Pisali su o Josipu Brozu Titu.....

J. B. Tito je uputio Štabu Crnogorsko-sandžačkog partizanskog odreda 14. februara 1942. ovo naređenje, koje predstavlja klasičan primer ratnog zločina, u integralnoj verziji glasi:

"Morate obavezno strijeljati sve one koji su potpomagali četnike i bili naklonjeni njima. Isto tako rasčistite sa labavim i kolebljivim elementima. Pri svemu tome morate biti potpuno energični i bez svakog milosrđa. Strijeljajte masu onih koji su bili prešli iz partizana na stranu četnika. Poslije tog strijeljanja oni koji ostanu neće više pomisliti da tako nešto naprave...
Pored ovog, obavezno morate sprovesti mobilizaciju ljudstva u bjelopoljskom srezu. One koji se ne bi javili strijeljajte...
Upamtite da je sada za nas važnije ubiti i rastjerati četnike nego Talijane."
Ovo naređenje ne samo što nije uništeno, nego je objavljeno u "Sabranim delima" J. B. Tita, tom 8, strane 206-208.

Drugo naređenje Tito je 10. marta 1942. poslao Glavnom štabu za Crnu Goru i Boku, a ono glasi:
"Likvidaciji četničkih bandi i pete kolone morate posvetiti svu pažnju. Protiv četničkih bandi u Vasojevićima morate mobilisati što više ljudstva. Kada to četničko uporište likvidirate, sve će ostalo ići lakše... Vi morate pribjeći represalijama protiv četnika. Morate paliti izvjesne kuće okorelih zlikovaca i razbojnika, a obavezno sve kuće četničkih vođa i kolovođa. Sva njihova imanja treba konfiskovati."
"Zbornik dokumenata" (tom 2, knjiga 3, dokument br. 34).

Original je čuvan u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, fond NOR-a, kutija 2, registarski broj 16-2. Uklonjen i verovatno i uništen


Titovo naređenje Crnogorsko-sandžačkom odredu od 5. februara 1942:
"Likvidirajte sa svim četničkim bandama na vašoj teritoriji... Likvidirajte sve špijune, petokolonaše, razbijače narodne borbe na vašoj teritoriji. Sva njihova imanja konfiskovati."

(Zbornik, tom 2, knjiga 2, 323-324.)

U istom duhu naređivao je i zastupnik Titovog Vrhovnog štaba, Velimir Terzić, 21. decembra 1942:
"Protivu četničkih sela, kao što su Šahovići i druga koja ste spomenuli u svom izveštaju, koja služe kao četnička skloništa, gnezda i otporne tačke - treba da preduzmete oštre i nemilosrdne mere... (Sve četnike) ili u borbi ili van borbe, kao i njihove pomagače i zaštitnike, treba likvidirati na licu mesta."

(Zbornik, tom 2, knjiga 7, 151.)

U govoru jednoj srpskoj jedinici od 7. januara 1943, ovako je hvalio svoje najbolje ubice Srbe-komuniste kako ubijaju svoje sunarodnike, pa čak i rođake :
"Ruka nije zadrhtala ni kada se trebalo obračunavati i sa rođenim ocem, ako je on prišao izdajnicima četnicima."

(Zbornik, tom 2, knjiga 8, 359.)

Tito je najviše vodio računa da komunisti ratuju najviše protiv Srba.

Ovako je reagovao na manji sukob partizana sa šiptarima na jugoistoku Crne Gore, , depešom od 21. oktobra 1943, prekorio svog komandanta Peku Dapčevića:
"Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše snage morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža".

(Zbornik, tom 2, knjiga 10, 397-398.)

Partizane Tito je isto tako sprečavao da se sukobljavaju sa okupatorom, za račun borbe protiv četnika.

"Najhitnije likvidirati četnička uporišta na Tromeđi, s tim da se sada ne napada lička pruga",

stoji u njegovom naređenju 1. proleterskoj diviziji iz oktobra 1942. godine. (Zbornik, tom 2, knjiga 6, 320.)

Tito, Ranković i Žujović poslali su 29. marta 1943. sledeće pismo sekretaru Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Hercegovinu:
"Sa 6. brigadom, pojačanom sa delovima Majevičkog odreda ili Fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Međeđe na sandžačku stranu i čistite teren od četnka u pravcu Zaborka i Čajniča... Na svome putu, tj. prilikom prebacivanja, ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte nikakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija... Najvažniji naš zadatak sada jeste uništenje četnika Draže Mihailovića i razbiti njegov upravni aparat, koji predstavlja najveću opasnost za dalji tok narodnooslobodilačke borbe."

(Zbornik, tom 2, knjiga 7, 271.)

Telegramom od 14. aprila 1943. godine, Tito naređuje 1. proleterskoj diviziji:
"Za sada nikako ne napadati Goražde, niti dolaziti u sukob sa tim garnizonom, kao ni sa ostalim nemačko-hrvatskim posadama u dolini Drine."

(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 432.)

Svom 1. i 2. korpusu, Tito je 5. septembra 1944. godine objašnjavao cilj "oslobađanja" Srbije:
"Upamtite da je u celokupnoj ovoj operaciji osnovni zadatak likvidacija četnika D. Mihailovića i nedićevaca, kao i njihovog aparata."

(J. B. Tito, Vojno delo, knjiga 1, 273.)

Tito je održavao dobre odnose sa ustašama, što se vidi iz sledećeg dokumenta:
"Prodrli smo u kraj u kojem u selima ima ustaških elemenata (Rakitnica, Bjelemić i Ledići, gde su ustaške straže). S četnicima smo završili u prvom naletu. Stigao je i bataljon koji je doneo hranu petoj brigadi. Naišli smo u šumi na jednog seljaka sa ustaškom kapom. Sela se nalaze na sat i po odavde. Poslali smo im pismo u kojem ih obaveštavamo da nastavljamo svojim putem i da ih nećemo dirati."

(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 368-369, 202.)



Proleća 1942, u Hercegovini, komunisti su likvidirali toliko mnogo srpskih civila, da su ih u jednom selu napale goloruke žene. Komandant napadnutog Kraljevačkog bataljona 1. proleterske brigade, ovako opisuje taj događaj:
"Slušajući ove nesrećne srpske žene, koje su se usudile da golim rukama nasrnu na mitraljez, svesne toga kako se sve ovo može završiti, pokušao sam da dođem do odgovora na zagonetno pitanje. Sve je, međutim, bilo uzalud. One nisu htele ni jednu jedinu reč da izuste. Iz očiju im je sevala neodoljiva mržnja. Ostala je i takva i ona koja je životom morala da plati pokušaj ne samo da moralno do prezira unizi Kraljevački bataljon 1. proleterske brigade, nego čak i da dovede u pitanje i njegov opstanak."

(Pavle Jakšić, Nad uspomenama, knjiga 1, strana 235.)
Naređenje koje je u ime J. B. Tita izdao Arso Jovanović, 27. decembra 1941. godine. Pod tačkom 3, u ovom naređenju se kaže:
"Protiv okupatora komunističke jedinice ne mogu se boriti, zato što je okupator isuviše jak, što je sposoban i spreman da uništi jednim zamahom celokupnu našu organizaciju..."
Tačka 4 glasi:
"Takođe i sa ustašama besmisleno bi bilo da se vodi sa naše strane ma kakva vojna akcija s obzirom na njihovo moderno naoružavanje od strane okupatora, a drugo što ustaše u ovom po nas zgodnom vremenu istrebljuju srpski narod koji je u ogromnoj većini protiv nas..."
Tačka 9 deluje nestvarno:
Ovo naređenje prvi put je objavio Radivoje N. Brajović u "Amerikanskom srbobranu" br. 1128, od 2. avgusta 1955. godine.

"Mi se nikad ne možemo odreći upotrebe svakog lukavstva, svake podvale i prevare, svakog nezakonitog puta, ili metode, gaženja zadate reči i izobličenja same istine."

(Lenjin, "Dečje bolesti komunistkomunističkih levičara", knjiga 15, Moskva 1920.)

Kako su komunisti presuđivali Srbima

Poznato je da su komunisti u periodu od 1941-do1945, pa i posle rata,donosili presude od kojih se i dan danas zgražavaju mnogi,
dovoljno je bilo da komšija komšiju prijavi tadašnjoj OZNI,i ovaj bi bez valjanih dokaza završio sa metkom u potiljak, a da ne govorimo o pripadnicima Ravnogorskog Pokreta koji su proganjani kao zveri,hapšeni pa potom streljani, nekima se nije ni sudilo, završavali bi tako što bi nekakav partizanski komesar jednostavno, samovoljno presudio i sam izvršio presudu...

Izveštaj generala Paula Badera Vermahtu od 10. aprila 1942:
"Izgleda da je četnička grupa Dangić jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustašama u sadejstvu sa komunistima, tako da Dangić sada može da postigne samo lokalne uspehe."

(Zbornik, tom 12, knjiga 2, strane 276-277.)

Koliko je ova ustaško-partizanska saradnja bila kobna po srpski narod Istočne Bosne, kazuje

Izveštaj pukovnika Eriha Keviša od 20. aprila:
"Prelazak srpskih izbeglica, skoro isključivo žena i dece, preko Drine u Srbiju nije se delimično mogao sprečiti zbog slabo posednute granice na Drini. Hrvatske ustaške i muslimanske jedinice poklale su veliki broj izbeglica koji su hrlili ka Drini, a delimično ih pobacale u reku. Među onima koji su pobegli u Srbiju hara glad i pegavi tifus."

(Zbornik, tom 12, knjiga 2, 306-307.)

Kardeljevo monstruozno pismo Brozu od 2. avgusta 1941:
"Kod nekih drugova postoji bojazan od represalija (ne u rukovodstvu), od uništenja sela i ljudi itd. Baš taj strah najviše koči odlučnije pristupanje mobilizaciji hrvatskih sela. A ja držim da će baš represalije prebaciti hrvatsko selo na stranu srpskog sela. U ratu se ne smijemo plašiti uništavanja čitavih sela. Teror će bezuslovno dovesti do oružane akcije. U tom duhu smo i donijeli sada naše konkretne zaključke... Obrazovati odrede zajedno sa mačekovcima. Treba izazvati njihovu akciju. Teror protiv mačekovaca podići će tek čitavu Hrvatsku u otpor."

(Zbornik, tom 2, knjiga 2, 31.)


Tito nije poslušao Kardelja, ali ovo monstruozno pismo svedoči o njihovoj genocidnoj politici prema Srbima. Inače, ne može se pronaći nijedno naređenje J. B. Tita koje bi se kosilo sa hrvatskim interesima.
Titovi najbliži saradnici takođe su vodili genocidnu politiku protiv Srba i to nisu krili.

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:
"Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

(Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.)

U pismu Titu od 28. aprila 1942. Rade Hamović otvoreno govori o "veselju" zbog ubijanja Srba:
"Sjutra sudimo trinaestorici lica radi pljačke u Borču. Nadam se veselju - biće valjda polovina za strijeljanje. Zamah drugova iz Hercegovine je obuhvatio i nas, jer zaista se ne može nikuda dok se najprije u korjenu ne samo likvidira peta kolona, nego i oni koji će da to budu za još 20 godina... Sve te petokolonaše ćemo da nemilosrdno pobijemo. Sutra baš reorganizujemo Obaljski bataljon. Smijenili smo sve dosadašnje starešine, a sjutra ćemo da mnogima i sudimo i zauvijek presudimo."

(Zbornik, tom 4, knjiga 4, dokument broj 104.)
Pljačka koju Hamović pominje je, inače, izmišljenja. Ovih 13 Srba-partizana streljani su u odmazdi što su naneli gubitke ustašama prilikom napada na njihovu boračku tvrđavu. Pošto je najzad popustio pred srpskim pritiscima da se ovo zloglasno uporište napadne, Tito je napravio plan da se ustaška glavnina bezbedno povuče, a onda je grupu partizana optužio za "saboterstvo".

(Savo Skoko, Krvavo kolo hercegovačko, knjiga druga, strane 298-320.)

Protosinđel Jovan Rapajić, sabrat manastira Žiče

Otac Jovan Rapajić (na krštenju je dobio ime Branko) je rođen 1910. godine od oca Stojana. Kao mali je ostao bez oba roditelja. Bogosloviju je završio 1931. godine u Bitolju, a na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu je apsolvirao 1935. godine. Vojni rok je služio 1931. godine u Banjaluci. Monaški postrig je primio 20. januara 1936. godine, sveštenomonaški čin 1938. godine, a episkop braničevski Venijamin ga je 1939. godine odlikovao činom sinđela. Sveti Vladika Nikolaj Velimirović ga je iste godine u manastiru Žiči odlikovao činom protosinđela.

Otac Jovan Rapajić je bio delatni član Svetosavske Majke Crkve. Bio je veliki podvižnik, molitvenik, intelektualac i besednik. Sarađivao je u najboljim časopisima naše Crkve toga vremena. Tekstove je objavljivao u "Svetosavlju", listu studenata Bogoslovskog fakulteta, "Hrišćanskoj misli", "Hrišćanskom delu", "Putu", "Idejama" Miloša Crnjanskog, "Misionaru" i "Pravoslavnoj hrišćanskoj zajednici".

Protosinđel Jovan Rapajić se na poziv Svetoga Vladike Nikolaja Velimirovića aktivno uključio u rad Pravoslavne hrišćanske narodne zajednice (PHNZ), u narodu poznatog Bogomoljačkog pokreta, koji je mnogo doprineo duhovnoj, moralnoj i nacionalnoj obnovi našega naroda u periodu između dva svetska rata. Učestvovao je u radu predratne Hrišćanske zajednice mladih ljudi (HZMLj). Bio je veliki rodoljub i veliki borac protiv Konkordata 1937. godine.

Otac Jovan je u krajem Drugog svetskog rata (1944. godine) bio šef Verskog odseka Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini. On je zajedno sa dr Ratiborom Đurđevićem s proleća 1944. godine u selu Borču kod Kragujevca i manastiru Kaleniću održavao versko-ideološki kurs sa mladim pripadnicima JVO. Posle prodora Crvene armije u Srbiju u jesen 1944. godine, otac Jovan se sa vojskom Draže Mihailovića povukao u Bosnu. Sa njim je krenuo i njegov sabrat i saslužitelj jeromonah Mihailo Đusić.

Gospodin Radoslav Braca Pavlović je u knjizi "Jovan Rapajić - monah i mučenik"(izdanje Svetosavske književne zajednice, Beograd, 1994. g.) rasvetlio detalje mučeničke smrti oca Jovana Rapajića. Evo šta je on o tome zapisao:

"Jovan Rapajić se pojavio u okolini Foče prvih dana maja 1945. godine da bi 11. maja bio uhvaćen sa svojim velikim prijateljem i saborcem Mihailom Đusićem. Kako su se i gde su se ponovo sreli, da li su ceo bosanski martirij prekoračili zajedno, ostalo je do ovog trenutka nepoznato. Ali, zna se da ih je uhvatio partizan=musliman, Meho Grabović, potporučnik OZNA-e.

Dalje, u navedenom dokumentu (reč je o pismenoj belešci oca Novaka Stanojevića, tadašnjeg paroha fočanskog - prim. V. Dž.) doslovno piše da je 21. maja otac Novak ujutru izašao u čaršiju u Foči i sreo vojnika iz OZNA-e koji mu je rekao: "Imaju dva popa u zatvoru i pitaju za tebe". Otac Novak je zapitao kako se zovu. Ovaj vojnik je odgovorio: "Ne znam kako se zovu". "Da nije Mihailo Đusić", upitao je opet otac Novak. "Jeste", odgovorio je tada ovaj. Tada otac Novak ode odmah kod šefa OZNA-e Petra Šarića, sina žandarmerijskog narednika, i upita da li može da poseti one popove u zatvoru. Šef mu reče: "Otiđi". "Ali, molim te, napiši mi nešto da me puste kod njih", reče otac Novak. Šef mu napiše i preda objavu sa kojom on ode u fočanski zatvor. Oca Jovana je znao samo po čuvenju, a oca Mihaila je jedva prepoznao, jer se ovaj bio razboleo od pegavog tifusa i iscrpljen je ležao. Nije se mogao podići. Međutim, otac Jovan se još dosta dobro držao. Bili su u mantijama, ali prljavim i nagorelim od vatre. Bili su izgladneli. Otac Novak se ponovo vratio kod šefa OZNA-e i rekao mu da su oni potpuno nevini i da nemaju nikakvog zločina koji bi povlačio oštriju kaznu ili smrt, pa je zagarantovao i zamolio šefa da ih pusti da dođu kod njega kući da se malo od vašaka očiste i oporave, pa posle, ako ustreba, mogu se vratiti. Šef se dvoumio, pa je rekao: "Da vidim sa drugovima". Poslepodne, kada se otac Novak vraćao iz parohije, srela ga je pred kućom ćerkica i rekla: "Tata, doveli su one popove našoj kući". Doveo ih je, kako je saznao, njegovoj kući sekretar OZNA-e. Sledećeg dana šef OZNA-e mu je rekao: "E, pope, neka ovi popovi što su kod tebe, ostanu u kući do daljnjeg".

Sutradan, 22. maja bio je mladi Sveti Nikola, hramovna slava crkve u Foči. Oni su ostali kod kuće, a otac Novak otišao je u crkvu radi bogosluženja. Svukli su svoja odela da ih popadija opere i popari radi vašaka. Obukli su za to vreme staru odeću oca Novaka. Nisu hteli da propuste službu Božiju i zato su sa takvim odelom pošli u crkvu. Otac Novak se začudio kada ih je takve video. Presekli su zajedno slavski kolač bez ikakvog ceremonijala. Sveštenik otac Novak rekao je zatim crkvenom blagajniku da im dade neki dinar da im se nađe za džeparac. U to vreme novac još nije bio zamenjen, pa su važile i hrvatske krune i Nedićev dinar.

23. maja 1945. godine, u sredu, šef OZNA-e kaže ocu Novaku: "Pope, ovi će popovi što su kod tebe kroz koji dan biti sprovedeni u Sarajevo". Otac Novak ga zamoli da mu dozvoli da ih on odvede u Sarajevo. Na to mu šef kaza: "Dobro, daću ti i objavu, pa sutra imaš kamion koji dovozi Unrin kukuruz, pa pođite". Ali se predomisli pa reče: "Sutra ima neki praznik (Sveta slovenska braća Ćirilo i Metodije), pa ćemo držati akademiju, ali kako nam je potrebno da se održi neko predavanje za taj praznik o kome mi ne znamo, to ostanite sutra ovde, pa nam ti nešto napiši o tom prazniku".

I tada se dogodilo nešto što je snažnije od ironije, što otkriva svu mučninu ljudskog postojanja. Pop Novak, znajući po čuvenju da je Rapajić veliki govornik i veliki pisac, zamolio ga je da on ovu besedu napiše, a drugi će je pročitati. I Rapajić je tu besedu napisao u svoj lepoti svoga izraza. Šef OZNA-e, pročitavši ovo pismo kao cenzor, bio je zgranut njegovom misaonošću i dubinom, ali ga je još više zapanjila činjenica da Ćirilo i Metodije nisu bili - Rusi! I tako je to predavanje oca Jovana Rapajića pročitano na dan Slovenskih Apostola, na komunističko-partizanskom skupu u Foči 1945. godine.

Sve ono što se, potom, dogodilo pripada samo nagađanjima u kojima se verovatnoća zbivanja može procenjivati samo nekim poređenjima iz tih dana bilo da su u pitanju ličnosti, bilo događaji. Sutradan, 24. maja, otac Novak je krenuo u Sarajevo kamionom u kome je bilo još sedam uhvaćenih četnika. Jovan i Mihailo ostali su u njegovom obitavalištu, u Foči, da sačekaju njegov povratak iz Sarajeva. Pop Novak je poneo sa sobom Rapajićevo pismo za, već tada uglednog sveštenomonaha Varnavu Nastića, koji je u tom periodu bio član ZAVNOBIH-a. Razumljivo je što je Rapajić uputio pismo baš Nastiću, jer i on, i Mihailo Đusić, dobro su ga poznavali još od ranije. Rapajić se u pomenutom pismu uopšte ne zalaže za sebe, za sebe ne traži nikakvu intervenciju, ali zato toplo moli za Đusića objašnjavajući da on baš ništa nije kriv. Ako je neko kriv, onda je to on, Jovan Rapajić.

U Sarajevo su stigli kasno uveče, 24. aprila, ali Novak odmah odlazi kod Nastića. U toku 25. maja Nastić pronalazi čuvenog protu sa Pala, Simu Begovića, čiji je sin Vlajko bio jedan od najvećih naših komunista i član CK KPJ, zatim pronalaze protu Savića, inače iz Ilića kod Bjeljine, čiji je sin Branko već bio partizanski major. Njih trojica - Varnava Nastić, Simo Begović i Savo Savić - primljeni su 26. maja kod Rodoljuba Čolakovića, koji ih je dočekao prilično nervozno, jer mu se žurilo na neki sastanak.

Možda je tu učinjena greška, jer svi oni koji su poznavali Rodoljuba Čolakovića, tog sumanutog čoveka, znaju da je bio bez milosti i bez savesti. Obećao im je da će se i Jovan i Mihailo sprovesti u svoja mesta, pa će tamo odgovarati - ako su krivi, ako nisu pustiće ih, biće oslobođeni. Razume se, ovo je bila samo otrcana komunistička fraza primenjivana u bezbroj sličnih slučajeva i potreba da se molioci slažu i otprave.

Posle tri dana otac Novak se vraća radostan u Foču. Kada je došao kući, saznao je, na svoje zaprepašćenje, da su i otac Jovan i otac Mihailo odvedeni iz Foče u Sarajevo. Rano ujutru, 27. maja, ispratila ih je popadija oca Novaka sa još jednim sveštenikom. Jer za vreme ta tri dana, dok je otac Novak bio u Sarajevu, doveli su partizani još jednog sveštenika u njegovu kuću, koji je sa sobom vodio i svog sinovca od petnaest godina. To je bio sveštenik Miro Glušac, sarajevski bogoslov, dve godine stariji od oca Novaka. On je kao izbeglica živeo u Srbiji i tada se vratio u Bosansku Krajinu, gde su svi njegovi bili u partizanima, a on jedini sa četnicima. Zarobljen je i tada su ga zajedno sa ocem Đusićem i ocem Rapajićem sproveli u Sarajevo... U Sarajevo su stigli u ponedeljak, 28. maja 1945. godine. Otac Novak se tada još nalazio u Sarajevu i za sve to ništa nije znao.

Dalja sudbina oca Jovana i oca Mihaila u sarajevskom zatvoru nije se odmah saznala. Tek posle 2. jula 1945. godine, kada je i otac Novak uhapšen, radi njegovog ispitivanja, i sproveden u Zenicu i Sarajevo. Tamo u zatvoru otac Novak saznaće da su otac Jovan i otac Mihailo bili streljani u selu Blažuju, na vrelu Bosne.....

...Očevici su kasnije govorili, kada su prolazili pored njih putem, primetili su među ostalim osuđenicima koji su tu u polju kopali sebi grobnicu, i dva sveštena lica, jedan plav a drugi crnomanjast, koji su takođe kopali grobnicu. Jedan od stražara rekao je plavom svešteniku (ocu Jovanu): "Ajde, pope, kopaj. Sad će ti suditi ovo" - pljeskajući po kundaku svoj automat. Otac Jovan je rukom tada izvadio iz nedara svoj paramanski krst i rekao: "Ovo će suditi i tebi i meni i celoj vaseljeni". Prolaznici su odmah svi udaljeni, a onda uskoro čulo se nekoliko mitraljeskih rafala i sve se stišalo. Tako je završio svoj život, po svedočenju porodice Nastić, nekih očevidaca i drugih podrobno obaveštenih sarajevskih porodica ovaj revnosni i za srbsku Crkvu sveti ispovednik vere pravoslavne u proleće 1945. godine".

Zauzima jako trece mesto iza Staljina i Severne Koreje po broju ubistava za koje je odgovoran...
Komunizam je najveca posast koja se desila ljudima...

Nigde nisi naveo naredjenje :
-"Drugarice Jovanka , cuti kad te jehbem !?"

Ajmo ovo na istoriju.

Što davite s tim Dražom i četnicima, pogotovo u Srbiji, koljačima ???

Mislim da trebate da ostavite i Tita i Drazu vise imamo vise problema sa zivima...

Lacibg:

Ajmo ovo na istoriju.

Što davite s tim Dražom i četnicima, pogotovo u Srbiji, koljačima ???

Kliknite za proširenje...

Лаци ...ово није за историју и није у питању Дражо
већ злочинац Тито...
Пусти људе, да изнесу свој суд о наредбама које су издавали комунисти
са тим смрадом на челу, све у циљу уништења српског рода.
А НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА СУ ВРШИЛЕ ДЕМОКРАТСКЕ ЗЕМЉЕ ИЗ ЕУРОПЕ,
СВЕ СА АМЕРИКОМ НА ЧЕЛУ.

I poratni, i poratni !

Lacibg:

Ajmo ovo na istoriju.

Što davite s tim Dražom i četnicima, pogotovo u Srbiji, koljačima ???

Kliknite za proširenje...

e, neka ga gdje jeste...poslije ce bit da je nad Gospodinom Mackom vrsena represija i tako to...otprilike po...ovom modelu

Vragana:

e, neka ga gdje jeste...poslije ce bit da je nad Gospodinom Mackom vrsena represija i tako to...otprilike po...ovom modelu

Kliknite za proširenje...

Е нек си се само ти јавила....
Само још чекам...једног са овог форума да гукне...

МАЧАК:

Е нек си се само ти јавила....
Само још чекам...једног са овог форума да гукне...

Kliknite za proširenje...

ma, slobodno nam ispricaj jos ponesto...i obavezno jednu torbu...crnu, hermeticki zatvorenu, al punu dokaza da istreses...
"knjige"...egzoticnih naslova mozes podijelit i nakon...predstave...

Mislim, ipak bi bilo bolje da se ćuti o Draži i četnicima ... jer iako je naslovljeno na ovog austro-hrvata očigledno je da je sve "o čišćenju četnika". Zašto ?

Zato što što ste (navijači Draže) dopustili da vas Tito sve preyebe i to sa sve Srbima za sobom. Kako Srbima ? Pa lepo, po završetku rata 90% vojne formacije su bili Srbi.

Draža, mučenik, slepac koji je hteo da očuva maloletnog imbecila kralja, ništa nije smeo da radi po svome, već oklevao i slušao i zato ispušio. Sramota je ovo brate, i glupo je ako ne vidite već i dalje to forsirate.
Pobednici pišu istoriju, a taj Francek (Tito) ne da je yebo samo Dražu, nego bre i istok i zapad ...

Lacibg:

Ajmo ovo na istoriju.

Što davite s tim Dražom i četnicima, pogotovo u Srbiji, koljačima ???

Kliknite za proširenje...

Ово је тема О ЗЛИКОВЦУ ТИТУ И ЊЕГОВИМ ПРИСТАЛИЦАМА КОЈИ И ДАНАС ХАРАЈУ СРБИЈОМ - па чак и овим подфорумом...

Онај који подржава осведоченог уништитеља сопственог народа ИСТИ ЈЕ КАО И ЗЛОЧИНАЦ БРОЗ.

hihihihi....

eremita:

Ово је тема О ЗЛИКОВЦУ ТИТУ И ЊЕГОВИМ ПРИСТАЛИЦАМА КОЈИ И ДАНАС ХАРАЈУ СРБИЈОМ - па чак и овим подфорумом...

Онај који подржава осведоченог уништитеља сопственог народа ИСТИ ЈЕ КАО И ЗЛОЧИНАЦ БРОЗ.

Kliknite za proširenje...

То и ја покушавам да им кажем...а они се одма каче нечега
и праве паралеле...

sram...ih bilo... u "zakonu" stoji da to ne smiju....?

Lacibg:

Mislim, ipak bi bilo bolje da se ćuti o Draži i četnicima ... jer iako je naslovljeno na ovog austro-hrvata očigledno je da je sve "o čišćenju četnika". Zašto ?

Zato što što ste (navijači Draže) dopustili da vas Tito sve preyebe i to sa sve Srbima za sobom. Kako Srbima ? Pa lepo, po završetku rata 90% vojne formacije su bili Srbi.

Draža, mučenik, slepac koji je hteo da očuva maloletnog imbecila kralja, ništa nije smeo da radi po svome, već oklevao i slušao i zato ispušio. Sramota je ovo brate, i glupo je ako ne vidite već i dalje to forsirate.
Pobednici pišu istoriju, a taj Francek (Tito) ne da je yebo samo Dražu, nego bre i istok i zapad ...

Kliknite za proširenje...

А иначе...ЈВО, док се борила са окупатором спреда...
од позади су је нападали усташе и комунисти...
Лако је онда бити победник....

Vazno da se vi ko nekad uzdate u Nemacku.

e, Mackarije, Mackarije...prije ce biti da je...njihov...problem... bio u visku... glava...s manjkom sadrzaja, a ne u...pozadini... : )))

eremita:

Ово је тема О ЗЛИКОВЦУ ТИТУ И ЊЕГОВИМ ПРИСТАЛИЦАМА КОЈИ И ДАНАС ХАРАЈУ СРБИЈОМ - па чак и овим подфорумом...

Онај који подржава осведоченог уништитеља сопственог народа ИСТИ ЈЕ КАО И ЗЛОЧИНАЦ БРОЗ.

Kliknite za proširenje...

Komšo, u skladu s onim što napisah u prethodnom postu, i uz pijetet nevinima i poštenima, pitam : da li vi mislite da je slučajno velika seoska sirotinja krenula za Titom umesto s Dražom ?
To samo govori o srpskim feudalcima kao i srpskoj vrhovnoj vlasti - kralju.
Lično mislim, pored svega, da je zemlja danas poštenija nego da je ostala kraljevina. To je moje mišljenje i neka me zbog toga zovu komunistom.

Vragana:

e, Mackarije, Mackarije...prije ce biti da je...njihov...problem... bio u visku... glava...s manjkom sadrzaja, a ne u...pozadini... : )))

Kliknite za proširenje...

Ако сам вас добро разумео, ви ни о чему немате појма.

МАЧАК:

Ако сам вас добро разумео, ви ни о чему немате појма.

Kliknite za proširenje...

ocigledno nisi razumio, al ne dopusti da te to sprijeci da se dalje blamiras...
dakle, "mikrofon je vas"...

J.B.T. je kraćenica zna se od čega uz dodavanje samoglasnika