Demencija

Hajdi, da li je tvoja mama depresivna i da li pije lekova vezano za te simptomr? Moja mama je nakon halucinacija imala period suocavanja da su joj umrli roditelji i onda se malo stabillizovala. Mislim da je dobila i antidepresiv u Domu odmah po dolasku. Sa oprezom joj i sada pominjem pokojnike, da ne bi opet pocela da place i oblaci crninu, kao da je tog momenta saznala. Kada ih ona spomene ja okrenem drugu temu, npr. Izvini, mama, da ne zaboravim nesto da te pitam...

Dobar dan,
Mojoj mami je motorika dan - dva unazad dosta bolja. Idemo par puta dnevno u šenje i ponovo me lepo i čvrsto drži za ruku. Problem sa gutanjem je još uvek tu, mada se ona deset godina unazad od kada nema zube muči sa jelom, jer nikada nije htela da se navikava na veštačku vilicu - zube i sva joj je vilica već odavno otrmboljena, sada je to samo postalo izraženije zbog bolesti. U petak opet imamo neke zakazane konsultacije kod dr, pa ćemo videti šta reći oko tog problema.
Drage moje, recite mi šta da radim kada moja mama insistira da idemo u posetu kod nekog ko nije živ ? Već par dana hoće da idemo na kafu kod njenog brata, koji je umro pre dve godine. Ja joj sve govorim kako je ili otišao na more, ili na pecanje i tako sve nešto izmišljam i ona prihvati te odogovore. Zanima me da li možda grešim, da li bi možda trebalo da joj kažem da taj neko nije više živ ?
Hvala vam mnogo svima na pomoći, spašavate mi živu glavu.
Pozdrav i poljubac za sve

Nataša, samo jedan kratak praktičan savet: odvedi je i kod protetičara. Čitala sam da je uobičajeno da se veštačke vilice doteruju posle nekog vremena, jer se sama vilična kost zbog nedostatka zuba vremenom deformiše. Moguće da je tako naglo pogoršanje čitav splet okolnosti...

A ja danas bila u redovnoj poseti. Proredila sam to na mesec dana, ostajem najviše pola sata, zavisi koliko mi pobegne autobus, a danas nije. Zatekla sam je u dvorištu kako sedi ispod senice i ćaska s dve fine bakice (onaj jedan "namćor" i juče pomenuta "doktorka" - obe su zaista dobre s njom i bolesne od nečeg drugog). Posle kad smo otišle u njenu sobu, sama mi priča kako nije znala da im kaže koliko njena ćerka ima godina, a čudila se po hiljaditi put kad sam joj rekla da imam toliko. Usput smo opet gledale stare slike, sad ih sve prepoznaje, sama komentariše ko je živ ko nije (čak često za neke ljude pita da li su živi, ja iskreno kažem da ne znam). Ranijih meseci se dešavalo da npr. gleda porodičnu sliku iz svog detinjstva i pita me "ko je ovaj?" - ja mirno odgovorim da je to njen otac, ali bez upotrebe reči otac/tata/deda, nego samo lično ime, onako kako smo uvek o njemu razgovarali. Slično smo pričali i o drugima. U ovoj fazi izgleda kao da se oprostila s mrtvima odavno (mi ionako već godinama ne posećujemo groblja, ne raspitujemo se da li su među živima neki naši dalji rođaci i stari prijatelji ), ali kad je videla sliku nekih komšinica od pre 20 godina - tužno je rekla "ja moram da idem da ih vidim", na šta sam ja samo kratko rekla NE i brzo promenila temu...

Macka Natasa, proveri da nije u pitanju upala grla kod tvoje mame. Ili afte? Nekada suvise brzo sve pripisujemo demenciji, a mozda je samo bezazlen uzrok koji njih zbunjuje i pravi velike probleme. I heliko bakterija moze da izazove teskoce kod gutanja, a s obzirom na lose stanje vilice tvoje mame, verovatno ima manjih i vecih infekcija.
Izbegavam da pricam mojoj majci o pokojnicima ili to radim vrlo oprezno. Nekada se seti ko je umro a nekada se zaprepasti i onda moram brzo da spasavam situaciju. Ne trazi da se vidi sa njima u poslednje vreme, slabo ih pominje. Medjutim, povremeno spominje svoju najbolju prijateljicu, koja je odbila da se vidi sa mojoj mamom. O tome sam vec pisala...potresao bi je susret sa mojom mamom... Kada je mama spomene, kazem joj da je otputovala u selo kod svoga brata i da je odlucila da tamo zivi, a samo povremeno na kratko dolazi kuci. To je mama prihvatila kao objasnjenje.
Meni je veci problem kada nastane konfuzija vezano za zamenu licnosti. Kako da objasnim majci da ja nisam njena sestra ili da moj muz nije moj teca... ili da ja nisam njena majka-kada pricamo preko telefona, pa povisim glas (mada se to vise gotovo i ne desava, samo je bilo u pocetku kada nisam znala da se postavim u odredjenim sitacijama). Srecom to ne traje dugo.
Dakle, bolje bi bilo da kazes mami da je neko od pokojnika otisao negde dalje na duze vreme. Tako te nece stalno zapaitkivati, a i vremenom ce prestati s tim. To je samo jedna faza.

danas sam se smejala svojoj muci, a sutra ću verovatno da plačem... ništa novo: moja majka opet priča gluposti, opet se mrgodi na svoju "najbolju drugaricu", ali sva sreća što se u tom domu često menjaju te babe, dolaze da prezdrave od preloma ili nekih rana koje svakodnevno treba previjati, tako da ova moja stalno dobija nove "drugarice"...

buf!

...ja odavno nisam pisala na ovoj temi...od kad je tata u domu,njegovo se stanje poprilično dovelo u red
još uvek ima neke priče i pričice poput one da traži svoju vanbračnu ćerku preko emislije sve za ljubav(a pri tom je sve izmislio..i cerku i zenu i pozive u tu emisju)
a ćerka mu kao živi u rusiji i predaje na konzervatorijumu instrument koji sam ja svirala
ponekad se ljuti na sve oko sebe,ali u principu komunicira sa svima,osim sa jednim stanarom doma kom zamera sto pusi i u zajednickim prostorijama,a njemu to smeta
ali u principu su to samo prolazne epizode
Navikao se na dom, i prihvatio je da je to najbolje za njega...doktor je u poslednjih par meseci menjao lekove i izgleda da je sad terapija adekvatna
ja sam zadovoljna...

Dobro jutro,
mama je bila na nekoliko pregleda u vezi problema sa gutanjem, da se vidi stanje vilice, grlo, krajnici, eventualne infekcije i sl. To je sve u redu i neurolog je na kraju donela zaključak da su mamini problemi sa gutanjem u sklopu osnovne bolesti i da tu nema nešto posebno da se uradi u ovom stanju. Pratićemo situaciju i to je to. Što se ostalog tiče sve je uglavnom isto - voli i traži da se ide u šetnju, da se igra tablića ( naravno jedna totalno uprošćena verzija ) i vidim joj zadovoljstvo kada se lepo obuče, očešlja, kada je malo našminkam. Primećuje žene na ulici i baš kada ja pomislim da je baš odlutala iznenada kaže - Ova žena ima lepu haljinu.
Inače i dalje ne puši ima već desetak dana.
Toliko dragi moji, kuckamo se

Dobro veče ljudi, ima li vrućine kod vas ?
Kakve " razgovore " vodimo ja i mama letnjih večeri ispred zgrade.....Neprocenjive.....toliko stvari me uči mamina bolest....toliko stvari me uči a jednu me je već naučila, nikada više neću propustiti da kažem šta mi leži na srcu....nikada više neću propustiti da kažem šta mi leži na srcu....život krhk i čudesan.....
Inače spremamo se da zajedno ja, mama i tata gledamo utakmicu i mama kada je čula ko igra kaže - " Ja ću da navijam za Italiju, tu igra Kostakurta, on je moj omiljeni fudbaler " Bože, čega se ona setila, a pusti Bili Kostakurta odavno ne igra za reprezentaciju, ali živi u umu moje mame....neprocenjivo...

Moja mama se cesto zali na losu hranu u Domu. E, sad... da li je stvarno toliko lose ili su se udruzili za trpezarijskim stolom pa po sistemu psihologije mase svi isto pricaju u glas ili se smenjuju kuvarice pa je nekad katastrofa a nekad nije lose... razgovarala sam sa osobljem i oni kazu da redovno nabavljaju raznovrsne namirnice, ali da moze biti da nisu sve kuvarice podjednako spretne. Obecal;i su da ce intervenisati kod sefa kuhinje. Sigurno zvuci glupavo da ja sad o tome pisem u trenutku kada vidim da neciji roditelji ne mogu ni da gutaju. Ali verujte mi da je to moj problem gotovo svakog dana. Postoji jedna prostorija pored trpezarije, sa velikom posudom u koju servirke bacaju ostatke hrane, a sad cujem da korisnici Doma revoltirano odlaze i demonstrativno bacaju hranu na tom mestu. NA tom odeljenju ima dosta samostalnih koji drze male sporete u svojim sobama i odlaze na pijacu i kuvaju. Mozda je i to jedan od razloga za takvo ponasanje. S jedne strane moja mama nema pojma vise da kuva, mislim teoretski i zna ali kada treba ukljuciti sporet i odrediti vreme kuvanja ... tu je katastrofa. Nema osecaj za vreme. ZImus je jela puding sa hlebom, tako da ne znam da li stvarno nema ni osecaj za ukus... Kad god kuvam ili sednem da rucam, pomislim da li je moja mama gladna. Grize me savest sto nisam pored nje da joj spremim nesto sto bi joj bilo ukusno. Uzasne su vrucine i nikako ne mogu da joj objasnim da treba pritvoriti vrata od terase u periodu od 10h do 16h. Ona cak cesto izlazi na terasu. Zimus se kupala svakog drugog dana, a sada kaze da ne mora svakog dana i da je kupatilo bez veze. Sve nesto kontra A bila je dobro raspolozena i nasmejana i sve je bilo dobro... sve dok u poslednjih pet dana nisu pocele tetke da dolaze svako vece u posetu. I to u 20h. Jedna ne zivi u istom gradu i sada kada je tu gleda da dolazi svakog dana i sa njom dolazi i druga tetka i pocinju razne price... Odmah je vidna promena raspolozenja kod moje mame.

Bezuslovna nemoj da se sekiraš što se tiče hrane.Moja mama svakog dana ima raznovrsno i sveže kuvano,pa stalno priča kako joj sve ima isti ukus.Uopšte više ne zna šta jede,da li je nešto čorba,supa,nešto glavno jelo,salata,sve joj je to isto.Tako da nije ni čudo što je tvoja mama jela puding sa hlebom.Oni takođe gube i čulo mirisa,a to je i jedan od prvih znakova demencije.Moja mama je dugo govorila kako ne oseća miris hrane,dezodoransa,kreme ili bilo čega.Ja sam to pripisivala operacijama koje je imala i da je zbog toga izgubila čulo mirisa,a tek sam kasnije saznala da se to čulo gubi u demenciji.Takva je to bolest,sve nešto saznajem kad je već kasno.
Inače moja mama i nije baš najbolje.Halucinacije su se smanjile,ali je stalno nekako tužna jer ne zna ko je,gde je i sve ostalao.Nalaz urina joj je uredan,tako da to nije uzrok pogoršanja,kao što je mislio doktor.Savetovao mi je da i dalje dajem povećanu dozu antipsihotika,pa kad bude išla na kontrolu sledeće nedelje da joj uvede i neki antidepresiv.
Nataša kako je tvoja mama i njeni problemi sa gutanjem?
Beket,slobodno nam piši i iako je tvoja mama u boljem stanju nego naše.Prosto mi prija kad znam da ima nekog kome i "nije tako loše".
Pozdrav svima.

Moja majka ima preko sto kila i ja se uopšte ne štrecam kad mi gunđa na hranu. Znam da joj to popravlja raspoloženje, ali ne može da ždere šta stigne i to je dobro za nju. Ona inace nikad nije bila probirljiva, ali hrana je opsesija svim babama u domu. Čak i u ovom privatnom - koji je među boljim domovima pre svega zbog nege i pažnje - koliko sam ja videla, hrana je pristojna, ali ništa posebno... mislim, klasika, kao u dečjim odmaralištima kad sam ja bila mala: ručak kompletan od supe do salate, uvek nešto drugo - paprikaš, punjene paprike, kupus ili pasulj, za večeru kiflice, rezanci sa sirom, viršle ili girice, kako kad, zavisi od sezone. Samo kad su neke proslave - onda dobijaju pečenje, proju i ostale srbijanske đakonije (to se vidi i na slikama na sajtu). I tako kad mi kuka - ja joj kažem "pa ne možeš svaki dan da jedeš pečenje"... Ali kukaju na hranu i druge babe, to sam lično čula, po istom tom principu "psihologije mase" - koji pominje bezuslovna - kukaju i babe koje nisu dementne, koje su sposobne da traže "ono drugo" (uvek je u ponudi neka alternativa, a i za svakog je zapisano ne samo šta sme ili ne sme da jede, nego i šta voli ili ne voli)... I opet gunđaju! Pošto je uglavnom zovem uveče, znam da ne smem da je pitam šta je bilo za ručak, pošto se toga ne seća, nego pitam samo šta je bilo za večeru i ona uvek s omalovažavanjem odgovara - "pecivo" kao da je to nešto bez veze, onda pitam "pa jel bilo bar sveže?", kaže "jeste"... E, onda već moram da povučem mačora za rep da joj kaže "laku noć"!

Dobro veče,
mama i dalje slabo guta, hranjenje je agonija, molbe, plač, vika,pričanje, svašta nešto se izdešava dok se ona nahrani. Na početku bolesti imala je 90 kg, sada je počela da mršavi od nejedenja.
Ubijaju me ove vrućine i baš loše funkcionišem a moram jer sam nekome toliko potrebna.Vreme mi je neka čudna, nehuvatljiva kategorija, razvlači se i nekako je nestvarno, negujem mamu tek 4 meseca, a kao da je decenija prošla....jako čudno...

E, da u poslednjih nekoliko dana uopšte ne razume da li je prozor ili vrata otvoreni ili zatvoreni. Je li i to neka vrsta halucinacije ? Eh, beket zavidim ti na mačku i ja bih tako rado jednu malu krznenu životinjicu da je stežem i gnjavim i mazim i da mi ublažava stres.

Mačka Nataša:

E, da u poslednjih nekoliko dana uopšte ne razume da li je prozor ili vrata otvoreni ili zatvoreni. Je li i to neka vrsta halucinacije ? Eh, beket zavidim ti na mačku i ja bih tako rado jednu malu krznenu životinjicu da je stežem i gnjavim i mazim i da mi ublažava stres.

Kliknite za proširenje...

Ma kako si potrefila... prozori i mačak su ključ mojih/naših problema! Ja i dan danas sanjam košmare u kojima moja majka ostavlja otvoren prozor i mačak šeta po simsu, nekad pada, nekad ja padam, ali - nikad moja majka... ja stvarno imam odavno pakao u glavi -

Moja majka se sad - od kad je bolesna - naknadno vezala za mog matorog mačora, verovatno zato što ga kapira kao moje dete, verovatno zato što žali što nemam decu, itd. Kad je taj mačak došao u naš stan (tad smo još živele zajedno) - bio je beba, to je bilo drugo utešno mače za nas, pošto je prethodna lepotica pala sa osmog sprata u mom odsustvu i od tada sam ja insistirala da se ne otvaraju prozori u njegovom prisustvu, zatvarali smo ga jadnog u kupatilo ako je trebalo proluftirati stan... Ona njega nije nešto posebno volela, praktično ga se plašila, ali on se uvek smeštao da spava na njenom kuku čim ona zaspi i uvek bežao od nje kad se ona probudi... U međuvremenu smo se odvojile, ja sad imam rešetke na 16. spratu, moja majka se nije mnogo interesovala za njega, sve do nedavno, sve dok se nisu pojavili prvi simptomi njene nove bolesti: a ja sam i pre i posle imala te košmare kako mi ona otvara prozore i kako se mačak šeta po obodu terase (slične scene su se zaista dešavale) - ma celu knjigu bih vam mogla napisati o svojim košmarima, stalno je sanjam kako mi pravi svinjarije, ali i kako se sve oko nas ruši...

btw, dobila sam prekjuče jednu sjajnu knjigu o ovoj bolesti (prevod s engleskog na jezik koji ja razumem) - žena je negovala svoju svekrvu dugi niz godina i mada nema tamo ništa što već ne znamo, neke epizode je lepo ispričala - možda ću vam preneti svoje utiske, ako ih bude...

Demencija

Kliknite za proširenje...

uzela maha na forumu

Macka Natasa, trudi se koliko god mozes da ne povisis ton dok hranis majku. Pokusaj da se ponasas kao da se igrate. Beket je spomenula knjigu u kojoj pise zena koja je negovala svekrvu. Bila sam u situaciji da negujem bolesnu svekrvu (kancer na mozgu, demencija, depresija...prvo su joj lecili depresiju i demenciju, a onda su otkrili da ima kancer). Mnogo sam se bolje snalazila sa svekrvom, mada je to dugo trajalo-5-6 godina. Razlog je u tome sto nije bilo emocija kao prema mojoj majci. To je zapravo mesavina posvecene negovateljice i pozrtvovane snahe, koja voli svog muza. Kada nije mogla da guta pricala sam joj pricice u stilu: Hajmo sada jedan zalogajcic -to je zapravo gutljaj izmiksanog povrca, zvacemo zvacemo, mmm sto je ukusno, e sad polako pustimo da klizi ka grlu, gutamo pooolako, eto ode zalogajcic i glasno gutam da ona cuje... evo, majko, lezimo na plazi i pijemo sokic na slamcinu (slamcica je bio spric sa hranom), jaaooo sto je ukusan... divno nam je ovde u hladovini... zvuci prilicno blesavo, ali je bilo manje-vise uspesno. Macka Natasa pokusaj raspolozeno da spremas obroke za nju, nemoj se ustezati da krenes sa miksanjem hrane. Poparis parce hleba u vrelu vodu i tu umesas izmiksano povrce i pilece meso. Tako ce imati kompletan obrok a kombinacije su beskrajne. Skuvaj redak griz, umesaj miksanu bananu, sok, mleveni keks... imace dezert i lakse ce gutati, steci ce samopouzdanje kod uzimanja hrane. Pitaj je koje bi povrce jela, ukljuci je u ljustenje hrane, jedi i ti malo s njom tu hranu... Znam da treba mnogo strpljenja. I meni se desi da posizim sa mojom majkom i oko nekih banalnih stvari..., ali pomisao da cemo bolje funkcionisati ako pricam smirenim glasom, kroz salu, tepanjem... dovede i mene u red. Sve dok se toliko ne nadrndi, da ne mogu da joj pridjem ni sa jedne strane. Onda sam nemocna i sklonim se malo, pa pokusavam oprezno da joj se obratim. Beket, knjiga o kojoj pricas sigurno ima mnostvo vaznih iskustava i sigurno bi nam znacilo da cujemo kako se ta osoba snalazila u odredjenim situacijama.

Dobar dan,
bezuslovna ljubav, hvala ti na ovako lepim i sadržajnim savetima i brizi za moju situaciju. Ovako stoje stvari, spremanje obroka sam napravila pravim ritualom, zajedno ljuštimo, seckamo, točimo vodu i tu ona lepo pomaže i uključuje se. Dok se nešto kuva ili prži obavezno joj čitam knjigu naglas i tako nam ugodno prođe vreme. Onda zajedno sednemo da jedemo, dok jede ona jedem i ja i to istu hranu, sve zajedno....i tako sve solidno ide dok ne dođe vreme da se guta, onda ona neće ili ne može, ili hoće da zove tatu, ili se dere na mene što je teram da ruča i sve tako nešto i onda ja tu i tamo podviknem i nekako to mučenje dovedemo kraju. A inače ne pokušavam preterano da se suzdržim da podviknem, jednostavno ispraznim se i sa pažnjom nastavljam dalje. Kada bi se svaki put suzdržavala samo bih gore uradila. Uostalom, sećam se da su i mene i brata u detinjstvu grdnjom nekada terali da jedemo. Grdnjom, ćuškom, povišenim glasom, tako da samo su se uloge zamenile. Nemam svoje dete, ali mama mi je postala dete u svakom smislu.
Inače, sutra je prvi put ostavljamo posle 4 meseca. Ja i tata putujemo u drugi grad da se upoznamo sa nekom rodbinom i nju ostavljamo sa starom drugaricom iz detinjstva. Nadam se da će sve proći ok. Mama stalno naglašava kako je zadovoljna izborom osobe koja će je čuvati. Samo da ne bude nekih problema.
MIslim na sve vas i vaše bližnje.....Pozdrav svima

Mačka Nataša:

A inače ne pokušavam preterano da se suzdržim da podviknem, jednostavno ispraznim se i sa pažnjom nastavljam dalje. Kada bi se svaki put suzdržavala samo bih gore uradila. Uostalom, sećam se da su i mene i brata u detinjstvu grdnjom nekada terali da jedemo. Grdnjom, ćuškom, povišenim glasom, tako da samo su se uloge zamenile. Nemam svoje dete, ali mama mi je postala dete u svakom smislu.

Kliknite za proširenje...

hm, više puta smo dotakli tu temu koliko naši dementni roditelji liče na decu, jer se ponekad zaista detinjasto ponašaju, još češće kao ludaci --- ali te kategorije moramo ipak da razgraničimo!
ne smemo sebi dozvoliti tako nešto, jer se sva takva "pražnjenja" kumuliraju u njihovoj invalidnoj svesti...

ma i mene su tukli kao malu što neću da jedem, ne moja majka, nego njeni roditelji... ali to je nešto potpuno drugo: kažnjavanjem i vikom, pohvalom i tepanjem - deca nešto nauče (ili ne nauče), ali dementni ništa više ne mogu da uče, ništa pod milim bogom ne pamte, nego samo emotivno i histerično - odbijaju da urade ono što se od njih traži!

bezuslovna ljubav:

Bila sam u situaciji da negujem bolesnu svekrvu (kancer na mozgu, demencija, depresija...prvo su joj lecili depresiju i demenciju, a onda su otkrili da ima kancer). Mnogo sam se bolje snalazila sa svekrvom, mada je to dugo trajalo-5-6 godina. Razlog je u tome sto nije bilo emocija kao prema mojoj majci. To je zapravo mesavina posvecene negovateljice i pozrtvovane snahe.

Kliknite za proširenje...

da, to sam i ja odmah pomislila: nije isto brinuti o svojoj svekrvi, babi ili majci... distanca je neophodna, zato i tvrdim da je svima koji se odlučuju na kućnu negu - neophodna pomoć sa strane -

ali tu knjigu sam tek počela da čitam: uvod je krcat statističkim podacima, ogromnim brojem bolesnika u britanskoj monarhiji, činjenicama da se povodom demencije ne ulaže ni desetina koliko za kancer, da ni tamo nema specijalizovanih institucija i da se čak dve trećine porodica odlučuje da svoje dementne rođake neguje u svojoj kući, sve do samog kraja (oni to dele na osam faza, tako da su ovu babu smestili u dom tek kad je bila u sedmoj fazi) - nastavak knjige je u formi dnevnika, verovatno će biti još zanimljivije -

Dobro veče,
ja kod hranjenja mame malo podignem glas i ponekada podviknem po savetu psihijatra. Ona lako i rado guta limunadu, sokove, kolu, mleko a dr nam je rekla da kada se nešto dešava sa funkcijom gutanja da mnogo veći problem pravi tečnost od čvršće hrane. Tako da je verovatnije da je problem u žvakanju i nekom psihičkom otproru. Inače da je pohvalim danas je jela gusti pasulj sa sve slatkom zaprškom ( davni izum moje bake ) tako lako i opušteno i bez prenemaganja, baš sam bila zadovoljna. Nadam se da će tako nastaviti i dalje.
Uh, samo da sutra dobro prođe sa ovom ženom što je čuva, ima ceo dan da mislim na to.

Dobro veče,
samo da kratko javim da nam je put prošao ok i da je mami bilo fino sa ovom ženom što ju je pričuvala i da nisu imale problema.
Pozdrav za sve

a mene moja majka sinoć udavila pola sata koliko joj je "super" - svi su joj divni, predivni, doktori, sestre i svi ostali...
buf!
malo je bila tužna što je jedna njena drugarica otišla kući, ali srećom nije potegla pitanje kad će ona... stalno pričamo o tome da ona nije u bolnici, nego u nekoj specijalnoj ustanovi /kao u hotelu ili u banji/

Evo i ja da se javim.U pitanju je baka od 90 godina koja ima demenciju već 4-5 godina,i pre par dana je bolest uznapredovala nakon urinarne infekcije i visoke temperature koju je imala.Najveći problem je gutanje hrane.Do pre par dana je fino jela,hranili smo je i nije bilo nikakvih problema,a onda,kao da je zacrtala u glavi da hoćemo da je trujemo i ne želi ni da otvori usta a kamoli da nešto proguta.Nepoverenje je najveći problem,gestikulacijom to i pokazuje,recimo,kad ja počnem da je hranim ona odbija i okrene se na drugu stranu i kaže nekome od drugih ukućana da neće za inat i tako isto u obrnutoj situaciji,ko god da je hrani.Sa vodom za sada nema problema,to traži i pije sama.Jedino što koliko toliko jede je med iz kašikice.Sve varijante smo isprobali sa različitim tipovima hrane,na razne načine pripremljenih ali najveća prepreka je gutanje.Ona žvaće ponekada ali kad treba da proguta samo ispljune.Supe,kuvana hrana,meso,testenine,pahuljice,sve živo ne pomaže.Već je 4. dan kako je slabo jela i više ne znamo šta da radimo.za infuziju smo čuli da je jaka za srce kod toliko starih osoba.Jedino još špric da probamo sa nekom pasiranom hranom.

dakle, ako ja dobro kapiram - problem gutanja se fiziološki ispoljava pre svega s tečnim produktima? a gutanje hrane, pa makar i pasirane, ispada da je više psihološki problem? oni kao da odbijaju svoje hranitelje, nešto se ljute?
buf!

a moja jadna majka posle skoro godinu dana dobila prvu neočekivanu posetu u domu: došle su joj naše bivše komšinice, malo je bila zbunjena, ali još više oduševljena...
(a pre samo nekoliko dana mi onako tužno reče za te iste "ja moram da idem da ih vidim")

Uh,na jedvite jade je uspela da pojede nekoliko zalogaja.Ono što je zanimljivo,često odbija da je hranimo,sklanja kašiku ili viljušku,i danas je takodje sklonila kašiku i UZELA SAMA da jede bez problema,ogromne zalogaje koje je sažvakala kao od šale.Dakle,problem nepoverenja je izgleda najviše prisutan,uz poteškoće sa funkcijama u mozgu koje kontrolišu gutanje.Vodu verovatno organizam traži kao osnovnu potrebu pa sa tim nema problema,dok hrana izgleda to više nije (verovatno centar za glad u mozgu ne reaguje kao pre).Treba čekati "lucidne trenutke" , kada mozak opet koliko-toliko počne normalno raditi pa tad pokušavati sa hranjenjem.Provereno,i ove vrućine jako loše utiču na svest dementnih.Po danu je,dok su ovolike vrućine, nemoguće je naterati da posluša bilo šta,dok je uveče opuštenija.I inače je ranije reagovala burnije na promene vremena,postajala dosta nervoznija.
Deluje mi neverovatno da za 100 i nešto godina,koliko medicina poznaje ovu bolest,nije pronadjen bar neki efikasniji lek od ovih trenutnih.Takodje,ne bih da grešim dušu,ali čini mi se da sem u Novom Sadu i Subotici nigde više u Srbiji ne postoje centri za adekvatno zbrinjavanje dementnih bar za vreme radnog vremena (ne mislim na staračke domove).