Lazna Nada

Danas sam razmisljajuci o tome kako covek kada je bez nekih velikih zelja ili pak mogucnosti u zivotu za postizanje nekog uspeha sklon razocarenju prema zivotu i depresiji i razmisljao se o resenjima koja se nude za resavanje date situacije.

Jedno je naravno ono s cim mislim da smo svi upoznati a to je lazna nada.

Lazna nada je nesto u sta verujemo i njeno moguce ispunjenje nam pruza osecaj pozitivnosti i lepog osecanja. U neku ruku ta lazna nada je pozitivna, ali mene zaista zanima da li je ona zaista potrebna ili ne?

Daklem, da li lazna nada treba da postoji? Da li njeno postojanje neophodno da bi smo sacuvali zdrav razum i bili osecajno sposobni?

S druge strane da li lazna nada nas odvaja od realnosti i samim tim od nekog sazrevanja? Da li je mozda ona problem i samo njeno upotrebljavanje je lose za psihu i emocije?

Sta vi mislite.

Onda kada ne postoje nikakve šanse da se desi ono što želimo, kažemo da je nada lažna. Međutim kada je budućnost neizvesna, a skoro uvek je takva, nada nije lažna i tada nam je jedini izbor da prevladamo nevolje koje su nas snašle. U lažnoj nadi treba prepoznati neke od primitivnih mehanizama odbrane, a oni naravno, služe onome čemu si ti pomenuo, očuvanju razuma i osećajnosti. A kako su primitivni, ovi mehanizmi urbzo lako pucaju i ne izvršavaju svoj zadatak uspešno! Ako jedan pacijent oboleo od side gaji nadu da će se izlečiti, kakva je to onda nada? I koliko će trajati?

seducer:

Danas sam razmisljajuci o tome kako covek kada je bez nekih velikih zelja ili pak mogucnosti u zivotu za postizanje nekog uspeha sklon razocarenju prema zivotu i depresiji i razmisljao se o resenjima koja se nude za resavanje date situacije.

Jedno je naravno ono s cim mislim da smo svi upoznati a to je lazna nada.

Lazna nada je nesto u sta verujemo i njeno moguce ispunjenje nam pruza osecaj pozitivnosti i lepog osecanja. U neku ruku ta lazna nada je pozitivna, ali mene zaista zanima da li je ona zaista potrebna ili ne?

Daklem, da li lazna nada treba da postoji? Da li njeno postojanje neophodno da bi smo sacuvali zdrav razum i bili osecajno sposobni?

S druge strane da li lazna nada nas odvaja od realnosti i samim tim od nekog sazrevanja? Da li je mozda ona problem i samo njeno upotrebljavanje je lose za psihu i emocije?

Sta vi mislite.

Kliknite za proširenje...

Mislim da laznu nadu ne treba nikome davati, niti mi sami se smemo nadati bez realnih osnova, vece razocarenje sledi kada se nadas i nadas a na kraju nista, nego kad vec na samom startu znas da od tog cilja nema nista, tad vec prestajes i sa najmanjom nadom i kreces u pronalazak resenje koje ce bar delimicno ublaziti bol...Nemojte ljude zavaravati, i davati im lazne nade, tu ce uvek neko izaci povredjen...Nemojte se nadati ako znate da tu nepostoje sanse da se uspe u ostvarivanju cilja, treba da stojite cvrsto na zemlji i da hladne glave nadjete resenje, koje je uvek tu negde....

Može li iko sa sigurnošću reći šta je lažna nada? I koja je to a da bi se mogla oceniti kao - lažna?

Ono što sam u životu naučila, jeste da su mi se ostvarivale čak i neke od lažnih.

Ali nikad nerealne.

Desi se da je "lažna nada" ocena trenutnog čovekovog položaja i mentalnog stanja. Naglašavam: desi se.

Nerealne su uvek takve; i mislim da bi tu valjalo napraviti razliku.

Nikolass:

Mislim da laznu nadu ne treba nikome davati, niti mi sami se smemo nadati bez realnih osnova, vece razocarenje sledi kada se nadas i nadas a na kraju nista, nego kad vec na samom startu znas da od tog cilja nema nista, tad vec prestajes i sa najmanjom nadom i kreces u pronalazak resenje koje ce bar delimicno ublaziti bol...Nemojte ljude zavaravati, i davati im lazne nade, tu ce uvek neko izaci povredjen...Nemojte se nadati ako znate da tu nepostoje sanse da se uspe u ostvarivanju cilja, treba da stojite cvrsto na zemlji i da hladne glave nadjete resenje, koje je uvek tu negde....

Kliknite za proširenje...

Ne prica se o davanju drugim ljudima neke nade, vec o sopstvenoj psihi . Nadam se da uvidjash razliku.

Psycho_86:

Onda kada ne postoje nikakve šanse da se desi ono što želimo, kažemo da je nada lažna. Međutim kada je budućnost neizvesna, a skoro uvek je takva, nada nije lažna i tada nam je jedini izbor da prevladamo nevolje koje su nas snašle. U lažnoj nadi treba prepoznati neke od primitivnih mehanizama odbrane, a oni naravno, služe onome čemu si ti pomenuo, očuvanju razuma i osećajnosti. A kako su primitivni, ovi mehanizmi urbzo lako pucaju i ne izvršavaju svoj zadatak uspešno! Ako jedan pacijent oboleo od side gaji nadu da će se izlečiti, kakva je to onda nada? I koliko će trajati?

Kliknite za proširenje...

To sam i ja napomenuo. Ali opet nadjimo se u status quo gde nismo pod uticajem ni zelja ni potreba. Da li smo u takvoj situaciji skloniji realnijem sagledavanju stvari nego u toj nadi za ostvarenjem zelje? Da li ta obuzetost tom zeljom nas onemogucava da mozda vidimo neke druge puteve?

Lažna nada je nemoguća za onoga ko se nada. Ako se čovek nečemu nada on ne može biti svestan da je to lažna nada, već može biti svestan tek kada izgubi tu nadu. A da li je ona lažna ili nije? Možda i nije lažna, već je čovek bio nemaran ili ga je neka situacija onemogućila. Nada je normalna i svi je imamo. Ko nema nadanja ne može da živi. Nije on sklon depresiji, već jeste depresivan. Nadanje je normalno, zdravo stanje. Nedostatak nade je duhovna smrt.

seducer:

Danas sam razmisljajuci o tome kako covek kada je bez nekih velikih zelja ili pak mogucnosti u zivotu za postizanje nekog uspeha sklon razocarenju prema zivotu i depresiji i razmisljao se o resenjima koja se nude za resavanje date situacije.

Jedno je naravno ono s cim mislim da smo svi upoznati a to je lazna nada.

Lazna nada je nesto u sta verujemo i njeno moguce ispunjenje nam pruza osecaj pozitivnosti i lepog osecanja. U neku ruku ta lazna nada je pozitivna, ali mene zaista zanima da li je ona zaista potrebna ili ne?

Daklem, da li lazna nada treba da postoji? Da li njeno postojanje neophodno da bi smo sacuvali zdrav razum i bili osecajno sposobni?

S druge strane da li lazna nada nas odvaja od realnosti i samim tim od nekog sazrevanja? Da li je mozda ona problem i samo njeno upotrebljavanje je lose za psihu i emocije?

Sta vi mislite.

Kliknite za proširenje...

свиђа ми се како си описао ч у д о.

Anđa:

Lažna nada je nemoguća za onoga ko se nada. Ako se čovek nečemu nada on ne može biti svestan da je to lažna nada, već može biti svestan tek kada izgubi tu nadu. A da li je ona lažna ili nije? Možda i nije lažna, već je čovek bio nemaran ili ga je neka situacija onemogućila. Nada je normalna i svi je imamo. Ko nema nadanja ne može da živi. Nije on sklon depresiji, već jeste depresivan. Nadanje je normalno, zdravo stanje. Nedostatak nade je duhovna smrt.

Kliknite za proširenje...

Mislis da jeste? Delimicno se slazem s tobom jer sam i ja do istog zakljucka dosao. Ali, posto sam bio u datoj situaciji, mogu ti reci da iako je zivot bez nade tuzan i delimicno depresivan mnogo toga se moze nauciti. Zapravo, vidis jednu drugu realnost koja je realna i takva kakva jeste i ucis se da se nosis sa situacijom.

Sta hocu reci je to, da mislim da ne treba uvek i svaki put da kada nam je nesto tesko da verujemo u nesto da ce biti bolje. Mozda par trenutaka treba provesti u tom stanju da bi smo stekli neko iskustvo. Sve je to neko celicenje.

Iskreno, meni je to pomoglo da sredim stvari u sebi, da se fokusiram i gledam sebe na realan i ozbiljan nacin. Zato sam i napisao ovu temu.

Moje misljenje je da je ta nada, da je ne zovem laznom, jer opet ne mora biti, potrebna, ali ne i uvek kada nam je tesko. Mislim, da treba neki put da se nadjemo u beznadju i celicimo svoju psihu.

seducer:

Mislis da jeste? Delimicno se slazem s tobom jer sam i ja do istog zakljucka dosao. Ali, posto sam bio u datoj situaciji, mogu ti reci da iako je zivot bez nade tuzan i delimicno depresivan mnogo toga se moze nauciti. Zapravo, vidis jednu drugu realnost koja je realna i takva kakva jeste i ucis se da se nosis sa situacijom.

Sta hocu reci je to, da mislim da ne treba uvek i svaki put da kada nam je nesto tesko da verujemo u nesto da ce biti bolje. Mozda par trenutaka treba provesti u tom stanju da bi smo stekli neko iskustvo. Sve je to neko celicenje.

Iskreno, meni je to pomoglo da sredim stvari u sebi, da se fokusiram i gledam sebe na realan i ozbiljan nacin. Zato sam i napisao ovu temu.

Moje misljenje je da je ta nada, da je ne zovem laznom, jer opet ne mora biti, potrebna, ali ne i uvek kada nam je tesko. Mislim, da treba neki put da se nadjemo u beznadju i celicimo svoju psihu.

Kliknite za proširenje...

Valjda to zavisi od karaktera. Za mene je čeličenje kada suprotstavim opcije. Dakle, pretposatvimo da mi je teško. Neće biti čeličenje ako se prepustim tome da mi je realno teško i ne razmišljam o načinu izlaska iz tame. Treba razmišljati o tome zašto smo dospeli tu gde jesmo, tu se sasvim slažem. Ali ne treba samo tako razmišljati, već se truditi da se pronađe izlaz. Mislim da razmišljanje o uzroku propasti dovodi do rešenja, odnosno nade. Nada je misao o razvoju koji nije ispunjen, a kome težimo. Zato kažem da je nedostatak nade duhovna smrt. Ako ne vidite izlaz, onda ste vi mrtvi. Ako se držite na dnu, bez ideja za izvlačenjem onda ste mrtvi. A bezsmislena vera da će biti bolje, bez ideje o načinu da se bude bolje, nema smisla i to nije nada, pa ni lažna, već .... Šta znam, varka? Za mene je nada ideja ili cilj kome težimo da bismo bili bolji. Prepuštanje ništavilu je loše. Beznađe nije prirodni osećaj i ne treba ga negovati, već se čupati što bolje možemo. Ne razmišlja čovek punom parom kada je na dnu. Razmišlja kada ima nadu, odnosno cilj kome teži. Mislim da je nada pokretačka snaga svakog čoveka. Nikako to nije rečenica da će biti bolje i hajde da ne mislimo o lošim stvarima.

Anđa:

Valjda to zavisi od karaktera. Za mene je čeličenje kada suprotstavim opcije. Dakle, pretposatvimo da mi je teško. Neće biti čeličenje ako se prepustim tome da mi je realno teško i ne razmišljam o načinu izlaska iz tame. Treba razmišljati o tome zašto smo dospeli tu gde jesmo, tu se sasvim slažem. Ali ne treba samo tako razmišljati, već se truditi da se pronađe izlaz. Mislim da razmišljanje o uzroku propasti dovodi do rešenja, odnosno nade. Nada je misao o razvoju koji nije ispunjen, a kome težimo. Zato kažem da je nedostatak nade duhovna smrt. Ako ne vidite izlaz, onda ste vi mrtvi. Ako se držite na dnu, bez ideja za izvlačenjem onda ste mrtvi. A bezsmislena vera da će biti bolje, bez ideje o načinu da se bude bolje, nema smisla i to nije nada, pa ni lažna, već .... Šta znam, varka? Za mene je nada ideja ili cilj kome težimo da bismo bili bolji. Prepuštanje ništavilu je loše. Beznađe nije prirodni osećaj i ne treba ga negovati, već se čupati što bolje možemo. Ne razmišlja čovek punom parom kada je na dnu. Razmišlja kada ima nadu, odnosno cilj kome teži. Mislim da je nada pokretačka snaga svakog čoveka. Nikako to nije rečenica da će biti bolje i hajde da ne mislimo o lošim stvarima.

Kliknite za proširenje...

Slazem se. Ali mislim da ipak ti govoris o latentnoj depresiji ili vec depresiji. Nije stvar u nistavilu vec u trpljenju nezadovoljstva. U takvoj situaciji nam se odrazava ta osobina trpljenja. Ne pricamo o tipovima licnosti, naravno da svako na svoj nacin to vidi i gleda vec pricamo o tome sta je korisno za psihu i emocije. Mislim da to i nije bas pitanje te neke nade jer ta nada je ja mislim urodjena i u samom instiktu za opstanak.

To je vise neko stanje trenutnog emocionalnog nezadovoljenja, muke i trpljenja. Nada iako postoji nekako je daleko i ne mozemo je osetiti jer smo preokupirani problemima i tezinom. Ja se izvinjavam ako postoji problem u razumevanju te situacije. Nazalost, nemam dovoljno reci da opisem to mozda kako bih trebalo.

U sustini, jos jednom cu ponoviti, da li uvek treba bezati od muka i problema davajuci sebi lazne nade da ce se nesto u bliskoj buducnosti desiti da nas izvadi iz te situacije. Onaj aspekt koji posmatran je onaj deciji nacin izbegavanja problema ili bezanja.

Da li trebamo biti dovoljno jaki da smo spremni i da trpimo muku i probleme na duzi vremenski period i koji je nacin da zadrzimo sebe onakvi kakvi jesmo a da ipak ne tonemo u depresiju i samodestrukciju?

Mislim da me niste razumeli, pošto sam i sama kazala da taj način odbrane koji je izbegavanje problema i koji ste nazvali dečijim nije nada. Rekla sam i da se slažem da čovek treba da analizira svoju situaciju. Jedino se ne slažem sa trpljenjem koje pominjete. Možda se tu razilazimo. Možda vi ne mislite da treba analizirati i tražiti rešenje, već da treba trpeti i mučiti se da bismo shvatili da tako ne treba. Ja sam protiv trpljenja. trpljenje znači prihvatanje i nedelovanje što smatram suprotnim od dostojanstvenog života čoveka. Čovek mora da se bori da mu bude dobro. Ako počne da trpi onda počinje da umire. Borba ne znači bežanje od problema, već rešavanje problema. A možete ih rešavati samo ako ih analizirate. Trpljenje samo dovodi do gubitka energije, a to je strašna stvar.

Nikolass:

Mislim da laznu nadu ne treba nikome davati, niti mi sami se smemo nadati bez realnih osnova, vece razocarenje sledi kada se nadas i nadas a na kraju nista, nego kad vec na samom startu znas da od tog cilja nema nista, tad vec prestajes i sa najmanjom nadom i kreces u pronalazak resenje koje ce bar delimicno ublaziti bol...Nemojte ljude zavaravati, i davati im lazne nade, tu ce uvek neko izaci povredjen...Nemojte se nadati ako znate da tu nepostoje sanse da se uspe u ostvarivanju cilja, treba da stojite cvrsto na zemlji i da hladne glave nadjete resenje, koje je uvek tu negde....

Kliknite za proširenje...

Bravo Nik.Od reci do reci se slazem sa tobom.
Ne treba sebe zavaravati.Treba biti hrabar i pogledati istini u oci bez obzira na sve.

Anđa:

Mislim da me niste razumeli, pošto sam i sama kazala da taj način odbrane koji je izbegavanje problema i koji ste nazvali dečijim nije nada. Rekla sam i da se slažem da čovek treba da analizira svoju situaciju. Jedino se ne slažem sa trpljenjem koje pominjete. Možda se tu razilazimo. Možda vi ne mislite da treba analizirati i tražiti rešenje, već da treba trpeti i mučiti se da bismo shvatili da tako ne treba. Ja sam protiv trpljenja. trpljenje znači prihvatanje i nedelovanje što smatram suprotnim od dostojanstvenog života čoveka. Čovek mora da se bori da mu bude dobro. Ako počne da trpi onda počinje da umire. Borba ne znači bežanje od problema, već rešavanje problema. A možete ih rešavati samo ako ih analizirate. Trpljenje samo dovodi do gubitka energije, a to je strašna stvar.

Kliknite za proširenje...

Tacno je da treba analizirati situacije da bi se doslo do pravilnog zakljucka.
Mada se neke stvari definitivno moraju pretrpeti u zivotu ali ne ako to postane svakodnevica

seducer:

Danas sam razmisljajuci o tome kako covek kada je bez nekih velikih zelja ili pak mogucnosti u zivotu za postizanje nekog uspeha sklon razocarenju prema zivotu i depresiji i razmisljao se o resenjima koja se nude za resavanje date situacije.

Jedno je naravno ono s cim mislim da smo svi upoznati a to je lazna nada.

Lazna nada je nesto u sta verujemo i njeno moguce ispunjenje nam pruza osecaj pozitivnosti i lepog osecanja. U neku ruku ta lazna nada je pozitivna, ali mene zaista zanima da li je ona zaista potrebna ili ne?

Daklem, da li lazna nada treba da postoji? Da li njeno postojanje neophodno da bi smo sacuvali zdrav razum i bili osecajno sposobni?

S druge strane da li lazna nada nas odvaja od realnosti i samim tim od nekog sazrevanja? Da li je mozda ona problem i samo njeno upotrebljavanje je lose za psihu i emocije?

Sta vi mislite.

Kliknite za proširenje...

Tesko je reci...mislim da je potrebna. Ona nam daje snagu da "prezivimo ono najgore".

A kad se stvari srede same po sebi, mozemo da napustimo tu nadu.

Istina je samo da ona sprecava da se covek razvija, ali to se nadoknadjuje kasnije, kad te nade vise nema.

seducer:

Danas sam razmisljajuci o tome kako covek kada je bez nekih velikih zelja ili pak mogucnosti u zivotu za postizanje nekog uspeha sklon razocarenju prema zivotu i depresiji i razmisljao se o resenjima koja se nude za resavanje date situacije.

Jedno je naravno ono s cim mislim da smo svi upoznati a to je lazna nada.

Lazna nada je nesto u sta verujemo i njeno moguce ispunjenje nam pruza osecaj pozitivnosti i lepog osecanja. U neku ruku ta lazna nada je pozitivna, ali mene zaista zanima da li je ona zaista potrebna ili ne?

Daklem, da li lazna nada treba da postoji? Da li njeno postojanje neophodno da bi smo sacuvali zdrav razum i bili osecajno sposobni?

S druge strane da li lazna nada nas odvaja od realnosti i samim tim od nekog sazrevanja? Da li je mozda ona problem i samo njeno upotrebljavanje je lose za psihu i emocije?

Sta vi mislite.

Kliknite za proširenje...

Pojam-lazna nada-mozemo koristiti samo i jedino kada govorimo o osobi koja je na zalost neizlecivo bolesna .U svakoj drugoj situaciji to ne mozemo upotrebiti jer uvek postoji sansa da nam se ostvari to sto zelimo iako mozda,trenutno izgleda nemoguce.
Zato uvek moramo reci nada,bez onog lazna

Luna72:

Pojam-lazna nada-mozemo koristiti samo i jedino kada govorimo o osobi koja je na zalost neizlecivo bolesna .U svakoj drugoj situaciji to ne mozemo upotrebiti jer uvek postoji sansa da nam se ostvari to sto zelimo iako mozda,trenutno izgleda nemoguce.
Zato uvek moramo reci nada,bez onog lazna

Kliknite za proširenje...

Ok, definisi kako zelis. Mozda sam trebao da stavim "lazna". U sustini...


Znaci ta "nada" je potrebna za normalnu funkciju?

Ovo je sta ja mislim.

Mislim da je uopsteno nada za zivotom uvek treba postojati, ali ne nada onakvu kakvu mi zelimo. MIslim da se mnogi ljudi zavaravaju time sto daju sebi nade koje nemaju realnog osnova.

Mislim da, ljudi trebaju neki put videti surovu realnost i makar na tren osetili njenu tezinu. Naravno da se nada ne treba gubiti, jer onda nastaje depresija. Taj trenutak surove istine je zapravo taj prelazak izmedju nade i depresije i tu se najbolje vidi i nauci ta razlika.

Misljenja sam da svako od nas kada dodje do ivice nauci o sebi mnogo i stece neko nezaboravno iskustvo.

Siguran sam da je neki put ta nada zapravo ne samo bezanje od depresije vec i bezanje od samog straha od depresije. Opet, ne kazem da je ne treba imati, ali da nije lose da se neki put suocimo i sa strahom.

Ja mislim da se strahom moramo suociti svakako, ali nacin tog suocavanja je razlicit..
nada je potrebna, ako neko ima nadu i pored toga sto ga je snaslo ko zna sta, ja onda nekako
mislim da je taj i pobedio strah..onaj ko nema nadu, on se unapred predao, zar ne?
A kako mi mozemo znati sta je lazna nada..nikada ne znamo sta moze sledece da se desi
pa da ispadne da je ono sto su drugi smatrali "realnoscu" zapravo bilo lazno..

aiva:

Ja mislim da se strahom moramo suociti svakako, ali nacin tog suocavanja je razlicit..
nada je potrebna, ako neko ima nadu i pored toga sto ga je snaslo ko zna sta, ja onda nekako
mislim da je taj i pobedio strah..onaj ko nema nadu, on se unapred predao, zar ne?
A kako mi mozemo znati sta je lazna nada..nikada ne znamo sta moze sledece da se desi
pa da ispadne da je ono sto su drugi smatrali "realnoscu" zapravo bilo lazno..

Kliknite za proširenje...

Dokle god se nadamo znaci da imamo ljubavi. Ljubavi ili prema drugome ili prema sebi. Kada izgubimo ljubav prema sebi dolazi i beznadje. Da, slazem se kao sto sam rekao da je nada jednostavno potrebna.

Ali postoje promene i varijacije u tome. Cak i ako volimo ocas mozemo pasti i u ocaj i tugu. Sve je to u zavinosti naravno od nas samih a najvise i od okoline koja nas okruzuje. Frustracije mogu nastati na dnevnoj osnovi. Ziveti sa svakodnevni frustracijama nije lak posao.

Emocije i psiha su po mojim shvatanjima veoma komplikovana stvar, uslovljena hiljadama elemenata. Neminovno je da mi svi posedujemo i negativne i pozitivne osobine. Nekima su izrazenije negativne i vise neguju negativne dok drugi pozitivne. Ali, barem se meni desavalo, mnogo puta su na testu te moje negativne osobine, koje nije lako uvek i svaki put savladati. Otuda i ova tema.

Mozda je bezveze diskustovati beziskustveno o tome.

seducer:

Dokle god se nadamo znaci da imamo ljubavi. Ljubavi ili prema drugome ili prema sebi. Kada izgubimo ljubav prema sebi dolazi i beznadje. Da, slazem se kao sto sam rekao da je nada jednostavno potrebna.

Ali postoje promene i varijacije u tome. Cak i ako volimo ocas mozemo pasti i u ocaj i tugu. Sve je to u zavinosti naravno od nas samih a najvise i od okoline koja nas okruzuje. Frustracije mogu nastati na dnevnoj osnovi. Ziveti sa svakodnevni frustracijama nije lak posao.

Emocije i psiha su po mojim shvatanjima veoma komplikovana stvar, uslovljena hiljadama elemenata. Neminovno je da mi svi posedujemo i negativne i pozitivne osobine. Nekima su izrazenije negativne i vise neguju negativne dok drugi pozitivne. Ali, barem se meni desavalo, mnogo puta su na testu te moje negativne osobine, koje nije lako uvek i svaki put savladati. Otuda i ova tema.

Mozda je bezveze diskustovati beziskustveno o tome.

Kliknite za proširenje...

Na osnovu cega se da zakljuciti da ja govorim beziskustveno?
Ziveti sa svakodnevnim frustracijama nije uopste lako, a varijacije naravno, postoje..
ono sto sam ja naucila iz mog iskustva je da je tuga neretko pozeljna i da, ako nije ona patoloska, moze imati zapravo zastitnu funkciju. Sto se tice negativnih osobina, meni su one na testu svakog Bozijeg dana, to je svakodnevna borba, a to je zato sto zivot ne sluzi samo da bismo uzivali, vec da bismo nesto i naucili, bar po mom misljenju.One se mogu savladavati jedino pozitivnom stranom.
Jedna od osnovnih funkcija prevladavanja odredjene situacije jeste da se odrzi nada i optimizam, jer upravo nada ne dozvoljava prihvatanje, sto bi se reklo, onog najgoreg, vec ona omogucava delanje bez obzira na ono sto se desava, ona vuce napred, i zbog toga je potrebna. A izraz lazna nada je apsurdan, po meni, jer cim pomislimo da je nesto lazno, mi se vise i ne nadamo, prestaje borba i onda ljudi misle da prihvataju stvari "onakvima kakve jesu" a onda uz to dolazi i kognitivno izbegavanje i poricanje.
pozdrav

aiva:

Na osnovu cega se da zakljuciti da ja govorim beziskustveno?
Ziveti sa svakodnevnim frustracijama nije uopste lako, a varijacije naravno, postoje..
ono sto sam ja naucila iz mog iskustva je da je tuga neretko pozeljna i da, ako nije ona patoloska, moze imati zapravo zastitnu funkciju. Sto se tice negativnih osobina, meni su one na testu svakog Bozijeg dana, to je svakodnevna borba, a to je zato sto zivot ne sluzi samo da bismo uzivali, vec da bismo nesto i naucili, bar po mom misljenju.One se mogu savladavati jedino pozitivnom stranom.
Jedna od osnovnih funkcija prevladavanja odredjene situacije jeste da se odrzi nada i optimizam, jer upravo nada ne dozvoljava prihvatanje, sto bi se reklo, onog najgoreg, vec ona omogucava delanje bez obzira na ono sto se desava, ona vuce napred, i zbog toga je potrebna. A izraz lazna nada je apsurdan, po meni, jer cim pomislimo da je nesto lazno, mi se vise i ne nadamo, prestaje borba i onda ljudi misle da prihvataju stvari "onakvima kakve jesu" a onda uz to dolazi i kognitivno izbegavanje i poricanje.
pozdrav

Kliknite za proširenje...

Nisam se obracao direktno vama kada sam rekao beziskustveno. Uopsteno sam govorio u smislu da nemamo mozda mnogo sagovornika.
Nisam siguran da li sam dobro razumet ili se moji postovi ne citaju celi vec parcijalno.

Apsurdan jeste ako posmatrate subjektivno, ali objektivno ako gledate sa strane verovati u nesto sto mozda nije istina jeste lazna zar ne? Da bi smo sagledali stvari moramo krenuti od sebe, tacno, ali opet moramo to uspeti sagledati i iz treceg lica.

Ja sam pratilac onoga nicemu se ne nadaj, i sve ocekuj. nista ne ocekuj i svemu se nadaj.

Ne pricam o toj nadi, jos jednom napominjem, instiktivnoj tj. nadi opstanka i zivota koja je duboko u nama. Pricam o tim nadama-snovima koji se desavaju mozda ne svakom ali siguran sam dosta ljudima. To je ta "nada" da ce se sutra desiti nesto bolje.

seducer:

Nisam se obracao direktno vama kada sam rekao beziskustveno. Uopsteno sam govorio u smislu da nemamo mozda mnogo sagovornika.
Nisam siguran da li sam dobro razumet ili se moji postovi ne citaju celi vec parcijalno.

Apsurdan jeste ako posmatrate subjektivno, ali objektivno ako gledate sa strane verovati u nesto sto mozda nije istina jeste lazna zar ne? Da bi smo sagledali stvari moramo krenuti od sebe, tacno, ali opet moramo to uspeti sagledati i iz treceg lica.

Ja sam pratilac onoga nicemu se ne nadaj, i sve ocekuj. nista ne ocekuj i svemu se nadaj.

Ne pricam o toj nadi, jos jednom napominjem, instiktivnoj tj. nadi opstanka i zivota koja je duboko u nama. Pricam o tim nadama-snovima koji se desavaju mozda ne svakom ali siguran sam dosta ljudima. To je ta "nada" da ce se sutra desiti nesto bolje.

Kliknite za proširenje...

Nadam se da mozemo bez persiranja.. izvinjavam se, nisam dobro razumela..
Covek je uvek subjektivan i nisam sigurna da moze bilo kada da iz ugla treceg lica posmatra sebe..mozda samo misli da moze.
Ne pricam ni ja iskljucivo o nadi opstanka, vec i o nadama-snovima, koje nas podsticu, teraju napred, da uradimo i nesto zbog cega cemo se sami mozda iznenaditi..Nada da ce se sutra desiti nesto bolje je divna, pa makar i tako sama po sebi..
" ne treba uklopiti snove u zivot, vec zivot u snove", ne znam ko je to rekao, ali je, po meni, vrlo hrabro ziveti u svom snu i nadi.

aiva:

Nadam se da mozemo bez persiranja.. izvinjavam se, nisam dobro razumela..
Covek je uvek subjektivan i nisam sigurna da moze bilo kada da iz ugla treceg lica posmatra sebe..mozda samo misli da moze.
Ne pricam ni ja iskljucivo o nadi opstanka, vec i o nadama-snovima, koje nas podsticu, teraju napred, da uradimo i nesto zbog cega cemo se sami mozda iznenaditi..Nada da ce se sutra desiti nesto bolje je divna, pa makar i tako sama po sebi..
" ne treba uklopiti snove u zivot, vec zivot u snove", ne znam ko je to rekao, ali je, po meni, vrlo hrabro ziveti u svom snu i nadi.

Kliknite za proširenje...

E onda se tu i ne slazemo.

U prethodnom postu si napomenula da je zivot tezak i da je zivot tu i da nesto naucimo a ne da samo uzivamo(zivimo). Tacno je to. Ali to znaci da i kada se nadamo u sebi mi na neki nacin izbegavamo tu realnost koja je oko nas.

Ja sam svestan toga da nije svako u stanju da zivi bez te nade, tog sanjarenja, ali ja kazem, da ja zivim tako i da mi nista ne skodi. Mislim da je to deo jednog odrastanja i sazrevanja i da covek treba da prestani da sanjari u jednom trenutku svog zivota. Snovi su nam kao neka opna, stit oko nas koji nas stiti od surove realnosti.

Mislim da mi kao razumna inteligentna i Bozja bica moramo nauciti i shvatiti realnost da bi smo zaista sazreli.

To je ono sto ja zelim da kazem ovim postom. Da sanjarenje, nadanje da ce sutra biti nesto lepo ne mora biti dobra stvar. Mozemo da naucimo da zivimo i prilicno optimisticki i bez toga a shvatajuci surovu realnost oko nas.

Daklem ne mora da nas vodi optimisticna emocija u zivotu, mozemo da zivimo i racionalno, spoznajuci sve oko nas a da nas ipak ne vodi u depresiju i ocaj.

seducer:

E onda se tu i ne slazemo.

U prethodnom postu si napomenula da je zivot tezak i da je zivot tu i da nesto naucimo a ne da samo uzivamo(zivimo). Tacno je to. Ali to znaci da i kada se nadamo u sebi mi na neki nacin izbegavamo tu realnost koja je oko nas.

Ja sam svestan toga da nije svako u stanju da zivi bez te nade, tog sanjarenja, ali ja kazem, da ja zivim tako i da mi nista ne skodi. Mislim da je to deo jednog odrastanja i sazrevanja i da covek treba da prestani da sanjari u jednom trenutku svog zivota. Snovi su nam kao neka opna, stit oko nas koji nas stiti od surove realnosti.

Mislim da mi kao razumna inteligentna i Bozja bica moramo nauciti i shvatiti realnost da bi smo zaista sazreli.

To je ono sto ja zelim da kazem ovim postom. Da sanjarenje, nadanje da ce sutra biti nesto lepo ne mora biti dobra stvar. Mozemo da naucimo da zivimo i prilicno optimisticki i bez toga a shvatajuci surovu realnost oko nas.

Daklem ne mora da nas vodi optimisticna emocija u zivotu, mozemo da zivimo i racionalno, spoznajuci sve oko nas a da nas ipak ne vodi u depresiju i ocaj.

Kliknite za proširenje...

Ne znaci da ako se nadamo u sebi mi izbegavamo realnost.Ja mislim da smo mi duzni da ucimo i shvatamo realnost, ali nada nas ne stiti od toga, ona nam samo ukazuje na druge puteve koje ne vidimo ukoliko se zavalimo u "surovu realnost" i mislimo da drugacije ne moze biti.Ja mislim da je razumevanje, uvidjanje toga sta nam se desava jedan stupanj, a da je nada drugi stupanj.Sanjarenje nije dobra stvar, ako je ekstremno. Kada kazes da mozemo da zivimo prilicno optimisticki, sta to znaci nego nadati se.Nada otvara nove mogucnosti, to ja hocu da kazem.