Сремски фронт у историјској науци оцењен је као једно од најтежих, најдуготрајнијих и најславнијих бојишта у народноослободилачкој борби против окупатора и за ослобођење Југославије. Формиран је после ослобођења Београда, крајем октобра 1944. године и трајао до 12. априла 1945. Немци су га поставили са циљем да обезбеде извлачење групе армија "Е" из Грчке, Македоније и са Косова и Метохије и упорно га бранили. Први пролетерски корпус Народноослободилачке војске Југославије (од 1. марта 1945. преименована у Југословенску армију) посео је Сремски фронт да би заштитио ослобођени Београд и наставио потискивање непријатеља према западу.
Пробој Сремског фронта историјски асоцира на Пробој Солунског фронта 1918. године. После пробоја Солунског фронта, српска војска је за веома кратко време ослободила Македонију, Србију, Црну Гору и све земље које су ушле у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца те године. И после пробоја Сремског фронта, у склопу завршних операција у складу са општом савезничком офанзивом снаге Југословенске армије за кратко време, за непун месец дана ослободиле су целу територију Југославије и Истру и Словеначко приморје, а неколико јединица учесница пробоја Сремског фронта, доспеле су до Трста и Караванки. Пред ударима Југословенске армије капитулирала је група армија "Е" и заробљен је један од највећих ратних злочинаца Александар фон Лер, немачки командант тих снага и човек по чијим је замислима разорен Београд, априла1941. године.
Током борби на Сремском фронту од 172 дана укупно је погинуло око 13.000 бораца Народноослободилачке војске (утврђено именом и презименом, а подаци нису коначни), затим 1.100 бораца Црвене армије, 623 борца Бугарске народне армије и 163 борца бригаде "Италија"
http://www.subnor.org.rs/002_02_sremskifront.htm
Улаз у спомен-комплекс "Сремски фронт".
