Halix
Elita
- Poruka
- 16.206
Zapad pokušava da spreči novu rezoluciju o Kosovu
Srbija poslednjih sedmica izložena snažnim diplomatskim pritiscima najmoćnijih zemalja koje podržavaju kosovsku nezavisnost
Beograd planira da se, posle odluke MSP, izglasa rezolucija UN o nelegalnosti nezavisnog Kosova * Jeremić obezbeđuje glasačku mašineriju među zemljama Afrike i Azije * Srpska kandidatura za članstvo u EU ovog trenutka nije ugrožena
Autor: N. Tomić - L. Valtner
Beograd - Članovi državnog vrha Srbije poslednjih sedmica su izloženi pritiscima nekih od najmoćnijih zemalja sveta s ciljem da zvanični Beograd odustane od namere da u Generalnoj skupštini UN pokrene usvajanje nove rezolucije, kojom bi se odluka vlasti u Prištini o nezavisnosti Kosova proglasila nelegalnom, saznaje Danas iz dobro obaveštenih međunarodnih i domaćih izvora.
Upravo je ova vrsta diplomatskog pritiska bila i jedan od ciljeva prekjučerašnje posete Beogradu šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera.
Srbija planira da inicira proces usvajanja nove rezolucije o Kosovu nakon što Međunarodni sud pravde donese mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti. Za razliku od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, čije stalne članice imaju pravo veta, odluke u Generalnoj skupštini donose se preglasavanjem.
Beograd zbog toga od početka ove godine organizuje glasačku mašineriju, koju bi pre svega trebalo da čine zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike i glavnu ulogu u tom poslu ima šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. S obzirom na činjenicu da je nezavisno Kosovo u prethodne dve godine dobilo priznanje od svega trećine zemalja članica UN (65 od ukupno 192), postoje ozbiljne šanse da inicijativa Srbije u Generalnoj skupštini bude uspešna. Pogotovo ako se ima u vidu da je većina članica svetske organizacije svojevremeno podržala pokretanje procesa u Međunarodnom sudu pravde, uprkos protivljenju SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i ostalih moćnih saveznika vlasti u Prištini.
Srpske vlasti su uverene da bi rezolucija kojom bi se potezi albanskih političara na Kosovu proglasili nelegalnim „zacementirala“ odsustvo Kosova ne samo iz UN već i iz drugih ključnih međunarodnih organizacija, poput NATO, OEBS i Saveta Evrope.
Druga strana, odnosno pet pomenutih zapadnih zemalja, ipak nije bez odgovora. Kako je našem listu potvrdilo više sagovornika iz srpskih i inostranih krugova, zahvaljujući pre svega uticaju SAD, Međunarodni sud pravde neće saopštiti svoje mišljenje o Kosovu pre septembra ove godine, iako je prvobitno to bilo planirano za jun. Zbog očekivanja i zagovornika i protivnika nezavisnosti da će odluka MSP prevagnuti u korist Srbije, u interesu saveznika Prištine je da je što više prolongiraju i za to vreme snažno pritiskaju Beograd da odustane od nameravanih koraka.
Svakako najjača karta koju bi London, Berlin, Pariz i Rim mogli da iskoriste jeste uslovljavanje ambicije Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU i to što pre, najkasnije u prvoj polovini 2011. godine, time što bi Beograd odustao od nove kosovske rezolucije. U ovom trenutku, kako tvrde Danasovi izvori, ta vrsta „ucene“ se u razgovorima zapadnih i srpskih zvaničnika ne pominje, već se insistira na poboljšanju odnosa s Prištinom, odnosno na principu „regionalne saradnje“. U tom kontekstu, ističu sagovornici našeg lista iz srpskih vlasti, posebno su važni stavovi koje su prekjuče saopštili Kušner i predsednik Boris Tadić da status Kosova neće biti prepreka za članstvo Srbije u EU, odnosno da nema novih, dodatnih uslova za Beograd u procesu evropske integracije.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji ambasador Srbije u Parizu, kaže za Danas da je šef francuske diplomatije Bernar Kušner došao u srpsku prestonicu kako bi posredovao u rešavanju problema u odnosima Beograda i Prištine.
- Kušnerov stav i stav većine članica EU je poznat, a to je da Srbija pitanje Kosova, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, ne bi trebalo da vraća na dnevni red UN. Pogotovo zbog toga što je došlo do novih okolnosti, odnosno da je Srbija podnela aplikaciju za članstvo u EU. Kušner je došao kao posrednik u nalaženju rešenja. Deo rešenja, odnosno kompromisa o kom su govorili i Kušner i Jeremić, već proizilazi iz toga što predsednik Srbije Boris Tadić neće izostati sa sastanka na Brdu kod Kranja, a Priština je prihvatila da na njemu učestvuje pod oznakom „Unmik/Kosovo“ i na to će pristajati sve dok mentori od nje to budu tražili. Druga važna stvar je to što je Beograd počeo funkcionalno da rešava problem Kosova, bez implicitnog ili eksplicitnog priznanja njegove nezavisnosti, što je metod koji je i Tadić nagovestio - objašnjava Simić.
Simić navodi i da je očekivani odlazak srpskog predsednika na regionalni samit na Brdu kod Kranja napredak u odnosu na dosadašnju politiku, s obzirom na njegovo ignorisanje inauguracije hrvatskog predsednika Ive Josipovića zbog prisustva Fatmira Sejdijua.
Prema Simićevim rečima, činjenica da je Srbija u procesu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU podrazumeva da je došlo vreme i za rad na ključnim političkim problemima.
- Niko neće tražiti priznavanje Kosova, ali će insistirati na rešavanju odnosa između Prištine i Beograda - kaže Simić za Danas i kao međunarodne primere navodi odnose Pekinga i Tajpeha, odnosno Kine i Tajvana.
Upitan hoće li odnosi sa Prištinom ometati Beograd u dobijanju statusa kandidata, Simić kaže da to neće uticati na pet zemalja koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, ali da će Srbija imati problem da ostale 22 države ubedi u svoje argumente.
EU očekuje „dobrosusedske odnose“
Pjer Mirel, direktor Direkcije za Zapadni Balkan u EU, izjavio je da Unija očekuju da Srbija s Kosovom razvija dobrosusedske odnose i podsetio da je to naznačeno i u prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u evropskim integracijama. „Mogu samo da ponovim ono što smo mi rekli u našem izveštaju oktobra prošle godine, gde smo konstatovali da su dobrosusedski odnosi ono što je napredak koji treba očekivati“, rekao je Mirel na konferenciji za novinare u Beogradu.
http://www.danas.rs/danasrs/politik...vu_rezoluciju_o_kosovu.56.html?news_id=184918
Srbija poslednjih sedmica izložena snažnim diplomatskim pritiscima najmoćnijih zemalja koje podržavaju kosovsku nezavisnost
Beograd planira da se, posle odluke MSP, izglasa rezolucija UN o nelegalnosti nezavisnog Kosova * Jeremić obezbeđuje glasačku mašineriju među zemljama Afrike i Azije * Srpska kandidatura za članstvo u EU ovog trenutka nije ugrožena
Autor: N. Tomić - L. Valtner
Beograd - Članovi državnog vrha Srbije poslednjih sedmica su izloženi pritiscima nekih od najmoćnijih zemalja sveta s ciljem da zvanični Beograd odustane od namere da u Generalnoj skupštini UN pokrene usvajanje nove rezolucije, kojom bi se odluka vlasti u Prištini o nezavisnosti Kosova proglasila nelegalnom, saznaje Danas iz dobro obaveštenih međunarodnih i domaćih izvora.
Upravo je ova vrsta diplomatskog pritiska bila i jedan od ciljeva prekjučerašnje posete Beogradu šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera.
Srbija planira da inicira proces usvajanja nove rezolucije o Kosovu nakon što Međunarodni sud pravde donese mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti. Za razliku od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, čije stalne članice imaju pravo veta, odluke u Generalnoj skupštini donose se preglasavanjem.
Beograd zbog toga od početka ove godine organizuje glasačku mašineriju, koju bi pre svega trebalo da čine zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike i glavnu ulogu u tom poslu ima šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. S obzirom na činjenicu da je nezavisno Kosovo u prethodne dve godine dobilo priznanje od svega trećine zemalja članica UN (65 od ukupno 192), postoje ozbiljne šanse da inicijativa Srbije u Generalnoj skupštini bude uspešna. Pogotovo ako se ima u vidu da je većina članica svetske organizacije svojevremeno podržala pokretanje procesa u Međunarodnom sudu pravde, uprkos protivljenju SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i ostalih moćnih saveznika vlasti u Prištini.
Srpske vlasti su uverene da bi rezolucija kojom bi se potezi albanskih političara na Kosovu proglasili nelegalnim „zacementirala“ odsustvo Kosova ne samo iz UN već i iz drugih ključnih međunarodnih organizacija, poput NATO, OEBS i Saveta Evrope.
Druga strana, odnosno pet pomenutih zapadnih zemalja, ipak nije bez odgovora. Kako je našem listu potvrdilo više sagovornika iz srpskih i inostranih krugova, zahvaljujući pre svega uticaju SAD, Međunarodni sud pravde neće saopštiti svoje mišljenje o Kosovu pre septembra ove godine, iako je prvobitno to bilo planirano za jun. Zbog očekivanja i zagovornika i protivnika nezavisnosti da će odluka MSP prevagnuti u korist Srbije, u interesu saveznika Prištine je da je što više prolongiraju i za to vreme snažno pritiskaju Beograd da odustane od nameravanih koraka.
Svakako najjača karta koju bi London, Berlin, Pariz i Rim mogli da iskoriste jeste uslovljavanje ambicije Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU i to što pre, najkasnije u prvoj polovini 2011. godine, time što bi Beograd odustao od nove kosovske rezolucije. U ovom trenutku, kako tvrde Danasovi izvori, ta vrsta „ucene“ se u razgovorima zapadnih i srpskih zvaničnika ne pominje, već se insistira na poboljšanju odnosa s Prištinom, odnosno na principu „regionalne saradnje“. U tom kontekstu, ističu sagovornici našeg lista iz srpskih vlasti, posebno su važni stavovi koje su prekjuče saopštili Kušner i predsednik Boris Tadić da status Kosova neće biti prepreka za članstvo Srbije u EU, odnosno da nema novih, dodatnih uslova za Beograd u procesu evropske integracije.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji ambasador Srbije u Parizu, kaže za Danas da je šef francuske diplomatije Bernar Kušner došao u srpsku prestonicu kako bi posredovao u rešavanju problema u odnosima Beograda i Prištine.
- Kušnerov stav i stav većine članica EU je poznat, a to je da Srbija pitanje Kosova, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, ne bi trebalo da vraća na dnevni red UN. Pogotovo zbog toga što je došlo do novih okolnosti, odnosno da je Srbija podnela aplikaciju za članstvo u EU. Kušner je došao kao posrednik u nalaženju rešenja. Deo rešenja, odnosno kompromisa o kom su govorili i Kušner i Jeremić, već proizilazi iz toga što predsednik Srbije Boris Tadić neće izostati sa sastanka na Brdu kod Kranja, a Priština je prihvatila da na njemu učestvuje pod oznakom „Unmik/Kosovo“ i na to će pristajati sve dok mentori od nje to budu tražili. Druga važna stvar je to što je Beograd počeo funkcionalno da rešava problem Kosova, bez implicitnog ili eksplicitnog priznanja njegove nezavisnosti, što je metod koji je i Tadić nagovestio - objašnjava Simić.
Simić navodi i da je očekivani odlazak srpskog predsednika na regionalni samit na Brdu kod Kranja napredak u odnosu na dosadašnju politiku, s obzirom na njegovo ignorisanje inauguracije hrvatskog predsednika Ive Josipovića zbog prisustva Fatmira Sejdijua.
Prema Simićevim rečima, činjenica da je Srbija u procesu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU podrazumeva da je došlo vreme i za rad na ključnim političkim problemima.
- Niko neće tražiti priznavanje Kosova, ali će insistirati na rešavanju odnosa između Prištine i Beograda - kaže Simić za Danas i kao međunarodne primere navodi odnose Pekinga i Tajpeha, odnosno Kine i Tajvana.
Upitan hoće li odnosi sa Prištinom ometati Beograd u dobijanju statusa kandidata, Simić kaže da to neće uticati na pet zemalja koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, ali da će Srbija imati problem da ostale 22 države ubedi u svoje argumente.
EU očekuje „dobrosusedske odnose“
Pjer Mirel, direktor Direkcije za Zapadni Balkan u EU, izjavio je da Unija očekuju da Srbija s Kosovom razvija dobrosusedske odnose i podsetio da je to naznačeno i u prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u evropskim integracijama. „Mogu samo da ponovim ono što smo mi rekli u našem izveštaju oktobra prošle godine, gde smo konstatovali da su dobrosusedski odnosi ono što je napredak koji treba očekivati“, rekao je Mirel na konferenciji za novinare u Beogradu.
http://www.danas.rs/danasrs/politik...vu_rezoluciju_o_kosovu.56.html?news_id=184918
