vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Tito ostvario prvu pobedu za Amerikance u hladnom ratu
Jugoslavija je 1954. godine, kroz savez sa Grčkom i Turskom, postala pridruženi član NATO-a, ali najnovija otkrića iz lične arhive Josipa Broza Tita otkrivaju da je to bio deo velikog plana, po kojem je Tito, pod maskom stvaranja novog samoupravnog socijalizma, „preleteo" na stranu Amerikanaca, kojima je to bila prva pobeda u hladnom ratu protiv Sovjeta
Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", došao je do dokumenata koji pokazuju da je Tito već 1950. godine zauzimao stavove u spoljnoj politici koji su mnogo bliži američkom imperijalizmu (protiv kog se deklarativno borio), nego idejama Marksa i Lenjina, koje je navodno obnavljao.
To se, naravno, dobro skrivalo od javnosti tada mlade socijalističke države. U ekskluzivnom razgovoru za Press Pero Simić, koga mediji širom bivše Jugoslavije predstavljaju kao najboljeg poznavaoca lika i dela Josipa Broza Tita, kaže da se trideset godina posle njegove smrti otkrivaju detalji koji umnogome pomažu da se sagleda istorija Jugoslavije neposredno posle Drugog svetskog rata, a koji nikada nisu objavljeni u domaćim medijima.
- Nedavno sam u Titovom ličnom arhivu pronašao njegov dnevnik, koji je veoma kratko pisao, u periodu krajem 1950. i početkom 1951. godine, a koji pokazuje da je Tito prelaskom na stranu Amerikanaca ostvario prvu veliku pobedu za NATO u hladnom ratu. Iz tih ličnih zabeleški se vidi da je Broz bio svestan da se nalazi na istorijskoj prekretnici. Lično je beležio utiske nakon razgovora sa američkim diplomatama sa kojima je uspostavio savez, u nekim odredbama čvršći nego što je to važilo za ostale zemlje Atlanskog pakta - kaže Simić.
Već prvog dana vođenja dnevnika Tito je zabeležio da je sa saradnicima pričao o problemima izazvanim velikom sušom i izgovorima pod kojima će Amerika da pomogne Jugoslaviji, a da o tome izbegne raspravu u Kongresu. U Titovoj arhivi pronađen je i dokument - zabeleška o njegovim razgovorima sa američkim ambasadorom Alenom, vođenim 31. oktobra 1950, iz kog se vidi da su Amerikanci zahtevali zaključenje pismenog sporazuma.
- Taj sporazum, dogovoren 1950. godine, Amerika je sa Jugoslavijom uspostavila isto kao i sa drugim zemljama članicama Atlantskog pakta. Amerikanci su „progutali" priču o navodnom velikom značaju partizanske borbe u Drugom svetskom ratu - kaže Pero Simić.
U januaru 1951. Tito je u svom dnevniku već otvoreno govorio o potrebama za naoružavanjem i da je poslao „druga Đilasa u London radi sondiranja terena za dobijanje naoružanja za našu armiju".
- Engleska je odradila operativni deo privlačenja Jugoslavije u vojnom smislu. Tito je u dnevniku napisao da je četiri sata dnevno uzimao časove engleskog jezika. On nije bio poznat kao čovek koji bio mnogo revnostan. To govori koliko mu je značilo da impresionira Engleze. Dvanaestog februara Tito je primio američkog pomoćnika državnog sekretara Perkinsa, a šest dana kasnije generala Hantigtona. Sa njim je praktično dogovorio podršku novom američkom predsedniku Ajzenhaueru - kaže Simić.
Tito je 12. novembra 1950. dao intervju za britanski nedeljnik „Empajer njuz", gde je izložio spoljnopolitičke stavove koji bi u zemlji izazvali sumnju u njegovu predanost revoluciji i socijalizmu i koji pokazuju da je već tada potpuno „promenio stranu". Između ostalog je rekao da se zalaže za ujedinjenje Nemačke („jer nam nije potrebna Koreja u Evropi"), a rekao je i da „shvata da je Zapad ilegalno ubacivao svoje saradnike u Jugoslaviju, ali da sada nema potrebe za tim". Kako kaže Pero Simić, prepis ovog intervjua je čuvan u arhivi SMIP-a, ali nikada nije preveden na srpskohrvatski jezik, kako se izjave maršala ne bi proširile po administraciji.
Adenauer: Tito je samo jedan običan razbojnik
Nemački kancelar Konrad Adenauer, u jednom razgovoru, zamolio je svog naslednika Vilija Branta da mu kaže svoja iskustva sa Titom. Ali, i pre nego što je dobio odgovor, rekao je:
- Želim vam reći šta ja mislim. To je jedan sasvim običan razbojnik!
U naredne tri godine Amerika i Engleska su armiji Jugoslavije dali 569 aviona, 1.835 topova, 918 tenkova i stotine hiljada najrazličitijeg naoružanja, a uz to, JNA je dobila desetine hiljada tona hrane. Američka vojna misija u Beogradu, kako kaže Pero Simić, imala je kartoteku za oko šest i po hiljada oficira JNA.
- Krajem osamdesetih godina mešovita jugoslovensko-američka komisija utvrdila je da je u pitanju bila pomoć od ukupno 102 milijarde dolara, prema vrednosti valute iz 1988. godine. U izveštaju je zavedeno „isplatilo se" - kaže Pero Simić. Potpisivanje sporazuma sa Turskom i Grčkom 1954. bilo je formalne prirode. Zanimljivo, Tito je taj pakt potpisao sa Staljinovim ordenom pobede na grudima, a grčki komunisti su ga dočekali sa letkom - „Dole Tito izdajica".
VELJKO MILADINOVIĆ
Jugoslavija je 1954. godine, kroz savez sa Grčkom i Turskom, postala pridruženi član NATO-a, ali najnovija otkrića iz lične arhive Josipa Broza Tita otkrivaju da je to bio deo velikog plana, po kojem je Tito, pod maskom stvaranja novog samoupravnog socijalizma, „preleteo" na stranu Amerikanaca, kojima je to bila prva pobeda u hladnom ratu protiv Sovjeta
Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", došao je do dokumenata koji pokazuju da je Tito već 1950. godine zauzimao stavove u spoljnoj politici koji su mnogo bliži američkom imperijalizmu (protiv kog se deklarativno borio), nego idejama Marksa i Lenjina, koje je navodno obnavljao.
To se, naravno, dobro skrivalo od javnosti tada mlade socijalističke države. U ekskluzivnom razgovoru za Press Pero Simić, koga mediji širom bivše Jugoslavije predstavljaju kao najboljeg poznavaoca lika i dela Josipa Broza Tita, kaže da se trideset godina posle njegove smrti otkrivaju detalji koji umnogome pomažu da se sagleda istorija Jugoslavije neposredno posle Drugog svetskog rata, a koji nikada nisu objavljeni u domaćim medijima.
- Nedavno sam u Titovom ličnom arhivu pronašao njegov dnevnik, koji je veoma kratko pisao, u periodu krajem 1950. i početkom 1951. godine, a koji pokazuje da je Tito prelaskom na stranu Amerikanaca ostvario prvu veliku pobedu za NATO u hladnom ratu. Iz tih ličnih zabeleški se vidi da je Broz bio svestan da se nalazi na istorijskoj prekretnici. Lično je beležio utiske nakon razgovora sa američkim diplomatama sa kojima je uspostavio savez, u nekim odredbama čvršći nego što je to važilo za ostale zemlje Atlanskog pakta - kaže Simić.
Već prvog dana vođenja dnevnika Tito je zabeležio da je sa saradnicima pričao o problemima izazvanim velikom sušom i izgovorima pod kojima će Amerika da pomogne Jugoslaviji, a da o tome izbegne raspravu u Kongresu. U Titovoj arhivi pronađen je i dokument - zabeleška o njegovim razgovorima sa američkim ambasadorom Alenom, vođenim 31. oktobra 1950, iz kog se vidi da su Amerikanci zahtevali zaključenje pismenog sporazuma.
- Taj sporazum, dogovoren 1950. godine, Amerika je sa Jugoslavijom uspostavila isto kao i sa drugim zemljama članicama Atlantskog pakta. Amerikanci su „progutali" priču o navodnom velikom značaju partizanske borbe u Drugom svetskom ratu - kaže Pero Simić.
U januaru 1951. Tito je u svom dnevniku već otvoreno govorio o potrebama za naoružavanjem i da je poslao „druga Đilasa u London radi sondiranja terena za dobijanje naoružanja za našu armiju".
- Engleska je odradila operativni deo privlačenja Jugoslavije u vojnom smislu. Tito je u dnevniku napisao da je četiri sata dnevno uzimao časove engleskog jezika. On nije bio poznat kao čovek koji bio mnogo revnostan. To govori koliko mu je značilo da impresionira Engleze. Dvanaestog februara Tito je primio američkog pomoćnika državnog sekretara Perkinsa, a šest dana kasnije generala Hantigtona. Sa njim je praktično dogovorio podršku novom američkom predsedniku Ajzenhaueru - kaže Simić.
Tito je 12. novembra 1950. dao intervju za britanski nedeljnik „Empajer njuz", gde je izložio spoljnopolitičke stavove koji bi u zemlji izazvali sumnju u njegovu predanost revoluciji i socijalizmu i koji pokazuju da je već tada potpuno „promenio stranu". Između ostalog je rekao da se zalaže za ujedinjenje Nemačke („jer nam nije potrebna Koreja u Evropi"), a rekao je i da „shvata da je Zapad ilegalno ubacivao svoje saradnike u Jugoslaviju, ali da sada nema potrebe za tim". Kako kaže Pero Simić, prepis ovog intervjua je čuvan u arhivi SMIP-a, ali nikada nije preveden na srpskohrvatski jezik, kako se izjave maršala ne bi proširile po administraciji.
Adenauer: Tito je samo jedan običan razbojnik
Nemački kancelar Konrad Adenauer, u jednom razgovoru, zamolio je svog naslednika Vilija Branta da mu kaže svoja iskustva sa Titom. Ali, i pre nego što je dobio odgovor, rekao je:
- Želim vam reći šta ja mislim. To je jedan sasvim običan razbojnik!
U naredne tri godine Amerika i Engleska su armiji Jugoslavije dali 569 aviona, 1.835 topova, 918 tenkova i stotine hiljada najrazličitijeg naoružanja, a uz to, JNA je dobila desetine hiljada tona hrane. Američka vojna misija u Beogradu, kako kaže Pero Simić, imala je kartoteku za oko šest i po hiljada oficira JNA.
- Krajem osamdesetih godina mešovita jugoslovensko-američka komisija utvrdila je da je u pitanju bila pomoć od ukupno 102 milijarde dolara, prema vrednosti valute iz 1988. godine. U izveštaju je zavedeno „isplatilo se" - kaže Pero Simić. Potpisivanje sporazuma sa Turskom i Grčkom 1954. bilo je formalne prirode. Zanimljivo, Tito je taj pakt potpisao sa Staljinovim ordenom pobede na grudima, a grčki komunisti su ga dočekali sa letkom - „Dole Tito izdajica".
VELJKO MILADINOVIĆ
, znaci sada prelazimo na Tita, nije dosta sto punih 10 godina za sve lopovluke i nesposobnost danasnjih tajkuna , a pre oktobarske revolucije jadnih gologuzana koji se nisu posteno ni najeli pre nego sto zajahase na vlast i pozicije , okrivljavase i okrivljavaju Milosevica , pa tu pricu izlizase, sada je na redu i daleka proslost i Tito...
...ni stoka nam ravna nije 
... ма има их "к'о кусих паса"...
Па онај Влаховић - А О ТОМЕ ДА ЈЕ КОМПЛЕТАН КАДАР ДБ-а, ВОС и осталих служби у потпуности ОСТАО НЕПРОМЕЊЕН ДО ДАНАС... нећу ни да почињем...
