- Poruka
- 623
Ima li boga??? pitanja vec poznata , ima li odgovora , imali dokaza???
Sve u svemu stvar je u stavu: ako se neko protivi čak i mogućnosti da Bog postoji, onda će svaku činjenicu tumačiti na svoj način. Ako neko ne želi da poveruje da su ljudi bili na Mesecu, nikakvi dokazi, informacije, fotografije astronauta koji hodaju po površini Meseca, intervjui sa njima, kamenje doneto sa Meseca… neće ga ubediti. Takav čovek ostaje pri svom jer on a priori ima ubeđenje da ljudi naprosto ne mogu da stignu do Meseca .
A sta reci na ovo ??? ili to sve podleze pukoj slucajnosti ???
Složenost naše planete ukazuje na svesnog tvorca koji ne samo da je stvorio naš univerzum, već ga i dalje održava. Postoji mnoštvo primera koji ukazuju na Božije stvaranje. Evo nekoliko njih:
Zemlja… veličina zemlje je savršena. Zemljina veličina i gravitacija održavaju tanki sloj gasa sastavljenog uglavnom od azota i kiseonika koji se pruža samo nekih 70 km iznad zemljine površine. Da je zemlja manja, atmosfera ne bi bila moguća – kao kod Merkura. Da je zemlja veća, atmosfera bi sadržavala slobodni vodonik – kao kod Jupitera.4 Zemlja je jedina poznata planeta koja sadrži atmosferu pogodnu za razvoj biljaka, životinja i ljudi. Ako uzmemo u obzir temperaturnu razliku, grubo gledano, od -40°C do 50°C, Zemlja se nalazi na pravoj udaljenosti od Sunca. Da je zemlja udaljenija, svi bismo se smrzli. Da je iole bliža, izgoreli bi. Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim. Zemlja zadržava savršenu udaljenost od Sunca dok rotira oko njega pri brzini od skoro 108000 km/h. Zemlja se takođe okreće i oko svoje ose, tako da se da svi delovi površine ravnomerno zagrevaju i hlade svakog dana.
I Mesec se nalazi na savršenoj udaljenosti od Zemlje da bi imao efekat na gravitaciju. Mesec utiče na plimu i oseku, tako da okeani ne miruju, a u isto vreme ih sprečava da se izliju preko kontinenata..5
Voda…bezbojna, bez ukusa i mirisa, pa ipak nijedno živo biće ne može da preživi bez nje. Biljke, životinje i ljudi sastoje se uglavnom od vode (oko dve trećine ljudskog tela sastoji se od vode). Pogledajte zašto je voda toliko važna za život: voda ima neobično visoku temperaturu ključanja i smrzavanja, što nam omogućava da živimo u datom temperaturnom okruženju zadržavajući pri tom telesnu temperaturu od oko 36°C konstantnom.
“Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim.”
Voda je univerzalni rastvarač. Uzmite punu čašu vode i dodajte šećer... neće se izliti nijedna kap preko ivice posude. Voda jednostavno apsorbuje šećer. Ovo svojstvo vode omogućava da hiljade hemijskih, mineralnih i hranjivih sastojaka prolazi kroz naša tela pa i kroz najmanje krvne sudove.6
Voda je takođe i hemijski neutralna. Ona omogućava da telo apsorbuje hranu, lekove i minerale a da pri tome ne menja njihova hemijska svojstva. Voda ima jedinstveni površinski napon. Zbog toga može da teče uspravno kroz biljke, prkoseći zakonu gravitacije, donoseći ‘vodu koja život znači’ i hranljive sastojke na vrhove čak i najviših drveća. Voda se ledi od površine naniže, i pluta po površini nezamrznute vode, što omogućava ribama da plivaju tokom zime.
97% vode na zemlji nalazi se u okeanima. Mađutim, na našoj planeti postoji sistem za preradu koji izvlači so iz vode, a onda tu vodu raznosi po celoj zemlji. Prilikom isparavanja vode, so ostaje u okeanu, a od isparenja se stvaraju oblaci koje vetar lako pomera i tako raspršuje vodu po površini – za biljke, životinje i ljude. To je sistem za pročišćavanje i snabdevanje koji omogućava život na ovoj planeti. Sistem reciklirane i ponovo upotrebljene vode.7
Ljudski mozak… istovremeno obrađuje neverovatnu količinu informacija. Mozak registruje sve boje i objekte koje vidite, temperaturu oko vas, pritisak koji vaša stopala imaju na pod, zvuke, suvoću vaših usana, čak i teksturu ovog članka koji upravo držite u rukama. Vaš mozak registruje emocionalne reakcije, misli i memoriju. U isto vreme mozak prati vitalne funkcije tela kao što je brzina disanja, kretanje očnih kapaka, glad i kretanje mišića u vašim rukama. Ljudski mozak obrađuje više od milion informacija u sekundi.8 Mozak zatim sređuje te informacije po važnosti, isključujući one relativno nevažne. Ova funkcija ‘proveravanja’ omogućava vam da se koncentrišete i efektivno funkcionišete u prostoru. Možemo li za organ koji obrađuje više od million informacija u sekundi, i pri tom određuje njihovu važnost i omogućava vam da odgovorite na one najpogodnije, reći da je nastao tek onako, pukom slučajnošću?
Kada NASA pošalje šatl u svemir, pretpostavljamo da nije majmun napravio plan leta, već inteligentan um. Kako objasniti postojanje ljudskog mozga? Samo neko ko je inteligentniji i pametniji od čoveka mogao je da stvori ljudski mozak.
3. Puka slučajnost nije odgovarajuće objašnjenje.
Zamislite da gledate Rušmor planinu u koju su uklesani likovi Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Teodora Ruzvelta. Da li možete da poverujete da se to dogodilo slučajno? Uzmite u obzir neograničeno vreme, vetrove, kiše i razne druge okolnosti… ipak je teško zamisliti da se nešto takvo, vezano za istoriju, jednostavno izvajalo u planini. Zdrav razum nam kaže da su ljudi zamislili i stručno isklesali te figure. Ovaj članak dotiče se samo nekih neverovatnih aspekata našeg sveta: položaja Zemlje u odnosu na Sunce, nekih osobina vode, jednog od organa u ljudskom telu. Da li je išta od svega toga moglo da nastane slučajno?
Poznati astronom Ser Frederik Hojl pokazao je da slučajno spajanje amino-kiselina u ljudskom telu predstavlja matematički apsurd. Ser Hojl je slabost “slučajnosti” ilustrovao na sledeći način: “Kolika je verovatnoća da tornado prođe kroz otpad na kome se nalaze svi delovi Boinga 747 i da ih slučajno sklopi u avion spreman za poletanje? Čak i kada bi se univerzum sastojao samo od takvih otpada, i kada bi taj tornado prošao kroz sve njih, verovatnoća je toliko mala da je zanemarljiva.”9
Ako uzmete u obzir zamršenost naših života i univerzuma, razumno je misliti da je neki inteligentni tvorac, koji nas voli, obezbedio sve što nam je potrebno za život. Biblija opisuje Boga kao tvorca i održitelja života.
4. Urođeni osećaj za dobro i loše kod ljudi ne može se biološki objasniti. U svakome od nas, u svim kulturama, nalazi se jedinstveni osećaj za dobro i loše. Čak se i lopov iznervira i oseća izigranim kada ga neko pokrade. Ako neko otme nečije dete i zlostavlja ga, javljaju se ljutnja i zgražavanje, koji taj postupak definišu kao zlo, bez obzira na naciju i kulturu. Odakle potiče osećaj za dobro i zlo? Kako objasniti univerzalni zakon u svesti svih ljudi koji kaže da je ubistvo iz zadovoljstva pogrešno? A šta je sa hrabrošću, umiranjem za cilj, ljubavlju, dostojanstvom, dužnošću i samilošću? Odakle je sve ovo došlo? Ako su ljudi samo produkt fizičke evolucije - “opstanak najjačih” – zašto se žrtvujemo jedni za druge? Od koga smo dobili taj unutrašnji osećaj za dobro i loše? Postojanje savesti kod ljudi najbolje se može objasniti postojanjem tvorca kome je stalo do ljudskih postupaka i sklada među ljudima.
http://www.vox-magazin.com/Ima li Boga.html
Sve u svemu stvar je u stavu: ako se neko protivi čak i mogućnosti da Bog postoji, onda će svaku činjenicu tumačiti na svoj način. Ako neko ne želi da poveruje da su ljudi bili na Mesecu, nikakvi dokazi, informacije, fotografije astronauta koji hodaju po površini Meseca, intervjui sa njima, kamenje doneto sa Meseca… neće ga ubediti. Takav čovek ostaje pri svom jer on a priori ima ubeđenje da ljudi naprosto ne mogu da stignu do Meseca .
A sta reci na ovo ??? ili to sve podleze pukoj slucajnosti ???
Složenost naše planete ukazuje na svesnog tvorca koji ne samo da je stvorio naš univerzum, već ga i dalje održava. Postoji mnoštvo primera koji ukazuju na Božije stvaranje. Evo nekoliko njih:
Zemlja… veličina zemlje je savršena. Zemljina veličina i gravitacija održavaju tanki sloj gasa sastavljenog uglavnom od azota i kiseonika koji se pruža samo nekih 70 km iznad zemljine površine. Da je zemlja manja, atmosfera ne bi bila moguća – kao kod Merkura. Da je zemlja veća, atmosfera bi sadržavala slobodni vodonik – kao kod Jupitera.4 Zemlja je jedina poznata planeta koja sadrži atmosferu pogodnu za razvoj biljaka, životinja i ljudi. Ako uzmemo u obzir temperaturnu razliku, grubo gledano, od -40°C do 50°C, Zemlja se nalazi na pravoj udaljenosti od Sunca. Da je zemlja udaljenija, svi bismo se smrzli. Da je iole bliža, izgoreli bi. Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim. Zemlja zadržava savršenu udaljenost od Sunca dok rotira oko njega pri brzini od skoro 108000 km/h. Zemlja se takođe okreće i oko svoje ose, tako da se da svi delovi površine ravnomerno zagrevaju i hlade svakog dana.
I Mesec se nalazi na savršenoj udaljenosti od Zemlje da bi imao efekat na gravitaciju. Mesec utiče na plimu i oseku, tako da okeani ne miruju, a u isto vreme ih sprečava da se izliju preko kontinenata..5
Voda…bezbojna, bez ukusa i mirisa, pa ipak nijedno živo biće ne može da preživi bez nje. Biljke, životinje i ljudi sastoje se uglavnom od vode (oko dve trećine ljudskog tela sastoji se od vode). Pogledajte zašto je voda toliko važna za život: voda ima neobično visoku temperaturu ključanja i smrzavanja, što nam omogućava da živimo u datom temperaturnom okruženju zadržavajući pri tom telesnu temperaturu od oko 36°C konstantnom.
“Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim.”
Voda je univerzalni rastvarač. Uzmite punu čašu vode i dodajte šećer... neće se izliti nijedna kap preko ivice posude. Voda jednostavno apsorbuje šećer. Ovo svojstvo vode omogućava da hiljade hemijskih, mineralnih i hranjivih sastojaka prolazi kroz naša tela pa i kroz najmanje krvne sudove.6
Voda je takođe i hemijski neutralna. Ona omogućava da telo apsorbuje hranu, lekove i minerale a da pri tome ne menja njihova hemijska svojstva. Voda ima jedinstveni površinski napon. Zbog toga može da teče uspravno kroz biljke, prkoseći zakonu gravitacije, donoseći ‘vodu koja život znači’ i hranljive sastojke na vrhove čak i najviših drveća. Voda se ledi od površine naniže, i pluta po površini nezamrznute vode, što omogućava ribama da plivaju tokom zime.
97% vode na zemlji nalazi se u okeanima. Mađutim, na našoj planeti postoji sistem za preradu koji izvlači so iz vode, a onda tu vodu raznosi po celoj zemlji. Prilikom isparavanja vode, so ostaje u okeanu, a od isparenja se stvaraju oblaci koje vetar lako pomera i tako raspršuje vodu po površini – za biljke, životinje i ljude. To je sistem za pročišćavanje i snabdevanje koji omogućava život na ovoj planeti. Sistem reciklirane i ponovo upotrebljene vode.7
Ljudski mozak… istovremeno obrađuje neverovatnu količinu informacija. Mozak registruje sve boje i objekte koje vidite, temperaturu oko vas, pritisak koji vaša stopala imaju na pod, zvuke, suvoću vaših usana, čak i teksturu ovog članka koji upravo držite u rukama. Vaš mozak registruje emocionalne reakcije, misli i memoriju. U isto vreme mozak prati vitalne funkcije tela kao što je brzina disanja, kretanje očnih kapaka, glad i kretanje mišića u vašim rukama. Ljudski mozak obrađuje više od milion informacija u sekundi.8 Mozak zatim sređuje te informacije po važnosti, isključujući one relativno nevažne. Ova funkcija ‘proveravanja’ omogućava vam da se koncentrišete i efektivno funkcionišete u prostoru. Možemo li za organ koji obrađuje više od million informacija u sekundi, i pri tom određuje njihovu važnost i omogućava vam da odgovorite na one najpogodnije, reći da je nastao tek onako, pukom slučajnošću?
Kada NASA pošalje šatl u svemir, pretpostavljamo da nije majmun napravio plan leta, već inteligentan um. Kako objasniti postojanje ljudskog mozga? Samo neko ko je inteligentniji i pametniji od čoveka mogao je da stvori ljudski mozak.
3. Puka slučajnost nije odgovarajuće objašnjenje.
Zamislite da gledate Rušmor planinu u koju su uklesani likovi Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Teodora Ruzvelta. Da li možete da poverujete da se to dogodilo slučajno? Uzmite u obzir neograničeno vreme, vetrove, kiše i razne druge okolnosti… ipak je teško zamisliti da se nešto takvo, vezano za istoriju, jednostavno izvajalo u planini. Zdrav razum nam kaže da su ljudi zamislili i stručno isklesali te figure. Ovaj članak dotiče se samo nekih neverovatnih aspekata našeg sveta: položaja Zemlje u odnosu na Sunce, nekih osobina vode, jednog od organa u ljudskom telu. Da li je išta od svega toga moglo da nastane slučajno?
Poznati astronom Ser Frederik Hojl pokazao je da slučajno spajanje amino-kiselina u ljudskom telu predstavlja matematički apsurd. Ser Hojl je slabost “slučajnosti” ilustrovao na sledeći način: “Kolika je verovatnoća da tornado prođe kroz otpad na kome se nalaze svi delovi Boinga 747 i da ih slučajno sklopi u avion spreman za poletanje? Čak i kada bi se univerzum sastojao samo od takvih otpada, i kada bi taj tornado prošao kroz sve njih, verovatnoća je toliko mala da je zanemarljiva.”9
Ako uzmete u obzir zamršenost naših života i univerzuma, razumno je misliti da je neki inteligentni tvorac, koji nas voli, obezbedio sve što nam je potrebno za život. Biblija opisuje Boga kao tvorca i održitelja života.
4. Urođeni osećaj za dobro i loše kod ljudi ne može se biološki objasniti. U svakome od nas, u svim kulturama, nalazi se jedinstveni osećaj za dobro i loše. Čak se i lopov iznervira i oseća izigranim kada ga neko pokrade. Ako neko otme nečije dete i zlostavlja ga, javljaju se ljutnja i zgražavanje, koji taj postupak definišu kao zlo, bez obzira na naciju i kulturu. Odakle potiče osećaj za dobro i zlo? Kako objasniti univerzalni zakon u svesti svih ljudi koji kaže da je ubistvo iz zadovoljstva pogrešno? A šta je sa hrabrošću, umiranjem za cilj, ljubavlju, dostojanstvom, dužnošću i samilošću? Odakle je sve ovo došlo? Ako su ljudi samo produkt fizičke evolucije - “opstanak najjačih” – zašto se žrtvujemo jedni za druge? Od koga smo dobili taj unutrašnji osećaj za dobro i loše? Postojanje savesti kod ljudi najbolje se može objasniti postojanjem tvorca kome je stalo do ljudskih postupaka i sklada među ljudima.
http://www.vox-magazin.com/Ima li Boga.html
Kakva je to pravda?
