
патолошки мрзи народ који га је чак волео и који је, изгледа према свему судећи, спреман
да то осећање гаји и даље ! Такви и слични њему су данас по мишљењу Срба одавно
раскинули са "мраком из прошлости", јер су како мислимо, то у души "добри људи, можда
чак и југословенски орјентисани". Заборављајући и намерно запостављајући чињеницу да
је Хрватима мржња према Србима усађена у
генима и преноси се са колена на колено као завет.
И о певачици Тајчи су београдске новине писале као о жртви режима у Загребу. А нико овде
није пренео сведочења великог броја Срба који су успели да избегну из Сиска, да је у овоме
граду 1991. године ова "слатка дјевојчица" пред 30.000 разуларених Хрвата и Хрватица певала
(и они с њом), "Хајде да лудујемо ове ноћи, хајде да Србима копамо очи". Можда је и то
допринело да Сисак буде место где је убијено најмање неколико стотина Срба а толико их
је још без трага нестало. Многи хрватски музичари, спортисти, јавне личности су својевремено
критиковали и неслагали се са покојним усташким поглаваром Туђманом, па да ли то значи
да су они били исправни? Са Туђманом се онда нису слагали ни многи представници опозиције, али
су они били и данас су чак већи екстремисти од њега. Сетимо се само Драгослава Параге
и његове странке ХСП, идеолога Анте Старчевића. Али, да не улазим у ту тему...
Сад кад више званично и не постоји држава Југославија, многе наше јавне личности се брину
шта им раде сада хрватске колеге (из исте бранше) у Сплиту, Загребу, Ријеци, можда чак и
више него у Бања Луци, Приједору, Милићима или Власеници, нпр. Брига за бившу браћу је
изгледа ухватила више корена него брига за вековну, рођену браћу из Републике Србске,
са којима делимо и добро и зло, и у рату и у миру.
Повод да напишем своје виђење овог проблема ми је дао текст који сам прочитао у старијем
броју месечника "Принцип", у теми под насловом: "Усликнимо с љубављу Хајл!", а ево и неких
навода:
"Београђане је за дочек Нове године на Тргу републике забављао својим сладуњавим
југоносталгичним хитовима оцвали загребачки рокер Драко Рундек, а Загребчане млади и обични
усташки фолк певач Марко Перковић Томпсон, стиховима своје песме "Јасеновац и Градишка
Стара". А Хиљаде екстауираних Хрвата му је у хору одговорило "Напред, за дом спремни".
Ово новогошиње упоређење музичких нумера у Београду и Загребу, све говори о стању
свести и духу на овим загађеним просторима. Али на ужас мондијалистичких тикава, који су
потез кадуне Хрустановићке око ангажовања Дарка Рундека поздравили мултикултуралним
овацијама, ово поређење је поражавајуће за Србе, а не за Хрвате. Српска свест о националном
је кремирана и претворена у свест о колективној националној кривици за грађански покољ у
бившој Југославији, због које се, као Немци, извињавају сваком и клече пред сваким...
...
Тај Томпсон који пуни дворане широм Хрватске, баца у национални делиријум на стотине
хиљада својих обожавалаца и продаје у рекордном броју своје плоче са песмом "Јасеновац и
Градишка Стара". ДА ОНИ СЛУЧАЈНО НЕ МИСЛЕ ДРУГАЧИЈЕ ОД ТУПСОНА ?... Не наравно!
....
Србија је преплављена хрватском музиком, штампом, хрватским производима, а да за узврат
у Хрватској нема ни обичне српске конзерве. Српска музика и штампа су протеране као нешто
најкужније. Све то под геслом уједињене Европе без граница и "заборавимо прошлост - гледајмо
у будућност, по цену сопственог образа.
...
У српским медијима се на сва звона оглашавају сусрети српских и хрватских привредника и
отрцане фразе о весницима обновљених покиданих веза и све успешније сарадње, али мало
ко сме да обелодани чињеницу да је увоз из хрватске и словеније десет пута већи од српског
извоза. То је суштина приче о нормализацији односа дојучерашњих непријатеља, све остало
је реторика за наивне Србе.
Како је кренуло, није далеко дан кад ће неки мондијалистички кретен почети у "граду отвореног
срца" Београду да емитује Томпсонове хитове типа "Јасеновац и Градишка Стара" у име новог
братства и јединства Срба и Хрвата. И опет није реч о Хрватима. Није реч ни о реваншизму, да
Цеца национале пева : "Ој четници браћо мила, дубока је вода Дрина. Дрину ћемо погазити и
Хрватску запалити "...
...
Зашто се онда Срби извињавају Хрватима који отворено говоре да их мрзе?
Зашто их снисходљиво примају, зову у госте, часте, купују њихову робу и продају им своја
предузећа кад се они гаде свега што је српско?
Зашто им не узврате истом мером игнорисања?
Зашто градоначелница Београда Хрустановићка нуди помоћ у изградњи сарајевског музеја
кад Босна пред судом у Хагу тражи милијарде долара ратне одштете од Србије због наводне агресије
и геноцида?
Па ЗАТО што су они који званично представљају Србију еволуирали у амебе. А амебе као
једноћелијски организам, немају ни части, ни достојанста, ни поноса.
(крај навода)
и да закључим:
Хрватима је мржња према Србима усађена у генима и преноси се са колена на колено као завет !!!!!!
[/b]
