vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Moj Zorane, kad u grožđe pođeš, nemoj poresku upravu da prođeš
Među prvima bih da izrazim javnu podršku budućem vlasniku Pressa (izjavio da će nas tužiti, doterati do prosjačkog štapa i preuzeti) Zoranu „Čokot" Živkoviću, i napomenem da sa hajkom koju kolege danima vode protiv njegovog preplanulog lika, imena i vinogradarskog dela - nemam baš ništa!
Štaviše, jedini sam u kafe kuhinji demonstrativno odbio ponuđeni espreso, solidarišući se sa još jednom nepravdom učinjenom srpskom seljaku, a ti to, Zorule, zaista jesi - prostodušna seljačina koja se manula politike, u koju svi trče, i uhvatila njive, od koje svi beže, ali, eto, ni u prirodnom ambijentu ti ne daju mira...
Hoću da kažem, kao nadničar si ušao u politiku, prošao kroz nju kao traktor kroz oranje, crnih noktiju i belog obraza se povukao iz te priče, i ne razumem šta je sad tu sporno, Zoki, paore?!
Dobio si neku lovu od države, pa šta?! Uštedela je dovoljno na tvom školovanju da ti dođe taman toliko koliko si tražio za kalemove tamjanike, Feniksu nišavskog mulja...
Verujem da si kao i ostali smerno stajao u redu pred šalterom stiskajući fasciklu sa potrebnom dokumentacijom pod poljoprivrednom miškom i čekao da te neljubazna službenica prozove, ne želeći da koristiš veze koje si stekao motajući se po zgradi Vlade, dok te čistačice nisu prijavile obezbeđenju da pušiš u toaletu, a ti ih molio da ne kažu tvojima jer si obećao da ćeš prestati, do velike mature...
Ne, Žile, sam si, kao konj na livadi, izložio svoj projekat podozrivim birokratama demonstrirajući gazanje grozdova u buretu, nakon čega su jednoglasno prelomili: „Ovom čoveku treba pomoć, definitivno!"
I pomogli su ti, k'o što ti nesumnjivo želiš da pomogneš Srbiji brendirajući svoje ime u svetu enologije, etnologije, ekologije, džipologije i auto-vulkanizerstva, da više ne bude predmet raskusuravanja roditelja sa neposlušnom decom: „Ako ne učiš, bićeš ko čika Zoran..."
Spočitavaju ti i nekakvog džipa, kao da se može „jugom" u oranje?
Nisu se oni nahvatali motike, moj Zorane, već tastaturama kompjutera udarili preko težačke grbine, ne pitajući koliko si kazana morao da ispečeš za tih tričavih 70.000 evra, ne mareći je l' mraz ili 40 stepeni iznad nule?!
Nikome nije palo na pamet da možda i ti imaš džipodavne prijatelje kao i Čeda, prijatelje vinarije koji su verovali u tebe čak i kada je babica sumnjičavo vtrela glavom na porođaju...
Možda su to i zajednički prijatelji, ko zna?! Poznato je da se vi, uzgajivači koječega, držite k'o jedan, ali ta istina očigledno nikoga ne zanima.
Najvažnije je da zadušne babe sad raspravljaju je li to Živković preplanuo od kvarcovanja, ili luftiranja po egzotičnim destinacijama koja mu, sudeći prema prijavljenim prihodima, nisu dostupna ni u mašti?!
Od kiše, sunca, znoja i vetra koji je šibao to namučeno lice dok vezuje i orezuje kaleme, dušebrižna gospodo!
Evo, ko mi dovede bledunjavog seljaka, častiću ga ručkom i poreći sve što sam napisao u Žiletovu odbranu! U suprotnom, Žiletov ten - Žiletova stvar, i da više nisam čuo prozivke na taj račun!
Jesam im dobro rekao, gazda, a?!
Znači, mora se pod hitno stati na rep ovoj hajci, ako ne zbog Zorana, onda zbog onih koji su nameravali da se posle visoke politike vrate rodnim njivama i u njih investiraju skromno znanje i neskromni kapital.
Da je pravde pa da država na ravne časti razdeli imovinu i novce nesrećne braće Šarić onima koji su im najviše pomagali, verujem da bi oranice vrcale od zadihanih političara koje je prokleta pečalba naterala iz traktora u „audije".
Ne bi se danima dumalo odakle gorepomenutom liberalu sat od nekoliko desetina hiljada evra - našao ga na njivi!
Spao sa ruke nekom od orača pa ga Čeda malko obrisao od blata, zamenio bateriju i mangupira se pred zadrugom dok cepa pivo sa drugarima, žeteocima političke setve...
Eto, toliko od mene.
Još samo da u ime Kuće sira (nemam za više) „Medenica" poželim berićetnu godinu Kući vina „Živković", sa željom da što pre izađe iz nebranog grožđa, uz pesmu: „Moj Zorane, kad u grožđe pođeš, nemoj poresku upravu da prođeš..."
Neka mi te sveti Trifun čuva, gazda Zoki, pa i da nazdravimo kad „preuzmeš„ Press.
Možemo i negde u zezanje: gitara, vino, džip... sitnice koje život znače, a ne koštaju mnogo.
Šta zna ljakse šta je 500.000 evra - njega bi ionako svi da prevare.
Ne zna se ni ko pije ni ko plaća, a bogme ni ko pola miliona Šarcu daje...
М.Меденица
Пресс магазин
Među prvima bih da izrazim javnu podršku budućem vlasniku Pressa (izjavio da će nas tužiti, doterati do prosjačkog štapa i preuzeti) Zoranu „Čokot" Živkoviću, i napomenem da sa hajkom koju kolege danima vode protiv njegovog preplanulog lika, imena i vinogradarskog dela - nemam baš ništa!
Štaviše, jedini sam u kafe kuhinji demonstrativno odbio ponuđeni espreso, solidarišući se sa još jednom nepravdom učinjenom srpskom seljaku, a ti to, Zorule, zaista jesi - prostodušna seljačina koja se manula politike, u koju svi trče, i uhvatila njive, od koje svi beže, ali, eto, ni u prirodnom ambijentu ti ne daju mira...
Hoću da kažem, kao nadničar si ušao u politiku, prošao kroz nju kao traktor kroz oranje, crnih noktiju i belog obraza se povukao iz te priče, i ne razumem šta je sad tu sporno, Zoki, paore?!
Dobio si neku lovu od države, pa šta?! Uštedela je dovoljno na tvom školovanju da ti dođe taman toliko koliko si tražio za kalemove tamjanike, Feniksu nišavskog mulja...
Verujem da si kao i ostali smerno stajao u redu pred šalterom stiskajući fasciklu sa potrebnom dokumentacijom pod poljoprivrednom miškom i čekao da te neljubazna službenica prozove, ne želeći da koristiš veze koje si stekao motajući se po zgradi Vlade, dok te čistačice nisu prijavile obezbeđenju da pušiš u toaletu, a ti ih molio da ne kažu tvojima jer si obećao da ćeš prestati, do velike mature...
Ne, Žile, sam si, kao konj na livadi, izložio svoj projekat podozrivim birokratama demonstrirajući gazanje grozdova u buretu, nakon čega su jednoglasno prelomili: „Ovom čoveku treba pomoć, definitivno!"
I pomogli su ti, k'o što ti nesumnjivo želiš da pomogneš Srbiji brendirajući svoje ime u svetu enologije, etnologije, ekologije, džipologije i auto-vulkanizerstva, da više ne bude predmet raskusuravanja roditelja sa neposlušnom decom: „Ako ne učiš, bićeš ko čika Zoran..."
Spočitavaju ti i nekakvog džipa, kao da se može „jugom" u oranje?
Nisu se oni nahvatali motike, moj Zorane, već tastaturama kompjutera udarili preko težačke grbine, ne pitajući koliko si kazana morao da ispečeš za tih tričavih 70.000 evra, ne mareći je l' mraz ili 40 stepeni iznad nule?!
Nikome nije palo na pamet da možda i ti imaš džipodavne prijatelje kao i Čeda, prijatelje vinarije koji su verovali u tebe čak i kada je babica sumnjičavo vtrela glavom na porođaju...
Možda su to i zajednički prijatelji, ko zna?! Poznato je da se vi, uzgajivači koječega, držite k'o jedan, ali ta istina očigledno nikoga ne zanima.
Najvažnije je da zadušne babe sad raspravljaju je li to Živković preplanuo od kvarcovanja, ili luftiranja po egzotičnim destinacijama koja mu, sudeći prema prijavljenim prihodima, nisu dostupna ni u mašti?!
Od kiše, sunca, znoja i vetra koji je šibao to namučeno lice dok vezuje i orezuje kaleme, dušebrižna gospodo!
Evo, ko mi dovede bledunjavog seljaka, častiću ga ručkom i poreći sve što sam napisao u Žiletovu odbranu! U suprotnom, Žiletov ten - Žiletova stvar, i da više nisam čuo prozivke na taj račun!
Jesam im dobro rekao, gazda, a?!
Znači, mora se pod hitno stati na rep ovoj hajci, ako ne zbog Zorana, onda zbog onih koji su nameravali da se posle visoke politike vrate rodnim njivama i u njih investiraju skromno znanje i neskromni kapital.
Da je pravde pa da država na ravne časti razdeli imovinu i novce nesrećne braće Šarić onima koji su im najviše pomagali, verujem da bi oranice vrcale od zadihanih političara koje je prokleta pečalba naterala iz traktora u „audije".
Ne bi se danima dumalo odakle gorepomenutom liberalu sat od nekoliko desetina hiljada evra - našao ga na njivi!
Spao sa ruke nekom od orača pa ga Čeda malko obrisao od blata, zamenio bateriju i mangupira se pred zadrugom dok cepa pivo sa drugarima, žeteocima političke setve...
Eto, toliko od mene.
Još samo da u ime Kuće sira (nemam za više) „Medenica" poželim berićetnu godinu Kući vina „Živković", sa željom da što pre izađe iz nebranog grožđa, uz pesmu: „Moj Zorane, kad u grožđe pođeš, nemoj poresku upravu da prođeš..."
Neka mi te sveti Trifun čuva, gazda Zoki, pa i da nazdravimo kad „preuzmeš„ Press.
Možemo i negde u zezanje: gitara, vino, džip... sitnice koje život znače, a ne koštaju mnogo.
Šta zna ljakse šta je 500.000 evra - njega bi ionako svi da prevare.
Ne zna se ni ko pije ni ko plaća, a bogme ni ko pola miliona Šarcu daje...
М.Меденица
Пресс магазин
)
