Svodjenje "racuna"-onih zivotnih

S

Summa summarum

Početnik
Poruka
24
Imala sam tesko detinjstvo..Majka i ja smo zivele u nekom kucerku koje nam je opstina bila dodeli,do svoje desete godine nikada se nisam okupala u kupatilu,jer ga jednostavno nismo imale..Majka je da bi nas prehranila,cistila po tudjim kucama,isla sam od svoje seste godine da joj pomazem,i uglavnom se divila toaletima u tudjim kucama jer sam ja imala limeno sivo korito u kome sam bila kupana.Nekad je bilo jako tesko,jele smo hranu koji su drugi spremili da bace,a majka je pronalazila u kuhinjama koje je cistila.Otac u moj zivot "ulazi" kada sam imala 15 godina.Ja,odlazim u drugi grad u srednju skolu,i mogu reci uzivam u tome sto niko ne zna iz kakvog siromastva dolazim..Zavrsavam skolu,fakultet zahvaljujuci majci i njenom celodnevnom strikanju,heklanju,peglanju.
Pocinjem da radim,za skromnu platu i tako je do danas,vec nekih petnaestak godina..
Poslednjih godinu dana moja plata dostize sumu od 150eura mescecno.Zivim sa sinom od 6 godina i muzem u njegovom stanu.Pred razvodom smo.
Materijalno potpuno skrhana,psihicki i ne bas toliko..ali kada sam "svela racun za zivotom",jako je tesko ovih 34 leta mog zivota.Mnogo siromastva,odricanja,rada,truda koji ce stati ovde u nekoliko recenica.Nisam od onog materijalnog nista stekla,i sin i ja nemamo gde da odemo,nista pristojno a da njegov zivot ne pretvorim u onaj koji sam ja imala..
Zasto zivot,obelezi nekako ljude,da ko nema-imace i jos manje?
 
budi zadovoljna
ima i gore. Ima ljudi koji nemaju ni toliko. Ako ti je to uteha, a treba da ti bude
Ima ljudi koji su imali pa izgubili. to ti je još gore. Imali pa proterani sa ratnih prostora, npr ili izgugili u požaru ili zemljotresu ili sl
Najgora jevrejska kletva je dabogda imao pa nemao. Ti bar nikad nisi ni imala ništa. Sve što si stekla ---tvoje je.
eh, šta ćeš život je surov, nekima majka nekima maćeha
šta ćeš kad moramo da se zadovoljavamo onim što imamo kad već nemamo ono što želimo
bori se, ništa ti drugo ne preostaje
 
...Кад год помислим како ми је све црно и како је неправедно што је свима другима боље него мени - сетим се да смо сви живи и здрави (моја деца, ја, моји најближи) и да је то довољан разлог да будем срећна.
 
Summa summarum:
Imala sam tesko detinjstvo..Majka i ja smo zivele u nekom kucerku koje nam je opstina bila dodeli,do svoje desete godine nikada se nisam okupala u kupatilu,jer ga jednostavno nismo imale..Majka je da bi nas prehranila,cistila po tudjim kucama,isla sam od svoje seste godine da joj pomazem,i uglavnom se divila toaletima u tudjim kucama jer sam ja imala limeno sivo korito u kome sam bila kupana.Nekad je bilo jako tesko,jele smo hranu koji su drugi spremili da bace,a majka je pronalazila u kuhinjama koje je cistila.Otac u moj zivot "ulazi" kada sam imala 15 godina.Ja,odlazim u drugi grad u srednju skolu,i mogu reci uzivam u tome sto niko ne zna iz kakvog siromastva dolazim..Zavrsavam skolu,fakultet zahvaljujuci majci i njenom celodnevnom strikanju,heklanju,peglanju.
Pocinjem da radim,za skromnu platu i tako je do danas,vec nekih petnaestak godina..
Poslednjih godinu dana moja plata dostize sumu od 150eura mescecno.Zivim sa sinom od 6 godina i muzem u njegovom stanu.Pred razvodom smo.
Materijalno potpuno skrhana,psihicki i ne bas toliko..ali kada sam "svela racun za zivotom",jako je tesko ovih 34 leta mog zivota.Mnogo siromastva,odricanja,rada,truda koji ce stati ovde u nekoliko recenica.Nisam od onog materijalnog nista stekla,i sin i ja nemamo gde da odemo,nista pristojno a da njegov zivot ne pretvorim u onaj koji sam ja imala..
Zasto zivot,obelezi nekako ljude,da ko nema-imace i jos manje?
Kliknite za proširenje...

Istina je da si imala teško detinjstvo. Nije bilo lako! Ali čini mi se da sve to vreme nisi gubila nadu. Imala si dovoljno volje, snage, motivacije da ne ostaneš tu gde jesi (i bukvalno i figurativno). I uspela si !!! Završila si srednju, imaš fakultetsku diplomu, i što je važnije, imaš sina, a to je mnogo mnogo više nego što imaju neki drugi. Kada sve to imaš u životu, kada si tako daleko stigla, zašto bi sada izgubila nadu? NE SMEŠ sada da odustaneš, da se razočaravaš i očajavaš, podnela si ti i gore stvari!!! Budi jaka! Zbog svog sina, pa i zbog sebe na kraju, razvod će biti veliki stres i za tebe i za njega! 150 evra nije neka para, ali ovo je Srbija! Naići će nešto bolje. 34 godine su još uvek malo da bi se pravio životni bilans!!!. Sad je vreme da se on izgrađuje, da bi smo sa 60, 70 godina rekli ,,Dobro sam ovo odradio/la''. Nešto mi govori da će se i tvoje svođenje računa završiti tako:). Borac si ti veliki! Ne daš se tek tako! ;)
 
Jesi li razmišljala o tome da, kada jednom svedeš račune, sve kasnije bude išlo lakše?
Jer dok se jedna vrata ne zatvore, druga se ne otvore.

Da, misliš, lako je meni reći, ali sam imala takođe vrlo teške i kobne momente u životu. Jednom kada ih borbom ostaviš iza sebe, izlaziš iz toga jača, a već si imala takve pobede, završila si faks, odgajaš dete..

Jednom neko reče...neće ti Bog nikad staviti ispred tebe problem koji nećeš biti u stanju da rešiš.. i mislim da je to tačno, bar je u mom slučaju bilo. I što kaže Hellen, i od gore uvek ima gore, bar ste živi i zdravi. Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi.

Posmatrajući živote ljudi oko sebe koji se smatraju siromašnima i gubitnicima, primećujem da uvek žive po sličnom obrascu, da su skloni apatiji, nedostatku samopouzdanja, idu po inerciji.. Maali broj njih radikalno preseče taj obrazac i uradi nešto sasvim novo. Promeni grad, promeni karijeru. Ostavi muža/ženu ili se upusti u vezu sa osobom. Sledi svoja očekivanja, a ne očekivanja drugih.
Možda te čekaju veliki rezovi; neki od njih će biti bolni, ali nakod njih će uslediti značajne promene na bolje.I teško je krenuti u promene...a jednom kad se krene, ostatak ide lakše.

Svaka promena je mogučnost izgradnje nečeg boljeg od prethodne "građevine". Zato se ne treba apriori bojati promena.
 
Summa summarum:
Imala sam tesko detinjstvo..Majka i ja smo zivele u nekom kucerku koje nam je opstina bila dodeli,do svoje desete godine nikada se nisam okupala u kupatilu,jer ga jednostavno nismo imale..Majka je da bi nas prehranila,cistila po tudjim kucama,isla sam od svoje seste godine da joj pomazem,i uglavnom se divila toaletima u tudjim kucama jer sam ja imala limeno sivo korito u kome sam bila kupana.Nekad je bilo jako tesko,jele smo hranu koji su drugi spremili da bace,a majka je pronalazila u kuhinjama koje je cistila.Otac u moj zivot "ulazi" kada sam imala 15 godina.Ja,odlazim u drugi grad u srednju skolu,i mogu reci uzivam u tome sto niko ne zna iz kakvog siromastva dolazim..Zavrsavam skolu,fakultet zahvaljujuci majci i njenom celodnevnom strikanju,heklanju,peglanju.
Pocinjem da radim,za skromnu platu i tako je do danas,vec nekih petnaestak godina..
Poslednjih godinu dana moja plata dostize sumu od 150eura mescecno.Zivim sa sinom od 6 godina i muzem u njegovom stanu.Pred razvodom smo.
Materijalno potpuno skrhana,psihicki i ne bas toliko..ali kada sam "svela racun za zivotom",jako je tesko ovih 34 leta mog zivota.Mnogo siromastva,odricanja,rada,truda koji ce stati ovde u nekoliko recenica.Nisam od onog materijalnog nista stekla,i sin i ja nemamo gde da odemo,nista pristojno a da njegov zivot ne pretvorim u onaj koji sam ja imala..
Zasto zivot,obelezi nekako ljude,da ko nema-imace i jos manje?
Kliknite za proširenje...


Prvo racuni se ne svode u tvojim godinama, tek tamo negde oko osamdesete :rtfm:

Drugo lepo ti je rekao Psycho_86, ti si uvek bila jaka i borac. Pa samo nastavi tako. Samo pomisli sta si sve uspela da uradis do sada. Da odes sama u drugi grad na skolovanje, zavrsis skolu, fakultet, stvoris porodicu. :klap:

Nemoj sad da se nesto bedacis, tj verovatno je to i normalno pomalo zbog razvoda ali uvek imaj na umu da si ti mnogo toga sama postigla i da ces i vise ako treba.
 
Srednju skolu sam pohadjala u gradu 100km udaljenog od mesta u kome sam rodjena.Primili su me u dom za nezbrinutu decu,jer su samo oni ponudili besplatan smestaj,boravila sam u "porodici" sa 11 napustene dece i tako cetiri godine.
Slazem se sa svima vama da je zdravlje ono jedino osnovno primarno,pokretacko..ali..Jako je tesko..Sin mi je na kisoku trazio da mu kupim kesicu klikera,kostala je 250dinara,i nisam imala,ne samo trenutno da nisam imala,neko bs tih dana skoro da nista nismo imali,preko onog za osnovne namirnice - mleko,hleb..Uzasan osecaj,ponizavajuci kao da je trazio da mu kupim najvecu zgradu u ulici..
Imala sam i neku ustedjevinu,petnaest godina marljivo onako po malo sakupljanu.Dobra prijateljica je resavala stambeno pitanje,i pozajmljiva za ucesce,ponudila sam joj to svoje,i na zalost ona je sada trenutno na sudu sa investitorom dokazujuci da je predugovor bio podpisan,ili tako nesto..ali bojim se da od tog mog novca nece skoro biti nista..
Imala sam i realan poslovni plan,zelela sam da otvorim restoran,naravno minimalistickog enterijera,ali sa hranom koja bi trebala da bude dobra,barem tako svi kazu koji su probali ono sto sama pripremam poslednjih 3 godine kuvajuci za zaposlene u jednoj firmi.Ali realno nemam od cega poceti,i to malo mog sada nije u prilici da bude kod mene.Razmisljala sam da pozajmim,mozda bih i nasla od koga,mozda.Ne znam dokle je stigla zemlja Srbija sa kreditima..
Neodustajem ja,ali iz ovog coska u kome sam,zaista ne vidim izlaz..
 
Summa summarum:
Imala sam tesko detinjstvo..Majka i ja smo zivele u nekom kucerku koje nam je opstina bila dodeli,do svoje desete godine nikada se nisam okupala u kupatilu,jer ga jednostavno nismo imale..Majka je da bi nas prehranila,cistila po tudjim kucama,isla sam od svoje seste godine da joj pomazem,i uglavnom se divila toaletima u tudjim kucama jer sam ja imala limeno sivo korito u kome sam bila kupana.Nekad je bilo jako tesko,jele smo hranu koji su drugi spremili da bace,a majka je pronalazila u kuhinjama koje je cistila.Otac u moj zivot "ulazi" kada sam imala 15 godina.Ja,odlazim u drugi grad u srednju skolu,i mogu reci uzivam u tome sto niko ne zna iz kakvog siromastva dolazim..Zavrsavam skolu,fakultet zahvaljujuci majci i njenom celodnevnom strikanju,heklanju,peglanju.
Pocinjem da radim,za skromnu platu i tako je do danas,vec nekih petnaestak godina..
Poslednjih godinu dana moja plata dostize sumu od 150eura mescecno.Zivim sa sinom od 6 godina i muzem u njegovom stanu.Pred razvodom smo.
Materijalno potpuno skrhana,psihicki i ne bas toliko..ali kada sam "svela racun za zivotom",jako je tesko ovih 34 leta mog zivota.Mnogo siromastva,odricanja,rada,truda koji ce stati ovde u nekoliko recenica.Nisam od onog materijalnog nista stekla,i sin i ja nemamo gde da odemo,nista pristojno a da njegov zivot ne pretvorim u onaj koji sam ja imala..
Zasto zivot,obelezi nekako ljude,da ko nema-imace i jos manje?
Kliknite za proširenje...

Tvoja zivotna prica je bas dirljiva.Mislim da ti nije uopste lako..Mislim samo da nije bas lepo,sto si napisala tamo,da kada si otisla u srednju,da si uzivala sto niko nije znao iz kakvog si siromastva dolazila..Nikada se ne treba stideti sebe ili odakle si.nisi krala,nisi nikoga ubila..Biti siromasan nije sramota.Iz price se stice,da je tvoja majka sve ucinila i radila krajnje posteno..Sta mislis kako bi njoj bilo,da procita ovo?:rumenko: nekako mi ta recenica malko bode oci,sori...:) Moras biti jaka,zbog svog sina..Zivot jeste nekome majka a nekome maceha,slazem se i nije uvek lako..najvaznije je zdravlje...Tada mozes sve...tek ti je 34.Zivot je pred tobom.Ja cvrsto verujem da tvoj trud mora biti naplacen i negde nagradjen.Dodje svacijih pet minuta,veruj mi.Ne smes pokleknuti,niti se predati,jer NEUSPEH NIJE OPCIJA.TO je trenutno stanje sada,okrenuce se na bolje,jer zivot je to..malo si gore,malo si dole..Imas najvecu radost,divno dete,zdravi ste...Moras prestati tako da razmisljas.Verujem da ti nije lako.Ja duboko verujem da ce se sve dobro zavrsiti,ne smes nikada pokleknuti i uvek moras verovati da svaki novi dan nosi nesto dobro,cak i kada se ne desava tako...Ti si jis malada za svodjenje zivotnih racuna..Moras davati primer sinu,kakav je tvoja majka davala tebi-boriti se i izvuci najbolje od zivota,ma sta da te zadesi...:)
 
Summa summarum:
Imala sam tesko detinjstvo..Majka i ja smo zivele u nekom kucerku koje nam je opstina bila dodeli,do svoje desete godine nikada se nisam okupala u kupatilu,jer ga jednostavno nismo imale..Majka je da bi nas prehranila,cistila po tudjim kucama,isla sam od svoje seste godine da joj pomazem,i uglavnom se divila toaletima u tudjim kucama jer sam ja imala limeno sivo korito u kome sam bila kupana.Nekad je bilo jako tesko,jele smo hranu koji su drugi spremili da bace,a majka je pronalazila u kuhinjama koje je cistila.Otac u moj zivot "ulazi" kada sam imala 15 godina.Ja,odlazim u drugi grad u srednju skolu,i mogu reci uzivam u tome sto niko ne zna iz kakvog siromastva dolazim..Zavrsavam skolu,fakultet zahvaljujuci majci i njenom celodnevnom strikanju,heklanju,peglanju.
Pocinjem da radim,za skromnu platu i tako je do danas,vec nekih petnaestak godina..
Poslednjih godinu dana moja plata dostize sumu od 150eura mescecno.Zivim sa sinom od 6 godina i muzem u njegovom stanu.Pred razvodom smo.
Materijalno potpuno skrhana,psihicki i ne bas toliko..ali kada sam "svela racun za zivotom",jako je tesko ovih 34 leta mog zivota.Mnogo siromastva,odricanja,rada,truda koji ce stati ovde u nekoliko recenica.Nisam od onog materijalnog nista stekla,i sin i ja nemamo gde da odemo,nista pristojno a da njegov zivot ne pretvorim u onaj koji sam ja imala..
Zasto zivot,obelezi nekako ljude,da ko nema-imace i jos manje?
Kliknite za proširenje...


imamo slicnu pricu. i ja sam sa majkom tako odrastala, samo u podrumu u beogradu pa su me sva deca u skoli zezala kako se kupam u limenom koritu.... vremenom je majka renovirala taj podrum a i ja sam po zavrsenoj srednjoj skoli odmah pocela da radim i davala pare za to sredjivanje.
mlada sam se udala, delimicno i da bih odatle pobegla, za sina jedinca, maminu i tatinu princezu. i taj stan koji je dobio od roditelja meni je bio kao vila na dedinju. 15 godina sam svaki kutak sredjivala i borila se za dete (sada ima 10)godina. onda se gospodin zaljubio u koleginicu i sada sam isto bez ikakvih prava. stan se vodi na njegovog oca, a ja sam sa svojom cerkom u istom onom podrumu, koji sada doduse ima kupatilo, ali nije klasican stan (ima niske plafone, kroz prozor ti pljune svako ko prodje ulicom)....uzas.

tu smo dete i ja i majka u 30m2, spavamo u istoj sobi, a kod njega sam krv propljuvala dok nisam vratila kredit pre 2 godine da bismo pregradili deo stana i njoj napravili sobu (koju ja nisam imala). mala je inace odlicna sa svim peticama, ali je sada pocela da se povlaci u sebe, da izbegava drustvo (ceka da svi odu kuci iz skole, pa onda krene ona), zato sto nece da im kaze gde zivi (to je inace u komsiluku). bojim se za dete, za njeno samopouzdanje i psiholosku stabilnost. pa zar da ona prolazi kroz iste traume kao ja.

iako imam srednju skolu, govorim jezike, slepo kucam, zavrsila sam kurs za knjigovodstvo, ali sam prosla i teske momente u privatnom sektoru, teske poslodavce, dve tri firme u kojima sam radila su propale.sada imam ok posao....ali danas na zalost nista nije 100% SIGURNO. A to je bas momenat koji me ubija u zivotu. Citavog zivota se osecam tako malecno i nesigurno, kao da su svi vredniji od mene samo zato sto im je bog dao a, prosecne uslove za zivot.... a ja citav zivot losija od drugih, iako nisam.....pa sada to i dete da mi prolazi.
tesko je to, razumem te. moras da stsnes zube (kao i ja) i da u sebi pronadjes izvor. bio to inat ili sta god.....

ja jos uvek pronalazim svoj motiv i o tome ne mogu da te posavetujem, ali mogu da podelim sa tobom tvoju muku i brigu i da ti kazem da nisi jedina.:heart:
 
Ајд да ти одговорим овде, на овој темии, пошто си овде споменула кредит: колико знам - приликом бракоразводне парнице имаш право да тражиш да се утврди твој материјални допринос приликом реновирања мужевљевог стана и да тражиш да ти се тај износ надокнади (кредит и друга улагања која су подигла вредност стану).
 
Hellen:
Ајд да ти одговорим овде, на овој темии, пошто си овде споменула кредит: колико знам - приликом бракоразводне парнице имаш право да тражиш да се утврди твој материјални допринос приликом реновирања мужевљевог стана и да тражиш да ти се тај износ надокнади (кредит и друга улагања која су подигла вредност стану).
Kliknite za proširenje...

taj jedan kredit je minoran, i moja majka otplacuje kredit koji je podigla kao depozit za automobil koji je on u medjuvremenu prodao, a posto je kredit bio kes, nema dokaza da je upotrebljen za to. isto kao i kompletno renoviranje koje sam ja finansirala kada sam primala samo deo zarade na racun, 99-te i 2000 godine, dok je jos bilo onih crnih zarada. a ja sam bogami dobro zaradjivala. sada mogu samo da sanjam da to dokazem.
 
Draga moja-imala sam slicnu situaciju,te sam prosla razvod-i smatram da ti trenutno,moras mudro igrati-pokupiti sve sto bi bio kakav takav dokaz,od muzeve plate,troskova racuna,i slicnog-te sve kopirati,jedn.da bi se zastitila..Duzan je davati uzdrzavanje,i za tebe kao i malog,pa ti to moze biti kirija za drugi stan.Druga stvar,u soc.rad po besplatni savet..ne treba klonuti,vec gledati kako da izvuces najbolje iz svega ovoga-jer izlaz iz ove situacije,jedino mozes sama pronaci-a imas i dete,on bi ti trebao biti pokretac i motivacija.Treca stvar ,decji dodatak,o svemu ces dobiti inf.u soc..traziti,jos dopunski posao-to su samo predlozi-jer od gledanja,kako je drugima bolje-nema puno vajde-Malog za ruku i obijanje pragova,prikupljanje inf..SRETNO i budi jaka!
 
Summa summarum:
Imala sam tesko detinjstvo..Majka i ja smo zivele u nekom kucerku koje nam je opstina bila dodeli,do svoje desete godine nikada se nisam okupala u kupatilu,jer ga jednostavno nismo imale..Majka je da bi nas prehranila,cistila po tudjim kucama,isla sam od svoje seste godine da joj pomazem,i uglavnom se divila toaletima u tudjim kucama jer sam ja imala limeno sivo korito u kome sam bila kupana.Nekad je bilo jako tesko,jele smo hranu koji su drugi spremili da bace,a majka je pronalazila u kuhinjama koje je cistila.Otac u moj zivot "ulazi" kada sam imala 15 godina.Ja,odlazim u drugi grad u srednju skolu,i mogu reci uzivam u tome sto niko ne zna iz kakvog siromastva dolazim..Zavrsavam skolu,fakultet zahvaljujuci majci i njenom celodnevnom strikanju,heklanju,peglanju.
Pocinjem da radim,za skromnu platu i tako je do danas,vec nekih petnaestak godina..
Poslednjih godinu dana moja plata dostize sumu od 150eura mescecno.Zivim sa sinom od 6 godina i muzem u njegovom stanu.Pred razvodom smo.
Materijalno potpuno skrhana,psihicki i ne bas toliko..ali kada sam "svela racun za zivotom",jako je tesko ovih 34 leta mog zivota.Mnogo siromastva,odricanja,rada,truda koji ce stati ovde u nekoliko recenica.Nisam od onog materijalnog nista stekla,i sin i ja nemamo gde da odemo,nista pristojno a da njegov zivot ne pretvorim u onaj koji sam ja imala..
Zasto zivot,obelezi nekako ljude,da ko nema-imace i jos manje?
Kliknite za proširenje...


ovako pismeno i jezgrovito nije svako u stanju da opiše svoju situaciju.
svaka čast na tome kako si uspela sbe da iškoluješ, opismeniš ne u bukvalnom smislu te reči.
možeš time da se ponosiš
tu ti je i dete
eto dve tačke oslonca
to nema i ne može svako
 
nesavesna:
ne samo to
nego i za internet i kompjuter.
Kliknite za proširenje...


:think:verovatno u firmi gde radi

ZvezdanKa:
nadji bolji posao.
idi na razgovor i trazi platu od 800 eura, bez ustezanja...i dobices sigurno vise od 150...
;)
Kliknite za proširenje...

ovde ljudi priataju i da im se plata amanji na 100 evra samo da imaju zdravstveno za porodicu i sebe...800 evrića je misaona imenica za rad kod privatnika
 
macicko:
Draga moja-imala sam slicnu situaciju,te sam prosla razvod-i smatram da ti trenutno,moras mudro igrati-pokupiti sve sto bi bio kakav takav dokaz,od muzeve plate,troskova racuna,i slicnog-te sve kopirati,jedn.da bi se zastitila..Duzan je davati uzdrzavanje,i za tebe kao i malog,pa ti to moze biti kirija za drugi stan.Druga stvar,u soc.rad po besplatni savet..ne treba klonuti,vec gledati kako da izvuces najbolje iz svega ovoga-jer izlaz iz ove situacije,jedino mozes sama pronaci-a imas i dete,on bi ti trebao biti pokretac i motivacija.Treca stvar ,decji dodatak,o svemu ces dobiti inf.u soc..traziti,jos dopunski posao-to su samo predlozi-jer od gledanja,kako je drugima bolje-nema puno vajde-Malog za ruku i obijanje pragova,prikupljanje inf..SRETNO i budi jaka!
Kliknite za proširenje...

Није тачно. Жена је запослена и радно способна и нема никакво право да тражи да бивши муж издржава њу!
 
donamileva:
:think:verovatno u firmi gde radi



ovde ljudi priataju i da im se plata amanji na 100 evra samo da imaju zdravstveno za porodicu i sebe...800 evrića je misaona imenica za rad kod privatnika
Kliknite za proširenje...

pa da. kad bi pokusali da ne prihvataju, mozda bi dobili bolje uslove...

800 evra je sasvim prosecna plata za rad kod privatnika osobi sa zavrsenim fakultetom i nekim doadatnim kavlaifikacijama...mada..to opet zavisi od profesije i od grada itd....
plata od 100 evra nije plata, to je smejurija...ne ponizavam nikog, jasno mi je sve...samo sto ne znam kako da se popravi situacihja nekom ko prihvata sve...pa normalnod a ce covek da plati sto manje da trazi sto veci rad kad mu to zakon i drzava dopustaju...svako mora sam za sebe da se bori, na zalost...:confused:
 
donamileva:
ma znam i u pravu si

ali lično sam čula čoveka koji istina ima benzinsku pumpu i koji kaže mislio sam da ih plaćam 200 evra, ali javljali su se i oni koji surekli da hoće da rade i za 150 lud li sam onda da ih plaćam više
Kliknite za proširenje...

dok naprotiv, ljudi u drzavnim institucijama imaju zakonom regulisane plate...i to je to...
tu nema pregovora. i nema sta da se trazi...
 
Firma u kojo radim poslednjih godinu dana posluje jako lose i skoro je nemoguce ocekivati vecu platu,jer poslodavci na prolece ostvaruju pravo na penziju,tako da su moje predpostavke da ce se firma verovatno i ugasiti..
Nisam bila,a ne zelim ni biti a kamoli glumiti ocajnicu,jednostavno nisam takva..znam ja za sve ono sto me treba goniti ka sutra,ka novom danu..Moj sin je moja uzdanica i moj motiv,i spremna sam za njega i one najgore stvari raditi..ali..
ne znam da li me razumete sta pokusavam napisati,a nekako fond reci kada sam ja i moj zivot i ono sto zelim reci mi ponestanu a sustina ostane nedorecena..
Tesko je,mnogo tesko "namicati" dinar na dinar,i svakog dana se zbrajati i odricati od ovog zbog ovog..
I tako evo od kada pamtim sebe..Prvo moja majka a sada ja..A onda otvorite novine a naslovi podnaslovi puni onih koji vise ne znaju sta ce samo sa sobom i novcem koji imaju,samo zato jer su na nekom recimo polurukovodecem mestu u Srbiji,o onima na glavnim funkcijama da i ne spominjem.I niko od njih nije slucajno tu gde jeste.A vredim,pojedinacno znam da vredim kao osoba,strucnjak u poslu kojim se bavim,ali svi razgovori moji su bili-videcemo,javicemo vas,svaka vam cast na kvalifikacijama..A cak sam i prijatne spoljasnjosti :)) isla sam i u jednu stranju kad se tek bila formirala,pomislih demokrate su vec prepunili svoje redove,kontam mozda im zatrebam,barem solje da perem kad imaju neki sastanak..Popricah sa nekom djevuskom tamo kod njih od jedno 25 leta,koja mi je govorila AHA,AHA i pljeskala zvaku po ustima i na tome se i zavsilo moje uscesce u politickim angazmanima..
Prijetelji me preporucili da negujem jednu gospodju,koja je polomila kuk,i nepokretna je..Ja isla deset dana,kupala,presvlacila da bih mi se njena cerka duboko zahvalila sto to cinim..ja dovrsim svoje obaveze kod njih i pozovem ljude koji su me preporucili,jer mi je bilo cudno sto se ona meni toliko zahvaljuje kada ja to radim za novac..Ispostavilo se da je ona razumela da cu ja to zbog nasih zajednickih prijatelja u stvari raditi gratis..A gospodja jako fina zena,al ne mogu bas svakog dana 3h odvajati da bih mi se neko silno zahvaljivao dok moje dete ceka meni da se zahvali za novogodisnji poklon koji mu jos nisam kupila..
Hvala svima na citanju i podrsci..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top