Demencija

ducana:
Hvala na podrsci! Ja sam kroz sedam godina brige o majci, a i pre nego sto joj je ustanovljena demencija, prosla sve i svasta sa njom. Najteze je u onoj fazi kad su pokretni a haluciniraju, agresivni, psihoticni, paranojicni i sl. Nemojte te to primati srcu, i nikad ne zaboravite da se radi o bolesti u kojoj sve lose osobine dodju do izrazaja. Probajte zastiti sebe i svoju porodicu sto vise, a njima pomoci da se smire koliko god to mozete. Bila sam jako besna i ljuta na nju hiljadu puta, i ako sam znala da je to deo bolesti, a sad, kad je ovako bespomocna , zao mi je zbog toga. Pozdrav za sve i zelim vam puno hrabrosti i strpljenja!
Kliknite za proširenje...

Hvala,tebi i tojoj mami takodje sve najbolje.Strpljenje i debeli zivci,to je ono sto je u ovoj bolesti osnovno i najteze.:bye:
 
ducana:
Pre svega veliko hvala svima koji su odgovorili na moje poruke. Sve je lakse kad podelis sa nekim ko te razume. Mama ima 81 godinu i sto se tice srca bolesna je 30 godina, ali od kako se razbolela od demencije kao da nikad nije imala aritmije. Ima i karcinom dojke ustanovljen pre dve godine. Nalazi su joj dobri, osim urinarnih infekcija koje cesce dobija zbor katetera koji koristi vec vise od dve godine. Kod kuce je, ja je negujem, a u poslednje vreme dolazi i gerontoloska sestra 1 sat dnevno radnim danima. I to mi mnogo znaci, jer mi pomogne oko kupanja, pranja kose, katetera i sl. Ko god ima priliku da koristi te usluge treba da pokusa jer su stvarno velika pomoc, a male pare, bar u Novom Sadu. Mislim da osim nege nemogu nista drugo da joj pomognem... Sad teze i jede,
Kliknite za proširenje...

da, citam vas i dalje. ne bas svaki dan kao ranije, ali svratim.
ducana, potpisujem sve sto ti je blizance napisala, ali hocu da dodam deo mog iskustva. moj tata je do nekih dva-tri dana pre odlaska u bolnicu (koju je imao zakazano) hodao. odjednom nije vise mogao na noge. kao krpena lutka koju pokusas da podignes. za dan na donjem delu ledja se pojavio odvratni dekubit. da ne duzim. tek u bolnici sam primetila da na petama ima manje dekubite, koji su ga verovatno jako boleli, ali ih ja nisam na vreme primetila. kako? ma ne znam. samo se secam da je pred bolnicu dva dana samo spavao (ili bio u nekoj polukomi) ali da je kukao iz glasa kada ga dodirnem za noge.... sto se hrane tice u bolnici sam naucila, ovde sam pisala, ali ne skodi da ponovim da ga hranim na spric. u apoteci pitaj i kupi najveci koji imaju. hranu stavi u blender (sve sto ti padne na pamet) i samo guraj da jede.... tata mi se topio od mrsavosti jer nije mogao da zvace hranu. kada sam "pronasla" spric jeo je kao i pre bolesti.

Yula**:
Pozdrav svima, imala bih par pitanja, pa mozda bi neko zna odgovore.
Elem, moj svekar se slogirao pre vise od 23 godine. Poslednjih godina stanje mu je vrlo lose, jako otezano se krece, demencija je u ozbiljnoj fazi. Izuzetno je agresivan i verbalno, a i fizicki. Svekrva ga neguje. Cesto halucinira. Pre neku noc je svekrvu, dok je spavla, poceo da cupa za kosu i udara. Zanima me koliko opasan moze da bude?
Ona je odbijala da ga smesti u neku adekvatnu ustanovu, ali mislim da je stanje vise nego alarmantno i brinem se da je ozbiljnije ne povredi...
Kliknite za proširenje...

yulo draga, stanje nazalost moze da bude samo gore. opet iz iskustva - moj otac nikada mrava nije zgazio, nikoga pogledao popreko, ne zato sto ga vise nema, nego zaista je bio nevidjena dobrica. mesecima sam bila u modricama. nekoliko puta sam ga vodila u "lazu" jer vise nisam znala sta da radim. na kraju sam ga kljukala lekovima, ali od njih vise nije mogao da hoda "normalno". uvek sam bila iza njega da ne padne...

znam kroz sta svi prolazite - to ko nije prosao moze samo da sluti. kraj je bolan do ludila. boris se godinama i na kraju neminovno gubis. tu nema dileme, nema utehe, lazi. toliko je strasno da sam na kraju klekla pored oca i rekla mu da "ide da se vise ne muci". majka je dva dana pre toga pala jer vise nije mogla da gleda. ovo vam pisem da vam nekako "dobacim" iskustvo "posle". nedeljama suzu nisam pustila, prosto sam presusila. onda sam plakala na svim mestima gde me niko ne zna. u autobusu, na putu do pijace... bol je uzasan i ne postaje manji. samo se iz dana u dan redje javlja... jedina uteha je sto znam da se vise ne muce.
i, da - polako se "vracam". moram. zelim.
volim vas puno, cuvajte se :zag:
 
Poslednja izmena:
Yula**:
Navodno je promenila misljenje i trazice misljenje od dra opste prakse, za pocetak. Od nemilog dogadjaja spavaju odvojeno, ali znajuci nju, mislim da to nece dugo trajati. Ona za njega uvek nalazi opravdanja i preko svega prelazi.
I ranije je on zna da je udari, samo sto to ona krije, ali sada i nju izdaje snaga. Eeeej, skoro 24 god.maltretiranja i psihickog zlostavljanja, ne znam kako je uopste i normalna. Ne dao Bog nikome.
Da, pije neke lekove, ali ne znam tacno koje.
Kliknite za proširenje...

Trazite promenu terapije, ako vidite da dosadasnja nema efekta. Mora kod neuropsihijatra na pregled. Kakav lekar opete prakse, pobogu! Treba i svekrva da razgovara sa neuropsihijatrom, mozda i ona da pije neke lekove i spasava se.
 
blizance:
Meni je bio okidac da nesto preduzmem i smestim majku na lecenje u vise smerova bas u momentu kada je pocela fizicki da me napada.Dogodilo se dva puta i nisam cekala da se dogodi i treci.Imala sam srecu sto su lekari i lekovi relativno brzo odreagovali i nisam izgubila godine na trazenje resenja kao tvoja svekrva.Mozda ona i nije svesna da je njegovo adekvatno lecenje moglo da joj ustedi godine muka.Da sam znala ono sto sada znam verovatno bih uticala na to da se moja majka i pre lece ali sigurna sam da bi tada bila jos agresivnija pri pomenu psihijatra.Ovako kad je skroz pukla nije vise imala izbora i morala je da se leci.

Nema tu pravila, moja blizance. I gotovo niko nije uspeo da primeti bas bas bas pocetne simtpme. Moja mama je jos kada je imala 50 godina stalno trazila novcanik po stanu, pogotovo kada dodje sa pijace. Da bne pricam o vracanju po sto puta i proveri da li je sve iskljucila. I svi smo se tome smejali i cudili, ali nam nije pala na pamet demencija. Pa to se desava i nama kada smo pod stresom. Mada ona nije bila pod nekim stresom tada. I pored toga sto je bolovala od tromboze, nijedan lekar nije upozorio ni nju ni nas da moze da dodje do problema sa mozgom. Sto se tice agresija i ja sam pomisljala sa strahom na nozeve u kihinji, nakon sto me je fizicki napala pri pokusaju da izadje napolje. I cinjenica da me nije u tim momentima prepoznavala, dozivljavala me je kao nepoznatu zenu, prestravila me. Tada nisam ni znala da neko ko se boji mraka moze da bude tako agresivan u zelji da u sred noci izadje napolje u potrazi za svojom kucom, a nalazi se u svojoj kuci. Pomislim i sada na mogucnost da me povredi u toku noci kada je dovodim kuci na par dana, ali se stidim te pomisli.
Kliknite za proširenje...
 
Kako neke vec znaju, moj otac ima 62.godine i boluje od demencije.
Mi takodjer imamo problem sa povremenom agresivnoscu. Agresivnost uglavnom nastaje kada on nesto zacrta u svojoj glavi, mi nesto ne uradimo ili ne damo mu,
onda se naduri, digne nos kao dijete i onda na kraju pukne totalno.
Npr. neki dan je htio da jede (ako je jeo X puta do tog momenta, ali to on ne zna) i nije htio da ceka ni 5min da se to nesto skuha/ispece i nasrnuo je na mamu, opalio joj samar i pokidao lancic s vrata.
:sad2:
A mama je ta koja je s njim 24/7 i tacno je da se najvise ljute na one koji su uvijek s njima.

Ne znam.
Moj otac je mlad, a vec je oblio. I ovo ide tako brzo, tako brzo uzima maha i on meni kopni pred ocima. Ja ne vidim da ijedan od ljekova djeluje.

S obzirom da u njemu vise nema nista od oca kojeg sam ja imala (koliko god ovo ruzno ili tuzno zvucalo),
ja sam sad fokusirana da sacuvam svoju majku. Jer bojim se za nju.
Bojim se da ona ne oboli, fizicki ili psihicki, bojim se da ne strada. Uglavnom htjela bih da reagujem dok nije kasno.
Jos uvijek ne razmisljamo o domu, ali izgleda da cemo morati biti realni i staviti i tu temu jednom na stol.... Mada vec znam ko ce biti najglasniti za protiv... Njegove sestre.
Kojih nikad nema, ne pomazu, ne ucestvuju, ne rade nista za brata. Ali uvijek su tu da kritikuju kako se mi ne brinemo, ne dajemo adekvatnu terapiju, hranu, odjecu, nista.... :roll::neutral:

@Henriet..... mnogo me rastuzio tvoj post. Drzi se i sretno dalje :heart:
 
Jolita:
Kako neke vec znaju, moj otac ima 62.godine i boluje od demencije.
Mi takodjer imamo problem sa povremenom agresivnoscu. Agresivnost uglavnom nastaje kada on nesto zacrta u svojoj glavi, mi nesto ne uradimo ili ne damo mu,
onda se naduri, digne nos kao dijete i onda na kraju pukne totalno.
Npr. neki dan je htio da jede (ako je jeo X puta do tog momenta, ali to on ne zna) i nije htio da ceka ni 5min da se to nesto skuha/ispece i nasrnuo je na mamu, opalio joj samar i pokidao lancic s vrata.
:sad2:
A mama je ta koja je s njim 24/7 i tacno je da se najvise ljute na one koji su uvijek s njima.

Ne znam.
Moj otac je mlad, a vec je oblio. I ovo ide tako brzo, tako brzo uzima maha i on meni kopni pred ocima. Ja ne vidim da ijedan od ljekova djeluje.

S obzirom da u njemu vise nema nista od oca kojeg sam ja imala (koliko god ovo ruzno ili tuzno zvucalo),
ja sam sad fokusirana da sacuvam svoju majku. Jer bojim se za nju.
Bojim se da ona ne oboli, fizicki ili psihicki, bojim se da ne strada. Uglavnom htjela bih da reagujem dok nije kasno.
Jos uvijek ne razmisljamo o domu, ali izgleda da cemo morati biti realni i staviti i tu temu jednom na stol.... Mada vec znam ko ce biti najglasniti za protiv... Njegove sestre.
Kojih nikad nema, ne pomazu, ne ucestvuju, ne rade nista za brata. Ali uvijek su tu da kritikuju kako se mi ne brinemo, ne dajemo adekvatnu terapiju, hranu, odjecu, nista.... :roll::neutral:

@Henriet..... mnogo me rastuzio tvoj post. Drzi se i sretno dalje :heart:
Kliknite za proširenje...

Jolita, sa tetkama se borim i dan danas. Ali sada drugacije pristupam. Gledaj da ih stavis u situaciju da provedu s njim jedan dan ili vise sati, pa onda pitaj sta da radis. Najbolje u kasnim popodnevnim ili vecernjim satima. Reci da moras mamu da odvedes kod lekara, pa nek one ostanu da ga cuvaju, a ti lepo prosetaj sa mamom. Nastavice one i posle da isteruju svoje tvrdnje, ali ce bar biti suocene sa problemom. Potisni potrebu da im objasnjavas. Moje tetke i dan danas nisu do kraja shvatile i malo-malo pa krenu u napad. Ne dozvoljavam im vise da se prica oteze u nedogled, postavim im pitanje zasto to one mene pitaju i kazem da ne razumem njihovo pitanje. Doktorica je rekla da one nece nikada shvatiti sta je demencija i da je uzaludno da im pricam. Da li je tvoj tata bio agresivanm prema mami i pre nego sto je oboleo? Sta dobija od lekova?
 
Za sve vas :heart:
I spasavajte one zdrave ljude iz porodice, jer od ove bolesti strada cela porodica, svi njeni članovi bez obzira na godine. Bolesnima od demencije ne možete pomoći šta god da uradite, i koliko god se svi trude, ali zdravima (mislim onima koji nisu oboleli od menencije možete). Zato tema i jeste ovde na DIP a ne na zdravlju, zahvaljujući totalnom razumevanju moderatora.
 
bezuslovna ljubav:
blizance:
Meni je bio okidac da nesto preduzmem i smestim majku na lecenje u vise smerova bas u momentu kada je pocela fizicki da me napada.Dogodilo se dva puta i nisam cekala da se dogodi i treci.Imala sam srecu sto su lekari i lekovi relativno brzo odreagovali i nisam izgubila godine na trazenje resenja kao tvoja svekrva.Mozda ona i nije svesna da je njegovo adekvatno lecenje moglo da joj ustedi godine muka.Da sam znala ono sto sada znam verovatno bih uticala na to da se moja majka i pre lece ali sigurna sam da bi tada bila jos agresivnija pri pomenu psihijatra.Ovako kad je skroz pukla nije vise imala izbora i morala je da se leci.

Nema tu pravila, moja blizance. I gotovo niko nije uspeo da primeti bas bas bas pocetne simtpme. Moja mama je jos kada je imala 50 godina stalno trazila novcanik po stanu, pogotovo kada dodje sa pijace. Da bne pricam o vracanju po sto puta i proveri da li je sve iskljucila. I svi smo se tome smejali i cudili, ali nam nije pala na pamet demencija. Pa to se desava i nama kada smo pod stresom. Mada ona nije bila pod nekim stresom tada. I pored toga sto je bolovala od tromboze, nijedan lekar nije upozorio ni nju ni nas da moze da dodje do problema sa mozgom. Sto se tice agresija i ja sam pomisljala sa strahom na nozeve u kihinji, nakon sto me je fizicki napala pri pokusaju da izadje napolje. I cinjenica da me nije u tim momentima prepoznavala, dozivljavala me je kao nepoznatu zenu, prestravila me. Tada nisam ni znala da neko ko se boji mraka moze da bude tako agresivan u zelji da u sred noci izadje napolje u potrazi za svojom kucom, a nalazi se u svojoj kuci. Pomislim i sada na mogucnost da me povredi u toku noci kada je dovodim kuci na par dana, ali se stidim te pomisli.
Kliknite za proširenje...

Slazem se s tobom Bezuslovna da je tesko krenuti od samog pocetka bolesti jer mi kao porodica nismo ni svesni kad to pocinje.Reagujemo kad se nesto ekstremno dogodi a tada je vec za neke prilicno kasno.Do tada,niko od nas nije spreman da kaze da mu je bliska osoba obolela jer ni sam nije siguran sta se dogadja.U razgovoru sa maminim psihijatrom sam se delimicno utesila jer mi je i on rekao da bi bilo pravo cudo da sam reagovala ranije.Zasto?Zato sto mi kao obicni ljudi,van medicinske i to usko strucne struke nismo u stanju da prepoznamo pocetak bolesti.Imala sam primer da cak i lekari npr kardiolog kog sam par meseci pre incidenta molila da mami ukljuci u lecenje i psihijatra nije adekvatno reagovao.Opet zasto?Zato sto kao kardiolog nije video nista neobicno psihijatriski na njegovim pregledima kada se moja mama pojavi.Ponekad me je cak gledao podozrivo i s nevericom kada sam mu objasnjavala mamino ponasanje u kucnim uslovima i agresiju.Mozda je mislio da sam u losim odnosima s majkom ili da je cak kao cerka sikaniram.Cak i kad je legla u bolnicu zbog srca i vode na plucima na prijemu sam ispricala sve sto se desavalo danima pre toga.Nisu mi bas mnogo verovali.Tek kada je majka u sred noci u bolnickim hodnicima setala potpuno gola onda su shvatili o cemu pricam i pitali me da li ona ima psihickih problema????Da li ima???Pobogu ljudi...a danima sam pokusavala da im objasnim kako ima.Tek kada su se uverili tada su mi i poverovali i odreagovali ukljucenjem psihijatra.
Uh....
Kliknite za proširenje...
 
Bezuslovna,nemoj se stideti toga sto ponekad osetis strah ili pomislis na to o napadu tvoje mame.Normalno je da se tako osecas posle svega.Bilo bi dobro biti predostrozan za svaki slucaj.Ponekad i sama tako razmisljam jer sada spavam sa detetom u svom stanu gde negujem majku i nije mi bas uvek svejedno.Tesi me to,sto ona odlazi uvece rano na spavanje pod dejstvom lekova i dozama od kojih spava citavu noc pa se nekako manje plasim.Ipak,ponekad na vrata od svoje sobe navucem stolicu za svaki slucaj.Mislim da u mom slucaju to nije zgoreg,ma koliko nekome delovalo paranoicno.Imam srecu da lekove dobro podnosi i veci deo dana leskari i sasvim je mirna.Nadam se da ce tako i ostati.
 
Jolita:
Kako neke vec znaju, moj otac ima 62.godine i boluje od demencije.
Mi takodjer imamo problem sa povremenom agresivnoscu. Agresivnost uglavnom nastaje kada on nesto zacrta u svojoj glavi, mi nesto ne uradimo ili ne damo mu,
onda se naduri, digne nos kao dijete i onda na kraju pukne totalno.
Npr. neki dan je htio da jede (ako je jeo X puta do tog momenta, ali to on ne zna) i nije htio da ceka ni 5min da se to nesto skuha/ispece i nasrnuo je na mamu, opalio joj samar i pokidao lancic s vrata.
:sad2:
A mama je ta koja je s njim 24/7 i tacno je da se najvise ljute na one koji su uvijek s njima.

Ne znam.
Moj otac je mlad, a vec je oblio. I ovo ide tako brzo, tako brzo uzima maha i on meni kopni pred ocima. Ja ne vidim da ijedan od ljekova djeluje.

S obzirom da u njemu vise nema nista od oca kojeg sam ja imala (koliko god ovo ruzno ili tuzno zvucalo),
ja sam sad fokusirana da sacuvam svoju majku. Jer bojim se za nju.
Bojim se da ona ne oboli, fizicki ili psihicki, bojim se da ne strada. Uglavnom htjela bih da reagujem dok nije kasno.
Jos uvijek ne razmisljamo o domu, ali izgleda da cemo morati biti realni i staviti i tu temu jednom na stol.... Mada vec znam ko ce biti najglasniti za protiv... Njegove sestre.
Kojih nikad nema, ne pomazu, ne ucestvuju, ne rade nista za brata. Ali uvijek su tu da kritikuju kako se mi ne brinemo, ne dajemo adekvatnu terapiju, hranu, odjecu, nista.... :roll::neutral:

@Henriet..... mnogo me rastuzio tvoj post. Drzi se i sretno dalje :heart:
Kliknite za proširenje...

Imam utisak da se kod tebe situacija bas zahuktava.Mozda bi bilo dobro skloniti majku na neko vreme negde van negovog vidokruga.Pokusajte da ga ostavite samog sa nekim ko bi ga za npr novac neko vreme negovao,ako ste to u mogucnosti da izvedete.Onda pratite iz daleka i budite u vezi sa tom osobom da vidite kako se on ponasa.Ako je i data agresivan onda je Dom bolje resenje za sve vas.Tamo znaju kako da rade sa agresivnim osobama u demenciji i da im u svakom momentu daju lekove,narocito one za smirenje.To u kucnim uslovima nije moguce.Moze biti da bi tvoj tata pre prihvatio nekog sa strane u savetima i nezi nego bas vas njegove najblize.
 
LJILJA MMM:
Za sve vas :heart:
I spasavajte one zdrave ljude iz porodice, jer od ove bolesti strada cela porodica, svi njeni članovi bez obzira na godine. Bolesnima od demencije ne možete pomoći šta god da uradite, i koliko god se svi trude, ali zdravima (mislim onima koji nisu oboleli od menencije možete). Zato tema i jeste ovde na DIP a ne na zdravlju, zahvaljujući totalnom razumevanju moderatora.
Kliknite za proširenje...

Pozdrav moderatoru i velika zahvalnost sto nas trpi bas na ovom mestu!!!:ok:

Ljiljka,tebi veliki poljubac:kiss:i jos veeeeci malcu genijalcu!:kiss::obozavam:
 
Posle godinu dana moja mama ce danas boraviti u kuhinji za sporetom!!!!:klap:,na moju odgovornost:rumenko:
Sinoc sam joj stavila ulje u tiganj i iseckala luk i slaninicu tako da joj ostaje SAMO da ukljuci sporet i malo ih proprzi.Trebalo bi da obari spagete i sve pomesa kad budu kuvane kao i da iskljuci sporet.Kako sam na poslu necu moci da je nadgledam ali unuka je tu da me obavesi ako nesto podje po zlu.Nadam se da nece.Smislila sam najjednostavnije jelo koje ce ona >sama<pripremiti.Drzite mi pesnice da sve prodje kako treba.Nadam se da hoce!
 
blizance:
Posle godinu dana moja mama ce danas boraviti u kuhinji za sporetom!!!!:klap:,na moju odgovornost:rumenko:
Sinoc sam joj stavila ulje u tiganj i iseckala luk i slaninicu tako da joj ostaje SAMO da ukljuci sporet i malo ih proprzi.Trebalo bi da obari spagete i sve pomesa kad budu kuvane kao i da iskljuci sporet.Kako sam na poslu necu moci da je nadgledam ali unuka je tu da me obavesi ako nesto podje po zlu.Nadam se da nece.Smislila sam najjednostavnije jelo koje ce ona >sama<pripremiti.Drzite mi pesnice da sve prodje kako treba.Nadam se da hoce!
Kliknite za proširenje...

bravo :klap:
javi kako je bilo......nadam se da je sve dobro prošlo :zag:
 
Da li neko zna kako ide proces oduzimanja poslovne sposobnosti ukoliko taj proces pokrene socijalni radnik dok je osoba u psihijatrijskoj bolnici. Majka mi je tamo smeštena posle halucinacija i vizija koje je imala, odvele su je komšije, jer ja živim daleko. Pričala sam sa soc radnicom iz bolnice i ona pominje taj prisilni postupak oduzimanja poslovne sposobnosti.
 
LJILJA MMM:
bravo :klap:
javi kako je bilo......nadam se da je sve dobro prošlo :zag:
Kliknite za proširenje...

Kuvanje je proslo dobro,cak je bilo i jestivo:DSve smo lepo pojeli,ja je pohvalila da je najbolja u kuvanju i jedan deo dana sam posvetila povremenim pohvalama njenom trudu.Ona nije bila bas nesto zadovoljna govoreci kako je zaboravila da kuva i da su spagete ostale zive.Nisam joj dozvolila da jadikuje tim pre sto spagete nisu uopste bile zivkaste,vec bas kako treba.

Problem je nastao par sati kasnije kada sam sredjivala stan.Premestila sam njenu kucnu apoteku na pristupacnije i organizovanije mesto,2m dalje od starog.Nastaje kolaps!Ona je nervozna,brine je kako ce da pronadje sve ono sto ona inace koristi ali indirektno jer su to spricevi,kateteri,urin kese i to uzima i postavlja joj med.sestra.Drama,te kako ce sestra sada to sve da pronaje,pa sta ako vidi da ona ima cak 30 kesa za urin,pa kako pa joj...pa muka.Dakle ona se brinula kako ce se sestra snaci a ne ona(prikriveno)Svi predmeti su postavljeni na odlicno vidnom mestu i medicinskoj sestri na dohvat ruke.Znam da sestra nece praviti problem,cak naprotiv.Sve je bolje organizovano ali mama...bila je u panici sto premestam sve to na drugi deo sobe.:besna:
 
Zavrsio se jedan dug , tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima
 
Poslednja izmena:
mikanikolic:
Zavrsio se jedan dug i tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima
Kliknite za proširenje...

Saučešće, Miko... zaista je mučno gledati to dugotrajno umiranje... :(
 
Mikanikolic, iskreno saucesce i od mene. Zao mi je sto se tako dugo patila, a i ti i tvoja porodica sa njom, sve je to jako tuzno. Trebace ti vremena da odbolujes i oporavis se posle svega, ali život ide dalje i sigurna sam da bi tvoja majka, onakva kakva je bila pre bolesti, zelela da ne tugujes previše dugo i da budeš srecan sa svojom porodicom.
 
mikanikolic:
Zavrsio se jedan dug , tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima
Kliknite za proširenje...

Miko,moje najiskrenije saucesce!
 
mikanikolic:
Zavrsio se jedan dug , tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima
Kliknite za proširenje...

Iskreno mi je zao ali u takvim slucajevima smrt dodje kao olaksanje prvo samom pacijentu a onda i svima oko njega.Zelim ti brz oporavak od tuge i veru u lepse sutra.
 
mikanikolic:
Zavrsio se jedan dug , tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima
Kliknite za proširenje...

Moje saucesce, Miko. Svi smo pratili koliko si se trudio i patio. Imas veliko srce.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Сребрена
Дигитална деменција, нова пошаст
Odgovora
3
Pregleda
333
Schrodinger
Schrodinger

Back
Top