Na svakog radnika jedan penzioner
22. februar 2010. | 10:32 | Izvor: Novosti
Beograd -- Kako će u budućnosti 1,8 miliona radnika izdržavati više od 730.000 nezaposlenih i 1,6 miliona penzionera - dilema je koja muči stručnjake.
Srbija se suočava sa sve većim brojem siromašnih i izdržavanih lica, a stopa uposlenih sve je niža. Stručnjaci još nemaju rešenje kako da se za te izdatke obezbedi novac u državnoj kasi.
„Ovakva je situacija sasvim neodrživa. Mora nešto hitno da se uradi, a jedini izlaz je podsticanje rasta društvenog proizvoda. Mi još nismo ni blizu nivoa koji smo imali osamdesetih, a ovim tempom ćemo društveni proizvod iz 1986. dostići tek 2025. godine! Sada nam je niži i životni standard i nivo društvene proizvodnje nego što smo imali u to vreme“, kaže ekonomista dr Zoran Popov.
U ovom trenutku u Srbiji oko 1,8 miliona ljudi faktički izdržava 2,3 miliona građana, koliko je ukupno penzionisanih i nezaposlenih. Radnika, naravno, ima daleko više, ali je mnogo njih u „sivoj zoni“, što državu samo dodatno košta. „Ni tih 1,8 miliona ne plaćaju doprinose na realne zarade, već mnogo njih prijavljuje minimalce“, dodaje Popov.
Prihodi i planovi
Nacionalna služba za zapošljavanje planira da u 2010. godini od doprinosa prihoduje 16 milijardi dinara. Poreska uprava će od obveznika sakupiti oko četiri milijarde, Penzijski fond od doprinosa za socijalno oko 246 milijardi, a Zdravstveni fond oko 129 milijardi dinara. Ovaj novac, međutim, nije dovoljan za rashode koji se prave u svakoj od ovih institucija, pa ih dodatno finansira država iz budžeta.
I u Uniji poslodavaca napominju da su opterećenja na zarade daleko veća od proseka koji je u ostalim zemljama. Tako i zaposleni i poslodavac na istu zaradu plaćaju po 11 odsto za PIO, zatim po 6,15 za zdravstveno, i po 0,75 za slučaj nezaposlenosti. Na platu se plaća i porez od dodatnih 12 odsto! Ova davanja, ma kako bila visoka, nisu dovoljna.
„Jedini izlaz je u rastu zaposlenosti, odnosno BDP“, zaključuje dr Popov. Ovaj plan, međutim, daleko je od ostvarivog. To potvrđuju i predviđanja Nacionalne službe za zapošljavanje.
Odlazeći direktor Vladimir Ilić prognozirao je da se efekti aktivnih mera zapošljavanja, koje upravo sprovodi njihova služba, neće osetiti sve do polovine godine, jer se upravo ovaj sektor najteže oporavlja od posledica ekonomske krize.
