Zhuangzi
Domaćin
- Poruka
- 3.706
Ako zauzmemo materijalisticki stav i prihvatimo da je sve sto postoji materija, tj. da ne postoji nista sto nije materija, po cemu se onda ziva bica razlikuju od nezivih? Odgovor: ni po cemu, osim po strukturi. Sto ni u kom slucaju nije sustinska razlika.
A ako je tako, onda ne postoji nikakva sustinska razlika izmedju nas i obicne pegle, automata za kafu ili kompjutera, stvari za koje bismo odmah rekli da "nemaju dusu". Sve ono na sta smo toliko ponosni, nase misli, nasa osecanja, suze, ljubav i smeh, samo su materijalne prirode i zavise iskljucivo od uticaja okoline i izvesne doze slucajnosti poreklom od kvantne fizike. Razmislite i sami: mozak je u stvari samo materija, on funkcionise po zakonima fizike, misli nastaju komunikacijom neurona, a osecanja takodje generise mozak u vidu signala koje salje u telo putem nekih hormona. Inteligencija je svakako materijalne prirode i zavisi od kvaliteta materije zvane mozak (vijuge, neuroni, sta ja znam).
Dakle, u sustini, mi smo obicni bio-roboti i nas "zivot" nije nimalo vredniji od zivota bubasvabe ili od celovitosti jednog kamena. Ono sto mi mislimo da su "nase odluke" samo su proizvod nepromenljivih i konstantnih zakona fizike i odredjene doze slucajnosti, kao sto rekoh. U tom slucaju, zivot je samo iluzija. Najveca koja postoji.
Ili mozda nije sve bas tako. Ocekujem odgovor od vas.
A ako je tako, onda ne postoji nikakva sustinska razlika izmedju nas i obicne pegle, automata za kafu ili kompjutera, stvari za koje bismo odmah rekli da "nemaju dusu". Sve ono na sta smo toliko ponosni, nase misli, nasa osecanja, suze, ljubav i smeh, samo su materijalne prirode i zavise iskljucivo od uticaja okoline i izvesne doze slucajnosti poreklom od kvantne fizike. Razmislite i sami: mozak je u stvari samo materija, on funkcionise po zakonima fizike, misli nastaju komunikacijom neurona, a osecanja takodje generise mozak u vidu signala koje salje u telo putem nekih hormona. Inteligencija je svakako materijalne prirode i zavisi od kvaliteta materije zvane mozak (vijuge, neuroni, sta ja znam).
Dakle, u sustini, mi smo obicni bio-roboti i nas "zivot" nije nimalo vredniji od zivota bubasvabe ili od celovitosti jednog kamena. Ono sto mi mislimo da su "nase odluke" samo su proizvod nepromenljivih i konstantnih zakona fizike i odredjene doze slucajnosti, kao sto rekoh. U tom slucaju, zivot je samo iluzija. Najveca koja postoji.
Ili mozda nije sve bas tako. Ocekujem odgovor od vas.
