РЕЧНИК СРБЛИШ НАКАРАДА

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
Срблиш или англосрпски је језик који настаје претераним коришћењем енглеских речи код српских говорника. Реч срблиш је спој српске основе срб- и задњег дела енглеске речи English, што је назив за енглески језик. Назив англосрпски сковали су новосадски англисти. Срблиш се користи кад људи покушавају свој језик да учине званичнијим и узвишенијим, па користе доста страних речи. Такође га говоре неки Срби у иностранству, који српски језик мешају с језиком средине.





У срблишу код Срба у дијаспори постоје такве речи као што је чикетина, што је посрбљена енглеска ријеч chicken (пиле), којој је додат задњи део српске речи пилетина, те је тако настао спој српске и енглеске речи с истим значењем, који звучи као исправна српска реч, иако то није. Срби у дијаспори често ненамерно користе срблиш, за разлику од људи који српски користе у свакодневној комуникацији. Ти људи срблиш користе ради "стручнијег" и "ученијег" утиска о њима, или ради забаве (пишући српски енглеским алфабетом).
У англосрпском код људи који српски користе у свакодневној комуникацији, користи се знатно више страних речи него што је то потребно, али не стварају се морфолошки и семантички немогући спојеви, нпр. Едукациони центар Електротехничког факултета створен је са циљем да пружи квалитетну едукацију кроз низ основних и специјализованих курсева. Уместо едукације може се употребити српска реч образовање, која има исто значење и смисао реченице не би се нимало променио, али едукација, пошто је страна реч, звучи стручније и званичније.

Под срблишем неки сматрају и српски језик писан енглеским алфабетом, тако што се српска слова, ћ и ђ, на пример, замењују дијаграмима tj, ty, dj, dy, kj, ky, gj или gy, и слично. Тако би, рецимо, реченица Какво је то чудо, Кузељевићу? написана на овај начин изгледала овако: Kakwo ye to chudo, Qzelyewityu? Овај начин писања често се користи на форумима на Интернету и у СМС порукама на мобилним телефонима, ради егзотичнијег и занимљивијег изгледа текста.


************************************************************************************************


Примећујем да СРБЛИШ као права помама узима све више маха у свакодневном животу, нарочито међу интернет корисницима или оним, нарочито клинцима, који често користе компјутер.


Недавно сам се баш насИкирао када сам чуо употребу речи:


- сејвуј ми ово (енг.сачувај: save)


- доналдуј ми ово (енг.преузми: download)





Има брезброј примера - зато предлажем да све ове кентаур-речи које смо чули покушамо овде да запишемо и запамтимо.
 
У питању је једна сасвим нормална и на сву срећу безопасна пракса која није захватила само нашу емиграцију, већ и Србију. Штавише, не ни само Србију, већ читав регион и читаву земаљску куглу.

Безопасна је због тога што постоје стандардни језик и образовни систем, тако да језик неће бити ништа више угрожен него што је угрожен, на пример, градским сленгом. То је ствар хира и нечега што је пролазна мода, као што су се сличне ствари дешавале и под утицајем немачког и француског језика.

Једина немерљива штета је направљена у прошлости, у време непостојања општег образовног система, речника и језичког стандарда, када су Србијанци и Срби из БиХ под утицајем Турака на исти овакав начин масовно усвајали турске речи и захваљујући својој многобројности их пренели и на остале Србе. Само, за разлику од наших младих који подједнако добро знају и српску и "срблишку" реч, они су усвојили турцизме, а своје речи тутнули у заборав. Данас од тако нечег нема бојазни, изрази типа "чикетина" никад неће оставити трајне последице по језик. Већа опасност је у "лажним пријатељима". На пример, четовати значи ратовати, учествовати у хајдучији и сл., док данас, према енгл. chat, људи користе тај израз у значењу ћаскања и дописивања инстант-порукама. Изрази кликтај и клик означавају врисак и рику, јак људски глас или звук орла. Орао кликће са висине и вила кликће са планине, а не ради се о притискању дугмета миша, то јест данашњим асоцијацијама на речи клик, кликни и кликтати. Овим "лажним пријатељима" се може нанети штета српском језику јер се већ постојећим речима придодају значења која оне никако немају, чак и етимолошки контрадикторна.

Речи у енглеској варијанти у контексту најсавременије технологије и научних достигнућа, рецимо на пољу маркетинга, су бар за неко време неминовне. Ситуација се брзо мења, непрестано ничу нови термини, а наш језик није у стању то да испрати без ризиковања да неспретним и исхитреним преводима испадне смешан, као што је у Хрватској испао смешан покушај називања хард диска "крутником" и сл. На пример, овде је изречена критика на рачун две речи, где уопште није било разлога. Информатичари знају, често је Србину-програмеру лакше да се снађе у енглеском окружењу него у српском, јер у српском дуго времена није било никаквог стандарда. Израз "сејв" (save) је у енглеском стандардан и свугде исти и тачно се зна шта он означава, док на српском један дуг период корисник није могао да буде сигуран да ли се каже снимити, сачувати, похранити итд. Даунлоуд исто тако - да ли је у питању преузимање, скидање, свлачење или шта већ, није ни битно, јер испред просечног корисника стоји иконица са натписом Download и он тачно зна на шта се то односи.

Још један пример. Чујем нећака како прича са пријатељем па помиње некакво "лајковање", и некакве "френдове". И још не пита "да ли познајеш П.?", него "Имаш ли П-а за френда?" Да ли је у питању ружење језика или једна практична прецизност? Овде је одмах јасно да се не ради о ружењу језика, већ о разговору о опцијама веб-сајта за умрежавање младих, Фејсбуку. Овде "френд" не значи нужно и пријатељ, иако је то српски превод енглеске речи, већ означава особу са листе. На пример, особа за "френда" може имати и некога ко јој није пријатељ, док неки стварни пријатељи немају налог на сајту, па самим тим не представљају "френдове" иако јесу пријатељи. "Лајковати" није употребљено у контексту волети или допадати се. На пример, некоме се може допасти неки леп призор, некоме нека занимљива књига или надахњујућа композиција, али ту се не ради о "лајковању". "Лајковање" је просто обележавање иконице "I Like" (мени се допада) за слике, прилоге или изјаве "френдова". Није битно да се некоме допадне, на пример, слика. Да би је "лајковао", он мора притиснути дугме. Исто тако, неко може да не "лајкује" и нешто што му се допада.

Фејсбук је такође хир и тренутна мода која ће врло брзо да замре и која неће доспети изван сфере забаве и популарне културе у Интернет-окружењу. Због тога овакав жаргон и не треба критиковати, јер је он једнократан и служиће само дотле докле сајт буде био актуелан.
 
Poslednja izmena:
ako sma razumeo temu, u vezi s anglicizmima postije dve stvari - oni koji su deo pop kulture i ne koriste se u zvaničnom već kolokvijalnom i užem govoru (tipa onlajn, čet, daunload, lajkovati, fešn, parti,), oni koji su se smisleno odomaćili i nemaju alternativu i oni stručni (televizija, kompjuter). jedni su stvar pomodnosti i prolaznosti, drugi deo stranog jezičkog fonda koji se svuda uvukao. a to pola pola unakarađavanje i sklapanje reči i srpsko-englesko pisanje je nadam se stvar trenutnog debilizma
 
У питању је једна сасвим нормална и на сву срећу безопасна пракса која није захватила само нашу емиграцију, већ и Србију. Штавише, не ни само Србију, већ читав регион и читаву земаљску куглу.

Безопасна је због тога што постоје стандардни језик и образовни систем, тако да језик неће бити ништа више угрожен него што је угрожен, на пример, градским сленгом. То је ствар хира и нечега што је пролазна мода, као што су се сличне ствари дешавале и под утицајем немачког и француског језика.

....................
...................
Фејсбук је такође хир и тренутна мода која ће врло брзо да замре и која неће доспети изван сфере забаве и популарне културе у Интернет-окружењу. Због тога овакав жаргон и не треба критиковати, јер је он једнократан и служиће само дотле докле сајт буде био актуелан.

Никако се не могу сложити са вама, ЧИЊЕНИЦЕ НЕ ИДУ У КОРИСТ ВАШЕГ СТАВА:

Вести дана - уторак, 4. мај 2010. 08:05RSS
piksel.gif




Osnovci mešaju srpski i engleski


Блиц -

Učenici osnovnih škola slabo poznaju pravopisna pravila srpskog jezika, imaju osiromašen leksički fond, ne upotrebljavaju pravilno znake interpunkcije i u svojim sastavima na srpskom koriste reči iz engleskog jezika.

Više od 33 odsto učenika osnovne škole pogrešno upotrebljava veliko slovo, 70 procenata njih u tekstovima uopšte ne stavlja zarez, tačku, a više od jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika.

Dominantna je upotreba tri tačke, jer đaci sa osiromašenim leksičkim fondom, pošto ne čitaju dovoljno, ne umeju da nastave rečenice, rekla je Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).

Mladi nemaju ni svest o tome šta je funkcionalna pismenost, koju u 21. veku, sa naprednom tehnologijom, ne može imati samo ona osoba koja ume samo da čita i da piše, rekla je Stevanovićeva smatrajući da bi rezultati o nivou jezičke kulture đaka trebalo da navedu na ozbiljno razmišljanje sve nadležne za obrazovnu politiku i one koji brinu o očuvanju srpskog jezika.

Ona je podsetila na to da je i u drugim jezicima evidentan uticaj engleskog, ali da druge države sprovode mere za očuvanje maternjeg jezika.

Tako je Francuska, koja takođe ima ovaj problem, napravila nacionalni projekat za povećanje jezičke kompetencije mladih.


"Takav projekat neophodan je i u našoj sredini i to što pre", smatra Stevanovićeva, inače lingvista, navodeći da nešto više od 25 odsto učenika kombinuje ćirilicu i latinicu u svom sastavu, i to ne samo reči već i slova.


U gotovo jednoj trećini sastava učenici umesto slova v pišu w, umesto slova i pojavljuje se y.

Zanimljivo je da 30 odsto učenika sedmog i osmog razreda piše isključivo latinicom u neformalnoj komunikaciji i situacijama u kojima sami biraju kojim će pismom pisati, pokazalo je istraživanje sprovedeno prošle godine. Štaviše, i ako bi hteli da pišu ćirilicom, ne mogu da se sete pojedinih slova osnovnog pisma u Srbiji.


The end na kraju pismenog
Tako se na kraju teksta jednog našeg osnovca može naći the end (kraj) ili potpis ispred kojeg stoji by (od autora), a neretko napišu i znak @ preuzet sa interneta, pokazalo je istraživanje koje je sprovela mr Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).
 
Никако се не могу сложити са вама, ЧИЊЕНИЦЕ НЕ ИДУ У КОРИСТ ВАШЕГ СТАВА:

Вести дана - уторак, 4. мај 2010. 08:05RSS
piksel.gif

Слажем се да је ситуација озбиљна, али сам говорио са становишта искуства и савремене историје сличних трендова у језику. Ово је само најновији језички хир попут многих који су се дешавали у прошлости и који нису оставили никаквог трага. Са истом оваквом зебњом се гледало на утицаје немачког, француског, италијанског или мађарског код некадашњих помодара и покондирених тикви у прошлости, или на популарност урбаног сленга током 1960-их и 1970-их, па од тих утицаја није остало ништа. Да неко данас проговори тадашњим "модерним" говором, ови исти који данас користе енглеске речи би му се смејали, исто као што ће се и неке будуће генерације смејати овим данашњим са својим "серблишом".
 
Слажем се да је ситуација озбиљна, али сам говорио са становишта искуства и савремене историје сличних трендова у језику. Ово је само најновији језички хир попут многих који су се дешавали у прошлости и који нису оставили никаквог трага. Са истом оваквом зебњом се гледало на утицаје немачког, француског, италијанског или мађарског код некадашњих помодара и покондирених тикви у прошлости, или на популарност урбаног сленга током 1960-их и 1970-их, па од тих утицаја није остало ништа. Да неко данас проговори тадашњим "модерним" говором, ови исти који данас користе енглеске речи би му се смејали, исто као што ће се и неке будуће генерације смејати овим данашњим са својим "серблишом".

Пре неки дан сам се озбиљно закачио са једном девојком која је по струци лектор - јер је у разговору са мном употребила реч СТАЈЛИНГ. Када сам јој скренуо пажњу да на тај начин уништава сопствени језик и да треба тога да се клони, настала је тешка расправа у којој је она тврдила ДА НЕ ПОСТОЈИ ОДГОВАРАЈУЋА РЕЧ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ која би означавала тај појам. Нудио сам јој речи "стил", "фазон"... али ништа није вредело... баш сам се био наљутио.:dash:

ОВИМ ПРОБЛЕМОМ ТРЕБАЛО БИ ДА СЕ ПОЗАБАВЕ ОЗБИЉНИ ЛИНГВИСТИ И ДА ПОЧНУ ДА ОБЈАВЉУЈУ У НОВИНАМА ИЛИ СТРУЧНИМ ЧАСОПИСИМА ОДГОВАРАЈУЋЕ РЕЧИ ЗА ОВАКВЕ СЛУЧАЈЕВЕ.
 
Ево мало примера говора наших људи у емиграцији:

Kod:
српски		енглески	сербглиш
-----------------------------------------
шипка		bar		бара
кола		car		кара
ђубре		garbage		гарбиђ
продавница	store		штор
2 са 4 (даска)	two by four	тубајфора
ћерка		daughter	дора
мед. сестра	nurse		нурса
веш-машина	laundromat	ландра
лименка		can		кена

Има и примера читавих реченица:

Зовем зета да ме одвезе кући.
I'm calling my son-in-law to pick me up.
Колам моје доре хазбена да ме пика кући.

Цури ми нешто из аутомобила.
My car is leaking.
Лика ми кара.

Школује се за медицинску сетру.
She is studying for nurse.
Иде на калеђ за нурсу.

Шта си полудео?
Why are you acting crazy?
Шта си покрејзио?

Идем аутопутем и налазим се између два камиона.
While I was driving on highway I got between two trucks.
Возим се ја хајвејом кад оно два трака а ја у битвину.
 
Ево йош неколиких наменутих домаћима политичарима такозванога европскога усмѣрења: "бенефит", "пи-ар", "едукация", "едуковати". Ево и йеднога новодошавшега "швеђанизма": "омбундсман".
 
Ево йош неколиких наменутих домаћима политичарима такозванога европскога усмѣрења: "бенефит", "пи-ар", "едукация", "едуковати". Ево и йеднога новодошавшега "швеђанизма": "омбундсман".

Pročitah prvotno na ćirilici evropskoga usmrđenja z:lol:
 
Ево мало примера говора наших људи у емиграцији:

Kod:
српски		енглески	сербглиш
-----------------------------------------
шипка		bar		бара
кола		car		кара
ђубре		garbage		гарбиђ
продавница	store		штор
2 са 4 (даска)	two by four	тубајфора
ћерка		daughter	дора
мед. сестра	nurse		нурса
веш-машина	laundromat	ландра
лименка		can		кена

Има и примера читавих реченица:

Naročito su zanimljivi oni čiji su se preci odselili davno i mešaju arhaičan srpski sa engleskim: ćerati karu = voziti automobil.

Ovakvih jezičkih hibrida ima i u francuskom. Npr. žaveliram pubelu = čistim kantu za đubre varikinom (javel - varikina, poubelle - kanta za đubre). Odmah je jasno i zanimanje autora ovog iskaza. z:lol:

Ali moj omiljeni je "držaću te u kuranu". Da raščistimo, "kuran" ovde nema veze sa muslimanskom verskom knjigom. z:) Reč je o prevodu francuske fraze "Je te tiens au courrant", ili kako bismo mi rekli, bićeš u toku, obaveštavaću te o toku događaja.

Etre au courrant = to be up to date = biti u toku s događajima.
 
Naročito su zanimljivi oni čiji su se preci odselili davno i mešaju arhaičan srpski sa engleskim: ćerati karu = voziti automobil.

Ovakvih jezičkih hibrida ima i u francuskom. Npr. žaveliram pubelu = čistim kantu za đubre varikinom (javel - varikina, poubelle - kanta za đubre). Odmah je jasno i zanimanje autora ovog iskaza. z:lol:

Ali moj omiljeni je "držaću te u kuranu". Da raščistimo, "kuran" ovde nema veze sa muslimanskom verskom knjigom. z:) Reč je o prevodu francuske fraze "Je te tiens au courrant", ili kako bismo mi rekli, bićeš u toku, obaveštavaću te o toku događaja.

Etre au courrant = to be up to date = biti u toku s događajima.

:hahaha1::cepanje:
 

Back
Top