Demencija

mikanikolic:
Pozdrav svima, Henriet primi jos jednom moje saucesce ako sam dobro shvatio.Jadranka moja majka je u slicnoj situaciji.Ne zna da govori a ne zatvara usta-samo nesto mrmlja, jos uvek hoda i jede.Lekovi isto memantin(ebixa) i leponex-slaba vajda.Meni je doktorka strucnjak za demencije jos pre 2 godine govorila da ne dajem vise pare za ebixu jer je predugo pije i da od nje vise nema gotovo nikakve koristi a preskupa je, pa cu najverovatnije uskoro da smanjim sa 2 na 1 tabletu.Tuga je ovo velika nekako sam se ipak nadao da necemo dogurati do ove zadnje faze ili da ce jos malo potrajati faza kada je koliko toliko svesna ali ipak desava nam se totalno propadanje i gubljenje svih funkcija.Pozdrav
Kliknite za proširenje...

I kod nas je memantin jako skup, ali dr je rekla da dajemo. Ipak, mamam koristi memantin cca godinu dana, pa mozda još ima neke koristi od njega. Ako ništa sreni smo jer nas prepoznaje, ne zna reći ko smo mi, ali po njezinoj reakciji na nas -znamo da zna. Ne znam da li sam spominjala prije, došao joj je brat u posjetu (ne živi blizu tako da se viđaju svako 2-3 godine) i prepoznala ga je. Mazi ga i pokazuje na njega :) Dosta i to
Ljudi pišite, nemojte dozvoliti da se i ovaj forum ugasi. Meni je tako puno značilo kad sam ga pronašla i čitala šta se dešava. Nalazila sam stvari koje su slične kako kod mame, neke ne- ali bolest kod svakog ima svoj tok.
svima jedno veliko:heart:
 
Imala sam ovih dana problema. Mislim, imam problama svakog dana:), a li ovo je bilo nesto drasticnije. Mama je izasla napolje sa sve pletivom, pa su je zaustavili u dvoristu i vratili u sobu. Stidela se i ponavljala kako nije znala da je tako strogo tu. Kaze da je posla kod svoje majke, kao i inace sto je isla.:zper: Objasnila sam joj da zbog tromboze u nozi ne sme sama da ide niz stepenice i da moze samo u drustvu s nekim. Prihvata to za sada. Dans se jedva nakanila da se okupa, a onda je sva bula puna sebe i kao da sam je neko ko uzgred zove a ona nema vremena. ;) BAs se plasim tih pogorsanja.
 
bezuslovna ljubav:
Imala sam ovih dana problema. Mislim, imam problama svakog dana:), a li ovo je bilo nesto drasticnije. Mama je izasla napolje sa sve pletivom, pa su je zaustavili u dvoristu i vratili u sobu. Stidela se i ponavljala kako nije znala da je tako strogo tu. Kaze da je posla kod svoje majke, kao i inace sto je isla.:zper: Objasnila sam joj da zbog tromboze u nozi ne sme sama da ide niz stepenice i da moze samo u drustvu s nekim. Prihvata to za sada. Dans se jedva nakanila da se okupa, a onda je sva bula puna sebe i kao da sam je neko ko uzgred zove a ona nema vremena. ;) BAs se plasim tih pogorsanja.
Kliknite za proširenje...

Nema nam vajde od straha,vec samo guraj napred i pokusaj da prihvatis svaku promenu i da joj se prilagodis.Ucim polako da emocije nisu uvek najbolje resenje kad je frka.Moja mama je ponovo na kateteru jer nije uspela da bez njega predhodnih dana izbaci potrebne kolicine tecnosti mada je imala nagon za mokrenje i uspevala koliko toliko da ga kontrolise.Juce je plakala jer je sama trazila da joj vrate kateter jer se plasila ponovo gusenja od vode na plucima.Ubedih je da je i to dobro i da cemo povremeno da ga skidamo da vezba odlazak u WC ali da je on za sada najbolje resenje protiv gusenja.Uzela je juce knjigu(doduse o Jovanki Broz)i kaze da je citala:lol:E,sad...nisam bila tu pa nemam pojma koliko je istina a i ako je laz...prijala mi je.:zcepanje:
Pozdrav svima!
 
blizance:
Nema nam vajde od straha,vec samo guraj napred i pokusaj da prihvatis svaku promenu i da joj se prilagodis.Ucim polako da emocije nisu uvek najbolje resenje kad je frka.Moja mama je ponovo na kateteru jer nije uspela da bez njega predhodnih dana izbaci potrebne kolicine tecnosti mada je imala nagon za mokrenje i uspevala koliko toliko da ga kontrolise.Juce je plakala jer je sama trazila da joj vrate kateter jer se plasila ponovo gusenja od vode na plucima.Ubedih je da je i to dobro i da cemo povremeno da ga skidamo da vezba odlazak u WC ali da je on za sada najbolje resenje protiv gusenja.Uzela je juce knjigu(doduse o Jovanki Broz)i kaze da je citala:lol:E,sad...nisam bila tu pa nemam pojma koliko je istina a i ako je laz...prijala mi je.:zcepanje:
Pozdrav svima!
Kliknite za proširenje...

Dobro je sto je pokazala neku inicijativu. Svesna je i zdravstvenih problema i prihvata da se bori s tim. Moja mama se juce ujutru lepo okupala, onda je bila sa komsinicama u setnji u dvoristu, onda je bila raspolozena popodne, onda su je zvale tetke, onda sam je zvala ja... onda nije htela da spava i plakala je gde joj je majka... jedva sam je nagovorila preko telefona da razmesti i da legne. Jutros je bila malo nadrndana, a onda je pred dorucak nestala kasika, pa je trazila a ja sam se pokidala i vec sam krenula u akciju nabavke escajga... kad ono, nasla je tri kasike:per: Cas potpuno svesna i razumna, a onda potpuno pogubljena. Uh...
 
Lijep pozdrav svima...

Evo danas, naravno iz ocaja, guglajuci razne teme vezane za demanciju naisla sam i na ovaj forum i na prvu mi izgleda da razmjenjujete iskustva, dajete podrsku jednu drugima i savjete.
S obzirom da nemam kome i gdje drugo, da pokusam i ja...

Moj otac je obolio od demencije i to je dijagnosticirano tek prije 2-3 mjeseca. Nazalost.
Kazem nazalost zato sto je on bolestan i drugaciji vec dosta dugo, sigurno 2 godine, ali niko nije znao dati pravu dijagnozu...
Prvo je postao usporen, rastresen, zaboravljao stvari, ostavljao vrata otvorena, svjetlo upaljeno, otkljucanu kucu i tako. Sada je vec ozbiljnije: ne moze se sam obuci, u toalet ide sam ali uvijek uz maminu podrsku,
mama ga kupa, brije;
Najgore od svega je sto postaje i agresivan. Vice po kuci, lupa, prijeti...
Pa sam i ja postala agresivna :neutral:

Od terapije mu je dat Memantin (napredak nikakav ne vidimo) i pred spavanje za smirenje pije Trazem. Prilicno je mlad, 62 godine tek...

Iz ove persprektive, ne znam kako dalje. Nemam nikakvog optimizma, brinem se za mamu koja je svaki dan s njim, jer svima ponestaje snage i najgore od svega, volje.
 
Poslednja izmena:
Iz ove persprektive, ne znam kako dalje. Nemam nikakvog optimizma, brinem se za mamu koja je svaki dan s njim, jer svima ponestaje snage i najgore od svega, volje.
Kliknite za proširenje...
Pozdrav,Jolita,nazalost,srecemo se na ovoj temi,i u pravu su ovo je tema gde se razmenjuju iskustva,daju podrske....meni je ova tema takodje puno pomogla,i dalje mi pomaze.
Veruj mi,kad pomislis da si gotov,da ne mozes dalje,kad sve vidis crno oko sebe pojavi se tracak svetlosti na kraju tunela,
Tu fazu agresivosti kod deda sam ja prosla,ali tad nije bio dementan vec je takav bio zato sto je bio alkoholicar i znam koliko bolno ume da bude ponasanje takve osobe,a sad kad vratim film unazad,pretpostavljam da je ta agresivnost bila uvod u dedinu trenutnu bolest.
Ne kloni duhom,Jolita,zivot je i pored svih nevolja koje nas svakodnevno salecu prelep,pokusaj da uzivas u letu ptice,u oblicima oblaka,macki pokraj puta,detetovom osmehu,uzmi citaj neku veselu knjigu,slusaj muziku,potrazi na yuo tubu 5 tibetanaca,oni su jako dobri za stres.
Deda je trenutno dobro,nema promena,danas mu,posle nekog vremena dosao jedan prijatelj,u pocetku odusevljenje,a posle toga pad raspolozenja i nikakvi pokusaji uvodjenja u razgovor nisu pomogli,ali dobro taj prijatelj je kod dede navikao na takvo ponasanje.
 
Jolita, pozdrav i od mene.

Jako je tesko boriti se sa problemima kad je neko u porodici dementan. Cela porodica trpi emotivno, fizicki i finansijski, pa tako i svi mi ovde. Prezivljavamo i snalazimo se kako ko moze, negde se angazuje cela porodica, neko plati dodatnu pomoc, neko se odluci za smestanje u dom. Tvoj otac je zaista relativno mlad za takvu dijagnozu, ali nije bas tako retko da demencija pocne u sezdesetim, u mom okruzenju znam dva takva primera. Ocigledno si i ti mlada, pa te sve to pogadja mozda jos teze nego nas mnogo starije koji smo vec videli svasta u zivotu, ali nema mesta ocajanju. Uvek ima nekih resenja koja mogu da donekle olaksaju situaciju.

Kod vas je, cini mi se, najveci problem tatina agresivnost. Nemam iskustva sa tim, jer moja majka nije bila agresivna, mozda ti se javi neko od forumasa koji je imao takvo iskustvo. U svakom slucaju, morate da se konsultujete sa doktorom oko agresivnosti, moguce je da ima neki lek koji bi pomogao, ili menjajte doktora.
 
bezuslovna ljubav:
Dobro je sto je pokazala neku inicijativu. Svesna je i zdravstvenih problema i prihvata da se bori s tim. Moja mama se juce ujutru lepo okupala, onda je bila sa komsinicama u setnji u dvoristu, onda je bila raspolozena popodne, onda su je zvale tetke, onda sam je zvala ja... onda nije htela da spava i plakala je gde joj je majka... jedva sam je nagovorila preko telefona da razmesti i da legne. Jutros je bila malo nadrndana, a onda je pred dorucak nestala kasika, pa je trazila a ja sam se pokidala i vec sam krenula u akciju nabavke escajga... kad ono, nasla je tri kasike:per: Cas potpuno svesna i razumna, a onda potpuno pogubljena. Uh...
Kliknite za proširenje...

Jeste,tesim se da je konacno posle skoro godinu dana pokazala da je zainteresovana za svet oko sebe.Uglavnom je lezala u krevetu i ako je budna gledala negde u prazno,mada svesna onoga oko sebe ali prilicno odsutna.Da nije mene da je privolim da izadje napolje i proseta bar jednom u 5-6 dana ona bi bila u stanju da lezi non-stop.
Dakle,Bezuslovna kod tvoje mame je redovna situacija.Bitno je da je na nogama i da moze oko sebe sama da obavi bar ono najosnovnije i neka ti to bude neka satisfakcija.To sto joj se raspolozenje menja tako cesto i naglo je za tebe vec uigran scenario i nadam se da se polako miris s tim inace odose ti zivci do kraja.Bice bolje sutra...ili...bar ponekad.:bye:
 
Jolita:
Lijep pozdrav svima...

Evo danas, naravno iz ocaja, guglajuci razne teme vezane za demanciju naisla sam i na ovaj forum i na prvu mi izgleda da razmjenjujete iskustva, dajete podrsku jednu drugima i savjete.
S obzirom da nemam kome i gdje drugo, da pokusam i ja...

Moj otac je obolio od demencije i to je dijagnosticirano tek prije 2-3 mjeseca. Nazalost.
Kazem nazalost zato sto je on bolestan i drugaciji vec dosta dugo, sigurno 2 godine, ali niko nije znao dati pravu dijagnozu...
Prvo je postao usporen, rastresen, zaboravljao stvari, ostavljao vrata otvorena, svjetlo upaljeno, otkljucanu kucu i tako. Sada je vec ozbiljnije: ne moze se sam obuci, u toalet ide sam ali uvijek uz maminu podrsku,
mama ga kupa, brije;
Najgore od svega je sto postaje i agresivan. Vice po kuci, lupa, prijeti...
Pa sam i ja postala agresivna :neutral:

Od terapije mu je dat Memantin (napredak nikakav ne vidimo) i pred spavanje za smirenje pije Trazem. Prilicno je mlad, 62 godine tek...

Iz ove persprektive, ne znam kako dalje. Nemam nikakvog optimizma, brinem se za mamu koja je svaki dan s njim, jer svima ponestaje snage i najgore od svega, volje.
Kliknite za proširenje...

Pozdrav od mene,
ova tema na forumu je lek za duse poput nasih koje u svojoj nemoci i teskim situacijama ovde pronalaze ono sto im je potrebno u skoro svakom momentu kad su bolesnici kao tvoj tata u pitanju.Ove jedni druge tesimo,savetujemo,ponekad i izgrdimo ali dobronamerno,izjadamo se jedni drugima,razmenimo iskustva,a bilo je i momenata kada smo se lepo salili i slatko smejali.Dakle ima svega sto nam ponekad olaksa muke i probleme.
Moja mama ima 65 godina i poslednjih godinu dana muku mucimo sa vise zdravstvenih problema.Jedan od njih je neka vrsta vaskularne emencije i jos sijaset psihickih problema.Sve onako udrobljeno i izprepletano da vise nemam pojma kako je sve i pocelo.
Agresivnost vrlo cesto ide uz demenciju i neke druge poremecaje ali je svakako jedan od najgorih i najtezih vidova problema za porodicu.Govorim iz licnog iskustva jer mnogo je teze okruzenju da se bori sa teskim bolesnikom koji hoce da se svadja,udari i preti u odnosu na onog koji je miran i u svom svetu.Moja majka je bila jako agresivna,do te mere da sam se morala iseliti iz sopstvenog stana i ostaviti je neko vreme samu.Onda se stvar malo sredila kada je pocela da se leci jer je dugo vremena odbijala posetu psihijatru.
Moj savet ti je da podhitno trazis promenu terapije i savetujes se sa bar dva psihijatra.Morate zajedno eksperimentisati sa lekovima i pronaci adekvatno resenje.Ova vrsta pacijenata trazi posvecenost lekara a ne povrsne pregleda uopstenog tipa.Kod nekih pacijenata lekar ukaci lek iz prve a kod nekih je potrebno promeniti vise vrsta dok se nadje odgovarajuci.Nemoj da cekas da se situacija jos pogorsa a hoce sigurno jer ocigledno taj lek na njega nema pravo dejstvo vec sto pre ga vodi drugom psihijatru.
 
Jolita:
Lijep pozdrav svima...

Evo danas, naravno iz ocaja, guglajuci razne teme vezane za demanciju naisla sam i na ovaj forum i na prvu mi izgleda da razmjenjujete iskustva, dajete podrsku jednu drugima i savjete.
S obzirom da nemam kome i gdje drugo, da pokusam i ja...

Moj otac je obolio od demencije i to je dijagnosticirano tek prije 2-3 mjeseca. Nazalost.
Kazem nazalost zato sto je on bolestan i drugaciji vec dosta dugo, sigurno 2 godine, ali niko nije znao dati pravu dijagnozu...
Prvo je postao usporen, rastresen, zaboravljao stvari, ostavljao vrata otvorena, svjetlo upaljeno, otkljucanu kucu i tako. Sada je vec ozbiljnije: ne moze se sam obuci, u toalet ide sam ali uvijek uz maminu podrsku,
mama ga kupa, brije;
Najgore od svega je sto postaje i agresivan. Vice po kuci, lupa, prijeti...
Pa sam i ja postala agresivna :neutral:

Od terapije mu je dat Memantin (napredak nikakav ne vidimo) i pred spavanje za smirenje pije Trazem. Prilicno je mlad, 62 godine tek...

Iz ove persprektive, ne znam kako dalje. Nemam nikakvog optimizma, brinem se za mamu koja je svaki dan s njim, jer svima ponestaje snage i najgore od svega, volje.
Kliknite za proširenje...

U ovom našem jadu divno je imati mjesto gdje možemo razmjeniti iskustva, dobiti podršku i savjete. Slučaj tvog tate me jako podsjeća na slučaj moje mamu. I njoj je data dijagnoza pre-senilne demencije kad je imala 62 godine (sad ima 64), ali sad smo svjesni da je sve počelo puno ranije samo što mi to nismo shvatali. Čuli smo mi za neke demecije, ali nije nam ni na kraj pameti da se to počelo dešavati i sa našom mamom. Realno mislim da su prvi simptomi krenuli prije 4 godine kad su počela neka paranoje. Shvatili smo mi da se nešto dešava, sestra ju je jednom odvela u dr tad joj nisu ništa rekli nego joj dali nešto za smirenje i to je to. Uglavnom, ta agresija je bila dio našeg života bar jedno godinu dana i par puta sam bila ubjeđena da će me sigurno udariti. Najtužnije je što će najviše ispaštati onaj ko bude najviše sa njim, vjerovatno tvoja mama. Nama memantin nije nimalo pomogao, pa nam je dr dala Leponex od kojeg se smirila.
Nas troje njezine djece smo odlučili da ćemo brinuti o njoj, ali naglašavam nas je troje i opet je iscrpljujuće. Naravno odluka kako dalje ovisi i od finansija. Da li možete platiti nekog da dolazi kod vas ili neki dom?
Šta da ti kažem, nauružajte se beskrajnim strpljenjem i ni pod koju cijenu se ne raspravljajte sa njim. Sve je onako kako on kaže :) Ovo ti govorim iz svog iskustva, kad sam blesa na početku bolesti pokušavala da ubjedim mamu da stvari nisu onakve kakvih ih ona vidi. :cmok2:
 
Jadranka74:
U ovom našem jadu divno je imati mjesto gdje možemo razmjeniti iskustva, dobiti podršku i savjete. Slučaj tvog tate me jako podsjeća na slučaj moje mamu. I njoj je data dijagnoza pre-senilne demencije kad je imala 62 godine (sad ima 64), ali sad smo svjesni da je sve počelo puno ranije samo što mi to nismo shvatali. Čuli smo mi za neke demecije, ali nije nam ni na kraj pameti da se to počelo dešavati i sa našom mamom. Realno mislim da su prvi simptomi krenuli prije 4 godine kad su počela neka paranoje. Shvatili smo mi da se nešto dešava, sestra ju je jednom odvela u dr tad joj nisu ništa rekli nego joj dali nešto za smirenje i to je to. Uglavnom, ta agresija je bila dio našeg života bar jedno godinu dana i par puta sam bila ubjeđena da će me sigurno udariti. Najtužnije je što će najviše ispaštati onaj ko bude najviše sa njim, vjerovatno tvoja mama. Nama memantin nije nimalo pomogao, pa nam je dr dala Leponex od kojeg se smirila.
Nas troje njezine djece smo odlučili da ćemo brinuti o njoj, ali naglašavam nas je troje i opet je iscrpljujuće. Naravno odluka kako dalje ovisi i od finansija. Da li možete platiti nekog da dolazi kod vas ili neki dom?
Šta da ti kažem, nauružajte se beskrajnim strpljenjem i ni pod koju cijenu se ne raspravljajte sa njim. Sve je onako kako on kaže :) Ovo ti govorim iz svog iskustva, kad sam blesa na početku bolesti pokušavala da ubjedim mamu da stvari nisu onakve kakvih ih ona vidi. :cmok2:
Kliknite za proširenje...

Moja majka je pila Largaktil i za vrlo kratko vreme od mozda jedno 10-15dana se skoro preporodila.Taj lek joj je ukinut jer je od njega imala jake drhtavice nogu i ruku pa je doktor njega zamenio Leponexom.Sada je sasvim dobro u smislu da su se agresija i jos neki segmenti demencije skoro povukli.Potpuno druga osoba sa kojom se moze lepo razgovarati bez nervoze,svadje,bez agresije.Ona je imala i taj problem sto je mnogo lagala i izmisljala.Neki ljudi imaju halucinacije i pricaju sa zamisljenim likovima a ona je uzasno mnogo lagala pa je i to mozda neki vid halucinacije kad zamislja da se nesto dogodilo a ustvari nije.Oba navedena leka su korigovala i ovaj problem.
 
Jolita, blzanče je u pravu. Mora se eksperimentisati sa lekovima, i to psihijatar zna. Dakle, ako nema boljitka, pravac kod psihijatra za promenu lekova.
Lično, nemam mnogo iskustva sa lekovima jer je kod mog oca sve bilo ekstremno ubrzano, a i imao je 85 godina, ali kad pročitam ovde da neki pacijenti uzimaju najnormalnije lekove za smirenje od kojih je moj otac padao (i to 1/4 najmanje doze), onda zaista sve zavisi od čoveka do čoveka. To mi je i psihijatar rekao.
Za agresivnost, takođe ne znam, ali i tu postoje lekovi za smirenje. Nisam njihov pobornik, najvećim delom zato što nisam imala iskustvo sa tom vrstom lekova, ali za agresivnost morate kod psihijatra, pa opet ispitivanje šta mu odgovara od lekova.
 
Leponex je lek koji se prepisuje u slučaju demencije. To mi je više lekara reklo, kao i to da većina pacijenata na njega reaguje sasvim dobro. Moj tatko spada u onu manjinu kojoj nikako ne prijaju i koja je takođe bila dobro poznata dr Pavloviću, te mu taj lek nije ni prepisao.
 
E, da, ćera je dobro sve podnela. Naravno, dedu je videla poslednji put pre odlaska u dom. U dom odlazila nije, niti u bolnicu, niti će ići na kremaciju.

Ispraćaj smo organizovali u obližnjoj kafani, gde je deda poslednjih godina bio čest i omiljen gost. Jelovnik je ono što je on voleo....kafa, vinjak, juneća čorba, roštilj, urnebes salata (i sezonska salata) i moje baklave koje ću odneti u kafanu. Oglas je dat kako je on želeo da glasi, plakati isto. Nema crnine, kuknjave, nema popa, tv radi, muzika da svira....život ide normalnim tokom dalje. Sve mi je to ostavio napismeno, u amanet, kao pravi knjigovođa :lol: Još davno, obećala sam mu da će biti zadovoljan ispraćajem :) i biće :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Сребрена
Дигитална деменција, нова пошаст
Odgovora
3
Pregleda
336
Schrodinger
Schrodinger

Back
Top