Demencija

LJILJA MMM:
Videćemo kad dođemo dotle. Odlučili smo porodično.
Bila sam u domu zdravlja. Njegova doktorka opšte prakse je od danas na bolovanju, pa da dođem sutra pre 7 kod zamene za taj uput za neupsihijatra u Pasterovoj i da tražim uput za hirurga ili koga već jer je na zdravoj nozi počeo da pravi rane, i crveni se. Inače je oduvek samo čapkao nešto, čim mu izađe, i sam se lečio, nikom nije govorio, tako da je tu zdravu nogu doveo u gangrenozno stanje pre nekoliko godina, pa lekari, pa bolnica, pa hiperbarična komora....sad mi je rekao i pokazao nogu kad se kupao.... i tako, samo delić.
Kliknite za proširenje...

ljiljo, volela bih da je meni neko ranije rekao ovo sto cu ja tebi sada probati. dakle, moj tata je najveca dusa na svetu covek po kojem smo navijali sat kada se vracao sa posla. kod kuce je imao dodatni posao, radio je I po 18 sati dnevno da bi porodica funkcionisala, obzirom da majka nije radila. ne pamtim ruznu rec da mi je rekao. ali ostavimo to. hocu nesto drugo da napisem. sada, posle ovih nekoliko meseci p.a.k.l.a. i boravka na ovoj temi shvatam da su postojali brojni pokazatelji da njegovo stanje nije naglo pogorsano, nego nisam prepoznavala simptome. sada sam vise nego sigurna da je njegova bolest krenula 2008. posle perforacije cira. kada je izasao iz bolnice poceo je sa nekom vise nego cudnom pricom, ali sam ga ja ubedila da to "stavi u fijoku" i da o tome ne misli. te godine je par meseci bio u pelenama, ali se Bogu Hvala oporavio, do mere da je sledece 2009. do letos isao sam do baste (penjao se na orah visok preko 10m). cudo od deke. dobrica. ne postoji covek sa kojim se zamerio, ili ne prica. pisala sam, poceli smo da obracamo paznju tek kada su komsije pocele da ga dovode do stana. desavalo se da udje u tudji stan, da se izuje i pita: "otkud oni kod njega kuci?".
jesenas je "zaradio" zapaljenje pluca. temepratura je u jednom momentu otisla na 40,23 (buncao je, nije bio pri svesti, niko od lekara, hitna, neodlozna nije hteo da dodje, izborila sam se frikcijama) i posle toga, vise nije bilo nazad. stanje se i dalje pogorsava. da one 2008. nisam "zataskala" prvu nebulozu, da sam na vreme otisla kod neuropsihijatra i dobila terapiju, sigurna sam da bi proces bio mnogo sporiji. sada vidim da su simptomi "vristali" a ja ih nisam prepoznavala. zato draga, preduzimaj sve sto brze. mozda ces dobrom terapijom usporiti neizbezno...
 
bezuslovna ljubav:
Jutros pozovem, a moja mama se obukla, umila, ocesljala, zalila cvece na terasi, pocisitla po sobici i ceka dorucak. :heart: Kazem joj da nije praznik i da moze da plete, ona se obradovala. Pozovem kasnije, ona i dalje plete i raspolozena.
Kliknite za proširenje...

eto, bas o tome i pisah malopre. kada se na vreme prepoznaju simptomi, uvede odgovarajuca terapija, kvalitet zivota se produzava.
(bezuslovna, hvala na jos jednoj preslatkoj prici) :heart:
 
Hvala Henrijet. Razumem ja šta ti govoriš draga, i to je moguće videti kada su ljudi....kako treba, roditelji, domaćini, bake i deke svojoj unučadi.
Ono što ne razume niko od vas, hvala bogu, je da je takvog čoveka kao što je moj otac nemoguće kontrolisati dok ne napravi belaj. On je ostao večiti momak. Solista je i nikada nije bio član porodice, ni svoje, a ni moje jer je tip destruktivnog čoveka.....to je ubilo i brata i mamu...oduvek sam želela da je....kao ostali.
Ali to su neke druge priče u koje ne želim da se vraćam jer mi snaga treba za napred, nego prosto da objasnim da nije bilo moguće oterati ga kod lekara.

Uradićemo sve što možemo. Trudimo se oduvek svi, i deca i mi, kad napravi čudo jer samo tad je nemoćan ....dok je bio silan samo skita.
 
LJILJA MMM:
Videćemo kad dođemo dotle. Odlučili smo porodično.
Bila sam u domu zdravlja. Njegova doktorka opšte prakse je od danas na bolovanju, pa da dođem sutra pre 7 kod zamene za taj uput za neupsihijatra u Pasterovoj i da tražim uput za hirurga ili koga već jer je na zdravoj nozi počeo da pravi rane, i crveni se. Inače je oduvek samo čapkao nešto, čim mu izađe, i sam se lečio, nikom nije govorio, tako da je tu zdravu nogu doveo u gangrenozno stanje pre nekoliko godina, pa lekari, pa bolnica, pa hiperbarična komora....sad mi je rekao i pokazao nogu kad se kupao.... i tako, samo delić.
Kliknite za proširenje...

Moras brze da delujes jer je vec poceo da povrdjuje sebe,gangrena je zeznuta.Zelim ti sve najbolje i puno srece i strpljenja,
 
pa eto još nekoliko dokaza u poslednjih par postova - ova bolest ne bira, nema veze kakva je ličnost bio čovek pre demencije...
simptomi su manje-više isti, samo je ritam pogoršanja kod svakog drugačiji...

razlika je u nama: kako se s tim suočavamo, koliko nam drugi (dragi) ljudi pomažu ili odmažu -
 
blizance:
Moras brze da delujes jer je vec poceo da povrdjuje sebe,gangrena je zeznuta.Zelim ti sve najbolje i puno srece i strpljenja,
Kliknite za proširenje...

:eek:
mora da nisi shvatila, tj. ja nisam možda lepo napisala
Ne povređuje sebe pobogu, gangrenu je imao odavno, pre nekoliko godina....i ostale ranice koje je ćapkajući pretvarao u rane....takav je čovek ODUVEK....hoću reći, samo je dosledan sebi :lol:

Nema potrebe za panikom :zag:
 
LJILJA MMM:
Hvala Henrijet. Razumem ja šta ti govoriš draga, i to je moguće videti kada su ljudi....kako treba, roditelji, domaćini, bake i deke svojoj unučadi.
Ono što ne razume niko od vas, hvala bogu, je da je takvog čoveka kao što je moj otac nemoguće kontrolisati dok ne napravi belaj. On je ostao večiti momak. Solista je i nikada nije bio član porodice, ni svoje, a ni moje jer je tip destruktivnog čoveka.....to je ubilo i brata i mamu...oduvek sam želela da je....kao ostali.
Ali to su neke druge priče u koje ne želim da se vraćam jer mi snaga treba za napred, nego prosto da objasnim da nije bilo moguće oterati ga kod lekara.

Uradićemo sve što možemo. Trudimo se oduvek svi, i deca i mi, kad napravi čudo jer samo tad je nemoćan ....dok je bio silan samo skita.
Kliknite za proširenje...
Ljiljo pokusaj tihim glasom ali strogo: idemo kod lekara,kod mog oca je to upalilo.Ni on se nije mogao kontrolisati,nikad,uvek je bio samoziv i terao po svom,sad kad je demencija,ili sta je vec u pitanju,krenula,potpuno druga prica.
Bezuslovna,nemam reci kako su ljudi bezobrazni,hvala bogu pa ja nemam tih problema,deda je jedinac,a ono malo rodbine sto je preostalo to nije ni vredno spomena....Tebi svaka cast na hrabrosti i izdrzljivosti
 
Ne bi trebalo generalizovati, ali kod ove bolesti, ograđujem se koliko je meni poznato....teška narav je postojala i od ranije...samovolja, dominantnost...da ne dužim
E sada...postoje institucije pri domovima zdravlja..kućna nega i kućno lečenje....ne mogu da se setim jer su im nazivi slični...jedna od njih uz odrećenu nadoknadu..nije velika...preuzima pacijenta sa svom dokumentacijom lekarskom..znači zdravstveni karton prelazi kod njih...i obilazak gerentološke negovateljice donose npr...lekove, upute, preuzimaju neku brigu....to možeš i ti da uradiš..jeste frka sa vremenom..ali prosto pokušaj..
Ako ni to nije alternativa....vreme je tvoje tesno....pokušaj preko prijatelja i poznanika....da ne budem pogrešno shvaćena...ko je lekar i poznavalac stvari..Ja sam mnogo lutala...i dobrano, iskrena da budem i zalutala....Sve bih sada drugačije...prošla sam nešto, što nikome ne bih, ima mrskih mi ljudi, poželela....što ovde svi uporno kao papagaji ponavljau......
 
Poslednja izmena:
sumara:
Ljiljo pokusaj tihim glasom ali strogo: idemo kod lekara,kod mog oca je to upalilo.Ni on se nije mogao kontrolisati,nikad,uvek je bio samoziv i terao po svom,sad kad je demencija,ili sta je vec u pitanju,krenula,potpuno druga prica.
Bezuslovna,nemam reci kako su ljudi bezobrazni,hvala bogu pa ja nemam tih problema,deda je jedinac,a ono malo rodbine sto je preostalo to nije ni vredno spomena....Tebi svaka cast na hrabrosti i izdrzljivosti
Kliknite za proširenje...

Od mene je uvek imao zort, još kad sam bila dete jer nisam nasedala na njegovu slatkorečivost i izmišljotine. Zna da ga puštam i da reagujem samo kad pretera, i onda sluša, ali samo mene. Nekad podviknem, nekad šalom, smehom, zezanjem zavisno od situacije. Imao je do skoroi momente kad odluta u neku prošlost, priča nepovezano, pita gluposti na primer mogu li uzeti jabuku? a one stoje u činiji na stolu i niko mu ih ne brani.Zna da me to nervira pa je počeo to namerno da radi....i mom mužu i deci.....vidi mu se po očima i licu da je svestan i da zaebava....e, onda grubo podviknem jer grubost samo grubost razume, kao i lepo što lepo razume :lol:
Sada nemam taj problem, ali imam drugih sa njim.
Sutra ga vodimo u Pasterovu 2, pa sam uzela uput i za hirurga tamo.
 
LJILJA MMM:
:eek:
mora da nisi shvatila, tj. ja nisam možda lepo napisala
Ne povređuje sebe pobogu, gangrenu je imao odavno, pre nekoliko godina....i ostale ranice koje je ćapkajući pretvarao u rane....takav je čovek ODUVEK....hoću reći, samo je dosledan sebi :lol:

Nema potrebe za panikom :zag:
Kliknite za proširenje...
Ok...mozda nisam dobro razumela.Odakle mu gangrena?Jeli seceras?

Pametrno sto si uzela uput za psihijatriju nadam se kad dobijete pravu dijagnozu i odgovarajuce lekove da ce se sve nekako smiriti i bar delimicno olaksati zivot svima u kuci.Obzirom na njegove godine treba imati u vidu da ce za dejstvo lekova mozda trebati malo duzi vremenski period.Kako god...zelim ti sve najbolje a deki ublazavanje tegoba i kvalitetniji zivot.:)
 
Gotika:
Ne bi trebalo generalizovati, ali kod ove bolesti, ograđujem se koliko je meni poznato....teška narav je postojala i od ranije...samovolja, dominantnost...da ne dužim
E sada...postoje institucije pri domovima zdravlja..kućna nega i kućno lečenje....ne mogu da se setim jer su im nazivi slični...jedna od njih uz odrećenu nadoknadu..nije velika...preuzima pacijenta sa svom dokumentacijom lekarskom..znači zdravstveni karton prelazi kod njih...i obilazak gerentološke negovateljice donose npr...lekove, upute, preuzimaju neku brigu....to možeš i ti da uradiš..jeste frka sa vremenom..ali prosto pokušaj..
Ako ni to nije alternativa....vreme je tvoje tesno....pokušaj preko prijatelja i poznanika....da ne budem pogrešno shvaćena...ko je lekar i poznavalac stvari..Ja sam mnogo lutala...i dobrano, iskrena da budem i zalutala....Sve bih sada drugačije...prošla sam nešto, što nikome ne bih, ima mrskih mi ljudi, poželela....što ovde svi uporno kao papagaji ponavljau......
Kliknite za proširenje...

Centar koji se bavi ovom vrstom pomoci u Beogradu se nalazi u Kralja Milutina 52.To je Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje.Potrebno je otici licno i podneti zahtev kod sestre na prvom spratu.Tamo ce vam vec objasniti tacnu sobu gde se to radi.Ode neko od clanova familije,moze i blizak komsija ako osoba nema rodbinu i prijavi da je taj i taj tezak bolesnik(naravno uz zvanicne dijagnoze i dokumentaciju)koja nije neophodna pri prvom prijavljivanju za ovu vrstu pomoci.Trazi kucno lecenje i onda oni posle jedno 15dana na kucnu adresu posalju lekarsku komisiju i soc.radnika.Tada je potrebno imati sve kopije bolesnicke dokumentacije,licnu kartu bolesnika i kopiju kao i cek od penzije.Ako komisija proceni da je pacijent za kucno lecenje ubrzo posle 4-5 dana na kucnu adresu prvo pocinje da dolazi med.sestra koja je zaduzena za porudzbinu i donosenje recepata,higijenu pacijenta,eventualno zamenu katetera,merenje pritiska.Ona dolazi 5 dana u nedelji samo prepodne.Posle nekoliko dana dolazi na kucu lekar koji je od tada pacijentov izabrani lekar i na licu mesta otvara novi karton i odradi prvi pregled.Kad sve to evidentira pacijent postaje njihov i nema potrebe da odlazi u nadlezni Dom zdravlja.Karton u predhodnom Domu zdravlja miruje i po potrebi se moze ponovo aktivirati ako se pacijent dovoljno oporavi(daj Boze:))
Ove usluge lekara i sestara su potpuno besplatne i cek od penzije je samo propratan papir na osnovu kog oni utvrdjuju korisnika i nije bitna visina penzije.Gledaju samo dijagnoze i na osonovu toga odobravaju ili ne kucno lecenje.Meni je ovo bilo zgodno da mamu ne cimam po Dz.z.za svaku sitnicu vec samo pozovem njenu dr.iz Gerontoloskog centra ili je sestra koja dolazi obavesti o potrebi i ona dodje u stan.
 
blizance:
Ok...mozda nisam dobro razumela.Odakle mu gangrena?Jeli seceras?

Pametrno sto si uzela uput za psihijatriju nadam se kad dobijete pravu dijagnozu i odgovarajuce lekove da ce se sve nekako smiriti i bar delimicno olaksati zivot svima u kuci.Obzirom na njegove godine treba imati u vidu da ce za dejstvo lekova mozda trebati malo duzi vremenski period.Kako god...zelim ti sve najbolje a deki ublazavanje tegoba i kvalitetniji zivot.:)
Kliknite za proširenje...

Ne dušo, nije šećeraš. Ne pije nikakve lekove osim kafetina kad ga boli glava. Opekao se, nije nam rekao, čačkao sam, lečio se i inficirao....kad je rekao već je bio za bolnicu. I nemoj me pitati kako nisam videla, jer nisam zato što je bio potpuno samostalan u svemu i kući u vremenima koja su njemu odgovarala, a inače ćopa još od deteta. E, da, i ima fobiju od vađenja krvi :lol: tako da dok ne dotera cara do duvara nema šanse da ode kod lekara, a kad ode, onda pravi rusvaj i zabavlja sve pacijente i osoblje :lol:

Fala :) Videćemo kako će biti.
 
blizance:
Centar koji se bavi ovom vrstom pomoci u Beogradu se nalazi u Kralja Milutina 52.To je Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje.Potrebno je otici licno i podneti zahtev kod sestre na prvom spratu.
Kliknite za proširenje...

draga, hvala na kompletnoj informaciji. nesto sam nacula, al` ti ga bas potanko objasni. idem sada tatu (za pocetak) da prijavim na kucnu negu, dobila sam potrebne papire od dr opste prakse. ovo sto si pisala cu svakako razmotiri. znacice mi bez obzira sto sam u kuci, povremeni saveti sestre i dr.
 
LJILJA MMM:
Imao je do skoroi momente kad odluta u neku prošlost, priča nepovezano, pita gluposti na primer mogu li uzeti jabuku? a one stoje u činiji na stolu i niko mu ih ne brani.Zna da me to nervira pa je počeo to namerno da radi...
Kliknite za proširenje...

Te takve gluposti - to je samo njihova naopako iskazana želja za komunikacijom, skretanje pažnje na sebe. Ne treba njemu ta jabuka, nego odgovor na pitanje. U takvim situacijama nema mesta nerviranju, naročito dok su ovako bezazlene i banalne stvari. A to da dementni nešto rade "namerno", "iz pakosti" - to se mnogima činilo...

samo da nađem link, to je ona pričica o vrapcu, sinu i dementnom ocu - iz grčkog kratkog filma (režiran je, ali simbolično govori baš o tom aspektu nerazumevanja demencije)

 
Poslednja izmena:
Beket, neću ti protivrečiti, jer ima istine u tome što kažeš, ali......
Svaki slučaj je zaseban i svako zna najbolje osobu sa kojom živi. Teško je to rečima iskazati....ceo život kakav god da je, i kakva god da je karakterno ta osoba....demencija ih svodi na oči deteta na licu starca/starice
 
LJILJA MMM:
Beket, neću ti protivrečiti, jer ima istine u tome što kažeš, ali......
Svaki slučaj je zaseban i svako zna najbolje osobu sa kojom živi. Teško je to rečima iskazati....ceo život kakav god da je, i kakva god da je karakterno ta osoba....demencija ih svodi na oči deteta na licu starca/starice
Kliknite za proširenje...

naravno da je svako od njih slučaj za sebe (inače ne bi demencija bila tako nepredvidljiva), pa i mi sami smo toliko različiti, puni oprečnih sećanja i osećanja -

ali ja ovde samo prenosim svoje opservacije, nakon već trogodišnjeg napora da razumem tu bolest - u tim početnim stadijumima, pre svega psihološki...

moja je majka već otpisana, do nje se rečima ne može dopreti, za nju je već kasno, za mene je kasno što znam to što kao znam (mada opet ništa ne znam)...

eto, to je jedino što mi se sad čini korisnim: nije sve što pišem upućeno jednoj osobi, samo koristim primere da podsetim na suštinu demencije -
 
Poslednja izmena:
Henriet:
draga, hvala na kompletnoj informaciji. nesto sam nacula, al` ti ga bas potanko objasni. idem sada tatu (za pocetak) da prijavim na kucnu negu, dobila sam potrebne papire od dr opste prakse. ovo sto si pisala cu svakako razmotiri. znacice mi bez obzira sto sam u kuci, povremeni saveti sestre i dr.
Kliknite za proširenje...

Nema na cemu.Izvinjavam se ako davim sa detaljima u svojim postovima al ja kad radim,RADIM!!!:manikir:
 
Bili smo.......:dash:

Tražila sam uput za neuropsihijatra opisujući stanje mog oca....Dobila sam uput za psihijatra u Pasterovoj 2
Tražila sam uput za hirurga opisujući stanje mog oca i ne znajući kojoj hirurgiji pripada ta oblast....Dobila sam uput za opštu hururgiju u Pasterovoj 2

1. Demencija pripada neurologiji. Tako mi je rekao psihijatar pitajući se ko mi dade ovakav uput. Ipak, prošli smo soc.radnika, psihologa i psihijatra. Konstatovana je demencija i obavezan stalni nadzor i dat Leporex od 25mg po 1/4 ujutru i uveče, s tim da ja ocenim ako ga mnogo usporava (obara pritisak) da mu dajem samo uveče. Kod ovog leka se završava svo znanje i umeće psihijatra kao i njegova nadležnost. Doktrokra reče da idemo sa ovim njenim nalazom u Institut za neurologiji pri kome je jako dobar Centar za demenciju, i probamo da li će nas primiti ili će traćiti poseban uput za njih. I pored demencije, pričanja bez veze, nerazumevanja pitanja i totalno pogrešnih odgovora izgubljen u vremenu i prostoru (ali bilo je i odličnih, tačnih i preciznih odgovora) šarmirane sve dame koje smo sreli na psihijatriji što komplimentima što ekstra bistrim i smislenim rečenicama koje su ih ostavljale prosto zatečene....ja se smejem jer znam svog oca....dakle, sve dame, od čistačica, preko pacijentkinja do gospođe psihijatra :zcepanje:
Jedan od biserqa kod psihijatra
doktorka: Koliko imete dece?
tata: mislim......njih troje iz ovog našeg braka
doktorka: pogleda u mene..:eek:..i ja kažem preformulišite pitanje, ne razume vas....
ja: tata, imaš troje unučadi (da ga vratim u kolosek)
tata: da, imam troje unučadi...mladi su
doktroka: imate li još dece pored vaše ćerke?
tata: svašta, pa mator sam.....nemam.....gotova je proizvodnja :hahaha:
i tu svi prasnemo u smeh :zcepanje:

2. Na vaskularnoj hirurgiji su nas primili na lepe oči iznervirani jer doktorka ne zna da oteklo i crveno stopalo pripada vaskularcima. Noga je danas bila normalne boje i veličine. Konstatovano da nema tromba već jako slaba cirkulacija shodno stanju nogu i godinama, problemom sa bolesnom nogom i pređašnjom gangrenom. Dat Midol i Damaton.

3. Otišli taksijem u Institut na neurologiju (to je sve blizu, ali tata ne može da hoda toliko). Tatu ostavim na šalteru da sedi i čeka me pod nadzorom sestre na šalteru a ja da sišem da pitam. Primaju nas na osnovu nalaza psihijatra iz KCS i zakazuju nam prijem 25.03.2015. u 12 sati :eek:
Kažem da on tada možda neće biti živ. Kažem i da je već konstatovana staračka ili već kakva demencija i obavezan stalni nadzor i da mi treba stručno lice da to potvrdi sa svoje strane i da nam lekove da ublaživo njegovo stanje koje se rapidno pogoršava a ne da ga lečimo i izlečimo.....pobogu, pa on ima 84 pune godine :rtfm:.....Sestra traži da zapiše broj mog mobilnog pa će mi javiti ako se ukaže neki raniji termin.

4. Sutra idem kod lekarke opšte prakse da mi ispiše ove lekove na recept ako idu na recept i da joj tražim uput za neurologa na KCS koji će ga pregledati (ili zakazati pregled) i dati lekove.

Od svega, vezanog za demenciju, ništa nismo uradili. Socijalni radni, psiholog i psihijatar kažu da nam je odlična ideja da nađemo ženu zrelih godina koja će biti po nekoliko sati sa njim dok neko od nas ne stigne kući. Ona bi mu pravila društvo, nadzirala ga, skuvala mu kafu, dala da pojede....njegov mozak i telo moraju da rade da ne bi zaboravili kako se radi.To je naša ideja, ali čekamo nalaze specijalista pa da krenemo u realizaciju.

Eto.....
 
Poslednja izmena:
LJILJA MMM:
Bili smo.......:dash:

Tražila sam uput za neuropsihijatra opisujući stanje mog oca....Dobila sam uput za psihijatra u Pasterovoj 2
Tražila sam uput za hirurga opisujući stanje mog oca i ne znajući kojoj hirurgiji pripada ta oblast....Dobila sam uput za opštu hururgiju u Pasterovoj 2

1. Demencija pripada neurologiji. Tako mi je rekao psihijatar pitajući se ko mi dade ovakav uput. Ipak, prošli smo soc.radnika, psihologa i psihijatra. Konstatovana je demencija i obavezan stalni nadzor i dat Leporex od 25mg po 1/4 ujutru i uveče, s tim da ja ocenim ako ga mnogo usporava (obara pritisak) da mu dajem samo uveče. Kod ovog leka se završava svo znanje i umeće psihijatra kao i njegova nadležnost. Doktrokra reče da idemo sa ovim njenim nalazom u Institut za neurologiji pri kome je jako dobar Centar za demenciju, i probamo da li će nas primiti ili će traćiti poseban uput za njih. I pored demencije, pričanja bez veze, nerazumevanja pitanja i totalno pogrešnih odgovora izgubljen u vremenu i prostoru (ali bilo je i odličnih, tačnih i preciznih odgovora) šarmirane sve dame koje smo sreli na psihijatriji što komplimentima što ekstra bistrim i smislenim rečenicama koje su ih ostavljale prosto zatečene....ja se smejem jer znam svog oca....dakle, sve dame, od čistačica, preko pacijentkinja do gospođe psihijatra :zcepanje:
Jedan od biserqa kod psihijatra
doktorka: Koliko imete dece?
tata: mislim......njih troje iz ovog našeg braka
doktorka: pogleda u mene..:eek:..i ja kažem preformulišite pitanje, ne razume vas....
ja: tata, imaš troje unučadi (da ga vratim u kolosek)
tata: da, imam troje unučadi...mladi su
doktroka: imate li još dece pored vaše ćerke?
tata: svašta, pa mator sam.....nemam.....gotova je proizvodnja :hahaha:
i tu svi prasnemo u smeh :zcepanje:

2. Na vaskularnoj hirurgiji su nas primili na lepe oči iznervirani jer doktorka ne zna da oteklo i crveno stopalo pripada vaskularcima. Noga je danas bila normalne boje i veličine. Konstatovano da nema tromba već jako slaba cirkulacija shodno stanju nogu i godinama, problemom sa bolesnom nogom i pređašnjom gangrenom. Dat Midol i Damaton.

3. Otišli taksijem u Institut na neurologiju (to je sve blizu, ali tata ne može da hoda toliko). Tatu ostavim na šalteru da sedi i čeka me pod nadzorom sestre na šalteru a ja da sišem da pitam. Primaju nas na osnovu nalaza psihijatra iz KCS i zakazuju nam prijem 25.03.2015. u 12 sati :eek:
Kažem da on tada možda neće biti živ. Kažem i da je već konstatovana staračka ili već kakva demencija i obavezan stalni nadzor i da mi treba stručno lice da to potvrdi sa svoje strane i da nam lekove da ublaživo njegovo stanje koje se rapidno pogoršava a ne da ga lečimo i izlečimo.....pobogu, pa on ima 84 pune godine :rtfm:.....Sestra traži da zapiše broj mog mobilnog pa će mi javiti ako se ukaže neki raniji termin.

4. Sutra idem kod lekarke opšte prakse da mi ispiše ove lekove na recept ako idu na recept i da joj tražim uput za neurologa na KCS koji će ga pregledati (ili zakazati pregled) i dati lekove.

Od svega, vezanog za demenciju, ništa nismo uradili. Socijalni radni, psiholog i psihijatar kažu da nam je odlična ideja da nađemo ženu zrelih godina koja će biti po nekoliko sati sa njim dok neko od nas ne stigne kući. Ona bi mu pravila društvo, nadzirala ga, skuvala mu kafu, dala da pojede....njegov mozak i telo moraju da rade da ne bi zaboravili kako se radi.To je naša ideja, ali čekamo nalaze specijalista pa da krenemo u realizaciju.

Eto.....
Kliknite za proširenje...
zakazuju nam prijem 25.03.2015. u 12 sati
Ovo kada bih komentarisao verujem da bi mi zabranili pristup krstarici pa cu samo reci - zalosno je sta smo doziveli.
 
beket:
gledam već mesecima, možda i više od godinu dana jednog starca iz zgrade, tu mi je čak na spratu, stan odmah pored: naglo se promenio, ne progovara ni dobardan, jedva hoda, često izviruje kroz poluotvorena vrata samo u gaćama, itd.
....

i večeras prvi veći incident: žena viče - otvori mi, okreni ključ, ne na tu stranu, na drugu /dozivala ga je baš očajno/ - a on valjda petlja nešto oko brave ali kao da ne ume... kad ona progunđa "jao poludeću" -

... starac - taj njen muž viri kroz ona njihova konačno otključana vrata... kapica i dugačke gaće, tipično...
Kliknite za proširenje...


epilog: umro je pre neki dan -
 
LJILJA MMM:
Od svega, vezanog za demenciju, ništa nismo uradili. Socijalni radni, psiholog i psihijatar kažu da nam je odlična ideja da nađemo ženu zrelih godina koja će biti po nekoliko sati sa njim dok neko od nas ne stigne kući. Ona bi mu pravila društvo, nadzirala ga, skuvala mu kafu, dala da pojede....njegov mozak i telo moraju da rade da ne bi zaboravili kako se radi.To je naša ideja, ali čekamo nalaze specijalista pa da krenemo u realizaciju.
Kliknite za proširenje...

pa nije baš da ništa niste uradili... imaš preporuku barem za jedan lek, a sve ostalo... hm, šta da očekuješ za jedan dan?!
(ja sam moju majku mesecima vodala po lekarima pre tri godine, samo sam za snimanje glave odabrala privatnu kliniku, pošto imaju noviju tehnologiju)

jeste taj datum skandalozan, ali to se dešava i mlađima - znaš i sama...

elem, trebalo je da poslušaš našu "blizance" - ona je očigledno bolje obaveštena nego Henriet (svaka čast obema, svako se bori kako zna i ume)

a ovo poslednje što si napisala - to ne samo da je "odlična ideja" nego praktičan izlaz iz bezizlazne situacije (za angažovanje bilo koga sa strane nisu potrebne nikakve dijagnoze, to svakako plaćaš iz svog džepa), a i te lekove možda bi mogla da kupiš bez recepta u nekoj privatnoj apoteci - samo na osnovu tih papira od danas...

btw, i ja se danas našetala, bila sam u poseti, nije moja majka još za umiranje, ali demencija je takva, ima uspone i padove...
 
naravno da znam da je teško svuda, zato i rekoh pogubno je za mlade ljude

ma nije problem kupovina lekova, nije novac u pitanju. Ja svakako moram do lekarke opšte prakse da bi ona upisala sve to u karton.
Želim da imam dijagnozu od nadležnog specijaliste i terapiju.....odmah a ne za godinu dana. Zvala sam Klinički centar. Ne postoji ni jedna državna ustanova koja bi ga primila, pregledala i dala terapiju bez čekanja od ko zna koliko meseci....ne postoji ni za jednu bolest i ni za jednu starost pacijenta. Ili da ga odvedem kao hitan slučaj u Urgentni jedne noći ili da idem kod privatnika po dijagnozu i terapiju.

Inače je bio dobar i poslušan, veseo i šaljiv...imao je 3-4 malena izgreda u najavi koja sam sprečila sa par strogih reči :lol:...i na kraju je jako umoran. Moj muž nas je odvezao jutros rano (ustali smo u 5 da se on spremi lagano, oblačenje, pa mu dadoh doručak), ostavio u Pasterovoj, otišao na posao, pa se vratio po nas kada sam ga zvala da mene odveze u kancelariju (gde sam još a i suprug na svom poslu) a dedu kući i preda ga sinu koji je danas ranije došao kući.

pa ja i jesam poslušala blizanče
 
LJILJA MMM:
pa ja i jesam poslušala blizanče
Kliknite za proširenje...

pa sad da ne kopam po arhivi, javiće se njih dve već...

nego da vam ispričam utiske iz moje današnje posete:
to je jedan privatni dom na periferiji grada, meni nije daleko, klackam se busom nekih pola sata ili više... dođem na kapiju i zateknem je zaključanu, kroz rešetke vidim da unutra sede ljudi, neko prilazi da mi otvori, a ja od onolikih sedih glava i šarenog cveća ne vidim ništa... neka baba viče "tražite...nju?" (pa kaže ime moje majke) - ja klimam glavom, uto mi prilazi neka mlada žena, vidim nema uniformu, znači nije negovateljica, pita me koga tražim, upoznamo se (neka nova socijalna radnica) i tad ugledam ovu moju - gleda me! ej, neverovatno, prepoznala me izdaleka... sedi u kolicima, za stolom su druge dementne babe, jedna nešto stalno mrmlja, ostale ćute... moja majka se kao malo osmehne, pogleda me dva-tri puta, pa sagne glavu, pa opet pogleda, pa opet odluta...

kažu da je bolje, da uspeva čak da napravi par koraka uz pomoć terapeuta, mada vidim da rapidno gubi na težini, sva se smanjila, iako kažu - lepo jede, još uvek može da guta i žvaće, pojede sve što joj daju, samo ne progovara ništa...

pri kraju našeg susreta izgovorila je jednu jedinu reč i to ne neku bez veze, nego kao reakciju na moje pitanje -

ne verujem da će ona dugo, ali eto, nikad se ne zna -
 
blizance:
Nema na cemu.Izvinjavam se ako davim sa detaljima u svojim postovima al ja kad radim,RADIM!!! :manikir:
Kliknite za proširenje...

draga, samo nastavi tako ! svaka informacija znaci. ako ne meni, nekome sigurno.
sutra dolaze iz d.zdravlja da pregledaju tatu. rekla sam da mu trenutno "nije nista", ali obzirom da ga oni preuzimaju dolaze da ga pregledaju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Сребрена
Дигитална деменција, нова пошаст
Odgovora
3
Pregleda
336
Schrodinger
Schrodinger

Back
Top