Demencija

Te komisije se ponašaju kao glavni čuvari nacionalnog blaga, štite državu od nas koji bismo valjda po svaku cenu hteli da je opljačkamo. O glupim pitanjima koja su mi postavljali već sam pisala. Ali to je svakako jedno, makar za mene veoma ponižavajuće iskustvo.
Inače, tu sam, ali nemam šta baš da kažem. Zbog ovog vremena sam valjda češće zlovoljna, dan mi često iscuri bez radosti ili bez ičeg obavljenog korisnog. Ne volim te lenje dane, u kojima radim samo ono što moram i zato što moram. Ali uskoro će proleće!

a da se vratimo na ono "kako je sve počelo"... mislim da je to bitno zbog nekih ljudi koji to sve to ne znaju i prvi put se suočavaju sa psihozom svojih dementnih roditelja (ovo naglašavam zbog toga što mislim da je svaki slučaj poseban, a da bolest kao bolest ima univerzalne simptome i zajedničke crte) -

mojoj majci je dijagnostikovana demencija tipa "alchajmer" (nepouzdano, moguće da je u pitanju vaskularna demencija) - ali evo već više od pola godine ona je manje-više stabilno u domu, sa početnom terapijom aricept plus leksilijum po potrebi, plus stari lekovi za srce i pritisak, ali i za trigliceride (neki kažu da je to najveći krivac za nastanak njene demencije, tj. promena u mozgu) -

jedino čudno što doktori u domu primećuju kod nje - da je preterano osetljiva, zaplače za svaku sitnicu, ne baš kao beba, ali vređa se na svaku reč i ja tu već prepoznajem njena stanja od pre dvadeset godina kad je imala hormonalni poremećaj i prevremeni klimaks: tad se potrefila i kriza u njenom braku, kad je sumnjala da je muž vara (osnovana sumnja), ali još više - da je svi okrivljuju (neosnovano), da nikom ne valja, pa ni meni, da je prosto jadna i najjadnija na svetu... u to vreme nam je često dolazila hitna pomoć, jer je ona stalno bila u predinfaktnom stanju!... ja tad nisam bila pametna da joj pomognem, ali ispostavilo se da je taj prevremeni klimaks prebolela pomoću tad popularne bioenergije... ne znam da li je to bio placebo ili je stvarno delovalo... kako god, njoj se posle toga vratila menstruacija, psihički se stabilizovala, nešto malo je još histerisala oko muža, ali ubrzo uvidela da treba da se razvede, itd. --- to je sve bilo pre više od 20 godina...

ne znam koliko je sve to bitno, ali kod psihologa (u tri sesije) nismo stigli da pretresemo sve ove teme, nego smo pričali više o nekim drugim stvarima: kako ju je prvi muž maltretirao (moj otac), zašto se njena ćerka nije udala, zašto ne veruje u ljude, itd.

/nastavak sledi/

[QUOTEAli uskoro će proleće![/QUOTE]

Da svi želimo proleće. Sneg je prelep, ali ne u gradovima. Margareta primi moj topli pozdrav.
Borba za ono što po Zakonima pripada određenim kategorijama građana je izuzetno teška, Samo nemojte odustajati. Uporni zahtevi mogu danas sutra da naprave u društvu normalne procedure ostvarivanja prava.

kako god bilo, onaj prevremeni klimaks je zaustavljen i nastupio je posle deset godina manje-više bezbolno, pošto više nije bilo iritantnih likova oko nje, a u međuvremenu je s menopauzom stigla i penzija, te je mogla mirno da se preseli u svoj stančić koji je sama (pomalo ishitreno) odabrala...
(prestale su joj i nesnosne migrene, zbog kojih je umela da pije po desetak kafetina za dva dana)

pomenuti hormonalni poremećaj možda ima, ali verovatno ipak nema nikakve veze sa demencijom: radi se samo o tome da bolesnici ispoljavaju slične psihotične osobine koje su prethodno imali, samo sad malo (pre)naglašene... i kao što nisam mogla pre dvadeset godina da prodrem do njene svesti i da je ubedim da nema razloga da plače, tako ne bih mogla ni sad!

a taj neki bezrazložni plač imam i ja poslednjih meseci, povremeno samo, ali to je to isto: strah od starosti, uopšte bolesti kao takve, od smrti - na kraju krajeva!
--- znamo da nas sve to čeka, ali o tome ne razmišljamo svaki dan... i upravo u bekstvu od tih prostih činjenica dolazi očaj: čini mi se da je to jedina zajednička tačka između one situacije sa hormonalnim poremećajem i ovog sada: kao da se ona podsvesno (da, samo podsvesno!) suočava sa tim užasom...
jer predoseća kraj, oko sebe vidi samo raspad, najavu starenja, opasnost da će biti napuštena (takva je atmosfera u svakom staračkom domu!)

- ali upravo demencija sad štiti moju majku od te svesti: ona tvrdi da je tamo u domu - najmlađa (ne zna koliko ima godina), najzdravija, da najlepše ume da hoda, da ona jedina ovo i ono... ... tralala
- i prethodnih godina imala je običaj da mi se hvali nekim banalnim stvarima, kako je nekom pomogla, ponavljajući do besvesti istu priču sa oduševljenjem -

uf! /ima toga još/

kad sam videla da je moja majka pobacala kompletnu svoju zdravstvenu dokumentaciju (koju je do pre deset godina čak stalno nosila sa sobom) - bila sam sigurna da nešto s njom nije u redu...
i kad je trebalo da idemo na prve specijalističke preglede, naročito kod neuropsihijatra (gde su rekli da treba poneti sve prethodne nalaze) - šta sam mogla... morala sam da rekonstruišem celu priču, malo iz sećanja, ali i da se raspitujem kod starijih rođaka: nisam zapamtila koliko su imali godina njeni roditelji kad su umrli, a ispostavilo se da moja majka sad ima malo više nego oni tada -
/taj prvi izveštaj specijaliste većim delom je napisan na osnovu moje izjave/

a i njena majka (moja baka) - koja je umrla od šloga u 65. godini - dobar deo svog života /barem ono malo što ja pamtim/ imala je neke "smešne" simptome zaboravnosti, koje su nas decu zabavljale: satima smo jednom prilikom tražili njene naočare, dok nismo videli da su joj te iste naočare - na glavi...

poslednjih desetak godina od kad ne živimo zajedno - malo smo se udaljile i sve promene u njenim navikama pripisavala sam njenoj slobodi, tom nekom konačno samostalnom životu koji nije podređen nekom drugom, itd.
zavidela sam joj što ima vremena da sređuje svoj stan, koliko je sve čisto i uredno u odnosu na vreme kad je radila, itd.

ali i to je jedan od prvih simptoma da nešto nije u redu: svako odstupanje od prethodnih navika je zapravo simptom da nešto nije u redu!
njeni notesi su krcati beleškama, zapisima, preračunavanjima: a ranije je sve to imala u glavi!
... kao da je odjednom osetila da joj mozak polako otkazuje...

uf! /ima toga još/

Da, tako i ja cesto prebiram po desavanjima u proteklim godinama. Pretresem sve okolnosti u kojima je moja majka zivela. Cinjenica je da je i moja majka sklonila lekove i rekla da ce ih piti ako joj bude lose. Tada sam sumnjala da uzima alkohol, a sada mi se cini da je primecivala da joj je lose, ali da nije mogla da nadje uzrok pa je krivila lekove za pritisak i bensedin. A mozda i nije bila sigurna da li ih je popila i koliko treba da popije.
A kad se vratim jos dalje u proslost, secam se da je majka stalno gubila kljuceve i novcanik. I da se deset puta vracala da proveri da li je zakljucala vrata i iskljucila sporet. Da, reci ce mnogi to se desava i drugima. Moja majka nije imala stresan posao, a nije imala ni stresan zivot u braku. Moj otac jeste bio tvrdoglav, ali ona se tome prilagodila i bilo je kako on kaze zbog mira u kuci. Novac je stajao kod nje i uglavnom se nisu svadjali, jer je on odlazio u vikendicu i dok je radio a pogotovo kada je bio u penziji. Tako da su ti njeni strahovi od gubitka stvari sada jos izrazeniji u bolesti, a lekar kaze da bi se bolest ispoljavala na neki drugi nacin da nije bilo tih okolnosti-u pitanju je vaskularan demencija.
Neposredno pre odvodjenja kod lekara, primetila sam da je sve stvari u ormanima premestila. Kako je vreme odmicalo cudilo me da su neke stvari sada na nelogicnim mestima. Ona je imala objasnjenje za to. Uvek je bila pedantna, pocela je da govori kako treba izbaciti mnogo toga sto smeta i da je stalno lom u kuci. Sada vidim da su je stvari zbunjivale. Mislim, Beket, da je i tvoja majka na taj nacin pravila *red u svojoj glavi*.
Kada je pocela da zapisuje na papiricima brojeve telefona, datume ... onda je vec bila na lecenju. I opet doktori nisu uspeli mnogo da ucine.
Beket, ja sam donela nalaze majke, ali to psihijatru nije mnogo znacilo, osim cinjenice da je bolovala od tromboze pre 30 godina. Uradili su joj test, a ja sam je u toku testa opravdavala da nije skoncentrisana, da je uplasenam, da nije zavrsila velike skole... lekar me je pitao zasto sam je dovela ako mislim da postoji opravdanje da neko bez skole ne zna kada je rodjendan njegovom jedinom detetu i da li je to znala prosle godine. Stvarno, nije mogla da se seti ni svog a ni mog rodjendana, niti da ponovi i resi neke banalne zadatke.
Mozda su nase majke cutale da bi nas zastitile, a mozda su krile od drugih i od samih sebe da im se nesto desava u glavi.
Pa, pogledaj koliko nas ne zeli da se obrati lekaru za pomoc, mada primecujemo da sve ovo utice na nas. Ja sam se javila sada kada vec imam depresiju i problem sa stitnom zlezdom. A trebalo je ranije. Zar ne?

Suprug je dobio Aricept 5 mg tbl. Da li neko moze da mi kaze koliko kosta ucesce kada se uzima lek na recept?

za mesec dana treba da se uvede i Ebixa pa me interesuje i za taj lek.

san_ni:

Suprug je dobio Aricept 5 mg tbl. Da li neko moze da mi kaze koliko kosta ucesce kada se uzima lek na recept?

za mesec dana treba da se uvede i Ebixa pa me interesuje i za taj lek.

Kliknite za proširenje...

Aricept 10mg , 28 tableta oko 3500 din, ne znam koliko kosta od 5mg.Ebixa je 28 tableta oko 2800 din.

mikanikolic:

Aricept 10mg , 28 tableta oko 3500 din, ne znam koliko kosta od 5mg.Ebixa je 28 tableta oko 2800 din.

Kliknite za proširenje...

Hvala puno na ogovoru.
Preci ce za mesec dana na Aricept od 10 mg, takva je šema.

Nesto smo se svi udaljilii To sa tabletama je stvarno problem. Dok pronadju *pravu* kombinaciju... toliko lutanja i nerviranja. Ali treba biti uporan i ukoliko se pojavi pogorsanje odmah reagovati.
Volela bih da cujem sta se desava sa vasim roditeljima nakon ove promene vremena? Moja majka je bolje raspolozena, a koliko ce to da traje ne znam Sad je cesce pregleda doktorica u Domu, majka to voli. U januaru je bilo srasno. Totalno je bila konfuzna, agresivna... Sada je smirenija. Da li je u pitanju promena terapije ili lepse vreme... Samo da potraje. Prosto me strah da pricam da je stabilnija.

Stiže lepo vreme, skoro pa da miriše na proleće. Sneg je okopnio. Mama i ja ponovo šetamo po dvorištu.
Primećujem da se sa promenom vremena kod nje pojačala popodnevna nervoza. I ranije je ona bila mirnija do ručka
nego posle, ali sada ima popodneva kada je baš teška za hendlovanje. Jedva čekam da još malo otopli, a onda - sređivanje
posebnog dela kuće za nju + plaćena pomoć. Baš mi se nagomilao stres preko zime. Treba da joj zakazujem razne preglede,
a prosto mi "duša neće". Sve se silim. Juče sam zbrisao na par sati, da se izduvam. Hodam ulicom i kapiram da ne znam gde bih.
Imam prijatelje, imam porodicu, imam devojku i svi mi valjda žele dobro, ali nemam nikoga sa kime mogu da pričam o ovome,
da smaknem breme sa leđa makar na kratko, makar koliko mogu da zadržim dah. kao da sam sa svojim problemom sam na svetu.

pfuuu. inače sam ok, što i vama želim

Pozdrav svima,
MM

ne verujem da vremenske prilike nešto posebno utiču, naročito ako ne izlazi iz zgrade... ova moja je do pre neki dan bila maltene normalna, ali evo danas mi već priča gluposti (kako se navodno jednom upoznala s predsednikom države i on tražio da kaže koje su bolje patike, a nije mogla da izabere... inače ne nosi patike, ali jedan par joj je obećao) -
sinoć mi priča kako nije mogla da zadrži proliv, pa je posle sve sama prala (šamponom za kupanje! - nema ništa drugo) - pošto se stidela da nekog zove... doktori je svaki dan obilaze, super se ona s njima ispriča, ali samo meni priča to što joj se dešava (ili izmišlja?) -
a danas baš naišao doktor kad sam ja bila, morala je sve da kaže, da obeća da će da traži dijetalnu hranu /ni to se ne usuđuje, nego samo meni gunđa, tvrdi čak da joj daju pokvarene stvari/
pritisak 120 sa 70 - njen, naravno... (moj ne-pitaj)

EDIT: sad sam je čula i kaže mi da nije tražila dijetalnu hranu, pošto joj se "sviđalo" ono prvo što su ponudili
/nešto mi se čini da su ti njeni problemi s probavom na nervnoj bazi, ali tu se ne može mnogo/

Evo malo i mene
Kod nas je stanje uglavnom dobro. Tata je svjestan, sam odlazi u šetnje, moža sam provesti i skoro cijeli dan u kući. Ali jako je vezan za mamu, potrebno mu je da je blizu njega, čak i govori da ne zna kako bi živio bez nje. Uglavnom je dobro u odnosu na to kako bi mogao biti. Osjete se promjene vremena i na njemu. Jednu noć smo imali "epizodu" da se nakon sat vremena noćnog sna probudio i pitao ko ga je doveo ponovo u neku tuđu kuću, ali ga je mama uspjela smiriti uz laganu priču, zagrljaj i šolju toplog mlijeka je zaspao i ujutro je sve bilo u redu. Ne znam da li imaju veze promjene vremena sa tim njegovim konfuzijama, ili je možda u pitanju nagomilavanje tečnosti u organizmu. Svakodnevno ga vagamo i čim vidimo da se kilaža pomjeri naviše odmah uključujemo tablete za izbacivanje tečnosti. Inače, primjećujem da se češće dešava da zaboravi neku riječ, onda se muči da je pronađe, a kad shvati da ne može pronaći adekvatan izraz odustaje od te priče i počinje pričati nešto drugo. Vidim da mu to teško pada, to je bila nekada jako elokventna i komunikativna osoba....ali eto, to je život. Inače, tu noć kad se probudio i ponovo pričao priču o tome da je u tuđoj kući, ja sam se jako uznemirila i on od tada ima misiju da me svakodnevno zove telefonom i govori mi da se ne nerviram i ne sekiram. Ne zna da je to bilo zbog njega, nego misli da ja to onako....problemi na poslu i slično...Mene izgleda tek sada stižu oni stresovi od ljetos kad je tata bio jako loše, one sve nervoze oko stalnog konkurisanja, intervjua i testiranja za stalni radni odnos. Ne znam....možda drugima to sve skupa ne djeluje strašno, ali ja više naprosto ne znam razlikovati šta je zaista vrijedno nerviranja, a šta je prolazno. Čim nešto malo nije u redu ja sam uplašena kao da je život u pitanju. Samo se nadam da će tata biti bolje i da ću ovaj odmor moći da posvetim sebi, da odem kod ljekara i odradim sve potrebne kontrole i napokon malo odmorim. Inače se plašim da bi ova moja anksioznost mogla preću u nešto mnogo gore.
Veliki pozdrav za sve

moja majka konstantno pije lekove za izbacivanje vode!
/ne znam kakve to ima veze sa demencijom/ -
davali su joj to i pre ove nove bolesti -

Ne mogu da verujem da je proslo mesec dana od kad se nisam javila.Sve vreme se borim sa seborejicnim dermatitisom koji sam dobila na nervnoj bazi.Mama je i dalje neposlusna,ustaje sama ,pada,svadjamo se zbog toga...Jednu noc je pala sa kreveta i lezala do jutra na podu.Kad sam je nasla,rekla mi je da je celu noc spavala u nekom kabinetu i da joj je bilo hladno.Ne seca se da sam je nasla na podu.Sad sam kupila zvonce na baterije i zalepila joj pored kreveta,a drugi deo je kod mene u dnevnoj sobi,tako da moze da me pozove ako padne.Inace i dalje je grdim kada sama hoce da seta po stanu i pada.Juce,kada mi je muz bio u poseti zalila mu se na mene kqko sam prgava,kako stalno vicem na nju,da bi je njena komsinica od 77 leta bolje gledala nego ja i sl.Ja sam poludela mada mi muz govori da previse sve uzimam k srcu.Danas sam joj ocitala bukvicu sto hoce da me posvadja sa muzem a ona kaze da ona njemu nista nije govorila{ ja bila prisutna} sto mi govori ili da se stvarno ne seca ili folira da bi izbegla grdnju.Rekla sam joj da moze sama da seta,da vise necu vikati,pa mi je u toku dana tri puta pala u pokusajima da sama dodje u trpezariju ili da se vrati u sobu.Veceras mi je po stoti put obecala da nece vise sama ali ne verujem nista.Inace je pre tri dana pala u hodniku i rasekla glavu,jedva sam joj zaustavila krvarenje da bi posle dva sata opet krenula da nesto dohvati i opet pala.Jos nema poziva komisije za tudju negu.Posto je u pitanju vojna komisija,ne znam da li su u ovim pretumbacijama i oni spojeni sa c

andjami:

Ne mogu da verujem da je proslo mesec dana od kad se nisam javila.Sve vreme se borim sa seborejicnim dermatitisom koji sam dobila na nervnoj bazi.Mama je i dalje neposlusna,ustaje sama ,pada,svadjamo se zbog toga...Jednu noc je pala sa kreveta i lezala do jutra na podu.Kad sam je nasla,rekla mi je da je celu noc spavala u nekom kabinetu i da joj je bilo hladno.Ne seca se da sam je nasla na podu.Sad sam kupila zvonce na baterije i zalepila joj pored kreveta,a drugi deo je kod mene u dnevnoj sobi,tako da moze da me pozove ako padne.Inace i dalje je grdim kada sama hoce da seta po stanu i pada.Juce,kada mi je muz bio u poseti zalila mu se na mene kqko sam prgava,kako stalno vicem na nju,da bi je njena komsinica od 77 leta bolje gledala nego ja i sl.Ja sam poludela mada mi muz govori da previse sve uzimam k srcu.Danas sam joj ocitala bukvicu sto hoce da me posvadja sa muzem a ona kaze da ona njemu nista nije govorila{ ja bila prisutna} sto mi govori ili da se stvarno ne seca ili folira da bi izbegla grdnju.Rekla sam joj da moze sama da seta,da vise necu vikati,pa mi je u toku dana tri puta pala u pokusajima da sama dodje u trpezariju ili da se vrati u sobu.Veceras mi je po stoti put obecala da nece vise sama ali ne verujem nista.Inace je pre tri dana pala u hodniku i rasekla glavu,jedva sam joj zaustavila krvarenje da bi posle dva sata opet krenula da nesto dohvati i opet pala.Jos nema poziva komisije za tudju negu.Posto je u pitanju vojna komisija,ne znam da li su u ovim pretumbacijama i oni spojeni sa c

Kliknite za proširenje...

Ako tako nastavis,udaljices se od svoje primarne porodice,razboleces se,oducicete se od zajednickog zivota,i svoj zivot mozes baciti pod noge.Ne vrediti dementnoj majci drzati pridike,ona ne razume,a ta agonija ti moze trajati predugo,nakon koje neces valjati ni sebi ni drugima.Ovo ti govorim prijateljski,bez ikakve zle namere!Resenje uvek postoji....

andjami:

(...) nema poziva komisije za tudju negu.Posto je u pitanju vojna komisija,ne znam da li su u ovim pretumbacijama i oni spojeni sa c......

Kliknite za proširenje...

poruka nedovršena ("sa civilnim"), verovatno prekinuta nekim novim padom... ali pobogu, ta "tuđa nega" nije samo novčana pomoć, dolaze valjda na poziv i patronažne službe kod ljudi koji ne umeju da se brinu o bolesnicima?! --- a ovde je očigledno takav slučaj: pre svega, nikakva vika ne dolazi u obzir (to se ne preporučuje ni kod pasa, ni kod dece, a sa bolesnima je strogo zabranjeno) - dementni se plaše svega, a prethodna uputstva nisu u stanju ni da zapamte!!! čak i kad bi hteli...

dakle, neadekvatna nega je nešto najgore što može da im se desi -

nije takvima lako ni po domovima, ali postoje razni sistemi kako im olakšati život: za jedan takav sam baš juče čula od moje majke, jer njena komšinica stalno pada i zato su joj namestili niži krevet -

Kanarinka,ti si u pravu,bice problema pri povratku u porodicu,ali prebrodicemo mi to.Sreca samo da imam razumevanje supruga(verovatno jer i on ima majku od 83 godine}pa je povremeno obilazi,a posto je on peto dete ,a jedna sestra mu je med.sestra ,necu imati obaveza i prema njoj jer bi me to dotuklo.
Beket,novcana pomoc bi mi dobrodosla da platim zenu da me povremeno zameni,da mogu da trknem do kuce.Tri meseca nisam bila u svom stanu,sin i muz mi dolaze i posete ali sam se uzelela mog kucnog ljubimca macka Micka,odlazaka u sojenicu na Savi.Nisam jos videla novi most.Sto se tice patronazne sluzbe i oni ce doci na red kad se stanje pogorsa.Zato sam njen karton prebacila na kucnu negu,ali jos uvek mogu da vodim racuna o higijeni,do god je pokretna i mozemo do kupatila,a ona vodi racuna i o higijeni,svaki mesec je i farbam,ima haubu pa joj napravim i frizuru.Bar nemam taj problem sa higijenom,jer koliko znam ovi bolesnici cesto nece ni da se kupaju.Danas nije ni jednom krenula da sama seta po stanu.Imas pravo,vika ne pomaze,samo lepa rec.Kad sam joj lepo rekl da necu vise da je grdim sto ide sama,pala je jedno tri puta i onda konstatovala da sam ja u pravu i ne mrda bez mene.Dokle ?Dok ne zaboravi.Cao svima.

Evo i mene. Stanje moje mame je redovno, osim što je nekako sve slabija. S druge strane, češće je raspoložena za komunikaciju, iako ne govori razumljivo pošto ne zna reči. Međutim, mi se trudimo da „pričamo“, kako god umemo. Na nju vremenske prilike ne utiču značajno, ali čim nije dovoljno mažena ona nije dobro.Ne znam da li je to tako i kod odtalih dementnih, ali ona bukvalno živi od nežnosti.
A na mene utiče sve, vreme mi diže pritisak toliko da ga jedva savladavam, previše posla, neki umor, spava mi se iako sam loš spavač. I veoma sam zaboravna, zaturam naočare, ličnu kartu, važne papire, pa tražim, tražim... U prodavnici nikada ne kupim sve što mi treba, pa se vraćam. Možda nisam zaboravna nego dekoncentrisana. Htela bih da uradim više stvari nego što mogu, da ništa vašno ne propustim... Nadam se da je sve to od umora i da će sa lepim vremenom i malo vitamina biti sve ok.
Pozdrav svima.
Posebno centarns, lepo je kad znamo da na nas misli neko ko ne mora.

Andjami, od juče razmišljam da li smem da kažem ono što mislim, ali pošto nekako imam utisak da misliš da ni na ovom mestu nisi naišla na razumevanje i da si se malo ljutnula, ipak hocu. Svi smo mi ovde na neki način u istom sosu i niko od nas ne podnosi s lakoćom i radošću situaciju u kojoj smo. Ipak, razmena mišljenja nam pomaže da bolje vidimo neke stvari. Iako smo se i mi odlučili da kod kuće odgledamo majku, mislim da je Kanarinka potpuno u pravu i da ponekad od svog života damo više nego što bismo smeli, a da pri tom roditeljima ne pružimo odgovarajuću negu. Ti si sama u svemu tome, odvojena od porodice i verovatno ne u potpunosti svesna koliko je to razorno i za tebe, i za tvoju porodicu i za majku. Sudeći po onom što pišeš, tvoja majka ima „preskoke”, ali dobar deo dana kada je pri sebi, otežano hoda, ali to bi možda moglo sa nekim pomagalom, još moše sama da se umije, nekako obuće, jede... Bojim se da je vrlo loš kandidat za tudju negu, a da ti moraš da tražiš neko rešenje. Inače, ne postoji patronaža koja bi ti pomagala oko nege nepokretne osobe (presvlačenje, kupanje, nega dekubitusa...), to je stvar negovatelja. Na kućnu negu, tj. lekara koji će izaći na teren možeš da računaš tek kad joj stvarno nije dobro (temperatura koja ne spada, povreda...), isto kao i na hitnu pomoć. Iako su vojnoj hitnoj lekari divni i nikada te neće odbiti ako procene da treba da dodju, čak i ako ti misliš da se možeš sama izboriti sa nekom stvari. To je ogromno olakšanje.
I još nešto.

andjami:

Kanarinka,ti si u pravu,bice problema pri povratku u porodicu,ali prebrodicemo mi to.Sreca samo da imam razumevanje supruga(verovatno jer i on ima majku od 83 godine}pa je povremeno obilazi,a posto je on peto dete ,a jedna sestra mu je med.sestra ,necu imati obaveza i prema njoj jer bi me to dotuklo.
Beket,novcana pomoc bi mi dobrodosla da platim zenu da me povremeno zameni,da mogu da trknem do kuce.Tri meseca nisam bila u svom stanu,sin i muz mi dolaze i posete ali sam se uzelela mog kucnog ljubimca macka Micka,odlazaka u sojenicu na Savi.Nisam jos videla novi most.Sto se tice patronazne sluzbe i oni ce doci na red kad se stanje pogorsa.Zato sam njen karton prebacila na kucnu negu,ali jos uvek mogu da vodim racuna o higijeni,do god je pokretna i mozemo do kupatila,a ona vodi racuna i o higijeni,svaki mesec je i farbam,ima haubu pa joj napravim i frizuru.Bar nemam taj problem sa higijenom,jer koliko znam ovi bolesnici cesto nece ni da se kupaju.Danas nije ni jednom krenula da sama seta po stanu.Imas pravo,vika ne pomaze,samo lepa rec.Kad sam joj lepo rekl da necu vise da je grdim sto ide sama,pala je jedno tri puta i onda konstatovala da sam ja u pravu i ne mrda bez mene.Dokle ?Dok ne zaboravi.Cao svima.

Kliknite za proširenje...

Daj boze,ali zivot nikad nije tako jednostavan i neke stvari se desavaju mimo nase volje i zelja.Ti ne znas koliko ce sve to trajati.A jednom kad s otudjis od muza i od deteta,nema tu"prebrodicemo mi to"Ne ide to bas tako.Primarna porodica je UVEK najvaznija!Mislim,da ti muz i dete dolaze u posetu,to je meni zlocin prema njima.
Ima nas koji smo smestili roditelje u Dom.Mislis da smo tu odluku doneli pevajuci!?Grize me savest svaki dan,ali tu sam za svoju decu i muza,koji isto ima razumevanja,ali ima i svojih potreba!Na kraju krajeva i ja ih imam.Dve godine nisam mrdala bukvalno iz kuce,prala ga,vodila lekaru(a sebe lecim sama,jer mi je muka vis od cekaonica)vodila racuna o njegovoj higijeni,hrani,lekovima....U Domu ima bolju negu nego sto sam to ja cinila,jer osoblje dodje na posao,pa ode kuci.
Kako god zelis,tvoj zivot,ali sobzirom da si sama u tome,jer muz dolazi u posetu pun razumevanja,naoruzaj se strpljenjem,odricanjem i mnogo mnogo zivaca!

PObegao mi je deo poruke. Htela sam da kažem da ti očigledno sve to loše podnosiš, možda nisi ni bila sa njom najbliskija,možda imate suprotne prirode... Ali krajnje je nedopustivo da ti ona pada jer si je pustila da padne, da je nemaš stalno na oku ili da ona nije obezbeđena i sigurna, da očekuješ da ti zazvoni noću ako joj nešto treba ili ako padne. Šta ako se polomi. Ne možeš da računaš da će je Bog čuvati...
Znam da ovo zvuči surovo, desilo se i meni dva puta da mama padne sa kreveta, tj da siđe na kolena, ali već drugog puta je imala nov krevet, vrlo nizak, medicinski, koji omogućava pristup sa jedne strane, i dupli dušek na toj strani da se ne povredi ako slučajno krene. Jedno vreme sam spavala na tom dušeku da joj budem blizu. Sad sestra i ja naizmenično spavamo sa njom u sobi... Paklen je to posao.
Ako ne možeš da je daš u dom, niti da je adekvatno gledaš, a i sama kažeš da vičeš ponekad na nju, postoje i druga rešenja. Npr. žena koja bi stanovala sa njom i gledala je, za stan, hranu i neku malu platu, a ti da dolaziš na nekoliko sati. Probaj da nađeš najbolje rešenje i za nju i za sebe.
Pozdravljam te i želim ti da nađeš način koji će te učiniti spokojnijom i zadovoljnijom.

Ne smijem beket ni ja sa sigurnošću reći da tablete za izbacivanje tečnosti iz organizma imaju neke veze, ali je činjenica da je mom tati vidno bilo bolje nakon što je izbacio tu nagomilanu tečnost.Istina, s tim se poklopilo i to da je već dva mjeseca pio haloperidol i drruge tablete za mozak. Možda je bio potreban period da se stvori taj depo u organizmu da bi počele da djeluju....ne znam.Kardiolog kaže da je njegovo srce osim jakog infarkta kojeg je imao prije 13 godina oslabljeno, doduše radio je operaciju ugradnje bajpasa, bilo govora da će operisati i zaliske srčane, ali je konzilij od toga odustao jer su rekli da će oni profunkcionisati kad ponovo bude normaln dotok krvi u srce, i tako je i bilo.Vjeruj da je bar deset godina prije infarkta počeo nositi naočale za čitanje, a nedugo posle operacije ih je sasvim ostavio jer je mogao čitati i bez njih.Kasnije tek se javila katarakta koja ih je ponovo vratila. Posle ovih dešavanja sa tim mikroinfarktima na mozgu i vaskularnom demencijom i izbacivanja tečnosti kardiolog je rekao da je njegovo srce, jako slabo "visi o končiću" kako bi on rekao, uvećano je. Srce je mišić i upornim pumpanjem (koje je otežano zbog nagomilane tečnosti) ono se proširilo, a krv je sve manje cirkulisala.
Opet ti kažem, ja sam iz svega toga izvukla sama zaključak, možda lupam, ali eto to sam primijetila. Moje dobre drugarice otac je imao isti problem, ali nije uspio tu tečnost izbaciti lijekovima, pokušali su izpumpavajem vode iz organizma, ali nisu uspjeli. Isto je imao halucinacije i govorio besmislice. Nažalost, njemu je voda uništila i druge organe i čovjek je umro u avgustu prošle godine.

da, birdie, te tablete su izgleda neophodne kod srčanih bolesnika /čudi me samo što mu to nisu prepisali da uzima stalno/ - demencija možda ima najgadnije simptome za okolinu, ali život visi o koncu zbog tih drugih, tihih i mnogo opasnijih bolesti...

ne verujem da se andjami naljutila na nas, jer je njen post zapravo bio u alarmantnom i očajničkom tonu poziva u pomoć: svesna je da ne može tako dalje sama, treba je posavetovati kako konkretno obezbediti bolesnu majku - margareta je na svom primeru dobro objasnila taj niži krevet, a sigurno ima i načina kako privremeno i min. humano vezati takvu osobu u slučaju privremenog odsustva -
/ne znam mnogo o tome, ali mozda se mogu improvizovati neke stolice koje bi ličile na one hranilice za bebe - ili tako nešto/


bezuslovna, izvini - nisam imala nikakav komentar na tvoj pretposlednji post, pošto si sve sama lepo napisala i nema šta tu mnogo da se doda...
/inače, primećujem nešto smireniji ton u tvojim poslednjim javljanjima - nadam se da je to stvarno tako/

Hvala vam svima na savetima,jer sam se ovde javila radi toga i neke vrste utehe.Sto se tice odlaska majke u Dom znam da bi bilo idealno resenje i ja bih bila najsrecnija osoba,jer bih bila rasterecena.Posto sam u penziji moglabih svaki dan da je poisecujem a i da budemsa svojima.Ali to je pusta zelja.ona u Dom nece ni u snu.Njena osnovna bolest je Parkinsonova bolest a demencija je tek u zacetku.Za ovih pet godina, koliko boluje,pala je bezbroj puta,ali na srecu samo je jednom slomila ruku.Ona jednostavno ima problem sa hodom,ravnotezom.Tu ne pomazu nikakva pomagala,setalice ili sl.jer kad dobije blokadu,ne moze da mrdne dalje.Margarita kaze da je pustam da pada.Ja majku molim da bez moje pomoci ne seta po stanu a ona smatra da je sputavam u ozdravljenju jer joj je prijateljica rekla da sto vise seta.Ja odem do pijace ili radnje ,ona odmah krene i normalno padne.Padne i pored mene ako ne primetim da je ustala i krenula negde samo odjednom cujem da je bupnula.Znaci,nije ona dementna ni priblizno vasim roditeljima,ali sam se ukljucila na ovu temu da nesto naucim jer ne znam sta me ceka.Sto se tice neke druge zene koju bih angazovala ,ne bih mogla majku prepustiti 24 sata nekoj osobi{sem ako nije u pitanju neka ustanova} jer ipak mislim da ja kao cerka mogu da joj pruzim najvise i ljubavi i paznje.Uostalom samo mene ima.Meni je samo krivo sto nece u Dom,jer je ona jako drustvena osoba i tamo bi imala stalno drustvo.Ovde je prijateljice sve manje posecuju.Toliko od mene.