Ја имам мало неуобичајен став према католичкој цркви, можда с обзиром на то да сам из Војводине.
Овде није било католичења, овде нема никаквих "покатоличених Срба", овде су православци католичке мисионаре живе спаљивали још у време док је овај део Србије био под мађарским краљевима.
Срби у Панонији су отприлике у исто време прешли на хришћанство са паганизма кад и Мађари, тек у 10. и 11. веку. И једни и други су хришћанство примили од Византије, да би се на крају Мађари окренули Риму, а Срби са Бугарима остали верни Цариграду.
Од оног времена до данас није било никаквог католичења, само неуспелих покушаја. Зато често и говорим да су динарски Срби лабилни и непостојани и да су њихов национални и верски идентитет (генерално) попут пламена који страховито гори, али се брзо и угаси, док су Панонци тихи али постојани. У Панонији су се и католички буњевачки досељеници сматрали делом српског народа до несрећног југословенског доба.
Тврдим да је суживот са католицима могућ и сасвим нормална комуникација и са њиховим свештенством.
У Србији има око 400 хиљада католика који су у Србији аутохтони. Ако, на пример, српски патријарх може да дође у посету Аустрији, Мађарској или некој другој земљи у којој делују епархије СПЦ, и српски католици имају право на посету свог верског поглавара.
Проблем је само у томе што папа није заинтересован за посету католичкој мањини, него Србији у тоталу.
Не треба заборавити да Рим памти и оно што ми Срби заборављамо. Рим добро памти да су Ћирило и Методије деловали под папским благословом (у време јединствене цркве), а да су Срби хришћанство првобитно примили из Рима и по латинском обреду, а не из Цариграда. Памте и да су Немања и Вукан били католици и да је у то време половина Срба била католичке вере, памте и то да је Рим крунисао Стефана и да је Стефан обећавао прелазак на католичанство целе земље.
Памте и то да су Срби били главна мета за католички утицај све ове векове, а да су Хрвати то постали тек силом прилика и невероватним сплетом околности. Званичан Ватикан је до стварања Краљевине СХС заступао тезу да су католици БиХ, јужне Далмације и већег дела Славоније - Срби, а не Хрвати.
Посета папе је политичко питање и ту треба одлуку да донесу државни и црквени врх заједно. Пре свега због тога што папа намерава да посети управо православне центре у Србији (због тога не помињем сагласност нпр. муслимана).
Јасеновац је, ма колико се ми трудили да верујемо како није тако, један чист хрватски пројекат, а не католички.
Ми волимо да замишљамо Хрвате као "добре Словене" који су одједном постали "зли" због утицаја Ватикана, али није баш тако. Било је ту свега, али за то су потребне теме и теме.
За Јасеновац је одговоран савремени хрватски национализам који је по својој природи, иако близак католичкој цркви, ипак секуларан. Католици су и Шпанци, католици су и Словаци (осим ових у Србији), католичка је цела Латинска Америка са чијим се народима солидаришемо. Католичка је и Италија, чији је и главни град Рим, а са којом смо увек били савезници осим оног, опет, несрећног југословенског периода.
Нису ствари толико црно-беле.
