Berkeley Open Infrastructure for Network Computing

Moć komjutera jednoga dana mogla bi da doprinese rešavanju zagonetke porekla života.

Naučnici smatraju da se život pojavio pre nekih 4 milijarde godina, a drevni slojevi stena nam mogu pružiti uvid u to kako je izgledao tadašnji ambijent na Zemlji. Moguće da je život potekao iz okeana bogatog hemijskim jedinjenjima, a prvobitna kaša možda se krčkala ili bila pogođena munjom. Kako god, određena vrsta energije doprinela je prevođenju prostih hemijskih sistema u složenije stanje. Poznanica je nekoliko, a ukupna slika ostaje nejasna.

Evogrid je računarski koncept stvaranja koji predstavlja digitalnu verziju primordijalne kaše. Osmislila ga je grupa međunarodnih savetnika i Brus Dejmer, osnivač istraživačke kompanije koja se bavi pravljenjem trodimenzionih simulacija kosmičkih letelica i misija, za NASA-u i zajednicu istraživača kosmosa. Dejmer i njegov glavni arhitekta, Piter Njuman razvijaju koncept EvoGrida adaptirajući moćni simulator molekularne dinamike GROMACS, slobodni softver razvijen na univerzitetu Hroningen u Holandiji.

Svaka virtuelna čestica EvoGridove simulacije tečne kaše ponašaće se u skladu sa fizičkim osobinama koje joj pripadaju. ,,Pravićemo model ,,sveta-igračke“ koji će po svojim osobinama da liči na rane okeane na Zemlji," kaze Dejmer.

Spremanje nastanka

Uz popis osnovnih fizičkih osobina ubačenih u početne parametre, simulacija bi omogućila da veštačka priroda počne da radi. Nastala bi uzajamna dejstva i veze između čestica, a na osnovu najprostijih elemenata mogu nastati viši nivoi složenosti.

U mnogome poput SETI@home's screen savera, koji osposobljava kućne računare za traganje za znakovima vanzemaljskog života u obimu određenih vrednosti astrofizičkih podataka, EvoGrid je predviđen tako da na raspolaganju ima kućne računare dobrovoljaca, međusobno povezanih u mrežu kako bi se maksimalno iskoristile mogućnosti računarske obrade. Dejmer se nada da će na kraju doći do formiranja mreže od milion računara.

Ovi računari bi primali podatke iz EvoGridove simulacione mašine. Simulacija bi se u osnovi sastojala od ogromnog virtuelnog okeana međusobno dejstvujućih brojeva koji bi oblikovali uslove od pre pojave složenih oblika života. Kako bi se zaključilo da li dolazi do samoorganizovanja, program će da traga za pojavom stalnih obrazaca sastavljenih od podataka.

,,Uočili bismo ukoliko čestice obrazuju mali niz ili lopticu," kaze Dejmer. "Ako bi niz čestica počeo da se umnožava, lako bismo to uočili, a ako bi čestice počele da formiraju duge lančane reakcije, to bi takođe bilo važno iako teže za otkrivanje.

Smatra se da pojedine kombinacije lipidnog kontejnera (strunice), nizovi molekula (genomi) i metaboličke reakcije vodi do pojave života. EvoGrid neće proizvesti vizuelnu predstavu nastalu ukupnim radom svih računara, jer bi to isuviše usporilo proces, ali će kućni korisnici biti u mogućnosti da prate vizualizaciju onog što se može uočiti u domenu njihovog delića EvoGrida.

Dejmer napominje da su brzine današnjih računarskih simulacija ipak manje od brzina hemijskih reakcija, ali predviđa da bi u sledećih 20 do 40 godina, uz pomoć miliona mikroprocesora, u cyber-prostoru mogla da se oponaša čitava ćelija.

"Nils Baričeli napisao je program vestačkog života za prvi moderni računar još 1953. godine, a do izvesne mere ni danas nismo mnogo odmakli u odnosu na njegov originalni ogled," kaze Dejmer. "Uskoro ćemo saznati dokle s EvoGridom zaista može da se dospe korišćenjem miliona naslednika izvorne Fon Nojmanove mašine."

Petljanje sa životom

Dejmer nagoveštava dve moguće verzije EvoGrida: spontani nastanak bez ljudskog uplitanja, i jedno ogledno izdanje „Inteligentnog tvorca“ koje bi ljudima omogućilo da upravljaju simulacijom. Dejmer kaže da bi verzija „Inteligentni tvorac“ obuhvatila i "čudesni modul" koji bi korisnicima omogućio da se igraju Boga u pokušaju da stvore proto-život, dok bi se druga verzija našla u središtu interesovanja nauke, a eksperiment bi bio strogo zaštićen od ljudskog uplitanja.

Dejmer smatra da „bi nam u svom krajnjem obliku jedan daleko moćniji EvoGrid omogućio da se zapitamo gde i na kakvom nivou složenosti bi mogao da postoji život u našem ili nekom drugom univerzumu." Dejmer ocenjuje da bi EvoGrid prilagođen za SETI program i astrobiološka istraživanja mogao da bude iskorišćen za simulaciju uslova za vanzemaljski život i bavljenje pitanjem da li je život mogao da se pojavi i na drugim mestima osim na Zemlji.

Čak i ako EvoGrid uspe da stvori neke virtuelne, ali ipak nesumljive oblike života, bilo spontano ili navođeno, „brojevi ostaju tek samo brojevi," kaže Dejmer. „Kao sto je Baričeli napisao pre vise od pedeset godina - brojevi nakada neće postati živi organizmi.“

Ali Dejmer sneva velike snove, i smatra da bi jednoga dana, bića stvorena uz pomoć Evogrida mogla da se i hemijski stvore. Mogao bi da bude napravljen virtuelni skener za razbijanje računarski stvorenih bića u digitalne sastojke, a potom da se takva informacija upotrebi za pokušaj stvaranja istog bića od hemijskih komponenti u laboratoriji. Naravno, taj eksperimentalni korak bi se oslanjao na tehnologiju koja u ovom trenutku ne postoji. „Život je više od zbira komponenti, i nije dovoljno tek zajedno smućkati neophodne hemikalije i očekivati da se pojave oblici života,“ kaže Dejmer.

U svakom slučaju, istrazivači vredno rade u pokušaju da ožive biohemijske korake neophodne za sintetizovanje oblika proto-života u laboratoriji, tako da ova mogućnost možda i nije daleko iza horizonta.

Gledajući u još dalju budućnost, Dejmer smatra da bi značajno unapređeni EvoGridovi, kojima bi se pridružili "HemoGridovi", mogli da se upotrebe za novi nastanak cyber-fizičkih oblika života u svrhu kolonizacije asteroida, ili za pretvaranje Marsa u nastanjivu planetu nalik Zemlji. Napominje da „evolucija u okviru jednog prilagodljivo-podešenog živog sistema predstavlja jedini dovoljno snažan mehanizam za stvaranje područja izvan naše planete nastanjivih za ljude.

Dejmer očekuje da bi i druge inteligentne civilizacije u univerzumu verovatno koristile upravo moć evolucije da reše poteskoće skopčane sa stvaranjem nastanjivih zona za kolonizaciju. ,,Ovo predstavlja opšte mesto u okviru naučne fantastike, ali treba imati u vidu da naučna fantastika često prethodi onome što jednog dana zaista postaje moguće“ dodao je. „Način da dospemo dotle je da započnemo sa simulacijama i iskoristimo razvoj sve većih moći komjutera.“

Kliknite za proširenje...