Trenutak za čitanje

postoji li pravi trenutak za citanje? Postoji li ona suptilna, jedinstvena atmosfera koja pruza utociste od spoljnog sveta? Da li je ovaj trenutak povezan i sa samim delom koje se cita? Meni je atmosfera veoma vazna prilikom citanja...tada sam ja izvan toka stvari, i cesto veoma samoljubiv. Cesto se osecam kao najposebniji pesnicki duh kad se nakanim da citam npr. Keatsa...ali najcesce ocekujem taj trenutak, ocekujem unutrasnji treptaj koji ce me uciniti dostojnim citanja i procitavanja...Tesko je zavrsiti bilo sta bez toga, zar ne?

Meni je jedino važno da mi nešto ne odvlači pažnju, nema neke posebne atmosfere. Atmosferu, ali onu unutrašnju, stvori knjiga koju čitam. Jedino je važno da mi neko nešto ne govori, ili da TV ne radi. Inače, u gradskom prevozu mi je super za čitanje, u vozu...

paulidealiste:

postoji li pravi trenutak za citanje? Postoji li ona suptilna, jedinstvena atmosfera koja pruza utociste od spoljnog sveta? Da li je ovaj trenutak povezan i sa samim delom koje se cita? Meni je atmosfera veoma vazna prilikom citanja...tada sam ja izvan toka stvari, i cesto veoma samoljubiv. Cesto se osecam kao najposebniji pesnicki duh kad se nakanim da citam npr. Keatsa...ali najcesce ocekujem taj trenutak, ocekujem unutrasnji treptaj koji ce me uciniti dostojnim citanja i procitavanja...Tesko je zavrsiti bilo sta bez toga, zar ne?

Kliknite za proširenje...

I te kako. Tacno znam koje knjige citam u jesen (i zimu), a koje mi vise "leze" leti.

Kad pada kisa napolju, sa prvim novembarskim hladnocama, opredeljujem se za "teza" i obimnija dela, klasike najcesce.

Leti pak vise volim lagane knjige, zabavnog sadrzaja, ljubavne takodje, i to opet u casovima dosadnih i dugih letnjih popodneva.

Mada ovo nije pravilo, najvaznije "pravilo" je moje raspolozenje za odredjenu knjigu.

Svaka prva sreda u mesecu od 17:00 do 17:05.

Pravi trenutak je onaj kada se zauzme pravo mesto u gradskom prevozu
Kako su godine prolazile naučio (navikao) sam da čitam uz muziku (na stranom jeziku, iako većinom razumem, mnogo je lakše), vesti u drugoj sobi, kada ljudi pričaju oko mene, mada se često desi da me nešto iziritira

paulidealiste:

postoji li pravi trenutak za citanje? Postoji li ona suptilna, jedinstvena atmosfera koja pruza utociste od spoljnog sveta? Da li je ovaj trenutak povezan i sa samim delom koje se cita? Meni je atmosfera veoma vazna prilikom citanja...tada sam ja izvan toka stvari, i cesto veoma samoljubiv. Cesto se osecam kao najposebniji pesnicki duh kad se nakanim da citam npr. Keatsa...ali najcesce ocekujem taj trenutak, ocekujem unutrasnji treptaj koji ce me uciniti dostojnim citanja i procitavanja...Tesko je zavrsiti bilo sta bez toga, zar ne?

Kliknite za proširenje...

ja kada uhvatim neku jnjigu da citam,ja onda citam i kada ustanem,i u pauzama dok kuvam,i pred spavanje..meni je tu atmosfera nebitna,ja znam samo da ne ispustam kjnigu i da citam,gde stignem...Obozavam da citam knjige...meni je svaki trenutak pravi,iskreno i bilo gde.Ja sam malo specificna po tom pitanju i drugacija od ostalih...

picololeone:

I te kako. Tacno znam koje knjige citam u jesen (i zimu), a koje mi vise "leze" leti.

Kad pada kisa napolju, sa prvim novembarskim hladnocama, opredeljujem se za "teza" i obimnija dela, klasike najcesce.

Leti pak vise volim lagane knjige, zabavnog sadrzaja, ljubavne takodje, i to opet u casovima dosadnih i dugih letnjih popodneva.

Mada ovo nije pravilo, najvaznije "pravilo" je moje raspolozenje za odredjenu knjigu.

Kliknite za proširenje...

Sunce,vjetrovi,snjegovi ili magle..veoma određuju i moj izbor knjige.Ponekad odstupim od tog dijela svoje povezanosti sa prirodom i učinim sasvim suprotno,kao recimo ljetos sa knjigom "Kad je Niče plakao"(a nikako nije za tople i sparne dane) i to najviše zbog toga što sama sebi kažem da mogu dirigovati izborom bez obzira na vremenske (ne)prilike.
Ipak,uvijek bezuslovno želim da knjiga nađe put(i vrijeme) do mene,a ne ja do nje.

Ja u gradskom prevozu nikad nisam mogla da citam, onda mi obicno misli lutaju na razne strane.
Sto se tice galame, vremenom sam oguglala i mogu da se iskljucim bez obzira sta se oko mene desava, ako je meni momenat za citanje. A ako nije, ne vredi mi ni mir ni tisina.

Najviše čitam u autobusu, jer već deset godina putujem na posao. Ako je ekspresni, uživanje je veće ali kretkotrajnije. Nekada nema ekspresnog, pa krenem lokalnim, koji staje na svaki kilometar. Tada je čitanje super način da se isključiš iz svega. Tako mi brže i kvalitetnije prođe vreme. Deca su mi odrasla, pa imam vremena da čitam i kod kuće. Dovoljno mi je da se ukutkam i zaplovim... uz laganu instrumentalnu muziku.

Da da autobusko citanje i predstavlja na neki nacin otklon, otstupanje u licni svet bas u CENTRU drustvenosti...i ja sam citalac u gradskom prevozu bez sumnje ali video sam da picololeone ima svoja citalacka godisnja doba... e to je vec potpuno interesantno...mozda dobra gradja za kratku pricicu ili cak za pesmu kakvu...Galama moze da bude konstruktivna ali za mene tesko (iako volim noise), pogotovo zamor ljudskih glasova. Voleo bih da sam kao sunasceJeca, da mogu tako da uronim u knjigu i da je ne ispustam...nazalost to mi je poslo za rukom samo sa DVE knjige u zivotu...jedna je Leva ruka tame od Ursule Legvin a druga pisma velikog Horacija...sve ostalo sam prilicno razvlacio iako sam citalacko/poetski fanatik...

meni u busu remeti pažnju onaj maselov pokretni softver
tako da čitam šta nude uglavnom
kad se vozim busom
ili ćaskam s nekim ko deli istu sudbinu putničku kao ja

paulidealiste:

Da da autobusko citanje i predstavlja na neki nacin otklon, otstupanje u licni svet bas u CENTRU drustvenosti...i ja sam citalac u gradskom prevozu bez sumnje ali video sam da picololeone ima svoja citalacka godisnja doba... e to je vec potpuno interesantno...mozda dobra gradja za kratku pricicu ili cak za pesmu kakvu...Galama moze da bude konstruktivna ali za mene tesko (iako volim noise), pogotovo zamor ljudskih glasova. Voleo bih da sam kao sunasceJeca, da mogu tako da uronim u knjigu i da je ne ispustam...nazalost to mi je poslo za rukom samo sa DVE knjige u zivotu...jedna je Leva ruka tame od Ursule Legvin a druga pisma velikog Horacija...sve ostalo sam prilicno razvlacio iako sam citalacko/poetski fanatik...

Kliknite za proširenje...

Hvala ti...Imas jedan od mene zbog toga....

I kod mene nesto slicno kao kod NeDoDiri i picololeone sto se tice odabira knjiga Ljeti volim citati knjige s opisima snijega, leda, hladnoce opcenito. Zimi obratno. Tako pronalazim neku ravnotezu, jednostavno pobjegnem iz jednog godisnjeg doba u drugi kada osjetim potrebu. Sto se tice mjesta, prijevoz mi ne odgovara, slova mi bjeze ne mogu se fino usredotociti. Ali plaza, ucionice, priroda to mi sve odgovara. Opet, nekako mi je najdraze na kraju dana leci u krevet i vecer provesti citajuci neku dobru knjigu. Osobito kada nisam dobro raspolozena, zelim nesto zaboraviti ili jednostavno pobjeci od svega. Tada mi knjiga dodje kao neko sigurno utociste.

jelen.co:

Svaka prva sreda u mesecu od 17:00 do 17:05.

Kliknite za proširenje...

da, eventualno.

paulidealiste:

postoji li pravi trenutak za citanje? Postoji li ona suptilna, jedinstvena atmosfera koja pruza utociste od spoljnog sveta? Da li je ovaj trenutak povezan i sa samim delom koje se cita? Meni je atmosfera veoma vazna prilikom citanja...tada sam ja izvan, toka stvari, i cesto veoma samoljubiv. Cesto se osecam kao najposebniji pesnicki duh kad0 se nakanim da citam npr. Keatsa...ali najcesce ocekujem taj trenutak, ocekujem unutrasnji treptaj koji ce me uciniti dostojnim citanja i procitavanja...Tesko je zavrsiti bilo sta bez toga, zar ne?

Kliknite za proširenje...

Atmosfera mi nije toliko bitna tokom citanja. Mada, kad citam neke zahtevnije knjige ona je itekako vazna. Ma kolika da je moja zelja, gubim koncentraciju kad je buka oko mene. Cak i najmanja sitnica mi odvuce paznju.

Ja volim da citam knjige kasno nocu,u krevetu,pod svetloscu lampe,uz neku finu muziku u pozadini...Volim noc i tu tisinu.To su moji idealni uslovi,ali i da je oko mene najveca guzva,ja sam skocentrisana.Kad je zanimljiva ne ispustam je iz ruku dok je ne procitam,ma gde god da sam,jer mogu u potpunosti da se iskljucim.Da,i kad sredjujem police sa knjigama,obicno krenem da ih prelistavam i tako se zanesem...

Pred spavanje,u kadi...U poslednje vreme u toku dana.

Најбоље ми је кад се коначно увече сместим у кревет, па опуштено читам пред спавање.

*u busu mi odgovara neka lagana knjiga kao i u sk na casovima
*pred spavanje, ili u tisini i miru doma svoga-uvek savrseno
*u nekom polu-praznom pabu
*i kada je lepo vreme, negde u prirodi, na nekoj klupici..ili na travi

Imam celu filozofiju toga. Sam stvarash atmosferu, ali to, umnogome zavisi od toga da li je knjiga toga vredna, ili mozesh da je chitash i u busu i na wc sholji...

Recimo da je dobra, naci dobar soundtrack, koji nisi ranije slushao...

Odredjeno nocno vreme... mozda chashu vina...

Umetnost... na tebi je.

Zaista mi nije bitna atmosfera , niti bilo sta , jednostavno s vremenom ili pak godinama, a mozda i okolnosti me naucile da ne pridajem veliku paznju okolini ako nesto citam.Jednostavno pored troje dece, gde tisine nema maltene ni kada spavaju , tako da sam se ja prilagodila njima te mi je najbitnije da me knjiga ponese uvuce u svoju pricu, svoj svet gde cu se oglusiti od okoline i svega sto se dogadja oko mene tih trenutaka dok je citam.

goxy:

Pred spavanje,u kadi...U poslednje vreme u toku dana.

Kliknite za proširenje...

E, gde ima da se kupe te vodootporne knjige? Kupio bi jedno pola metra Tolstoja i oko 600 grama Maksel Prusta.

jelen.co:

E, gde ima da se kupe te vodootporne knjige? Kupio bi jedno pola metra Tolstoja i oko 600 grama Maksel Prusta.

Kliknite za proširenje...

Batice,držiš iznad vode

goxy:

Batice,držiš iznad vode

Kliknite za proširenje...

Zajebano je samo, ako ima preko soma strana, teško mnogo